<\/p>\n
MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivi\u010dnog zakonika<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Ministarstvo pravde je na svojoj internet stranici objavilo Zaklju\u010dak o sprovo\u0111enju javne rasprave[2]<\/a> o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivi\u010dnog zakonika, sa Programom javne rasprave. U Zaklju\u010dku je navedeno da se javna rasprava sprovodi u periodu od 1. oktobra do 1. novebra 2024. godine.\u00a0 S tim u vezi, Poverenik blagovremeno dostavlja mi\u0161ljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivi\u010dnog zakonika (u daljem tekstu: Nacrt zakona), koji je, sa odgovaraju\u0107im prilozima, tako\u0111e dostupan na internet stranici Ministarstva pravde.<\/p>\n Poverenik, najpre, podse\u0107a da je Ministarstvu pravde, 2021, 2022. godine, kao i 16. maja 2024. godine upu\u0107ivao inicijative za izmenu pojedinih odredaba Krivi\u010dnog zakonika. U poslednjoj inicijativi broj \u00a0011-00-12\/2024-02[3]<\/a>,\u00a0 Poverenik je Ministarstvu pravde ukazao na potrebu uskla\u0111ivanja Krivi\u010dnog zakonika sa direktivama Evropske unije, kao i ratifikovanim konvencijama. U Inicijativi je pored ostalog ukazano i na Direktivu Evropskog parlamenta i Evropskog saveta o borbi protiv nasilja prema \u017eenama i porodi\u010dnog nasilja (2022\/0066(COD) PE-CONS 33\/24) koja je doneta 2024. godine. Od ministarstva je zatra\u017eeno da razmotri izmene \u010dlanova koji se odnose na krivi\u010dno delo nedozvoljeni prekid trudno\u0107e iz \u010dlana 120. KZ; silovanje iz \u010dlana 178. KZ; obljuba nad nemo\u0107nim licem iz \u010dlana 179. KZ; Preno\u0161enje infekcije HIV virusom iz \u010dlana 250. KZ, kao i izmene u Glavi 14. Krivi\u010dnog zakonika u pogledu propisivanja novog dela kojim bi se izvr\u0161ila inkriminacija zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadr\u017eaja.<\/p>\n Analizom teksta Nacrta zakona koji je predmet javne rasprave mo\u017ee se uo\u010diti da Ministarstvo ni jednu od inicijativa Poverenika nije uva\u017eio. S tim u vezi u ovom mi\u0161ljenju jo\u0161 jednom podse\u0107amo na razloge upu\u0107ivanja navedenih inicijativa Poverenika i potrebe za izmenama Krivi\u010dnog zakonika:<\/p>\n Kao \u0161to je poznato, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u okviru nadle\u017enosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije[4]<\/a> prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa i inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije. U poslednje upu\u0107enoj objedinjenoj inicijativi je navedeno da su planom rada prethodne Vlade za 2023. godinu, za decembar 2023. godine bile planirane izmene i dopune Krivi\u010dnog zakonika u cilju njegovog uskla\u0111ivanja sa definicijom \u017ertve u Direktivi (2012)29 EU. Planirane izmene su izme\u0111u ostalog, izuzetno va\u017ene jer je u Direktivi (2012)29 EU posebno ukazano na \u017ertve koje mogu biti izlo\u017eene diskriminaciji i viktimizaciji, kao i na \u010dinjenicu da pojedina dela upravo mogu biti motivisana mr\u017enjom prema drugom i druga\u010dijem. Direktiva naro\u010dito ima za cilj promovisanje prava na dostojanstvo, \u017eivot, fizi\u010dki i psihi\u010dki integritet, slobodu i bezbednost, po\u0161tovanje privatnog porodi\u010dnog \u017eivota, prava na imovinu, na\u010dela nediskriminacije, na\u010dela jednakosti mu\u0161karaca i \u017eena, prava deteta, starijih osoba i osoba sa invaliditetom, kao i prava na pravi\u010dno su\u0111enje. U Direktivi se posebno ukazuje da nasilje usmereno prema osobi zbog njenog pola, rodnog identiteta, rodnog izra\u017eavanja ili ono koje disproporcionalno poga\u0111a naro\u010dito osobe jednog pola, smatra se nasiljem na rodnoj osnovi. Ono za rezultat mo\u017ee imati psihi\u010dku, seksualnu, emocionalnu ili psiholo\u0161ku povredu ili ekonomsku \u0161tetu \u017ertve. Nasilje na rodnoj osnovi se smatra vrstom diskriminacije i kr\u0161enjem osnovnih sloboda \u017ertve i uklju\u010duje nasilje u intimnim odnosima, seksualno nasilje (uklju\u010duju\u0107i silovanje, seksualni napad i uznemiravanje), trgovinu ljudima, ropstvo, razli\u010dite oblike \u0161tetnih praksi, kao \u0161to su prisilni brak, genitalno saka\u0107enje \u017eena i takozvane \u201ezlo\u010dine iz \u010dasti\u201c. U Direktivi je istaknuto da \u017eene \u017ertve nasilja na rodnoj osnovi zahtevaju posebnu pomo\u0107 i za\u0161titu zbog toga \u0161to postoji veliki rizik od sekundarne i ponovne viktimizacije, zastra\u0161ivanja i odmazde povezane sa takvim nasiljem.\u00a0 Tako\u0111e je navedeno da nasilje u bliskim odnosima je ozbiljan i \u010desto skriven dru\u0161tveni problem koji mo\u017ee da izazove sistemsku psiholo\u0161ku i fizi\u010dku traumu sa ozbiljnim posledicama jer je po\u010dinilac osoba u koju bi \u017ertva trebalo da ima poverenja, i da stoga \u0107e \u017ertvama nasilja u intimnim odnosima mo\u017eda biti potrebne posebne mere za\u0161tite. U Direktivi je dodatno istaknuto da su \u017eene disproporcionalno izlo\u017eene ovoj vrsti nasilja, a situacija mo\u017ee biti jo\u0161 te\u017ea ukoliko je \u017eena zavisna od po\u010dinioca ekonomski, dru\u0161tveno ili u pogledu prebivali\u0161ta. Direktivom je predvi\u0111eno da status \u017ertve u krivi\u010dno-pravnom sistemu, kao i to da li \u017ertva mo\u017ee aktivno u\u010destvovati u krivi\u010dnom postupku se razlikuje od dr\u017eave do dr\u017eave u zavisnosti od nacionalnog pravnog sistema i odre\u0111ena je jednim ili sa vi\u0161e kriterijuma koji se u nastavku navode: da li nacionalni pravni sistem obezbe\u0111uje \u017ertvi pravni status strane u krivi\u010dnom postupku, da li \u017ertva ima zakonsku obavezu ili se od nje tra\u017ei da aktivno u\u010destvuje u krivi\u010dnom postupku, kao na primer, svedok; i\/ili da li \u017ertva ima zakonsko pravo u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom da aktivno u\u010destvuje u krivi\u010dnom postupku i tra\u017ei to pravo, tamo gde nacionalni pravni sistem ne obezbe\u0111uje \u017ertvi pravni status strane u krivi\u010dnom postupku. Dr\u017eave \u010dlanice treba da odrede koji od ovih kriterijuma se primenjuje kako bi se odredio obim prava propisanih ovom Direktivom tamo gde postoje reference koje upu\u0107uju na status \u017ertve u okviru doti\u010dnog krivi\u010dno-pravnog sistema. U Direktivi je tako\u0111e istaknuto da informacije i saveti koje daju nadle\u017eni organi, usluge podr\u0161ke \u017ertvama i usluge restorativne pravde treba da, u onoj meri u kojoj je mogu\u0107e, budu pru\u017eene \u017ertvi\u00a0 putem razli\u010ditih sredstava i na na\u010din koji je razumljiv \u017ertvi. Pomenute informacije i saveti treba da budu pru\u017eeni jednostavnim i razumljivim jezikom. Tako\u0111e je neophodno omogu\u0107iti da \u017ertva bude shva\u0107ena tokom postupka. U tom smislu, \u017ertvino poznavanje jezika kojim se pru\u017eaju