Nemanja Starovi\u0107, ministar<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Nemanjina br. 22-24<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong>\u00a0<\/strong>\u00a0 <\/strong>\u00a0\u00a0<\/strong>\u00a0<\/strong>\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Predmet<\/strong>: Inicijativa <\/strong>za izmene i dopune<\/strong> odredaba <\/strong>Zakona o socijalnoj za\u0161titi<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Starovi\u0107u,<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u okviru nadle\u017enosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije[1]<\/a> prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa i inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije. S tim u vezi, Poverenik je u prethodnom periodu Ministarstvu za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja podneo vi\u0161e inicijativa koje su se odnosile na izmenu i\/ili dopunu vi\u0161e odredaba Zakona o socijalnoj za\u0161titi. Imaju\u0107i u vidu da do dana sastavljanja ovog dopisa Zakon o socijalnoj za\u0161titi nije izmenjen u skladu sa upu\u0107enim inicijativama, kao i da je Ministarstvo u prethodnom periodu najavljivalo izmene i dopune Zakona o socijalnoj za\u0161titi, u prilogu vam \u0161aljemo objedinjenu inicijativu Poverenika za izmene i dopune ovog va\u017enog zakona za sve na\u0161e gra\u0111ane i gra\u0111anke.<\/p>\n <\/p>\n Podse\u0107amo da je Ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja nakon sprovedene ex post analize zakona, izradilo Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj za\u0161titi koji je, sredinom 2018. godine, stavljen na javnu raspravu. U obrazlo\u017eenju je navedeno da su ciljevi izmena i dopuna bili: 1) Unapre\u0111enje kvaliteta usluga i sprovo\u0111enja stru\u010dnih postupaka u socijalnoj za\u0161titi; 2) Razvoj usluga socijalne za\u0161tite koje se pru\u017eaju u lokalnoj zajednici; 3) Otklanjanje pravno-tehni\u010dkih nedostataka u postupcima \u010dije sprovo\u0111enje je ure\u0111eno Zakonom o socijalnoj za\u0161titi; 4) Unapre\u0111enje mera i usluga podr\u0161ke porodici i prevencije izme\u0161tanja deteta iz porodice; 5) Ja\u010danje kompetencija zaposlenih u organima i organizacijama koje obavljaju delatnost socijalne za\u0161tite; 6) \u0160irenje kapaciteta za pru\u017eanje usluga u socijalnoj za\u0161tite; 7) Ja\u010danje kapaciteta za pra\u0107enje, evaluaciju i unapre\u0111enje sistema socijalne za\u0161tite; 8) Usagla\u0161avanje Zakona o socijalnoj za\u0161titi sa drugim relevantnim zakonima.<\/p>\n <\/p>\n Kako bi se postigli postavljeni ciljevi, Poverenik podse\u0107a na ranije podnete inicijative ovog organa kao i na preporuke mera u vezi sa unapre\u0111enjem sistema socijalne za\u0161tite.<\/p>\n <\/p>\n J<\/strong>o\u0161 2018. godine <\/strong>Poverenik je <\/strong>podneo <\/strong>Inicijativu <\/strong>za izmenu <\/strong>\u010d<\/strong>lana <\/strong>82<\/strong>. stav <\/strong>1<\/strong>. ta\u010dka 1)<\/strong> Zakon<\/strong>a<\/strong> o socijalnoj za\u0161titi<\/strong>.<\/strong> U inicijativi je istaknuto da je pored pove\u0107anja propisane povr\u0161ine zemlji\u0161ta prilikom odlu\u010divanja o pravu na nov\u010danu socijalnu pomo\u0107 potrebno uzeti u obzir i kvalitet zemlji\u0161ta, mogu\u0107nost njegove obrade, davanja u zakup ili prodaje. Razlozi za pokretanje ove inicijative prvenstveno le\u017ee u \u010dinjenici da su \u010desto u riziku od siroma\u0161tva stara\u010dka porodi\u010dna doma\u0107instva koja raspola\u017eu povr\u0161inom zemlji\u0161ta ve\u0107om od propisane. Rezultati istra\u017eivanja koje je tada sprovedeno, a koje su sproveli Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti i Crveni krst Srbije, je pokazalo da svaka deseta starija osoba na selu nema li\u010dne prihode, dok pravo na nov\u010danu socijalnu pomo\u0107 koristi samo 4% ispitanika. Tako\u0111e od ukupnog broja ispitanika samo 