\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TITE OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju da:<\/p>\n – preduzmu sve potrebne mere i aktivnosti u cilju obezbe\u0111ivanja pristupa\u010dnosti objekta koji koriste i usluga koje pru\u017eaju u ovim objektima kako bi se obezbedilo da osobe sa invaliditetom, posebno one koje za kretanje koriste kolica mogu samostalno da borave i ravnopravno sa drugima koriste terapijske usluge.<\/p>\n Zdravstvene ustanove specijalizovane za rehabilitaciju \u0107e u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti obavestiti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n <\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti su se obra\u0107ali gra\u0111ani, kao i organizacije civilnog dru\u0161tva ukazuju\u0107i na nepristupa\u010dnost objekata koje koriste specijalne bolnice za rehabilitaciju osobama sa invaliditetom, posebno onim koje za kretanje koriste kolica. Primera radi, isticano je da pored nedostatka pristupa\u010dnog i obele\u017eenog parking mesta za osobe sa invaliditetom, naj\u010de\u0161\u0107e ni sam ulaz u bjekat, a posledi\u010dno i sam objekat nije pristupa\u010dan. Osoba sa invaliditetom koja je u stanju da funkcioni\u0161e bez tu\u0111e asistencije, \u010desto je prinu\u0111ena da zbog nepristupa\u010dnosti objekta koje koriste specijalne bolnice za rehabilitaciju, posebno hotelskog dela (nepostojanje pristupa\u010dne sobe sa pristupa\u010dnim toaletom, nepristupa\u010dan ulazak u bazen i nepristupa\u010dnost terapijskih usluga) prihvati sme\u0161taj u stacionarnom delu banjskog kompleksa, iako po svom op\u0161tem stanju nema potrebu za takvim sme\u0161tajem. U smislu pristupa\u010dnosti terapeutskog dela stacionara ukazivano je na prepreke u vidu stepenica izme\u0111u spratova, te\u0161ko pristupa\u010dnih uskih prolaza i ulaza kao i strmih nagiba koje osobe koje za kretanje koriste kolica ne mogu samostalno da savladaju. U pogledu pristupa\u010dnosti terapijskog bazena, ukazivano je na nepostojanje dizalica za ulazak u bazen, koji \u010dak i kada postoji nije u upotrebi ili je\u00a0 neispravan.<\/p>\n Praksa Poverenika u postupanju po pritu\u017ebama koje se odnose na pristupa\u010dnost je pokazala da neretko re\u0161enje problema ne zahteva velika finansijska sredstva, nego prepoznavanje problema i dobru volju da se problem re\u0161i, zbog \u010dega je neophodno izgraditi svest da je pristupa\u010dnost svima va\u017ena, a u jednom trenutku \u017eivota i neophodna, ali i iznad svega, da onemogu\u0107avanje pristupa\u010dnosti predstavlja kr\u0161enje zakona.<\/p>\n Neprihvatljivo je i te\u0161ko razumljivo da zdravstvene ustanove specijalizovane za rehabilitaciju ne budu pristupa\u010dne, jer je ova vrsta usluge najbitnija upravo za osobe sa zdravstvenim te\u0161ko\u0107ama i invaliditetom. Pored navedenog, Poverenik koristi priliku da uka\u017ee da pristupa\u010dni centri za rehabilitaciju mogu sna\u017eno da uti\u010du i na razvoj banjskog i medicinskog turizma, a samim tim i na razvoj lokalne zajednice i mesta u kojem se ovakva usluga pru\u017ea. Na navedeno najbolje ukazuju nalazi Istra\u017eivanja o dostupnosti banjskih usluga osobama sa invaliditetom u Republici Srbiji[2]<\/sup><\/a>. Ovo istra\u017eivanje, kroz projekat \u201e\u017divot je banja\u201c obuhvatilo je dve klju\u010dne komponente. U okviru prve komponente realizovan je obilazak izabranih banjskih kompleksa u Republici Srbiji, a u okviru druge komponente sprovedeno je istra\u017eivanje me\u0111u predstavnicima organizacija osoba sa invaliditetom sa ciljem ispitivanja kakva su njihova iskustva u pogledu pristupa\u010dnosti usluga. Prema ovom istra\u017eivanju nijedna banja koja je bila predmet istra\u017eivanja nije u potpunosti pristupa\u010dna. Pored toga, u istra\u017eivanju je navedeno da ukoliko bi se re\u0161ilo pitanje pristupa\u010dnosti banjskih kapaciteta, pre svega u hotelskim delovima sme\u0161taja, deo anketiranih osoba sa invaliditetom bi bio spreman da plati boravak u banji jednom godi\u0161nje, dok je ostalima novac i dalje nepremostiva prepreka zbog \u010dega usluge rehabilitacionog centra koriste posredstvom nadle\u017enog fonda.