informacije, njen uzrast, zrelost, intelektualni i emocionalni kapacitet, pismenost, i eventualna mentalna ili fizi\u010dka o\u0161te\u0107enja moraju biti uzeti u obzir. Posebnu pa\u017enju treba obratiti na pote\u0161ko\u0107e u razumevanju ili komunikaciji do kojih mo\u017ee do\u0107i usled invaliditeta bilo koje vrste, kao \u0161to su o\u0161te\u0107nje sluha ili smetnje u govoru. Na isti na\u010din, ograni\u010denja u sposobnosti \u017ertve da prenese informaciju treba da bude uzeto u obzir tokom krivi\u010dnog postupka. Dakle, u Direktivi je posebno ukazano na polo\u017eaj \u017ertava rodno zasnovanog nasilja, osoba sa invaliditetom, kao i polo\u017eaj dece \u017ertava, srodnika \u017ertve i sl. Pored toga u Direktivi je istaknuto da individualna procena treba da uzme u obzir li\u010dne karakteristike \u017ertve, kao \u0161to su njegova ili njena starost, pol, rodni identitet i rodno izra\u017eavanje, etni\u010dku pripadnost, rasnu pripadnost, religijsko ube\u0111enje, seksualnu orijentaciju, zdravstveno stanje, invaliditet, rezidentni status, pote\u0161ko\u0107e u komuniciranju, vezu sa ili zavisnost od po\u010dinioca krivi\u010dnog dela i prethodna iskustva u vezi sa krivi\u010dnim delima. Mora se uzeti u obzir vrsta ili priroda krivi\u010dnog dela i okolnosti pod kojim je ono po\u010dinjeno, poput da li se radi o krivi\u010dnom delu motivisanom mr\u017enjom, predrasudama, ili diskriminacijom, ili je u pitanju seksualno nasilje, nasilje u intimnim partnerskim odnosima, da li se po\u010dinilac krivi\u010dnog dela nalazio u pozicija da kontroli\u0161e \u017ertvu, da li \u017ertva ima prebivali\u0161te u kraju sa visokom stopom kriminala, ili u kraju pod sna\u017enim uticajem neke kriminalne bande, ili da li je dr\u017eava porekla \u017ertve razlikuje od dr\u017eave \u010dlanice u kojoj je po\u010dinjeno krivi\u010dno delo. Kako bi se \u017ertve ohrabrile i kako bi im se olak\u0161alo podno\u0161enje krivi\u010dne prijave, i omogu\u0107ilo da prekinu za\u010darani krug ponovne viktimizacije, neophodno je da \u017ertve imaju na raspolaganju pouzdane usluge podr\u0161ke i da su nadle\u017eni organi spremni da reaguju na prijave \u017ertava sa uva\u017eavanjem, na saose\u0107ajan, profesionalan i nediskriminatoran na\u010din. Ovim bi se uve\u0107alo poverenje \u017ertve u krivi\u010dno-pravni sistem dr\u017eave \u010dlanice i smanjio broj neprijavljenih krivi\u010dnih dela. Profesionalci kojima se mogu prijaviti krivi\u010dna dela treba da budu adekvatno obu\u010deni da olak\u0161aju prijavu krivi\u010dnih dela, a treba predvideti i mere kako bi se omogu\u0107ilo podno\u0161enje prijava od strane tre\u0107ih lica, uklju\u010duju\u0107i tu i organizacije civilnog dru\u0161tva. Za podno\u0161enje prijava treba omogu\u0107iti kori\u0161\u0107enje komunikacionih tehnologija, kao \u0161to je elektronska po\u0161ta, video snimci, ili elektronski on-line formulari.<\/p>\n Tako\u0111e, pored ove Direktive sa kojom je neophodno uskladiti na\u0161e krivi\u010dno zakonodavstvo, Poverenik ukazuje i na \u010dinjenicu da je u aprilu mesecu 2024. godine usvojena i direktiva Evropskog parlamenta i Evropskog saveta o borbi protiv nasilja prema \u017eenama i porodi\u010dnog nasilja[5]<\/sup><\/a> (2022\/0066(COD) PE-CONS 33\/24) \u010dija je svrha sveobuhvatan okvir efektivne prevencije i borbe protiv nasilja prema \u017eenama i porodi\u010dnog nasilja.<\/p>\n S tim u vezi, Poverenik jo\u0161 jednom podse\u0107a da odredbe \u010dlana 178. KZ nije u potpunosti uskla\u0111ena sa Konvencijom o spre\u010davanju i borbi protiv nasilja nad \u017eenama i nasilja u porodici (Istambulska konvencija)[6]<\/sup><\/a>, kao i da \u010dlan 179. KZ u pogledu terminologije i izdvajanja grupe lica samo po njihovom li\u010dnom svojstvu tako\u0111e nije u skladu sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom[7]<\/a>.<\/p>\n Najpre \u0107emo pojasniti u \u010demu se sastoji neuskla\u0111enost \u010dlana 179. KZ. Nakon usvojenih izmena, \u010dlanom 178. stav 1. Krivi\u010dnog zakonika propisano je da ko<\/em> prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjedna\u010den \u010din upotrebom sile ili pretnjom da \u0107e neposredno napasti na \u017eivot ili telo tog ili njemu bliskog lica,<\/em> kazni\u0107e se kaznom zatvora od 5 do 12 godina<\/em>, dok je odredbom \u010dlana 179. stav 1. propisano da ko nad drugim izvr\u0161i obljubu ili sa njom izjedna\u010den \u010din iskoristiv\u0161i du\u0161evno oboljenje, zaostali du\u0161evni razvoj, drugu du\u0161evnu poreme\u0107enost, nemo\u0107 ili kakvo drugo stanje tog lica usled kojeg ono nije sposobno za otpor, kazni\u0107e se zatvorom od\u00a0pet do dvanaest\u00a0godina.<\/em> Iz ovako propisanih krivi\u010dnih dela,\u00a0 proizlazi da je osnovna razlika u tome da li je pasivni subjekt mogao da pru\u017ei otpor u konkretnom slu\u010daju. Imaju\u0107i u vidu citirane odredbe Poverenik ukazuje da je terminologija koja se koristi u \u010dlanu 179. Krivi\u010dnog zakonika, ali i u definisanju drugih krivi\u010dnih dela, nije u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, da je zastarela i diskriminatorna. Izrazi poput \u201edu\u0161evno oboljenje\u201c, \u201ezaostali du\u0161evni razvoj\u201c, \u201edruga du\u0161evna poreme\u0107enost\u201c neadekvatni su, i njime se vre\u0111a dostojanstvo lica koja imaju te\u0161ko\u0107e u razvoju ili neki oblik invaliditeta, pri \u010demu se ova lica dodatno stigmatizuju. Poverenik smatra da je va\u017eno podstetiti da veliki broj istra\u017eivanja pokazuje da osobe sa invaliditetom spadaju u jednu od najdiskriminisanijih \u00a0grupa u Republici Srbiji. Jo\u0161 uvek nije napu\u0161ten medicinski pristup invaliditetu, zbog \u010dega se osobe sa invaliditetom posmatraju kroz pretpostavku potpune nesposobnosti za \u017eivot i nesamostalnosti u pogledu dono\u0161enja odluka koje su vezane za \u017eivot.[8]<\/sup><\/a> \u017dene sa invaliditetom su u odnosu na \u017eene bez invaliditeta natprose\u010dno izlo\u017eene nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju..<\/sup>\u00a0Neke \u017eene sa invaliditetom izlo\u017eene su i prinudnoj sterilizaciji, koja se vr\u0161i uz njihov iznu\u0111en pristanak ili bez pristanka, 13% \u017eena sa invaliditetom je bilo prinu\u0111eno da abortira, a prinudu su vr\u0161ili \u010dlanovi porodice ili njihovi lekari, sa \u201eobja\u0161njenjem\u201d da one ne bi bile dobre majke.\u00a0\u017dene sa intelektualnim i mentalnim invaliditetom su u mnogo ve\u0107em riziku da budu \u017ertve seksualnog nasilja od \u017eena bez invaliditeta i \u017eena sa fizi\u010dkim invaliditetom, a od momenta kada se \u017eena smesti u rezidencijalnu instituciju, taj rizik se jo\u0161 vi\u0161e pove\u0107ava.