Dr Zlatibor Lon\u010dar, ministar<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Nemanjina 22-26<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Predmet<\/strong>: Inicijativa za <\/strong>izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi<\/strong> ili dono\u0161enje posebnog propisa kojim bi se detaljnije uredio rad slu\u017ebi Hitne pomo\u0107i<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Lon\u010dar,<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u okviru nadle\u017enosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a> prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa i inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije. S tim u vezi, imaju\u0107i u vidu obra\u0107anja gra\u0111ana, praksu Poverenika i dostupne analize i istra\u017eivanja, obra\u0107amo Vam se inicijativom da se razmotre izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi ili dono\u0161enje posebnog propisa kojim bi se detaljnije uredio rad Hitne pomo\u0107i.<\/p>\n Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u odredbama \u010dlana 2. propisuje da akt diskriminacije ozna\u010dava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima[3]<\/sup><\/a>. Na\u010delo jednakosti razra\u0111eno je \u010dlanom 4. ovog zakona u kojem je propisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva i da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Dalje, \u010dlanom 27. Propisano je da je zabranjena diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i \u010dlanova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog \u010dlana postoji naro\u010dito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih li\u010dnih svojstava neopravdano odbije pru\u017eanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pru\u017eanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama le\u010denja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vre\u0111anje i omalova\u017eavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.<\/p>\n \u010clanom 83. stav 1. Zakonom o zdravstvenoj za\u0161titi propisano je da Zavod za urgentnu medicinu je zdravstvena ustanova koja obavlja hitnu medicinsku pomo\u0107 na mestu medicinske hitnosti, u Zavodu za urgentnu medicinu, tokom prevoza obolelih i povre\u0111enih u odgovaraju\u0107u zdravstvenu ustanovu radi definitivnog zbrinjavanja i le\u010denja, kao i hitan sanitetski prevoz i prevoz pacijenata na dijalizi. Stavom 2. istog \u010dlana propisano je da\u00a0 Zavod za urgentnu medicinu obavlja i sanitetski prevoz koji nije hitan, kada je opravdan i medicinski neophodan, u skladu sa propisima kojima se ure\u0111uje obavezno zdravstveno osiguranje, dok je stavom 3. propisano da se Zavod za urgentnu medicinu osniva za teritoriju jedne ili vi\u0161e jedinica lokalne samouprave. Stavom 4. ovog \u010dlana propisano je da ministar propisuje na\u010din i organizaciju obavljanja zdravstvene delatnosti hitne medicinske pomo\u0107i iz stava 1. ovog \u010dlana i \u010dlana 76. stav 1. ovog zakona.<\/p>\n U skladu sa ovim zakonom Zavod, kao i druge ustanove zdravstvene za\u0161tite mogu da zaklju\u010de ugovore i sa drugim zdravstvenim ustanovama kako u javnoj svojini, tako i u sa ustanovama u privatnoj svojini, kojima se mo\u017ee ukazati medicinska pomo\u0107 kada iz opravdanih razloga nije mogu\u0107a lekarska intervecija ordiniraju\u0107eg lekara, a intervencija ne predstavlja osnovnu delatnost mobilne lekarske ekipe.