<\/p>\n U istra\u017eivanju je istaknuto da su sprovedeni obilasci \u0161est banja u Srbiji, pri \u010demu je uo\u010deno da nijedna ne poseduje u potpunosti odgovaraju\u0107e uslove za boravak osoba sa invaliditetom i da je potrebno doneti sveobuhvatan plan prilago\u0111avanja banjskih kompleksa osobama sa invaliditetom i starijim osobama, kao i drugim osobama koje iz zdravstvenih ili drugih razloga se ote\u017eano kre\u0107u ili se kre\u0107u pomo\u0107u kolica. Iako su neke banje rekonstruisale svoje objekte, nisu uzele u obzir standarde pristupa\u010dnosti koji su po zakonu obavezni, pa tako u ve\u0107ini slu\u010dajeva nedostaju stolice za ulazak u bazen, nema pristupa\u010dnih soba za korisnike u invalidskim kolicima, ne postoje pristupa\u010dni toaleti, ve\u0107ina nema obele\u017eena parking mesta za osobe sa invaliditetom. Istra\u017eivanje je pokazalo da je nepristupa\u010dnost usluga i kapaciteta jednako velika prepreka osobama sa invaliditetom da borave u banjama, koliko i finansiranje tog boravka jer je pravilnicima ote\u017eano, odnosno ograni\u010deno ostvarivanje ovog prava.<\/p>\n Poverenik je i ranijih godina, nakon sprovedenih postupaka po pritu\u017ebama, ukazivao na ovakvo stanje stvari, daju\u0107i u konkretnim slu\u010dajevima preporuke koje mere je potrebno preduzeti\u00a0 kako bi se ovo stanje popravilo.<\/p>\n <\/p>\n S obzirom da problem i dalje postoji, kao i da je rehabilitacija izuzetno bitna u procesu pobolj\u0161avanja i unapre\u0111enja zdravstvenog stanja osoba sa invaliditetom, na osnovu \u010dlana 33. stav 1. ta\u010dka 9) Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik upu\u0107uje ovu preporuku mera u cilju unapre\u0111enja pristupa\u010dnosti svih zdravstvenih ustanova specijalizovanih za produ\u017eenu rehabilitaciju i to kako onih koji su skoro u potpunosti pristupa\u010dni, tako i onih koji treba jo\u0161 puno toga da urade po pitanju obezbe\u0111ivanja pristupa\u010dnosti i to ne samo fizi\u010dke, ve\u0107 i informaciono-komunikacione za osobe sa senzornim invaliditetom.<\/p>\n S tim u vezi, Poverenik ukazuje na pojedine odredbe propisa koje se odnose na obaveznost obezbe\u0111ivanja pristupa\u010dnosti.<\/p>\n Ustavom Republike Srbije\u00a0 propisana zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n Republika Srbija ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, \u010diji je cilj da se unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isklju\u010divanje ili ograni\u010denje po osnovu invaliditeta, \u0161to ima za cilj ili efekat naru\u0161enja ili poni\u0161tenja priznavanja, u\u017eivanja ili vr\u0161enja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhva\u0107eni i svi oblici diskriminacije, uklju\u010duju\u0107i i uskra\u0107ivanje razumnog prilago\u0111avanja, a dr\u017eave ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu za\u0161titu od diskriminacije po bilo kom osnovu. \u010clanom 9. Konvencije izme\u0111u ostalog je propisano da \u0107e u cilju omogu\u0107avanja samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a osoba sa invaliditetom u svim sferama \u017eivota, dr\u017eave ugovornice preduzeti odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Te mere, koje uklju\u010duju i identifikaciju i uklanjanje prepreka i barijera pristupa\u010dnosti, odnose se, izme\u0111u ostalog na zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uklju\u010duju\u0107i \u0161kole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta. \u010clanom 25. stav 1. Konvencije propisano je da dr\u017eave strane ugovornice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na ostvarivanje najvi\u0161eg mogu\u0107eg standarda bez diskriminacije zasnovane na invaliditetu, kao i da \u0107e dr\u017eave strane ugovornice preduzeti sve odgovaraju\u0107e mere kako bi osobama sa invaliditetom omogu\u0107ile pristup zdravstvenim uslugama, vode\u0107i ra\u010duna o polu, uklju\u010duju\u0107i i rehabilitaciju u vezi sa zdravljem.