[9]<\/sup><\/a><\/p>\n Odredbama \u010dlana 36. stav 1. Istambulske konvencije propisano je da \u0107e \u010dlanice preduzeti neophodne zakonodavne odnosno druge mere kako bi obezbedile da slede\u0107i vidovi namernog pona\u0161anja budu inkriminisani:\u00a0 a. vaginalna, analna ili oralna penetracija seksualne prirode na telu drugog lica bez njenog\/njegovog pristanka, kori\u0161\u0107enjem bilo kog dela tela odnosno predmeta; b. druge seksualne radnje sa licem bez njenog\/njegovog pristanka; v. navo\u0111enje drugog lica na poku\u0161aj seksualnih radnji sa tre\u0107im licem bez njenog\/njegovog pristanka. Istim \u010dlanom u stavu 2. propisano je da pristanak mora da bude dobrovoljan ishod slobodne volje lica prema proceni u kontekstu datih okolnosti. Tako\u0111e, Poverenik ukazuje i da je \u010dlanom 39. Istambulske konvencije propisano da \u0107e dr\u017eave \u010dlanice preduzeti neophodne zakonodavne odnosno druge mere kako bi obezbedile da se inkrimini\u0161u slede\u0107e namerne radnje – operacije u svrhu odnosno uz ishod onemogu\u0107avanja prirodne reprodukcije kod \u017eene bez njenog informisanog pristanka i razumevanja procedure.<\/p>\n Savet Evrope u Preporukama za primenu Istambulske konvencije koje su date Republici Srbiji[10]<\/sup><\/a>, istakao da je potrebno da Republika Srbija ubrzano sprovede reformu Krivi\u010dnog zakonika u delu koji reguli\u0161e seksualno nasilje koje \u0107e biti zasnovano na pojmu slobodno datog pristanka, a na na\u010din kako je to regulisano \u010dlanom 36. Konvencije,<\/strong> bez obzira na li\u010dne karakteristike<\/strong>.[11]<\/sup><\/a> Dakle, spajanje ova dva krivi\u010dna dela u jedno va\u017eno je i radi usagla\u0161avanja sa Istanbulskom konvencijom s obzriom da krivi\u010dno delo silovanja, na na\u010din kako je propisano Krivi\u010dnim zakonikom, kao radnju izvr\u0161enja prepoznaje dve radnje: prinudu i obljubu, pri \u010demu zabranjenost dela proisti\u010de iz prinude. Me\u0111utim, pored fizi\u010dke prinude u smislu upotrebe sile ili kvalifikovane pretnje, treba imati u vidu da ve\u0107 samo odsustvo pristanka u skladu sa Istambulskom konvencijom treba biti inkriminisano.<\/p>\n Poverenik je mi\u0161ljenja da nema potrebe da postoji posebno delo iz \u010dlana 179. KZ, ve\u0107 da je potrebno pro\u0161iriti odnosno izmeniti krivi\u010dno delo iz \u010dlana 178. KZ, propisivanjem te\u017eeg oblika ovog krivi\u010dnog dela kada su u pitanju osobe sa invaliditetom uz usagla\u0161avanje terminologije sa standardima i antidiskriminatornim propisima.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de odredaba \u010dlana 120. stav 1. Krivi\u010dnog zakonika, ovim odredbama je propisano da ko protivno propisima o vr\u0161enju prekida trudno\u0107e bremenitoj \u017eeni sa njenim pristankom izvr\u0161i poba\u010daj, zapo\u010dne da vr\u0161i poba\u010daj ili joj pomogne da izvr\u0161i poba\u010daj, kazni\u0107e se zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je stavom 3. istog \u010dlana propisano da ko bremenitoj \u017eeni bez njenog pristanka, a ako je mla\u0111a od \u0161esnaest godina bez njenog pristanka i bez pisane saglasnosti njenog roditelja, usvojioca ili staraoca, izvr\u0161i ili zapo\u010dne da vr\u0161i poba\u010daj, kazni\u0107e se zatvorom od jedne do osam godina. Ovom odredbom kao osnovni oblik krivi\u010dnog dela propisan je nedozvoljen prekid trudno\u0107e sa pristankom bremenite \u017eene, dok je kao te\u017ei oblik ovog krivi\u010dnog dela propisan nedozvoljen prekid trudno\u0107e kada pristanak ne postoji. S tim u vezi, Poverenik ukazuje na odredbe Istambulske konvencije, koje se ti\u010du namernog prekida trudno\u0107e \u017eene bez njenog informisanog pristanka. Poverenik ukazuje da je i Zakonom o pravima pacijenata[12]<\/sup><\/a> odredbom \u010dlana 7. stav 1. propisano da pacijent ima pravo na sve vrste informacija o stanju svoga zdravlja, zdravstvenoj slu\u017ebi i na\u010dinu kako je koristi, kao i na sve informacije koje su na osnovu nau\u010dnih istra\u017eivanja i tehnolo\u0161kih inovacija dostupne, dok je stavom 2. propisano da pacijent ima pravo da informacije iz st. 1. i 2. ovog \u010dlana, dobije blagovremeno i na na\u010din koji je u njegovom najboljem interesu. \u010clanom 11. stav 1. ovog zakona propisano je da pacijent ima pravo da od nadle\u017enog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obave\u0161tenje, koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predlo\u017eenu medicinsku meru, koje izme\u0111u ostalog obuhvata 1) dijagnozu i prognozu bolesti; 2) kratak opis, cilj i korist od predlo\u017eene medicinske mere, vreme trajanja i mogu\u0107e posledice preduzimanja, odnosno nepreduzimanja predlo\u017eene medicinske mere; 3) vrstu i verovatno\u0107u mogu\u0107ih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice; 4) alternativne metode le\u010denja; 5) mogu\u0107e promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predlo\u017eene medicinske mere, kao i mogu\u0107e nu\u017ene promene u na\u010dinu \u017eivota pacijenata; 6) dejstvo lekova i mogu\u0107e sporedne posledice tog dejstva. Dakle, iz citiranih odredbi zakona proizlazi koje sve informacije je neophodno da pacijent poseduje kakao bi doneo odluku u vezi sa svojim zdravstvenim stanjem.<\/p>\n Savet Evrope je u pogledu primene Istambulske konvencije dao i preporuku Republici Srbiji da medicinski radnici moraju omogu\u0107iti po\u0161tovanje pristanka koji je \u017eena dala i delovati u skladu sa njim, a koji se odnosi na izvo\u0111enje medicinskih procedura koje se odnose na onemogu\u0107avanje prirodne reprodukcije \u017eene. Ova preporuka se naro\u010dito mora sprovoditi kada se radi o \u017eenama sa invaliditetom koje su sme\u0161tene u ustanovama. U Izve\u0161taju Evropske komisije za 2020[13]<\/sup><\/a> ali i 2021. godinu navedeno je da su \u017eene sa invaliditetom u institucijama posebno podlo\u017ene rodno-specifi\u010dnim oblicima nasilja \u2013 prisilnoj kontracepciji, prisilnoj sterilizaciji i prinudnom poba\u010daju.[14]<\/sup><\/a> Tako\u0111e, Zaklju\u010dnim zapa\u017eanjima[15]<\/sup><\/a> povodom Inicijalnog izve\u0161taja Republike Srbije o sprovo\u0111enju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom u kojima su date preporuke u pogledu sprovo\u0111enja Konvencije, navedeno je da Republika Srbija, zabrani medicinske intervencije koje se sprovode bez prethodne saglasnosti osoba sa invaliditetom kao i da omogu\u0107i nadoknadu i za\u0161titu za sve one koji su takvim intervencijama bili izlo\u017eeni. Pored toga, preporuka je i da dr\u017eava preduzme sve neophodne mere kojima se garantuje pravo na slobodan, prethodni i informisani pristanak za bilo koju vrstu le\u010denja osobe sa invaliditetom, bez obzira na njenu poslovnu sposobnost. Primera radi Crna Gora je izmenila Krivi\u010dni zakonik u ovom pravcu tako \u0161to je izvr\u0161ila izmene krivi\u010dnog dela silovanja kao i inkriminisala prinudnu sterilizaciju kroz posebno delo[16]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Poverenik skre\u0107e pa\u017enju i na dokument \u2013 odgovor Republike Srbije na Izve\u0161taj o implementaciji preporuka Komiteta koji je usvojen u novembru 2020. godine, a na osnovu GREVIO izve\u0161taja iz 2020. godine za Republiku Srbiju[17]<\/a> koji svakako ukazuje na dalje obaveze koje se ti\u010du pune implementacije preporuka GREVIO komiteta, odnosno odredaba Istanbulske konvencije.