2% starijih koji \u017eive na selu ima nov\u010danu pomo\u0107 od dece ili ro\u0111aka, dok onih koji ostvaruju prihode od zakupa ima ispod 1%, pri \u010demu su ti prihodi minimalni. Pored toga, 70% starijih na selu \u017eive u doma\u0107instvima koja imaju samo dva \u010dlana, te samim tim ne mogu da ra\u010dunaju ni na one pogodnosti u starosti koje mo\u017ee da pru\u017ei \u017eivot u vi\u0161egeneracijskom doma\u0107instvu. Iako smo jedna od zemalja sa najstarijim stanovni\u0161tvom, broj starijih gra\u0111ana i gra\u0111anki koje u Republici Srbiji ostvaruju pravo na nov\u010danu socijalnu pomo\u0107, prema podacima iz izve\u0161taja Republi\u010dkog zavoda za socijalnu za\u0161titu govore da je ovaj broj gotovo zanemarljiv u odnosu na ukupan broj korisnika ovog prava i da iznosi oko 5%. U Inicijativi je ukazano i na obaveze koje je Republika Srbija preuzela Programom reformi politike zapo\u0161ljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a kojim je utvr\u0111eno da je u cilju pove\u0107anja obuhvata i unapre\u0111enja adekvatnosti nov\u010danih davanja potrebno preduzeti mere relaksiranja imovinskih uslova koji se uzimaju u obzir prilikom ostvarivanja prava na nov\u010danu socijalnu pomo\u0107, pre svega pove\u0107anja zemlji\u0161nog maksimuma u zavisnosti od kvaliteta zemlji\u0161ta naro\u010dito kod stara\u010dkih doma\u0107instava. Neophodno je utvrditi realnu <\/strong>mogu\u0107nost ostvarivanja prihoda od zemlje u vlasni\u0161tvu u situacijama kada ona prelazi imovinski cenzus propisan zakonom, jer vlasni\u0161tvo nad zaparlo\u017eenom zemljom u udaljenim krajevima, posebno u savremenim uslovima poljoprivredne proizvodnje, ne zna\u010di da ta zemlja mo\u017ee da obezbedi adekvatan prihod za normalan i dostojan \u017eivot.<\/strong> U Inicijativi je ukazano i na dodatnu podr\u0161ku koju je predlo\u017eio Fiskalni savet a koja se odnosi na ukidanje obaveze pla\u0107anja PIO doprinosa za poljoprivredna doma\u0107instva koja poseduju manje od 10 hektara zemlji\u0161ta, navode\u0107i da uspostavljanje sistema socijalnih karata omogu\u0107ava dr\u017eavnoj upravi da unapre\u0111eni sistem socijalne za\u0161tite stara\u010dkih doma\u0107instava efikasno implementira sa skromnim dodatnim tro\u0161kovima od svega nekoliko milijardi dinara godi\u0161nje.[2]<\/sup><\/a><\/p>\n <\/p>\n Pored toga, Poverenik ukazuje i na potrebu da se razmotri isklju\u010duju\u0107i uslov iz \u010dlana 82. stav 1. ta\u010dka 2) <\/strong>Zakon<\/strong>a<\/strong> o socijalnoj za\u0161titi<\/strong> kojim je propisano da pravo na nov\u010danu socijalnu pomo\u0107 ne mo\u017ee ostvariti pojedinac, odnosno porodica ako je pojedinac, odnosno \u010dlan porodice prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na nasle\u0111ivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od tr\u017ei\u0161ne vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasle\u0111ivanje, mogao obezbe\u0111ivati pomo\u0107 u smislu ovog zakona.<\/strong> Poverenik smatra da je ovaj uslov potrebno posebno razmotriti sa aspekta kako njegove celishodnosti kao uslova koji u potpunosti onemogu\u0107ava osobu da ostvari pravo na nov\u010danu socijalnu pomo\u0107 tako i njegove trajnosti u smislu da nije propisan rok u zakonu ve\u0107 se kao relevantno jedino uzima koliko bi u slu\u010daju da se lice nije eventualno odreklo moglo zbrinuti sebe ili \u010dlanove porodice. Poverenik smatra da ovako kako je sada postavljen uslov u \u010dlanu 82. stav 1. ta\u010dka 2) Zakona o socijalnoj za\u0161titi on prakti\u010dno mo\u017ee jednu osobu ili porodicu onemogu\u0107iti da trajno ostvari pravo na socijalnu pomo\u0107 zato \u0161to je u ranijem periodu kada to lice, primera radi nije ni bilo socijalno ugro\u017eeno se odreklo prava u korist srodnika, ne znaju\u0107i za eventualne posledice takvog odricanja. Tako\u0111e, Poverenik ukazuje da je nu\u017eno sagledati opravdanost ovog uslova