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koja se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dlana 17. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u pru\u017eanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizi\u010dko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu li\u010dnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pru\u017eanje usluge, za pru\u017eanje usluge tra\u017ei ispunjenje uslova koji se ne tra\u017ee od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pru\u017eanju usluga neopravdano omogu\u0107i prvenstvo drugom licu ili grupi lica, dok je stavom 2. istog \u010dlana izme\u0111u ostalog propisano da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedi\u0161ta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne za\u0161tite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sl.), u skladu sa zakonom. Tako\u0111e, \u010dlanom 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Odredbama \u010dlana 27. zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i \u010dlanova njihovih porodica.<\/p>\n Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom\u00a0 u \u010dlanu 13. stav 1. propisuje da\u00a0 je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama. Stavom 2. iste odredbe propisano je da se pod uslugom, u smislu ovog zakona, smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizi\u010dko lice pru\u017ea u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja, dok je stavom 3. iste odredbe zakona propisano da se pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne za\u0161tite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sli\u010dno. Odredbama \u010dlana 13. stav 5. propisano je da diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga naro\u010dito obuhvata, izme\u0111u ostalog, odbijanje da se izvr\u0161i tehni\u010dka adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pru\u017eila korisniku sa invaliditetom. \u010clanom 16. stav 1. istog zakona, izme\u0111u ostalog, propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, du\u017ean da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno javnoj povr\u0161ini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihove invalidnosti, dok je stavom 2. iste odredbe propisano da obavezu iz stava 1. ovog \u010dlana ima i drugo lice na koje je preneto pravo kori\u0161\u0107enja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadle\u017enim organom ugovorilo druga\u010dije. Odredbama \u010dlana 15. stav 3. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi du\u017ean da izvr\u0161i adaptaciju objekta u cilju zadovoljavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog \u010dlana.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 23. Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi[3]<\/sup><\/a> propisano je da na\u010delo pristupa\u010dnosti zdravstvene za\u0161tite podrazumeva obezbe\u0111ivanje odgovaraju\u0107e zdravstvene za\u0161tite gra\u0111anima, koja je fizi\u010dki, komunikacijski, geografski i ekonomski dostupna, odnosno kulturolo\u0161ki prihvatljiva, a posebno osobama sa invaliditetom.