<\/p>\n Pored navedenih izmena KZ koje je potrebno razmotriti, Poverenik ponovo ukazuje i na odredbe \u010dlana 250. – Preno\u0161enje infekcije HIV virusom<\/em> i ranije podnetu inicijativu ovim povodom.<\/p>\n Predmetna odredba Krivi\u010dnog zakonika se odnosi na preno\u0161enje infekcije HIV virusom i njome je propisano da ko svesno drugog dovede u opasnost od infekcije HIV virusom, kazni\u0107e se zatvorom do dve godine (stav 1.); ko se svesno ne pridr\u017eava propisa i mera koji se odnose na spre\u010davanje \u0161irenja HIV infekcije i time iz nehata dovede do preno\u0161enja infekcije HIV virusom na drugo lice, kazni\u0107e se zatvorom od jedne do pet godina (stav 2.); ko znaju\u0107i da je zara\u017een HIV virusom svesno prenese na drugog tu infekciju, kazni\u0107e se zatvorom od dve do dvanaest godina (stav 3.); ako je usled dela iz stava 3. ovog \u010dlana nastupila smrt zara\u017eenog lica, u\u010dinilac \u0107e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina (stav 4.); ako je delo iz stava 3. i 4. ovog \u010dlana u\u010dinjeno iz nehata, u\u010dinilac \u0107e se kazniti za delo iz stava 3.zatvorom do tri godine, a za delo iz stava 4. zatvorom od \u0161est meseci do pet godina (stav 5.).<\/p>\n Organizacije civilnog dru\u0161tva koje su se obratile Povereniku su, izme\u0111u ostalog ukazale da je isticanjem samo jedne populacije pacijenata u Krivi\u010dnom zakoniku, u ovom slu\u010daju HIV pozitivnih, na\u010dinjena o\u010digledna stigmatizacija, a time i diskriminacija osoba koje \u017eive sa HIV virusom, te da se na taj na\u010din ove osobe kriminalizuju i to u vremenu kada i dr\u017eava i civilni sektor u Republici Srbiji, ali i ceo svet, ula\u017eu ogromne napore da se smanji i jednog dana potpuno elimini\u0161e stigma i diskriminacija osoba sa HIV-om. Naglasili su i da bi postoje\u0107i \u010dlan 250. Krivi\u010dnog zakonika trebalo potpuno izbrisati ili izmeniti tako \u0161to se ne\u0107e posebno nagla\u0161avati samo HIV jer ve\u0107 prethodni \u010dlan 249. Krivi\u010dnog zakonika govori o posledicama odnosno propisanim sankcijama za one koji ne postupaju po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili spre\u010davanje bilo koje zarazne bolesti.<\/p>\n U cilju prevencije HIV infekcije i drugih polno prenosivih infekcija, kao i obezbe\u0111enja le\u010denja i podr\u0161ke svim osobama koje \u017eive sa HIV-om, Republika Srbija je 2018. godine usvojila Strategiju za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji 2018-2025[18]<\/sup><\/a> (u daljem tekstu: Strategija). U strategiji je nagla\u0161eno da je od izuzetnog zna\u010daja po\u0161tovanje i promocija ljudskih prava osoba koje \u017eive s HIV-om, klju\u010dnih populacija u riziku od HIV-a, kao i drugih osetljivih grupacija stanovni\u0161tva. Osobe koje \u017eive s HIV-om imaju pravo na privatnost, normalno \u0161kolovanje, zdravstvenu za\u0161titu, rad, stanovanje i nediskrimini\u0161u\u0107i odnos u svim podru\u010djima \u017eivota. Javnost treba upoznati s va\u017eno\u0161\u0107u prevladavanja predrasuda, neznanja i spre\u010davanja diskriminacije u cilju uspe\u0161ne kontrole HIV infekcije i AIDS-a. Tako\u0111e, Svetska zdravstvena organizacija[19]<\/sup><\/a> u svojoj Globalnoj strategiji zdravstvenog sektora \u2013 HIV[20]<\/sup><\/a> preporu\u010duje, izme\u0111u ostalog, slede\u0107e aktivnosti dr\u017eavama \u010dlanicama u pogledu prekidanja politika i praksi koje podsti\u010du stigmatizaciju i diskriminaciju, posebno ljudi koji \u017eive sa HIV-om kao i da je potrebno stvoriti institucionalnu i dru\u0161tvenu sredinu koja je sigurna za ljude sa HIV-om kako bi do zdravstvene (i svake druge) pomo\u0107i do\u0161li bez straha od diskriminacije, uklju\u010diti dru\u0161tvo u planiranje i pru\u017eanje \u0161to kvalitetnijih i efikasnijih usluga.<\/p>\n U trenutku kada je ovo krivi\u010dno delo uneto u Krivi\u010dni zakonik, imaju\u0107i u vidu, izme\u0111u ostalog generalnu prevenciju, s obzirom na tada\u0161nje \u0161irenje virusa, nepoznanice u pogledu preno\u0161enja i le\u010denja, propisivanje dela bilo je uslovljeno takvim dru\u0161tvenim okolonostima. Imaju\u0107i u vidu razvoj medicinske nauke, inovativne terapije, onemogu\u0107avanje preno\u0161enja usled kori\u0161\u0107enja takve terapije, smanjenje smrtnosti i oboljevanja, postavlja se pitanje dalje svrhe postojanja ovog krivi\u010dnog dela. Poverenik smatra da je imaju\u0107i u vidu sve navedeno potrebno razmotriti izmene Krivi\u010dnog zakonika u pogledu da se ne izdvaja samo prene\u0161enje ove zarazne bolesti u posebno krivi\u010dno delo, ve\u0107 da se isti cilj mo\u017ee posti\u0107i izmenom \u010dlana 249. Krivi\u010dnog zakonika, koji nije stigmatizuju\u0107i samo za ljude koji \u017eive sa HIV-om, odnosno stavljanjem van snage \u010dlana 250. Krivi\u010dnog zakonika kojim je preno\u0161enje ove zarazne bolesti odvojeno sankcionisano.<\/p>\n Poverenik je Ministarstvu pravde, kao ovla\u0161\u0107enom predlaga\u010du, u toku 2022. godine, uputio i inicijativu[21]<\/a> za izmenu KZ u Glavi 14. Krivi\u010dna dela protiv slobode i prava \u010doveka i gra\u0111anina, <\/em>propisivanjem dela zbog zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadr\u017eaja, a ovu inicijativu je ponovio i 2024. godine. Nesporna je va\u017enost pravovremenog sankcionisanja svih vidova i oblika nasilja, pa tako i rodno zasnovanog nasilja kao u\u010destalog oblika nasilja uop\u0161te.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik podse\u0107a da su izmene Krivi\u010dnog zakonika koje su pre dosta godina prepoznale porodi\u010dno nasilje kao posebno krivi\u010dno delo umnogome doprinele razumevanju rodno zasnovano nasilja u na\u0161em dru\u0161tvu. Zahvaljuju\u0107i ovim izmenama, porodi\u010dno nasilje vi\u0161e nije bilo privatna stvar ve\u0107 dru\u0161tveni problem, nakon \u010dega su usledile i druge izmene zakonodavstva: uvodene su mere za\u0161tite od nasilja u porodici i partnerskim odnosima, stro\u017ee kazne za seksualne delikte, zabrana pribli\u017eavanja i komunikacije sa \u017ertvom, krivi\u010dna dela proganjanja i polnog uznemiravanja, a usvojen je i Zakon o spre\u010davanju nasilja u porodici i sl.