posebno s obzirom na jo\u0161 uvek duboko ukorenjene predrasude i uverenja i obrasce pona\u0161anja u kojima primat ima tradicija nad zakonom u postupku nasle\u0111ivanja i gde su jo\u0161 uvek sna\u017eno ukorenjeno o\u010dekivanje da se imovina deli na na\u010din da se \u017eene odri\u010du svog prava na nasledstvo u korist mu\u0161kih srodnika. U Istra\u017eivanju o naslednim pravima i stavovima prema nasle\u0111ivanju u Srbiji, koje je Poverenik sproveo 2024. godine ukazano je da zabrinjava podatak da je svega 64% ispitanika odgovorilo da zakoni u Srbiji propisuju jednaka prava mu\u0161karaca i \u017eena u pogledu nasle\u0111ivanja. Ovo ukazuje da \u010dak tre\u0107ina ispitanika (36%) ili nije upoznata sa zakonskim odredbama, ili smatra da postoji odre\u0111eni stepen neravnopravnosti koju zakon dozvoljava. Kada je re\u010d o prakti\u010dnoj primeni zakona, iako pravni okvir garantuje jednaka prava mu\u0161karcima i \u017eenama, tek ne\u0161to vi\u0161e od petine ispitanika (23%) smatra da mu\u0161karci i \u017eene u potpunosti imaju jednaka prava na nasle\u0111ivanje. Dodatnih 30% smatra da uglavnom imaju jednaka prava, a \u010dak 36% smatra da \u017eene nemaju jednaka prava kao mu\u0161karci.[3]<\/a><\/p>\n Tako\u0111e nije retko ni da gra\u0111ani ne znaju da ih odricanje od nasle\u0111a ma koliko ono malo bilo mo\u017ee onemogu\u0107iti na veoma dug period u ostvarivanju prava iz socijalne za\u0161tite. Pored toga, postavlja se pitanje opravdanosti ovakvog uslova posebno u situacijama ako se neko odrekao imovine da bi na taj na\u010din drugom \u010dlanu porodice omogu\u0107io nu\u017ean sme\u0161taj za \u017eivot. Poverenik smatra da uslovi za ostvarivanje prava na nov\u010danu socijalnu pomo\u0107 moraju biti takvi da nijedno lice ili porodica ne ostanu bez ovog prava u situaciji kada su ugro\u017eeni do te mere da ne mogu da obezbede svoju egzistenciju i minimalne standarde koje svaki \u010dovek treba da ima.<\/strong> Posebno treba voditi ra\u010duna da osobe koje su u ve\u0107em riziku od diskriminacije za koje i Ustav propisuje da u\u017eivaju posebnu za\u0161titu kao \u0161to su primera radi \u017eene, deca, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i sl. u skladu sa zakonom budu podr\u017eani i za\u0161ti\u0107eni kada se na\u0111u u stanju socijalne potrebe. Predla\u017eemo da se, s tim u vezi, sagledaju re\u0161enja koja nudi uporedno-pravna praksa u pogledu uslova koje lice, odnosno porodica treba da ispuni u postupku ostvarivanja prava na nov\u010danu socijanu pomo\u0107.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti dalje podse\u0107a da je Ministarstvu za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja i Ministarstvu zdravlja uputio i preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti u pogledu propisivanja standarda za pru\u017eanje usluga iz \u010dlana 60. stav 3. Zakona o socijalnoj za\u0161titi koji nikada nisu razra\u0111eni iako je Zakon o socijalnoj za\u0161titi stupio na snagu jo\u0161 2011. godine. Cilj ove preporuke je bio da se preduzimu potrebne mere i aktivnosti kako bi se omogu\u0107ilo ostvarivanje socio-zdravstvenih usluga i <\/strong>pru\u017eanje usluga onoj kategoriji korisnika koji zbog specifi\u010dnog socijalnog i zdravstvenog statusa imaju potrebu i za socijalnim zbrinjavanjem i za stalnom zdravstvenom za\u0161titom ili nadzorom<\/strong>.