<\/p>\n Izvesni aspekti pru\u017eanja hitne medicinske pomo\u0107i, kao na primer pregledi i le\u010denje u slu\u010daju povreda i bolesti propisani su i Zakonom o zdravstvenom osiguranju (\u010dlan 55. stav 1. ta\u010dka 1), a od zna\u010daja su i Pravilnik o uslovima i na\u010dinu unutra\u0161nje organizacije zdravstvenih ustanova[4]<\/sup><\/a>, Pravilnik o bli\u017eim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene slu\u017ebe, Pravilnik o na\u010dinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.<\/p>\n Praksa Poverenika je raznovrsna i pokazuje razli\u010dite probleme u oblasti pru\u017eanja zdravstvene za\u0161tite, pa tako i u pru\u017eanju hitne medicinske pomo\u0107i. Pro\u0161le kao i prethodnih godina (\u0161to je bilo i o\u010dekivano s obzirom na pandemiju korona virusa), jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih razloga obra\u0107anja Povereniku bio je po osnovu zdravstvenog stanja kao li\u010dnog svojstva[5]<\/a>, i to naj\u010de\u0161\u0107e u oblasti zdravstvene za\u0161tite. Neke od pritu\u017ebi, kao i drugih obra\u0107anja gra\u0111ana odnosile su se na rad slu\u017ebi Hitne pomo\u0107i ukazuju\u0107i da pomo\u0107 nije pru\u017eena na vreme ili da uop\u0161te nije pru\u017eena jer je na primer u pitanju starija osoba, da Hitna pomo\u0107 nije iza\u0161la na lice mesta jer je u pitanju udaljeno ruralno mesto, ili je roditeljima bebe bilo preporu\u010deno da bebu donesu u zdravstvenu ustanovu i pored \u010dinjenice da je u pitanju urgentno stanje i sl. Pored toga podnosioci pritu\u017ebi su smatrali da su diskriminisani postupanjem medicinskog osoblja prema pripadnicima romske nacionalne manjine, osobama koje \u017eive sa HIV-om i sl. Iako se u ve\u0107ini slu\u010dajeva nije radilo o povredi prava iz Zakona o zabrani diskrimnacije, praksa Poverenika pokazuje da je potrebno unaprediti propise u ovoj oblasti kako u pru\u017eanja adekvatne i pravovremene pomo\u0107i na celoj teritoriji zemlje, tako i kako bi se postiglo ve\u0107e razumevanje u pogledu funkcionisanja ovih slu\u017ebi.\u00a0 Nesporno je da je broj vozila i medicinskog osoblja ograni\u010den, dok su sa druge strane potrebe gra\u0111ana velike, kao i njihova o\u010dekivanja u pogledu toga \u0161ta predstavlja pravovremenu i adekvatnu reakciju sistema zdravstvene za\u0161tite.<\/p>\n Tako\u0111e treba razumeti da sistem zdravstvene za\u0161tite, nije sistem sam za sebe i da u mnogome zavisi od funkcionisanja drugih sistema, kao \u0161to je sistem socijalne za\u0161tite, obrazovanja, ali i razvijenosti infrastrukture, regionalnog razvoja i dr.<\/p>\n Prilikom analize stanja u cilju sagledavanja problema na ovom polju, mo\u017ee se konstatovati\u00a0 da ne postoji dovoljno podataka, ni kvalitativnih, ni kvantitativnih o radu slu\u017ebi hitne pomo\u0107i, te da se ne\u0161to vi\u0161e podataka mo\u017ee na\u0107i samo na nivou pojedinih lokalnih samouprava koje su nadle\u017ene da donose planove rada i razvoja pru\u017eanja ove vrste medicinske pomo\u0107i.<\/p>\n Rad slu\u017ebi Hitne pomo\u0107i, pored kvantitativnih i kvalitativnih kapaciteta ovih slu\u017ebi, velikim delom zavisi od rada svih zdravstvenih slu\u017ebi u sistemu.