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 30. Uredbe o planu mre\u017ee zdravstvenih ustanova[4]<\/sup><\/a> propisano je da se produ\u017eena rehabilitacija u stacionarnim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju obezbe\u0111uje za slede\u0107a indikaciona podru\u010dja 1) neurolo\u0161kih oboljenja; 2) oboljenja srca i krvnih sudova: (a) oboljenja perifernih krvnih sudova; 3) reumatska oboljenja; 4) oboljenja respiratornog sistema; 5) povrede i oboljenja lokomotornog sistema; 6) endokrinolo\u0161ka oboljenja. Produ\u017eenu rehabilitaciju iz oblasti pomenutih indikacionih podru\u010dja obezbe\u0111uju slede\u0107e zdravstvene ustanove specijalizovane za rehabilitaciju: 1) Specijalna bolnica za rehabilitaciju Melenci, 300 postelja za rehabilitaciju – za neurolo\u0161ka oboljenja, reumatska oboljenja i povrede i oboljenja lokomotornog sistema; 2) Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Kanji\u017ea, 140 postelja za rehabilitaciju – za neurolo\u0161ka oboljenja, reumatska oboljenja i povrede i oboljenja lokomotornog sistema; 3) Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Junakovi\u0107” Apatin, 140 postelja za rehabilitaciju – za neurolo\u0161ka oboljenja, reumatska oboljenja, povrede i oboljenja lokomotornog sistema i endokrinolo\u0161ka oboljenja;4) Specijalna bolnica za neurolo\u0161ka i posttraumatska stanja Stari Slankamen, 295 postelja za rehabilitaciju – za neurolo\u0161ka oboljenja, reumatska oboljenja i povrede i oboljenja lokomotornog sistema; 5) Specijalna bolnica za rehabilitaciju Vrdnik, 90 postelja za rehabilitaciju – za reumatska oboljenja i povrede i oboljenja lokomotornog sistema; 6) Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Kovilja\u010da, 200 postelja za rehabilitaciju – za neurolo\u0161ka oboljenja, reumatska oboljenja, povrede i oboljenja lokomotornog sistema i rehabilitaciju dece; 7) Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Bukovi\u010dka Banja”, Aran\u0111elovac, 50 postelja za rehabilitaciju – za reumatska oboljenja, oboljenja respiratornog sistema, povrede i oboljenja lokomotornog sistema i rehabilitaciju dece; 8) Specijalna bolnica za nespecifi\u010dne plu\u0107ne bolesti “Sokobanja”, Sokobanja, 165 postelja za rehabilitaciju – za reumatska oboljenja, oboljenja respiratornog sistema, povrede i oboljenja lokomotornog sistema i rehabilitaciju dece; 9) Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Gamzigrad”, Zaje\u010dar, 90 postelja za rehabilitaciju – za neurolo\u0161ka oboljenja, oboljenja perifernih krvnih sudova, reumatska oboljenja i povrede i oboljenja lokomotornog sistema; 10) Specijalna bolnica za bolesti \u0161titaste \u017elezde i bolesti metabolizma “Zlatibor”, \u010cajetina, 70 postelja za rehabilitaciju – za reumatska oboljenja, povrede i oboljenja lokomotornog sistema, endokrinolo\u0161ka oboljenja i rehabilitaciju dece; 11) Specijalna bolnica za rehabilitaciju Ivanjica, 90 postelja za rehabilitaciju – za reumatska oboljenja, oboljenja respiratornog sistema i povrede i oboljenja lokomotornog sistema i onkolo\u0161ku rehabilitaciju dece; 12) Specijalna bolnica za le\u010denje i rehabilitaciju “Merkur” Vrnja\u010dka Banja, 300 postelja za rehabilitaciju – za neurolo\u0161ka oboljenja, reumatska oboljenja, povrede i oboljenja lokomotornog sistema i endokrinolo\u0161ka oboljenja; 13) Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Agens”, Mataru\u0161ka Banja, Kraljevo, 140 postelja za rehabilitaciju – za neurolo\u0161ka oboljenja, reumatska oboljenja i povrede i oboljenja lokomotornog sistema; 14) Specijalna bolnica za progresivne mi\u0161i\u0107ne i neuromi\u0161i\u0107ne bolesti Novi Pazar, 100 postelja za rehabilitaciju – za neurolo\u0161ka oboljenja, reumatska oboljenja, povrede i oboljenja lokomotornog sistema i rehabilitaciju dece; 15) Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Ribarska Banja”, Kru\u0161evac, 260 postelja za rehabilitaciju – za neurolo\u0161ka oboljenja, reumatska oboljenja i povrede i oboljenja lokomotornog sistema; 16) Institut za le\u010denje i rehabilitaciju “Ni\u0161ka Banja”, Ni\u0161, 350 postelja za rehabilitaciju – za oboljenja srca i krvnih sudova, reumatska oboljenja i povrede i oboljenja lokomotornog sistema; 17) Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Gejzer”, Sijarinska Banja, Medve\u0111a, 50 postelja za rehabilitaciju – za reumatska oboljenja i povrede i oboljenja lokomotornog sistema; 18) Specijalna bolnica za rehabilitaciju Bujanovac, 40 postelja za rehabilitaciju – oboljenja perifernih krvnih sudova, reumatska oboljenja i povrede i oboljenja lokomotornog sistema; 20) Institut za rehabilitaciju, Beograd, 370 postelja za rehabilitaciju – za neurolo\u0161ka oboljenja, oboljenja srca i krvnih sudova, reumatska oboljenja, oboljenja respiratornog sistema i povrede, oboljenja lokomotornog sistema i rehabilitaciju dece, uklju\u010duju\u0107i i onkolo\u0161ku rehabilitaciju.<\/p>\n Zakon o planiranju i izgradnji[5]<\/a> u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 40. propisuje da standardi pristupa\u010dnosti jesu obavezne tehni\u010dke mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Odredbama \u010dlana 5. stav 1. ovog zakona propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu moraju projektovati, graditi i odr\u017eavati tako da se svim korisnicima, a naro\u010dito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogu\u0107i nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno kori\u0161\u0107enje u skladu sa odgovaraju\u0107im tehni\u010dkim propisima \u010diji su sastavni deo standardi koji defini\u0161u obavezne tehni\u010dke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.<\/p>\n Pravilnikom o tehni\u010dkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[6]<\/a>\u00a0 se bli\u017ee utvr\u0111uju tehni\u010dki standardi pristupa\u010dnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom. Pristupa\u010dnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehni\u010dkih re\u0161enja u projektovanju i gra\u0111enju gra\u0111evina, kojim se osobama sa invaliditetom omogu\u0107ava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim gra\u0111evinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom \u010dlana 2. ovog pravilnika navedeni su objekti koji se mogu smatrati objektima za javno kori\u0161\u0107enje, pa je izme\u0111u ostalog propisano da tu spadaju objekti u oblasti zdravstva. Odredbom \u010dlana 3. stav 1. ta\u010dka 2. propisano je da su osobe smanjene pokretljivosti, osobe sa fizi\u010dkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i\/ili druge osobe \u010dija je mogu\u0107nost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjenja usled barijera sa kojima se susre\u0107u u okru\u017eenju, kao i da je ta\u010dkom 6. utvr\u0111eno da je prepreka fizi\u010dka, komunikacijska i\/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu mo\u017ee ometati i\/ili spre\u010davati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i\/ili u radu. Ta\u010dkom 8. navedenog \u010dlana utvr\u0111eno je da pristupa\u010dan objekat, njegov deo ili oprema jeste onaj objekat, deo objekta ili opreme koja osigurava ispunjavanje obaveznih elemenata pristupa\u010dnosti propisanih ovim pravilnikom. Odredbom \u010dlana 5. ovog pravilnika kao obavezni elementi pristupa\u010dnosti izme\u0111u ostalih utvr\u0111eni su i elementi pristupa\u010dnosti za savladavanje visinskih razlika, koji podrazumevaju obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti prilaza do objekata, ulaza u objekat i sli\u010dno i elementi pristupa\u010dnosti kretanja i boravka u prostoru \u2013 stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekte za javno kori\u0161\u0107enje, koji podrazumevaju