<\/strong> Poverenik je ukazao na demografske trendove koji predvi\u0111aju produ\u017eenje o\u010dekivane du\u017eine \u017eivota \u0161to \u0107e dovesti i do zna\u010dajnog uve\u0107anja zastupljenosti starijih lica koja imaju 80 i vi\u0161e godina. S obzirom na visoku zastupljenost starijih koji \u017eive sami, \u010desto i bez podr\u0161ke porodice, postoja\u0107e sve ve\u0107a potreba za uslugama slu\u017ebe za ku\u0107no le\u010denje i palijativno zbrinjavanje[4]<\/sup><\/a>. Pored toga, treba imati u vidu i va\u017enost palijativnog zbrinjavanja koje je veoma zna\u010dajno za pobolj\u0161anje kvaliteta \u017eivota pacijenta u terminalnoj fazi, jer mu je usled zdravstvenog stanja, odnosno faze razvoja bolesti, pored medicinske terapije potrebna i dodatna podr\u0161ka u otklanjanju fizi\u010dkog i psihi\u010dkog bola, kao i prevazila\u017eenju drugih pote\u0161ko\u0107a koje donosi terminalna faza. Usluge palijativnog zbrinjavanja predstavljaju specifi\u010dan i najva\u017eniji vid podr\u0161ke za pojedince i porodice koji se suo\u010davaju sa problemima u odre\u0111enoj fazi bolesti, pa je potrebno definisati i posebne standarde za ovu vrstu usluge, kao i ovla\u0161\u0107enja za nadzor i kontrolu nad pru\u017eanjem usluge.<\/p>\n <\/p>\n U Programu reformi politike zapo\u0161ljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji (ESRP)[5]<\/sup><\/a>, koji je Vlada Republike Srbije usvojila, predvi\u0111en je nastavak procesa deinstitucionalizacije i razvoj vaninstitucionalnih usluga u zajednici, odnosno obezbe\u0111ivanje sredstava i profesionalnih kapaciteta za \u0161irenje i razvoj vaninstitucionalnih usluga.<\/p>\n <\/p>\n Tako\u0111e Republika Srbija usvojila je i Strategiju deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne za\u0161titu u zajednici za period od 2022-2026. godine[6]<\/sup><\/a> (i pripadaju\u0107i akcioni plan), koja, izme\u0111u ostalog, treba da omogu\u0107i razvoj usluga socijalne za\u0161tite u zajednici, \u0161to \u0107e doprineti da korisnici sistema socijalne za\u0161tite kojima je potrebna intenzivnija podr\u0161ka ve\u0107inu svojih potreba zadovoljavaju u prirodnom okru\u017eenju.<\/p>\n <\/p>\n Kada se posmatra zadovoljenje potreba stanovni\u0161tva, evidentan je nedostatak u pogledu obima i vrste usluga socijalne za\u0161tite, njihove dostupnosti i kontinuiteta. Prema podacima Republi\u010dkog zavoda za socijalnu za\u0161titu ni najrazvijenija usluga pomo\u0107 u ku\u0107i nije dostupna u svim lokalnim samoupravama, dok u zemlji postoji samo jedan dnevni boravak za odrasle i starije osobe kojima je potreban celodnevni nadzor i podr\u0161ka, postoje svega tri ustanove koje pru\u017eaju uslugu prihvatili\u0161ta i dnevnog boravka za decu i mlade koja rade na dve op\u0161tine u Beogradu, nedovoljan je broj i kapacitet prihvatili\u0161ta za \u017ertve nasilja tzv. \u201esigurnih ku\u0107a\u201c i sl. Problem predstavlja i nedostatak saradnje izme\u0111u lokalnih samouprava u slu\u010daju kada, primera radi, korisnik usluge socijalne za\u0161tite \u017eivi na teritoriji jedne, a \u0161koluje se ili radi na teritoriji druge lokalne samouprave.\u00a0 Tako\u0111e, u praksi se javlja problem i kontinuiteta odgovaraju\u0107e podr\u0161ke koja \u0107e osobi sa invaliditetom omogu\u0107iti punu inkluziju. Praksa Poverenika, kao i razli\u010dita istra\u017eivanja su pokazala da, posebno osobe sa autizmom, kao i osobe koje boluju od retkih bolesti dosada\u0161nji sistem socijalne za\u0161tite nije prepoznavao u dovoljnoj meri, odnosno da jedan broj usluga ne odgovara potrebama ovih korisnika. Naro\u010dito je problem izra\u017een kada osoba zavr\u0161i osnovno i srednje obrazovanje i kada navr\u0161i 26 godina \u017eivota u pogledu ostvarivanje dalje podr\u0161ke iz sistema socijalne za\u0161tite, bilo kroz kori\u0161\u0107enje usluge dnevnog boravka, personalne asistencije ili neke druge usluge socijalne za\u0161tite.