<\/p>\n Tokom 2023. godine NALED je uradio istra\u017eivanje o zadovoljstvu gra\u0111ana i lekara zdravstvenim sistemom[6]<\/sup><\/a> u kome je, izme\u0111u ostalog, navedeno da je kvalitetom zdravstvenih usluga zadovoljno 54% ispitanih gra\u0111ana, a kao najve\u0107i problemi u zdravstvu navedeni su: lo\u0161a organizacija zdravstvenih ustanova (predugo \u010dekanje na preglede\/prijem u zakazanom terminu, nemogu\u0107nost zakazivanja termina); nedostatak stru\u010dnih\/kvalitetnih kadrova i nedovoljno motivisani i nedovoljno posve\u0107eni zdravstveni radnici. U ovom istra\u017eivanju je navedeno i da vi\u0161e od polovine gra\u0111ana koji su u prethodnih pet godina pose\u0107ivali lekare u dr\u017eavnim zdravstvenim ustanovama gotovo uvek ili uglavnom su morali da nose prethodnu zdravstvenu dokumentaciju u papiru, zato \u0161to lekari nisu mogli da je vide u elektronskom obliku u sistemu, \u0161to ote\u017eava i rad samih lekara koji veliki deo svog radnog vremena posve\u0107uju dokumentaciji. U delu istra\u017eivanja koje se odnosi na zadovoljstvo lekara zdravstvenim sistemom kao najve\u0107e probleme u zdravstvu lekari identifikuju preoptere\u0107enost medicinskog osoblja (50%) i niske zarade, previ\u0161e administracije i papirologije (33%), naru\u0161en ugled profesije (28%), dok 21% smatra da je neadekvatna oprema u ustanovama najve\u0107i problem. Kao najbolje strane zdravstvenog sistema navode posve\u0107enost i stru\u010dnost lekara (60%), teritorijalnu pokrivenost (26), poverenje u dr\u017eavni zdravstveni sistem (24%), postojanja elektronskih servisa u zdravstvu (21%), nova infrastruktura (15%)\u00a0 i dr.<\/p>\n U saop\u0161tenju Svetske zdravstvene organizacije povodom Svetskog dana zdravlja[7]<\/sup><\/a> ukazano je da je kvalitetna, dostupna i pristupa\u010dna primarna zdravstvena za\u0161tita najdelotvorniji i najisplativiji na\u010din da se zdravstvene usluge pribli\u017ee ljudima, te da ona mora da dosegne i anga\u017euje i one sa najve\u0107im, \u010desto neprepoznatim potrebama, u svim starosnim kategorijama. Svetska zdravstvena organizacija je ukazala da je va\u017eno da primarna zdravstvena za\u0161tita uva\u017eava principe pravi\u010dnosti, rodne senzitivnosti i zasnovanosti na pravima u svakodnevnim aktivnostima pru\u017eanja zdravstvenih usluga kroz specifi\u010dne programe, namenjene posebno osetljivim grupama.<\/p>\n Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji za period od 2018-2026. godine, kao ni pripadaju\u0107i akcioni plan, ne sadr\u017ee eksplicitno planove razvoja slu\u017ebe pru\u017eanja hitne medicinske pomo\u0107i, ve\u0107 se fokus stavlja na generalne planove za unapre\u0111enje pru\u017eanja svake vrste medicinske pomo\u0107i, \u0161to je svakako potrebno i pohvalno, ali sa aspekta rada slu\u017ebi Hitne pomo\u0107i, nedovoljno.<\/p>\n Uvidom u internet prezentaciju Lekarske komore Srbije dostupni su podaci[8]<\/a> u kojima je navedeno da su nedostaci postoje\u0107eg sistema hitne medicinske pomo\u0107i u Republici Srbiji, nedovoljno edukovan zdravstveni kadar, nepostojanje jasno profilisanog kadra koji treba da radi u slu\u017ebi, nepostojanje protokola le\u010denja i osnovne medicinske opreme za hitna stanja, nepostojanje jasno definisanog kretanja urgentnog pacijenta kroz zdravstveni sistem, lo\u0161a teritorijalna pokrivenost ekipama hitne pomo\u0107i i radio vezom, slaba komunikacija i koordinacija svih slu\u017ebi koje u\u010destvuju u vandrednim situacijama. Iz perspektive stru\u010dnjaka navedeno je i da su problem, izme\u0111u ostalog, niske plate, lo\u0161i uslovi rada, preoptere\u0107enost, nedovoljan broj ambulantnih vozila, ra\u010dunara i sl.