obezbe\u0111ivanje nesmetanog kretanja i boravka u prostoru, savladavanje eta\u017enih razlika, obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti toaleta i sli\u010dno,\u00a0 dok je \u010dlanom 9. utvr\u0111eno da su obavezni elementi pristupa\u010dnosti elementi za projektovanje, gra\u0111enje, rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju kojima se odre\u0111uje veli\u010dina, svojstva, instalacije, ure\u0111aji i druga oprema na javnim povr\u0161inama i objektima radi osiguranja pristupa, kretanja, boravka i rada za sve potencijalne korisnike, a u skladu sa ovim pravilnikom.<\/p>\n Republika Srbija se opredelila za unapre\u0111enje pristupa\u010dnosti, pa je tako u okviru Strategije za unapre\u0111enja polo\u017eaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine[7]<\/a> definisano da dr\u017eave treba da identifikuju prepreke i barijere u pristupa\u010dnosti, izme\u0111u ostalog i u odnosu na: (a) zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uklju\u010duju\u0107i \u0161kole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta; (b) informacije, komunikacije i druge usluge, uklju\u010duju\u0107i i elektronske usluge i hitne slu\u017ebe. Pomenute \u201edruge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru\u201d trebalo bi, izme\u0111u ostalog, da obuhvataju zgrade organa javnog reda, pravosudne objekte i zatvore, socijalne ustanove, prostore i objekte za dru\u0161tvene interakcije, rekreaciju, kulturne, verske, politi\u010dke i sportske aktivnosti, kao i trgovinske objekte, dok \u201edruge usluge\u201d treba da obuhvataju, izme\u0111u ostalog, po\u0161te, banke, telekomunikacijske i informativne usluge i servise. Dalje je navedeno da se osobe sa invaliditetom i dalje se suo\u010davaju sa preprekama u pristupu zdravstvenim uslugama, usled arhitektonske, komunikacijske i tehni\u010dke nepristupa\u010dnosti zdravstvenih usluga, kao i zbog nedostatka osoblja senzibilisanog za rad sa osobama sa invaliditetom \u0161to mo\u017ee da dovede do nejednakosti u ostvarivanju prava na zdravstvenu za\u0161titu. Istra\u017eivanje o pra\u0107enju individualnih iskustava osoba sa invaliditetom pokazuje da je oblast zdravlja i rehabilitacije jedna od najva\u017enijih za ispitane osobe sa invaliditetom. Iskustva u ograni\u010denjima u kori\u0161\u0107enju zdravstvenih usluga i rehabilitacije zbog nepristupa\u010dnosti ili restriktivnih kriterijuma za ostvarivanje pojedinih prava iz oblasti zdravstvene za\u0161tite, do\u017eivelo je 45% ispitanika. Diskriminaciju u ovoj oblasti do\u017eivelo je 28,3% ispitanika, a u oblasti ostvarivanja prava na za\u0161titu reproduktivnog zdravlja 43,3%.<\/p>\n U redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2023. godinu[8]<\/a> ukazano je da je invaliditet kao li\u010dno svojstvo tre\u0107i osnov diskriminacije po broju podnetih pritu\u017ebi, a osobe sa invaliditetom su jedna od najugro\u017eenijih grupa u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota kada govorimo o diskriminaciji. Najve\u0107i broj pritu\u017ebi podnet je zbog nepristupa\u010dnosti razli\u010ditih objekata i usluga. Tako\u0111e, Poverenik je u izve\u0161taju naveo da je naro\u010dito va\u017eno da su pristupa\u010dne ustanove u kojima gra\u0111ani naj\u010de\u0161\u0107e ostvaruju prava i usluge, kao \u0161to su na primer obrazovne institucije, ustanove zdravstvene, socijalne za\u0161tite, zdravstvene ustanove specijalizovane za rehabilitaciju, objekti koje koriste jedinice lokalnih samouprava i komunalna preduze\u0107a, sudovi, ali i ustanove kulture, bioskopi i pozori\u0161ta i dr. Imaju\u0107i u vidu zna\u010daj pristupa\u010dnosti, Poverenik je uputio Ministarstvu gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture tri inicijative, i to, dve za izmene Zakona o planiranju i