<\/p>\n <\/p>\n Nedostatak usluga socijalne za\u0161tite dovodi do nejednakog polo\u017eaja lica koja usluge podr\u0161ke ne mogu da ostvare uop\u0161te ili ne mogu da ih ostvare u kontinuitetu, odnosno dovodi do diskriminacije tih lica po osnovu razli\u010ditih li\u010dnih svojstava – invaliditeta, starosnog doba, zdravstvenog stanja i sl.. Problem je i \u0161to zbog nedostatka organizovanih usluga postoji veliki broj neformalnih negovatelja, koji su naj\u010de\u0161\u0107e \u017eene, \u0161to ih dodatno optere\u0107uje, onemogu\u0107ava uklju\u010divanje na tr\u017ei\u0161te rada, stvara ekonomsku zavisnost i produbljuje rodnu nejednakost. U smislu navedenog neophodno je <\/strong>prilikom izmena zakona razmotriti na\u010dine finansiranja i ujedna\u010davanja pru\u017eanja usluga socijalne za\u0161tite na \u010ditavoj teritoriji zemlje <\/strong>u skladu sa potreba<\/strong>ma <\/strong>stanovni\u0161tva<\/strong>,<\/strong> pri \u010demu je potrebno izvr\u0161iti analizu postoje\u0107ih usluga, da li su one predvi\u0111ene tako da njihovim ostvarivanjem mogu da se zadovolje razli\u010dite potrebe korisnika.<\/strong> Primera radi praksa Poverenika je pokazala da su pojedina lica podr\u017eana uslugama u procesu obrazovanja, ali da takva podr\u0161ka izostaje u procesu rada (sobe sa autizmom, osobe koje boluju od retkih bolesti…). \u00a0Naro\u010dito je problem izra\u017een kada osoba zavr\u0161i osnovno i srednje obrazovanje i kada navr\u0161i 26 godina \u017eivota u pogledu ostvarivanje dalje podr\u0161ke iz sistema socijalne za\u0161tite, bilo kroz kori\u0161\u0107enje usluge dnevnog boravka, personalne asistencije ili neke druge usluge socijalne za\u0161tite. Tako je primera radi sa uslugom personalne asistencije koja u \u010dlanu 99. Pravilnik o bli\u017eim uslovima i standardima za pru\u017eanje usluga socijalne za\u0161tite[7]<\/a> propisuje da su usluge personalne asistencije dostupne punoletnim licima sa invaliditetom sa procenjenim I ili II stepenom podr\u0161ke, koja ostvaruju pravo na uve\u0107ani dodatak za tu\u0111u negu i pomo\u0107, imaju sposobnosti za samostalno dono\u0161enje odluka, radno su anga\u017eovana ili aktivno uklju\u010dena u rad razli\u010ditih udru\u017eenja gra\u0111ana, sportskih dru\u0161tava, politi\u010dkih partija i drugih oblika dru\u0161tvenog anga\u017emana, odnosno uklju\u010dene su u redovni ili individualni obrazovni program.<\/strong> Svrha ove usluge, u skladu sa \u010dlanom 100. Pravilnika je pru\u017eanje odgovaraju\u0107e individualne prakti\u010dne podr\u0161ke koja je korisniku neophodna za zadovoljavanje li\u010dnih potreba, uklju\u010divanje u obrazovne, radne i dru\u0161tvene aktivnosti u zajednici radi uspostavljanja \u0161to ve\u0107eg nivoa samostalnosti. Osobi sa invaliditetom koja nije sposobna za samostalno dono\u0161enje odluka, treba pru\u017eiti odgovaraju\u0107u podr\u0161ku da ona tu odluku donese, odnosno treba nastaviti sa pru\u017eanjem odre\u0111enog vida podr\u0161ke i kada zavr\u0161i osnovnu i srednju \u0161kolu u cilju odr\u017eanja i unapre\u0111enja postignutog nivoa inkluzije. Istra\u017eivanje[8]<\/a> koje je sprovedeno na uzorku od 71 roditelja i 30 osoba sa invaliditetom, starosti od 18 do 65 godina, govori da najve\u0107i broj njih \u017eivi sa roditeljima, svega 13 procenata ima formiranu sopstvenu porodicu, isti procenat \u017eivi samostalno, a svaki deseti je u ustanovi socijalne za\u0161tite. Tek petina osoba sa invaliditetom ima podr\u0161ku personalnog asistenta koji se finansira iz bud\u017eeta lokalne samouprave, a 13% njih ovu uslugu pla\u0107a sopstvenim novcem. Samo \u010detvrtina roditelja dece sa invaliditetom ima podr\u0161ku ostalih \u010dlanova porodice, \u0161to zna\u010di da prakti\u010dno sav teret brige pada na njih.<\/p>\n Usluga predah sme\u0161taja na teritoriji grada Beograda[9]<\/a> je kratkoro\u010dni i povremeni sme\u0161taj dece i mladih sa smetnjama u razvoju, koji se obezbe\u0111uje kao dnevni, vikend ili vi\u0161ednevni sme\u0161taj, radi pru\u017eanja podr\u0161ke korisnicima i njihovim porodicama u odr\u017eavanju i pobolj\u0161anju kvaliteta \u017eivota, sa ciljem ostanka korisnika u porodici. Usluga predah sme\u0161taja pru\u017ea se deci i mladima sa smetnjama u razvoju uzrasta od pet do 26 godina \u017eivota i izme\u0111u ostalog i deci sa intelektualnim te\u0161ko\u0107ama i autizmom, sa vi\u0161estrukim smetnjama u razvoju, sa senzornim invaliditetom, sa fizi\u010dkim invaliditetom. S tim u vezi, Poverenik smatra da je ova usluga dobar primer unapre\u0111ivanja usluga socijalne za\u0161tite, ali da je ograni\u010dena samo na teritoriju Beograda i da kapacitet \u201eCentra za sme\u0161taj i dnevni boravak omladine i dece ometene u razvoju\u201c nedovoljan, imaju\u0107i u vidu da je dostupan samo za 51 korisnika.