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu savremeni ubrzani razvoj nauke i tehnike, svedoci smo da se kao sredstvo za vr\u0161enje nasilja sve vi\u0161e koriste i digitalne tehnologije, tako da ovaj vid nasilja poprima \u0161ire razmere i nije ograni\u010den samo na fizi\u010dki prostor, jer se putem interneta i dru\u0161tvenih mre\u017ea \u0161iri i na onlajn sferu. Kreira se za\u010darani krug nasilja iz kojeg se te\u0161ko izlazi, ono ima \u0161iroku publiku u digitalnoj zajednici koja mo\u017ee kontinuirano da prati sam proces zlostavljanja, a neretko \u010dak u nasilju i u\u017eiva i u\u010destvuje. Posledice ovakvog nasilja su dalekose\u017ene i ukoliko se ne sankcioni\u0161e, \u017ertve mogu biti kontinuirano i dugoro\u010dno izlo\u017eene u\u010dinjenom nasilju. Podse\u0107amo i na doga\u0111aj koji je uznemirio javnost u Srbiji, a koji se odnosio na Telegram grupu u kojoj su korisnici delili sadr\u017eaje osvetni\u010dke pornografije, odnosno intimne fotografije i snimke devojaka, dok je jedna od tih grupa brojala \u010dak 36.000 ljudi[22]<\/sup><\/a>.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu ovakvu situaciju i potrebu davanja odgovora na ove nove oblike nasilja, Poverenik je zajedno sa UNFPA – agencijom Ujedinjenih nacija za seksualno i reproduktivno zdravlje, na lokalnom nivou pokrenuo kampanju \u201eTvoje telo je tvoje. I na netu i u stvarnom svetu\u201c koja je deo globalne kampanje \u201eBodyright\u201c sa ciljem podizanja svesti o rodno zasnovanom nasilju po\u010dinjenom posredstvom tehnologije i potrebi da se na ovo nasilje sna\u017eno odgovori. Nasilje posredstvom tehnologije je stvarno nasilje koje se javlja u mnogo razli\u010ditih oblika. U ovoj globalnoj kampanji je ukazano da podaci pokazuju da je 85% \u017eena sa pristupom internetu izjavilo da su svedo\u010dile nasilju na mre\u017ei a 38% da je nasilje li\u010dno iskusilo. Prema dostupnim podacima, Srbija ima veliki broj korisnika interneta, a koji je u stalnom porastu, posebno od po\u010detka pandemije Kovid 19. Republi\u010dki zavod za statistiku ukazuje da 81,2% stanovni\u0161tva svakodnevno koristi internet a 74,3% korisnika interneta ima dru\u0161tvene mre\u017ee, \u0161to ukazuje na va\u017enost virtuelnog prostora.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu nove oblike i vrste nasilja u digitalnom svetu, u okviru kampanje izra\u0111en je i Pojmovnik rodno zasnovanog nasilja po\u010dinjenog posredstvom tehnologije. U okviru ovog pojmovnika poseban deo posve\u0107en je i oblicima rodno zasnovanog nasilja po\u010dinjenog posredstvom tehnologije. Tako je, pored sajber nasilja i rodno zasnovanog onlajn uznemiravanja, ugro\u017eavanja privatnosti i bezbednosti posredstvom tehnologija, poja\u0161njeno i \u0161ta predstavlja seksualno nasilje u digitalnom okru\u017eenju. U ovoj publikaciji je navedeno slede\u0107e: \u201eSeksualno nasilje u digitalnom okru\u017eenju obuhvata<\/em> razli\u010dite oblike seksualnog zlostavljanja<\/em> koje se sprovodi posredstvom informaciono-komunikacionih tehnologija i\/ili se vr\u0161i u<\/em> digitalnom okru\u017eenju. Ono uklju\u010duje zlostavljanje<\/em> posredstvom vizuelnog sadr\u017eaja<\/em>, bez<\/em> obzira na to da li je vizuelni materijal stvaran<\/em> ili se do njega do\u0161lo manipulacijom kompjuterskim<\/em> programima \u2013 u drugom slu\u010daju, govorimo<\/em> o dipfejku. U zlostavljanje posredstvom<\/em> vizuelnog sadr\u017eaja spadaju podsuknjavanje<\/em> i perverznja\u010dko fotografisanje; pornografija<\/em> bez saglasnosti <\/em>i seksualna iznuda; sinteti\u010dki<\/em> seksualni mediji, dipfejkovi i la\u017ena (dipfejk)<\/em> pornografija<\/em>; seksting i zlostavlja\u010dki seksting;<\/em> sajber egzibicionizam, ne\u017eeljena pornografija<\/em> i dikpik fotografije\/fotografije penisa<\/em>.<\/em> Seksualno nasilje u digitalnom okru\u017eenju se,<\/em> na\u017ealost, \u010desto preliva i preklapa sa seksualnim<\/em> nasiljem u oflajn svetu, a kada se to desi,<\/em> govorimo o grumovanju u onlajn prostoru, ne\u017eeljenim<\/em> seksualnim iskustvima u\u017eivo omogu\u0107enim<\/em> tehnologijom<\/em>, kao i o elektronski<\/em> potpomognutoj trgovini ljudima<\/em>. Seksualno<\/em> nasilje u digitalnom okru\u017eenju mo\u017ee predstavljati<\/em> i nastavak seksualnog nasilja u oflajn svetu<\/em> \u2013 primer je praksa snimanja i\/ili emitovanja<\/em> seksualnih napada i silovanja<\/em>.\u201c<\/p>\n Kada govorimo o zakonodavnom okviru Evropske unije, Direktiva 2018\/1808 o izmeni Direktive 2010\/13\/EU o koordinaciji odre\u0111enih odredaba utvr\u0111enih zakonima i drugim propisima u dr\u017eavama \u010dlanicama o pru\u017eanju audiovizuelnih medijskih usluga[23]<\/sup><\/a> predvi\u0111a da su platforme za razmenu video sadr\u017eaja du\u017ene, izme\u0111u ostalog, da preduzimaju \u201eodgovaraju\u0107e mere u pogledu za\u0161tite maloletnika od programa, video zapisa koje su generisali korisnici, i audiovizuelnih komercijalnih komunikacija kojima bi se moglo na\u0161tetiti njihovom fizi\u010dkom, psihi\u010dkom ili moralnom razvoju, kao i mere u pogledu za\u0161tite \u0161ire javnosti od programa, video zapisa koje su generisali korisnici i audiovizuelnih komercijalnih komunikacija koje sadr\u017ee podstrek na nasilje ili mr\u017enju protiv grupe lica ili \u010dlana neke grupe na osnovu bilo kog li\u010dnog svojstva\u201c[24]<\/sup><\/a>. Tako\u0111e, Direktiva 2011\/93\/EU o suzbijanju seksualnog zlostavljanja i seksualnog iskori\u0161\u0107avanja dece i de\u010dije pornografije[25]<\/sup><\/a> svaku vrstu zlostavljanja i iskori\u0161\u0107avanja dece kvalifikuje kao te\u0161ko kr\u0161enje ljudskih prava i predvi\u0111a veliki broj krivi\u010dnih dela zahtevaju\u0107i stroge kazne, te nala\u017ee dr\u017eavama da sa interneta uklanjaju takve sadr\u017eaje i blokiraju veb sajtove sa takvim sadr\u017eajem.<\/p>\n <\/p>\n Pomenutom novom Direktivom Evropskog parlamenta i Evropskog saveta o borbi protiv nasilja prema \u017eenama i porodi\u010dnog nasilja[26]<\/a> (2022\/0066(COD) PE-CONS 33\/24) predvi\u0111eno je da dr\u017eave \u010dlanice EU moraju uvesti u svoje zakonodavstvo u roku od 3 godine kriminalizaciju saka\u0107enja \u017eenskih genitalija, prisilni brak, deljenje intimnih slika bez pristanka, sajber uho\u0111enje, sajber uznemiravanje i sajber podsticanje na mr\u017enju ili nasilje.<\/p>\n <\/p>\n Kada govorimo o regionu, analiza uporedne prakse pokazuje da su pojedine zemlje ve\u0107 preduzele ili preduzimaju mere posebnog sankcionisanja zloupotrebe snimaka polno eksplicitnog sadr\u017eaja. Tako su, primera radi, u Republici Hrvatskoj, usvojene izmene i dopune krivi\u010dnog zakonodavstva[27]<\/sup><\/a> 2021. godine, kojima je kao posebno delo propisana zloupotreba snimaka polno eksplicitnog sadr\u017eaja. Tako\u0111e, Crna Gora je, izmenama Krivi\u010dnog zakonika krajem 2023. godine uvela novi \u010dlan[28]<\/a> (175a) pod nazivom Zloupotreba tu\u0111eg snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili spisa sa seksualno eksplicitnim sadr\u017eajem. a razmatraju i uvo\u0111enje femicida kao posebnog krivi\u010dnog dela[29]<\/a>.