<\/p>\n Uvidom u Informator o radu Zavoda za urgentnu medicinu Beograd[9]<\/a>\u00a0 mo\u017ee se konstatovati da iako u Informatoru postoji odeljak (broj 10) pod nazivom \u201ePostupak radi pru\u017eanja usluga\u201c, u tom delu postoje uglavnom samo brojevi telefona za odre\u0111ene sektorske jedinice, iako termin \u201epostupak\u201c asocira na potpuno drugi tip informacija.<\/p>\n Uvidom u Analizu efikasnosti rada Zavoda za urgentnu medicinu Beograd koju je objavila \u00a0organizacija civilnog dru\u0161tva \u201ePokret Meri\u201c, <\/em>izme\u0111u ostalog, navedeno je \u201eda je Srbija jedina zemlja u regionu koja nema zakon (ni podzakonski akt) koji ure\u0111uje rad slu\u017ebe hitne pomo\u0107i.\u201c U analizi je navedeno da ovaj nedostatak uti\u010de na neujedna\u010denu praksu u pru\u017eanju hitne zdravstvene za\u0161tite i da pru\u017eanje ove pomo\u0107i zavisi od zaposlenih u svakom konkretnom mestu\/naselju.[10]<\/a><\/p>\n U uporednopravnoj praksi zemalja u regionu regulativa u ovoj oblasti ure\u0111ena je zakonskim propisima kao i razli\u010ditim podzakonskim aktima. Analizom ove prakse mo\u017ee se zaklju\u010diti\u00a0 da je Republika Srbija jedna od retkih zemalja koja nema poseban Zakon o hitnoj medicinskoj pomo\u0107i, niti drugu detaljniju regulativu koja u potpunosti reguli\u0161e funkcionisanje sistema Hitne pomo\u0107i.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu va\u017enost slu\u017ebi Hitne pomo\u0107i, a polaze\u0107i od nadle\u017enosti propisanih \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik podnosi ovu inicijativu kako bi se na \u0161to celovitiji na\u010din regulisalo efikasno funkcionisanje ovog sistema, kao veoma va\u017enog segmenta zdravstvene za\u0161tite uop\u0161te.<\/p>\n Potrebno je da Ministarstvo obavesti Poverenika o postupanju po ovoj inicijativi.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21, \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7, a u vezi ta\u010dke 5.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br.\u00a043\/06, 126\/14<\/p>\n [5]<\/a> Redovni godi\u0161nji izve\u0161taj o radu Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2023. godinu https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n [6]<\/a> Istra\u017eivanje zadovoljstva gra\u0111ana i lekara zdravstvenim sistemom, <\/em>NALED, 2023, dostupno na: https:\/\/naled.rs\/htdocs\/Files\/12608\/Zadovoljstvo-gradjana-i-lekara-zdravstvenim-sistemom-u-Srbiji_NALED.pdf<\/a><\/p>\n [7]<\/a> Dostupno na: https:\/\/www.zdravlje.org.rs\/index.php\/lat\/aktuelne-vesti\/1201-svetski-dan-zdravlja-2023<\/a><\/p>\n [8]<\/a> Regionalizacija slu\u017ebe hitne medicinske pomo\u0107i Srbije \u2013 prihvatljiv model reforme https:\/\/www.lks.org.rs\/images\/Documents\/finansije\/3.%20Regionalizacija%20slu%C5%BEbe%20hitne%20medicinske%20pomo%C4%87i%20%E2%80%93prihvatlj.pdf<\/a><\/p>\n [9]<\/a> https:\/\/www.beograd94.rs\/%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0\/%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%82<\/a><\/p>\n [10]<\/a> https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/2023\/02\/20\/analiza-efikasnosti-rada-zavoda-za-urgentnu-medicinu-beograd\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
594-24 Inicijativa za izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi ili dono\u0161enje posebnog propisa kojim bi se detaljnije uredio rad slu\u017ebi Hitne pomo\u0107i<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n