<\/p>\n <\/p>\n Godinama Poverenik ukazuje na nedovoljne kvantitativne i kvalitativne kapacitete centara za socijalni rad koji predstavljaju klju\u010dne ustanove u ostvarivanju prava i usluga socijalne za\u0161tite.<\/strong> O kapacitetima pojedinih sistema govori i Izve\u0161taj o reviziji svrsishodnosti poslovanja \u2013 Efikasnost u radu centara za socijalni rad u pru\u017eanju socijalne i porodi\u010dno-pravne za\u0161tite<\/em> Dr\u017eavne revizorske institucije (DRI), u kome je izme\u0111u ostalog navedeno da, u periodu 2020 – 2022. godine, u proseku osam centara za socijalni rad nije imalo nijednog zaposlenog socijalnog radnika, 21 centar je radio bez pravnika, 17 centara bez psihologa, a 57 bez pedagoga. Prilikom izmena zakona potrebno je izvr\u0161iti analizu svih poslova koje obavljaju centri za socijalni rad, kao i da li postoji mogu\u0107nost da se pojedini poslovi iz nadle\u017enosti centra za socijalni rad druga\u010dije organizuju, kao \u0161to je primera radi re\u0161avanje po zahtevima za ostvarivanje prava na dodatak za pomo\u0107 i negu drugog lica i uve\u0107ani dodatak, posebno kada je se radi o ostvarivanju ovog prava u nivou razlike izme\u0111u prava iz oblasti socijalne za\u0161tite i prava koje je ostvareno u drugom sistemu kao \u0161to je na primer sistem penzijskog i invalidskog osiguranja<\/strong>. S tim u vezi, podse\u0107amo da je u Programu reformi politike zapo\u0161ljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji predvi\u0111eno da je potrebno unaprediti sistem dugotrajne nege tako \u0161to \u0107e se preispitati opravdanosti postojanja davanja iz dva sistema – po osnovu osiguranja (PIO) i socijalno davanje iz sistema socijalne za\u0161ite, uz detaljniju analizu na\u010dina dodele i kori\u0161\u0107enja funkcionalnih kriterijuma za dodelu dodatka za pomo\u0107 i negu od strane Komisije PIO fonda, \u0161to bi omogu\u0107ilo ve\u0107u dostupnost prava osoba sa mentalnim i intelektualnim te\u0161ko\u0107ama.<\/p>\n <\/p>\n Dalje, Poverenik podse\u0107a da je u toku 2019. godine uputio Ministarstvu za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti u vezi sa obnavljanjem licenci stru\u010dnim radnicama koje su koristile trudni\u010dko, porodiljsko ili odsustvo sa rada radi nege deteta. Naime, Zakonom o socijalnoj za\u0161titi nisu regulisani slu\u010dajevi u kojima se zahtevom za obnavljanje licence Komori obrate <\/strong>stru\u010dni radnici koji su <\/strong>zbog trudni\u010dkog, porodiljskog<\/strong>,<\/strong> odsustvovanja sa rada radi nege deteta ili zbog ozbiljnih zdravstvenih problema, odsustvovali sa rada u periodu <\/strong>va\u017eenja licence <\/strong>i zbog toga nisu bili u mogu\u0107nosti da u propisanom roku ispune uslove za obnavljanje licence. Dakle, u Zakonu postoji pravna praznina<\/strong> u pogledu <\/strong>du\u017eine trajanja licence, <\/strong>roka za podno\u0161enje zahteva za obnavljanje licence, odnosno uslova koji va\u017ee za obnavljanje licence, za navedene stru\u010dne radnike i radnice, usled \u010dega bi oni mogli izgubiti pravo da obavljaju poslove za koje je predvi\u0111ena licenca.