<\/p>\n <\/p>\n Na doga\u0111aju \u201eNedelja privatnosti\u201d koji je odr\u017ean od 24-26. januara 2024. godine u Beogradu, a koji je organizovala organizacija Partneri Srbija odr\u017ean je panel koji se odnosio na nasilje prouzrokovano deljenjem privatnih sadr\u017eaja \u017ertava. Panel je otvoren prezentacijom novinarke koja je navela da su na osnovu istra\u017eivanja Telegram grupa, saznali da od 2021. godine funkcioni\u0161e desetine grupa, putem kojih se dele slike i snimci \u017eena koja za to nisu dale svoj pristanak, i \u010dak ne znaju da ovi sadr\u017eaje dele javno. Zatim je ukazano na reakciju tu\u017eila\u0161tva koje je\u00a0 odbacilo krivi\u010dnu prijavu protiv administratora Telegram grupe u kojoj su se delili intimni sadr\u017eaji bez dozvole \u017eena, iz razloga \u0161to je on \u201csamo administrirao grupe, i nije li\u010dno postavljao sadr\u017eaj\u201d.Organizacija A\u017dC se tako\u0111e obratila inicijativom \u00a0za uvo\u0111enje dela u KZ kojom je predlo\u017eeno da se inkrimini\u0161e zloupotreba i objavljivanje snimaka polno eksplicitnog sadr\u017eaja.<\/p>\n <\/p>\n Kao \u0161to smo ukazali, pored \u010dinjenice da posledice ovog dela poga\u0111aju \u017ertvu, ne treba zanemariti \u010dinjenicu da one poga\u0111aju i \u010dlanove porodice i neposredno okru\u017eenje \u017ertve, a \u017ertva se te\u0161ko oporavlja jer sadr\u017eaj mo\u017ee biti dostupan i posle vi\u0161e godina i iznova i iznova reutraumatizovati \u017ertvu. Pravo bi moralo da isprati promene izazvane ubrzanim razvojem nauke i tehnike sankcionisanjem novih oblika digitalnog nasilja, na \u0161ta ukazuje i pomenuta Direktiva EU. \u017drtve ovih dela su naj\u010de\u0161\u0107e \u017eene i deca, ali mogu biti i mu\u0161karci. Imaju\u0107i u vidu posledice dela neophodno je unaprediti njihovu za\u0161titu, koja je u velikom broju slu\u010dajeva nemogu\u0107a bez pomo\u0107i tu\u017eila\u0161tva i policije.<\/p>\n <\/p>\n \u010cinjenica je da ovakve promene iziskuju obeze\u0111ivanje dodatnih ljudskih i tehni\u010dkih sredstava, me\u0111utim to ne mo\u017ee biti razlog da se nesankcioni\u0161e ovaj vid nasilja i ne za\u0161titi \u017ertva. Propisivanjem zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadr\u017eaja kao krivi\u010dnog dela imalo bi, izme\u0111u ostalog, i preventivnu funkciju u odvra\u0107anju potencijalnih u\u010dinioca od izvr\u0161enja ovog dela. Kao kvalifikovani oblik ovog krivi\u010dnog dela svakako bi trebalo predvideti situaciju u kojoj se kao \u017ertva pojavljuje dete. \u010cinjenica je da na\u0161 Krivi\u010dni zakonik ve\u0107 sadr\u017ei niz dela koja reguli\u0161u neovla\u0161\u0107eno fotografisanje, snimanje, prislu\u0161kivanje, objavljivanje i prikazivanje tu\u0111eg spisa, portreta i snimka, neovla\u0161\u0107eno prikupljanje li\u010dnih podataka i sl. me\u0111utim ova dela ne prepoznaju u dovoljnoj meri specifi\u010dnosti ovako sofisticiranih oblika nasilja i \u010dinjenje dostupnim velikom broju lica putem informacionih tehnologija.<\/p>\n <\/p>\n Prilikom izmena i dopuna Krivi\u010dnog zakonika neophodno je voditi ra\u010duna da termin \u201cosvetni\u010dka pornografija\u201d nije adekvatan termin jer su\u017eava domet dela i implicira da je delo izvr\u0161eno od strane partnera, dok je termin pornografija pogrdan za \u017ertve i implicira da je \u017ertva snimala pornografski sadr\u017eaj. Termin je neadekvatan i jer posebno delo bi trebalo da inkrimini\u0161e i la\u017ene fotografije i snimke tzv. dipfejk sadr\u017eaj.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, Poverenik smatra da je potrebno izvr\u0161iti izmene Krivi\u010dnog zakonika u Glavi 14. Krivi\u010dna dela protiv slobode i prava \u010doveka i gra\u0111anina <\/em>propisivanjem dela zbog zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadr\u017eaja tako \u0161to bi se posebno sankcionisala zloupotreba pravih ili la\u017enih snimaka polno eksplicitnog sadr\u017eaja. Posebno je potrebno sankcionisati \u010dinjenje dostupnim ovog sadr\u017eaja tre\u0107em licu ili ve\u0107em broju lica, kao i kada je sadr\u017eaj objavljen ili ustupljen upotrebom ra\u010dunara, sredstava informacionih ili komunikacionih tehnologija ili na drugi na\u010din.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik je na tribinama i u javnoj raspravi u podr\u017eao inicijativu i predlog krivi\u010dnog dela koja je kroz peticiju \u201eZAKUNI SE U ZAKON!\u201c upu\u0107eno Ministarstvu pravde, a koje je dostupno na\u00a0 linku Autonomnog \u017eenskog centra: https:\/\/www.womenngo.org.rs\/vesti\/2261-zakuni-se-u-zakon-posalji-predlog-ministarstvu-pravde-da-neovlasceno-deljenje-intimnih-snimaka-postane-krivicno-delo<\/a><\/p>\n <\/p>\n Poverenik, tako\u0111e, podse\u0107a da je Nacionalnom strategijom za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema \u017eenama i nasilja u porodici za period od 2021-2025. godine predvi\u0111ena, izme\u0111u ostalog, i mera 2.5. Spre\u010davanje femicida kao ekstremne manifestacije postoje\u0107ih oblika nasilja prema \u017eenama. <\/em>U Strategiji je jo\u0161 navedeno i da rodno zasnovana ubistva \u017eena nisu novi oblik nasilja, ve\u0107 ekstremna manifestacija postoje\u0107ih oblika rodno zasnovanog nasilja prema \u017eenama. Ova ubistva nisu izolovani incidenti koji se de\u0161avaju nenadano i neo\u010dekivano, ve\u0107 predstavljaju kona\u010dan akt nasilja koji traje ve\u0107 dugo.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da broj femicida ne jenjava i da je u pitanju goru\u0107i dru\u0161tveni problem koji treba re\u0161avati, mi\u0161ljenja smo da u okviru izmena Krivi\u010dnog zakonika treba razmotriti da li bi se uvo\u0111enjem femicida kao posebnog krivi\u010dnog dela doprinelo boljem odgovoru na ovaj oblik nasilja, s obzirom da postoje odre\u0111ene karakteristike i specifi\u010dnosti femicida, koje ga razlikuju od krivi\u010dnih dela ubistva.<\/p>\n S tim u vezi, Poverenik podse\u0107a i na inicijativu koju je 22. jula 2024. godine uputio Ministarstvu pravde i Savetu za suzbijanje nasilja u porodici, broj 011-00-12\/2024-02, a koja se odnosi na uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za pra\u0107enje slu\u010dajeva femicida (inicijativa dostupna na linku: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/540-2024-inicijativa-za-uspostavljanje-nacionalnog-kontrolnog-mehanizma-za-pracenje-slucajeva-femicida\/<\/a>).<\/p>\n <\/p>\n Kako se godinama broj izvr\u0161enih femicida ne smanjuje, mi\u0161ljenja smo da bi se uvo\u0111enjem ovog dela poslala jasna poruka o va\u017enosti re\u0161avanja navedenog goru\u0107eg dru\u0161tvenog problema, pri \u010demu bi se pored navedenog, na ovaj na\u010din omogu\u0107ilo i adekvatno i centralizovano prikupaljanje podataka koje bi doprinelo, izme\u0111u ostalog, boljem planiranju preventivnih aktivnosti i drugih adekvatnih mera.