izgradnji, a jednu za izradu sistemskog dugoro\u010dnog plana na nacionalnom nivou za otklanjanje arhitektonskih barijera i unapre\u0111enje pristupa\u010dnosti svih objekata u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama. Ukazano je da je nu\u017eno da pristupa\u010dnost bude stalno u vrhu prioriteta kako bi objekti u javnoj upotrebi bili \u0161to pre pristupa\u010dni, naro\u010dito one ustanove koje su od klju\u010dne va\u017enosti za svakodnevno funkcionisanje i \u017eivot, kao \u0161to su objekti zdravstvene, socijalne za\u0161tite, obrazovne institucije i sl.<\/p>\n O polo\u017eaju osoba sa invaliditetom govore i rezultati istra\u017eivanja Odnos gra\u0111ana i gra\u0111anki prema diskriminaciji u Srbiji[9]<\/strong><\/a><\/em>, koje je Poverenik sproveo tokom 2023. godine. Naime, u\u010desnici istra\u017eivanja smatraju da je me\u0111u najprisutnijim diskriminacija po osnovu invaliditeta kao li\u010dnog svojstva (54%). Tako\u0111e, zna\u010dajna ve\u0107ina od 82% ispitanika veruje da osobe sa invaliditetom, ukoliko dobiju adekvatnu podr\u0161ku, mogu da se uklju\u010de u \u017eivot zajednice, dok 80% smatra da javni objekti i saobra\u0107aj treba da budu prilago\u0111eni osobama sa invaliditetom i drugim licima koja se ote\u017eano kre\u0107u.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da pristupa\u010dnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u svim sferama dru\u0161tvenog \u017eivota. Nepristupa\u010dno\u0161\u0107u javnih povr\u0161ina i objekata osobe sa invaliditetom se dovode u situaciju u kojoj im je onemogu\u0107eno ili veoma ote\u017eano ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, koja su dostupna drugim gra\u0111anima. U cilju razvijanja inkluzivnog dru\u0161tva zasnovanog na principima jednakosti, pru\u017eaoci usluga treba da preuzmu deo odgovornosti tako \u0161to \u0107e svako u svojoj oblasti delovanja osobama sa invaliditetom olak\u0161ati pristup svojim uslugama.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu va\u017enost zdravstvenih ustanova specijalizovanih za rehabilitaciju, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je koriste\u0107i ovla\u0161\u0107enje iz \u010dlana 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, uputio ovu preporuku mera svim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju.<\/p>\n <\/p>\n Zdravstvene ustanove specijalizovane za rehabilitaciju obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010d. 9.<\/p>\n [2]<\/a>Rezultati istra\u017eivanja o dostupnosti banjskih usluga osobama sa invaliditetom u Republici Srbiji<\/em>, Crveni krst Srbije i Savez za pristupa\u010dnost Srbije, 2023, dostupno na internet stranici: https:\/\/saps.rs\/preuzimanja\/Dostupnost%20banjskih%20usluga%20osobama%20sa%20invaliditetom%20u%20Republici%20Srbiji_2023.pdf<\/a><\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 25\/2019 i 92\/2023 – autenti\u010dno tuma\u010denje<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 5\/2020, 11\/2020, 52\/2020, 88\/2020, 62\/2021, 69\/2021, 74\/2021 i 95\/2021<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 72\/09, 81\/09, 64\/10- Odluka US, 24\/11, 121\/12, 42\/13 \u2013 Odluka US, 50\/13 \u2013\u00a0Odlika US, 98\/13 \u2013 Odluka US, 132\/14, 145\/14, 83\/18, 31\/19, 37\/19 –\u00a0dr. zakon,\u00a09\/20, 52\/21 i 62\/23<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj\u00a0 22\/15<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj\u00a0 44\/20, \u00a0https:\/\/pravno-informacioni-sistem.rs\/eli\/rep\/sgrs\/vlada\/strategija\/2020\/44\/1<\/a><\/p>\n [8]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n [9]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
964-24 Preporuka mera banjama povodom pristupa\u010dnosti<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n