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Kako bi se obezbedila nediskrimnatorna primena u praksi Poverenik je uputio dopis\u00a0 Komori socijalne za\u0161tite u kojem je ukazao na antidiskriminacione propise koje je potrebno imati u vidu kada se radi o tuma\u010denju na koji na\u010din treba prevazi\u0107i postoje\u0107u pravnu prazninu. U \u010dlanu 10. Pravilnika o licenciranju stru\u010dnih radnika u socijalnoj za\u0161titi utvr\u0111eno je da je stru\u010dni radnik du\u017ean da se usavr\u0161ava u skladu zakonom, drugim propisom kojim je ure\u0111eno stru\u010dno usavr\u0161avanje u socijalnoj za\u0161titi i ovim pravilnikom, dok stru\u010dno usavr\u0161avanje obuhvata kontinuirano pra\u0107enje razvoja teorije i prakse socijalne za\u0161tite i sticanje znanja i ve\u0161tina koji unapre\u0111uju proces za\u0161tite i podr\u0161ke korisnika. Ovim \u010dlanom propisano je da se stru\u010dnom radniku licenca obnavlja ako ispunjava uslove za obnavljanje licence sticanjem zahtevanog broja bodova, u skladu sa ovim pravilnikom. Tako\u0111e, stavom 6. ovog \u010dlana propisano je da stru\u010dni radnik u prikupljanju bodova u\u010destvuje aktivno i pasivno, u skladu sa Bodovnom listom, kao i da je u obavezi da do kraja teku\u0107e kalendarske godine podnese Komori odgovaraju\u0107e dokaze o broju ste\u010denih bodova u proteklom periodu, te da \u0107e se stru\u010dnom radniku priznati bodovi iznad broja predvi\u0111enog ovim pravilnikom za obnavljanje licence, ako su ostvareni tokom perioda do obnavljanja licence, a najvi\u0161e 20 bodova, prilikom narednog obnavljanja licence. U \u010dlanu 19. Pravilnika propisano je da stru\u010dni radnik ispunjava uslove za obnovu licence ako je u periodu od \u0161est godina od izdavanja licence, ostvario 120 bodova, s tim \u0161to u prve tri godine treba da ostvari 30% bodova od ukupno utvr\u0111enog broja, kao i da je u obavezi da najmanje 30% bodova stekne tako \u0161to aktivno u\u010destvuje u njihovom prikupljanju, u skladu sa Bodovnom listom. Analiziraju\u0107i navedene odredbe Poverenik je konstatovao da ni Pravilnikom o licenciranju stru\u010dnih radnika u socijalnoj za\u0161titi, nisu regulisani slu\u010dajevi u kojima se zahtevom za obnavljanje licence Komori obrate stru\u010dni radnici i radnice koji su iz gore navedenih razloga odsustvovali sa rada u periodu va\u017eenja licence i zbog toga nisu bili u mogu\u0107nosti da u propisanom roku prikupe odgovaraju\u0107i broj bodova u skladu sa Bodovnom listom i obnove licencu. Dakle, i u Pravilniku tako\u0111e postoji pravna praznina u pogledu zahtevanog broja bodova za stru\u010dne radnike i radnice koji su periodu va\u017eenja licence iz navedenih razloga odsustvovali sa rada, zbog \u010dega nisu bili u mogu\u0107nosti da u\u010destvuju u prikupljanju bodova, aktivno i pasivno, usled \u010dega bi mogli izgubiti pravo da obavljaju poslove za koje je predvi\u0111ena licenca. S tim u vezi, Poverenik je ukazao na Konvenciju o jednakim mogu\u0107nostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodi\u010dnim obavezama) broj 156 iz 1981. godine[10]<\/a> koja se primenjuje na radnike i radnice koji imaju obaveza prema deci koju izdr\u017eavaju i kada im te obaveze ograni\u010davaju mogu\u0107nost da se ekonomski anga\u017euju i napreduju. Dr\u017eave \u010dlanice su se obavezale da kao cilj nacionalne politike postave mogu\u0107nost da ova lica iskoriste sva prava iz radnog odnosa bez diskriminacije. Konvencijom o za\u0161titi materinstva Me\u0111unarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine[11]<\/a> propisana je obaveza svake \u010dlanice da usvoji mere kako bi obezbedila da materinstvo ne bude izvor diskriminacije u oblasti radnih odnosa. Imaju\u0107i u vidu da je Republika Srbija u procesu usagla\u0161avanja zakonodavstva sa propisima Evropske unije, ukazali smo i na Direktivu 2006\/54\/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 5. jula 2006 o sprovo\u0111enju na\u010dela jednakosti i jednakih mogu\u0107nosti mu\u0161karaca i \u017eena u pitanjima zapo\u0161ljavanja i obavljanja zanimanja, koja u \u010dlanu 2. stav 2. predvi\u0111a: \u201eU smislu ove Direktive, diskriminacija obuhvata\u2026.