<\/p>\n Dalje, Poverenik koristi priliku i da uka\u017ee na odredbe \u010dlana 7. Nacrta zakona kojim se menja \u010dlan 54a Krivi\u010dnog zakonika, a koje se odnose na ote\u017eavaju\u0107e okolnosti kod krivi\u010dnog dela u\u010dinjenog iz mr\u017enje, odnosno kojim se dopunjuje lista li\u010dnih svojstava, tako \u0161to je pored rase, veroispovesti, nacionalne ili etni\u010dke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije i rodnog identiteta dodat i invaliditet. Smatramo dobrim \u0161to je pro\u0161iren broj li\u010dnih svojstava, ali podse\u0107amo da Zakon o zabrani diskriminacije sadr\u017ei i druga li\u010dna svojstva koja mogu biti motiv za \u010dinjenje krivi\u010dnog dela \u00a0iz mr\u017enje, kao \u0161to su na primer zdravstveno stanje, bra\u010dno stanje, genetske osobenosti, starosno doba i dr, pri \u010demu ta li\u010dna svojstva mogu biti i pretpostavljena u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije.\u00a0 U Obrazlo\u017eenju Nacrta zakona, obrazla\u017eu\u0107i za\u0161to je \u201einvaliditet\u201c kao li\u010dno svojstvo dodat predlo\u017eenom izmenom, sam predlaga\u010d se poziva na Zakon o zabrani diskriminacije navode\u0107i da ovaj zakon ve\u0107 predvi\u0111a za\u0161titu od diskriminacije na osnovu invaliditeta. Me\u0111utim, ovako koncipiranom odredbom ne \u0161tite se prava svih ugro\u017eenih grupa, \u0161to je navedeno kao cilj u samom obrazlo\u017eenju.<\/p>\n Tako\u0111e, a u duhu samih izmena i dopuna Krivi\u010dnog zakonika kojim se, kako je u Obrzlo\u017eenju Nacrta zakona navedeno, poo\u0161travaju odre\u0111ene kazne, posebno za krivi\u010dna dela protiv polne slobode (\u201e…koja ima za cilj poo\u0161travanje kaznene politike u odnosu na krivi\u010dna dela silovanja i nasilja u porodici\u201c, navedeno je u Obrazlo\u017eenju Nacrta zakona), Poverenik je mi\u0161ljenja da treba obratiti pa\u017enju i jo\u0161 jednom razmotriti davanje mogu\u0107nosti za izricanje uslovne osude za po\u010dinioce krivi\u010dnih dela propisanih odredbama \u010dlana 181. stav 1 i 2. Krivi\u010dnog zakonika. S tim u vezi, a u skladu sa odredbama \u010dlana 66. stav 1. Krivi\u010dnog zakonika, po\u010diniocima ovih krivi\u010dnih dela mo\u017ee se izre\u0107i uslovna osuda. S obzirom na praksu blagog ka\u017enjavanja, predlaga\u010d Nacrta zakona mogao bi razmotriti druga\u010dija re\u0161enja koja ne bi davala mogu\u0107nost uslovne osude za krivi\u010dna dela propisana pomenutim odredbama \u010dlana 181. Krivi\u010dnog zakonika. Na isti na\u010din treba preispitati i druge relevantne odredbe iz grupe krivi\u010dnih dela protiv polne slobode.<\/p>\n U vezi sa \u010dlanom 55. Nacrta zakona, kojim se dodaje naziv \u010dlana koji glasi \u201eObjavljivanje materijala kojima se savetuje izvr\u0161enje krivi\u010dnog dela\u201c, kao i \u010dlan 343a, Poverenik je mi\u0161ljenja da ovako koncipirane odredbe treba ponovo pa\u017eljivo razmotriti. Naime, krivi\u010dnopravna teorija obja\u0161njava bi\u0107e krivi\u010dnog dela, njegova bitna obele\u017eja, kao i njegove izvr\u0161ioce (ili saizvr\u0161ioce) krivi\u010dnog dela, pomaga\u010de, podstreka\u010de ili organizatore krivi\u010dnog dela, i odmeravanje njihovih eventualnih kazni, u svakom konkretnom slu\u010daju. Nejasno je na koji na\u010din \u0107e\u00a0 \u201esavetodavac\u201c biti klasifikovan u odnosu na relevantnu pravnu teoriju, a da to nije ve\u0107 u\u010dinjeno, i \u010dini se da \u0107e fleksibilnost u tuma\u010denju ove odredbe postati pravilo, \u0161to mo\u017ee dovesti do raznih drugih protivpravnih, kao i diskriminatornih slu\u010dajeva. Sau\u010desni\u0161tvo postoji kada u jednom krivi\u010dnom delu u\u010destvuje vi\u0161e lica, i svi oni se smatraju u\u010diniocima tog dela, oni u njemu u\u010destvuju na razli\u010dite na\u010dine ali su svi ozna\u010deni kao izvr\u0161ioci tog jednog konkretnog krivi\u010dnog dela. Da bi zajedni\u010dko vr\u0161enje krivi\u010dnog dela bilo okarakterisano kao sau\u010desni\u0161tvo moraju postojati dva uslova \u2013 delo mora biti u\u010dinjeno zajedni\u010dki, i mora postojati svest kod saizvr\u0161ilaca o zajedni\u010dkom delovanju u \u010dinjenju konkretnog krivi\u010dnog dela. Gde se u sau\u010desni\u0161tvu nalazi izvr\u0161ilac predlo\u017eenog krivi\u010dnog dela, a da on nije ve\u0107 inkriminisan na\u0161im krivi\u010dnim zakonodavstvom? Upravo zbog toga Poverenik je mi\u0161ljenja da bi ovu odredbu trebalo ukloniti. U Obrazlo\u017eenju ovog nacrta ne postoji adekvatno obja\u0161njenje za predlo\u017eeno krivi\u010dno delo, u njemu se navodi da je ono uvedeno \u201ekako bi se za\u0161titilo dru\u0161tvo od opasnih sadr\u017eaja koji mogu podsticati na kriminalno pona\u0161anje\u201c, \u0161to tek stvara nejasno\u0107e u razumevanju predlo\u017eenih odredaba.<\/p>\n <\/p>\n Odredbama \u010dlana 55. Nacrta zakona \u010dini se da \u0107e se duplirati ve\u0107 postoje\u0107e inkriminisane radnje, me\u0111utim \u010dlanom 18. ovog nacrta se kao razlog za brisanje odredaba \u010dlana 136. Krivi\u010dnog zakonika navodi upravo uklanjanje duplirane odredbe. Naime, Poverenik postavlja pitanje i u vezi sa \u010dlanom 18. Nacrta zakona kojim se predla\u017ee brisanje \u010dlana (i naziva \u010dlana) 136. Krivi\u010dnog zakonika. Odredbama ovog \u010dlana ka\u017enjivo je iznu\u0111ivanje iskaza ili neke druge izjave od strane slu\u017ebenog lica od okrivljenog, svedoka, ve\u0161taka, ili drugog lica. Odredbe ovog \u010dlana jasno predstavljaju ograni\u010denje upotrebe sile, odnosno inkriminisale su prekomernu i nedozvoljenu upotrebu sile, pretnje ili nekog drugog nedopu\u0161tenog sredstva ili nedopu\u0161tenog na\u010dina od strane slu\u017ebenog lica. U Obrazlo\u017eenju, kao \u0161to smo naveli, predlaga\u010d zakona obja\u0161njava brisanje ovog \u010dlana razlozima dupliranja odredaba koje se nalaze i u \u010dlanu 137. (Mu\u010denje i zlostavljanje) i podudaraju se. Me\u0111utim, \u010dini se da, iako postoji sli\u010dnost, ova dva krivi\u010dna dela nikako ne predstavljaju istovetna, odnosno duplirana krivi\u010dna dela. Najpre je opis bi\u0107a krivi\u010dnog dela razli\u010dit, a zatim se odredbama \u010dlana 136. jasno precizira ko su \u017ertve ovog krivi\u010dnog dela \u2013 okrivljeni, svedok, ve\u0161tak ili drugo lice. Name\u0107e se zaklju\u010dak da su to lica u postupku, da je cilj iznu\u0111ivanje iskaza ili druge izjave, te je, samim tim, i kvalifikacija ovog dela po prirodi druga\u010dija, \u0161to \u0107e se predlo\u017eenom izmenom izbrisati. Zato je zakonodavac preporu\u010dio i druga\u010dije kazne za razli\u010dite nivoe bi\u0107a krivi\u010dnog dela (od tri meseca do pet godina u \u010dlanu 136, stav 1. KZ), dok je u \u010dlanu 137, pod drugim opisom bi\u0107a, kazna za u\u010dinjeno krivi\u010dno delo opisano u stavu 1. \u010dlana 137. Krivi\u010dnog zakonika od strane slu\u017ebenog lica od tri meseca do tri godine. Tako\u0111e, odredbe