(c) svaki nepovoljni tretman \u017eene u vezi s trudno\u0107om ili porodiljskim odsustvom u smislu Direktive 92\/85\/EEZ\u201c. Ukazujemo tako\u0111e i na Direktivu Saveta 200\/78\/EZ\u00a0 od 27. novembra 2000-op\u0161ti okvir za ravnopravan tretman u zapo\u0161ljavanju i profesiji koja u Preambuli predvi\u0111a: \u201e(3) U implementiranju principa ravnopravnog tretmana, Zajednica treba da, u skladu sa \u010dlanom 3(2) Ugovora EZ, te\u017ei da elimini\u0161e neravnopravnost i da promovi\u0161e ravnopravnost mu\u0161karaca i \u017eena, naro\u010dito jer su \u017eene \u010desto \u017ertve vi\u0161estruke diskriminacije.\u201c<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da je Zakonom o socijalnoj za\u0161titi izme\u0111u ostalog utvr\u0111eno da bli\u017ee uslove za izdavanje licence, obrazac licence i na\u010din izdavanja i obnavljanja licence stru\u010dnim radnicima, propisuje ministar nadle\u017ean za socijalnu za\u0161titu, Poverenik je uputio preporuku mera kako bi se predupredilo tuma\u010denje odredaba Pravilnika suprotno antidiskriminacionim propisima. Iako je tuma\u010denjem propisa u skladu sa predlogom Poverenika, problem trenutno prevazi\u0111en, smatramo neophodnim da se navedena materija uredi i zakonom.<\/p>\n <\/p>\n Na kraju, imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je Zakon o socijalnoj za\u0161titi krovni i najbitni zakon u oblasti socijalne za\u0161tite, Poverenik ukazuje da je prilikom izrade ovog zakona, odnosno njegovih izmena i dopuna neopohdno uraditi procenu uticaja propisa na ostvarivanje prava socioekonomski ugro\u017eenih lica ili grupa lica koja u skladu sa \u010dlanom 14. Zakona o socijalnoj za\u0161titi treba da sadr\u017ei: <\/strong>1) sveobuhvatan opis stanja u oblasti koja je predmet regulisanja sa posebnim osvrtom na socioekonomski ugro\u017eena lica i grupe lica;<\/strong> 2) procenu neophodnosti i srazmernosti nameravanih izmena propisa sa aspekta po\u0161tovanja na\u010dela jednakosti i prava socioekonomski ugro\u017eenih lica i grupa lica;<\/strong> 3) procenu rizika za prava, obaveze i na zakonu zasnovane interese lica i grupa lica iz stava 3. ovog \u010dlana.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, smatramo va\u017enim da se prilikom najavljenih izmena Zakona o socijalnoj za\u0161titi imaju u vidu ovi problemi koji su se iskristalisali tokom primene zakona u praksi i koji su ukazali da je pojedine odredbe zakona potrebno dodatno izmeniti i unaprediti.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21, \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7, a u vezi ta\u010dke 5.<\/p>\n [2]<\/a>Predlog mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siroma\u0161tva u Republici Srbiji, <\/em><\/p>\n [3]<\/a> Istra\u017eivanje o naslednim pravima i stavovima prema nasle\u0111ivanju u Srbiji<\/em>, Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, 2024. godine. Dostupno na chrome-extension:\/\/efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj\/https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/Izvestaj-Nasledna-prava-i-stavovi-prema-nasledjivanju.pdf<\/p>\n [4]<\/a> Strategija palijativnog zbrinjavanja (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 17\/09)<\/p>\n [5]<\/a> https:\/\/socijalnoukljucivanje.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/06\/SIPRU-ESRP-2016-Srpski.pdf<\/a><\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 12\/22<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 42\/13, 89\/18 i 73\/19<\/p>\n [8]<\/a> https:\/\/www.politika.rs\/scc\/clanak\/607594\/Mladi-sa-autizmom-nemaju-odgovarajucu-podrsku-sistema<\/p>\n [9]<\/a> Odluka o pravima i uslugama socijalne za\u0161tite ( Slu\u017ebeni list grada Beograda\u201c, br. 55\/11, 8\/12 – ispr., 8\/12, 42\/12, 65\/12, 31\/13, 57\/13, 37\/14, 82\/15, 4\/16, 37\/16 i 56\/16)<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u201d, br. 7\/87<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
894-2024 Inicijativa za izmene i dopune Zakona o socijalnoj za\u0161titi<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n