ova dva \u010dlana Krivi\u010dnog zakonika predvi\u0111aju i razli\u010dite opise same pretnje i sile, odnosno u odredbama \u010dlana 137. se inkrimini\u0161e veliki bol i te\u0161ke patnje, \u0161to ne sadr\u017ee odredbe \u010dlana 136. Name\u0107e se razmi\u0161ljanje kako \u0107e se u svakom slu\u010daju klasifikovati intenzitet bola i patnje, ali i zaklju\u010dak da takva klasifikacija zapravo dolazi od onih koji \u0107e biti inkriminisani, te sve mo\u017ee voditi ka \u0161irokoj zloupotrebi zabranjenih radnji. Tako\u0111e, pozivanje predlaga\u010da zakona na klju\u010dna zapa\u017eanja Komiteta UN protiv torture da se jedinstveno formuli\u0161e zakonski opis koji obuhvata oba krivi\u010dna dela se ne nalazi nigde u pomenutim Zaklju\u010dnim zapa\u017eanjima o Tre\u0107em periodi\u010dnom izve\u0161taju Republike Srbije[30]<\/a>. Naime, Komitet protiv torture tra\u017ei \u201eda se ubrza izrada i usvajanje izmena i dopuna \u010dlanova 136. i 137. Krivi\u010dnog zakonika kako bi se u pravnu definiciju mu\u010denja ugradili svi elementi sadr\u017eani u \u010dlanu 1. Konvencije o torturi i ne\u010dove\u010dnom pona\u0161anju UN i obezbedili uslovi da kazne za mu\u010denje odgovaraju te\u017eini zlo\u010dina, kako je navedeno u \u010dlanu 4. stav 2. Konvencije. Dr\u017eava \u010dlanica treba da osigura da krivi\u010dno delo mu\u010denje ne podle\u017ee nikakvom zastarevanju kako bi se spre\u010dio svaki rizik od neka\u017enjivosti u vezi sa istragom dela mu\u010denja i krivi\u010dnim gonjenjem i ka\u017enjavanjem po\u010dinilaca\u201c. Mo\u017eemo zaklju\u010diti da u Zaklju\u010dnim zapa\u017eanjima Komitet, pored toga \u0161to izra\u017eava zabrinutost \u0161to definicija mu\u010denja nije uskla\u0111ena sa \u010dlanom 1. Konvencije, izra\u017eava zabrinutost \u0161to je zastarelost za krivi\u010dno delo mu\u010denja ostalo na snazi, a izmene Krivi\u010dnog zakonika u tom delu nisu predlo\u017eene ni ovog puta.<\/p>\n <\/p>\n Na osnovu svega navedenog u ovom mi\u0161ljenju, Poverenik predla\u017ee Ministarstvu pravde, da pre slanja Nacrta zakona u proceduru jo\u0161 jednom razmotri navedene odredbe teksta Nacrta zakona koji se do 1.11.2024. godine nalazi u javnoj raspravi, pri \u010demu je Poverenik mi\u0161ljenja da rok od mesec dana za javnu raspravu nije dovoljno duga\u010dak imaju\u0107i u vidu sve predlo\u017eene izmene i dopune Krivi\u010dnog zakonika.<\/p>\n <\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj\u00a0 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 1. i \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7.<\/p>\n [2]<\/a> Zaklju\u010dak 05 Broj 011-9144\/2024, od 24.09.2024. godine<\/p>\n [3]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/389-24-objedinjena-inicijativa-ministarstvu-pravde-za-izmenu-krivicnog-zakonika\/<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21, \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7, a u vezi ta\u010dke 5.<\/p>\n [5]<\/a> https:\/\/data.consilium.europa.eu\/doc\/document\/PE-33-2024-INIT\/en\/pdf<\/a><\/p>\n [6]<\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije Saveta Evrope o spre\u010davanju i borbi protiv nasilja nad \u017eenama i nasilja u porodici (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 12\/13)<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS-Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 42\/09<\/p>\n [8]<\/a> \u201eRedovan godi\u0161nji izve\u0161taj Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2020. godinu\u201c, Beograd, mart 2021. godine, str. 189;<\/p>\n [9]<\/a> \u201eStrategija za spre\u010davanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema \u017eenama i nasilja u porodici za period 2021\u20132025. godine\u201c (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 47\/21);<\/p>\n [10]<\/a> objavljene 4. februara 2020. godine<\/p>\n [11]<\/a> Committee of Parties, Council of Europe Convention on preventing and combating violence against women and domestic violence, Recommendation on the implementation of Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and domestic Violence by Serbia, IC-CP\/INf(2020)5, Published on 4th of February 2020;<\/p>\n [12]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 45\/13 i 25\/19 – dr. zakon<\/p>\n [13]<\/a>https:\/\/www.mei.gov.rs\/upload\/documents\/eu_dokumenta\/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku\/serbia_report_2020_SR.pdf<\/a><\/p>\n [14]<\/a>https:\/\/www.mei.gov.rs\/upload\/documents\/eu_dokumenta\/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku\/izvestaj_ek_oktobar_21.PDF<\/a><\/p>\n [15]<\/a> Komitet za prava osoba sa invaliditetom, Zaklju\u010dna zapa\u017eanja povodom Inicijalnog izve\u0161taja Republike Srbije, CRPD\/C\/SRB\/CO\/1 od 21. aprila 2016. godine ;<\/p>\n [16]<\/a> Krivi\u010dni zakonik Crne Gore (\u201eSlu\u017ebeni list RCG”, br. 70\/03, 13\/04 – ispr. i 47\/06 i “Sl. list CG”, br. 40\/08, 25\/10, 32\/11, 64\/11 – dr. zakon, 40\/13, 56\/13 – ispr., 14\/15, 42\/15, 58\/15 – dr. zakon, 44\/17, 49\/18 , 3\/20, 26\/21- ispravka, 144\/21, 145\/21 i 110\/23);<\/p>\n [17]<\/a>https:\/\/rm.coe.int\/reporting-form-on-the-implementation-of-the-recommendations-addressed-\/1680aa7cee<\/a><\/p>\n [18]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj\u00a0 61\/18<\/p>\n [19]<\/a> https:\/\/www.who.int\/news-room\/fact-sheets\/detail\/hiv-aids<\/p>\n [20]<\/a> https:\/\/apps.who.int\/gb\/ebwha\/pdf_files\/WHA69\/A69_31-en.pdf?ua=1<\/p>\n [21]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/rs\/781-22-inicijativa-za-izmenu-krivicnog-zakonika-zloupotreba-snimaka\/<\/a><\/p>\n [22]<\/a> https:\/\/autonomija.info\/reaguj-osvetnicka-pornografija-je-dokumentovano-nasilje-nad-zenama\/<\/a><\/p>\n [23]<\/a> https:\/\/eur-lex.europa.eu\/legal-content\/HR\/TXT\/?uri=celex%3A32018L1808<\/a><\/p>\n [24]<\/a> \u010clan 28b Direktive 2018\/1080 EZ<\/p>\n [25]<\/a> https:\/\/eur-lex.europa.eu\/legal-content\/HR\/TXT\/?uri=celex%3A32011L0093<\/a><\/p>\n [26]<\/a> https:\/\/data.consilium.europa.eu\/doc\/document\/PE-33-2024-INIT\/en\/pdf<\/a><\/p>\n [27]<\/sup><\/a> https:\/\/narodne-novine.nn.hr\/clanci\/sluzbeni\/2021_07_84_1562.html<\/a><\/p>\n [28]<\/a> http:\/\/sluzbenilist.me\/pregled-dokumenta\/?id={79E5828B-3462-42C2-9D4D-CDF9789C1A54}<\/a><\/p>\n [29]<\/a> https:\/\/www.euronews.rs\/evropa\/region\/108571\/crnogorski-ministar-pravde-o-izmenama-krivicnog-zakonika-razmatramo-uvodenje-femicida-kao-posebnog-krivicnog-dela\/vest<\/a><\/p>\n [30]<\/a> https:\/\/minljmpdd.gov.rs\/sektori\/ljudska-prava\/medjunarodni-ugovori\/konvencija-protiv-torture-i-drugih-surovih-neljudskih-ili-ponizavajucih-kazni-ili-postupaka-cat\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
696-24 Mi\u0161ljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivi\u010dnog zakonika<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n