\u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n MINISTARSTVO UNUTRA\u0160NjIH POSLOVA<\/strong><\/p>\n Ivica Da\u010di\u0107, ministar<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Bulevar Mihajla Pupina br. 2<\/strong> \u00a0\u00a0\u00a0<\/strong>\u00a0\u00a0<\/strong>\u00a0\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Da\u010di\u0107u,<\/p>\n <\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratilo se Udru\u017eenje gra\u0111ana AA povodom problema koji je nastao prilikom izdavanja li\u010dnih dokumenata po osnovu humanitarnog boravka za \u017eene prepoznate kao \u017ertve trgovine ljudima. U dopisu je navedeno da na izdatim dokumentima, kao osnov boravka, boldovanim slovima pi\u0161e da su u pitanju \u017ertve trgovine ljudima, \u0161to predstavlja ozbiljno kr\u0161enje privatnosti i poverljivosti podataka ovih osoba. Tako\u0111e, navedeno je da takva praksa mo\u017ee dovesti do stigmatizacije i sekundarne viktimizacije \u017ertava, jer dokumenti koji se koriste svakodnevno (kod poslodavaca, stanodavaca i drugih) otkrivaju osetljive informacije i mogu izazvati znati\u017eelju i dodatni rizik za te osobe. U prilogu dopisa Udru\u017eenje je Povereniku dostavilo primere dozvola za privremeni boravak koje se izdaju licima koje su \u017ertve trgovine ljudima, kao visoko poverljive podatke.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno, Poverenik je izvr\u0161io analizu priloga, kao i pravnog okvira koji ure\u0111uje ovu materiju.<\/p>\n <\/p>\n Ustav Republike Srbije[1]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. \u010clanom 26. Ustava propisana je zabrana ropstva, polo\u017eaja sli\u010dnog ropstvu i prinudnog rada. Ovim \u010dlanom u da niko ne mo\u017ee biti dr\u017ean u ropstvu ili u polo\u017eaju sli\u010dnom ropstvu (stav 1), da je svaki oblik trgovine ljudima zabranjen (stav 2), da je zabranjen prinudni rad (stav 3), kao i da se seksualno ili ekonomsko iskori\u0161\u0107avanje lica koje je u nepovoljnom polo\u017eaju smatra prinudnim radom (stav 4).<\/p>\n <\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[2]<\/sup><\/a>, kojim je regulisana op\u0161ta zabrana diskriminacije, i to tako \u0161to je propisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti. Prema odredbi \u010dlana 2. stav 1. ta\u010dka 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dlana 3. stav 2. ovog zakona propisano je da stranac u Republici Srbiji, u skladu sa me\u0111unarodnim ugovorima, ima sva prava zajem\u010dena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo gra\u0111ani Republike Srbije. Tako\u0111e, odredbama \u010dlana 13. stav 1. ta\u010dka 4. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da su ropstvo, trgovina ljudima, segregacija, aparthejd genocid, etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje i njihovo propagiranje te\u0161ki oblici diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik isti\u010de da je Republika Srbija potpisala i ratifikovala najva\u017enija me\u0111unarodna dokumenta u vezi sa trgovinom ljudima, pre svega Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunske protokole[3]<\/sup><\/a>, kao i Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima[4]<\/sup><\/a>.<\/p>\n <\/p>\n \u010clanom 3. Zakona o potvr\u0111ivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima[5]<\/sup><\/a> propisano je da primena odredaba ove konvencije, a posebno kori\u0161\u0107enje mera za\u0161tite i unapre\u0111enja prava \u017ertava treba obezbediti bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao \u0161to su pol, rasa, boja, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili neko drugo uverenje, nacionalno ili socijalno poreklo, pripadnost nekoj nacionalnoj manjini, imovina, ro\u0111enje ili neki drugi status.<\/p>\n <\/p>\n Kada je re\u010d o za\u0161titi i unapre\u0111enju prava \u017ertava, u \u010dl. 9. do 11. nagla\u0161ene su obaveze dr\u017eava potpisnica koje se odnose na identifikaciju i pomo\u0107 \u017ertvama, kao i na za\u0161titu njihove privatnosti. Tako je \u010dlanom 11. stav 1. ove konvencije propisano da svaka strana ugovornica treba da za\u0161titi privatan \u017eivot i identitet \u017ertava. Li\u010dni podaci o njima treba da se \u010duvaju i koriste u skladu sa uslovima predvi\u0111enim Konvencijom o za\u0161titi pojedinaca u pogledu automatske obrade li\u010dnih podataka (ETS br. 108). Stavom 2. ovog \u010dlana propisano je da svaka strana ugovornica treba da usvoji mere kojima \u0107e posebno da osigura da identitet ili podaci koji omogu\u0107avaju identifikaciju deteta koje je \u017ertva trgovine ljudima, ne budu javno objavljeni putem medija, ili na bilo koji drugi na\u010din, osim u izuzetnim slu\u010dajevima, u cilju lak\u0161eg pronala\u017eenja \u010dlanova porodice ili da se na drugi na\u010din obezbedi dobrobit i za\u0161tita deteta, dok je stavom 3. propisano da svaka strana ugovornica treba da razmotri dono\u0161enje mera, u skladu sa \u010dlanom 10. Konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda prema tuma\u010denju Evropskog suda za ljudska prava, \u010diji je cilj podsticanje medija na za\u0161titu privatnog \u017eivota i identiteta \u017ertava putem medijske samoregulacije ili regulatornih ili koregulatornih mera.<\/p>\n Tako\u0111e, odredbom \u010dlana 12. stav 2. ove konvencije propisano je da svaka strana ugovornica treba da pokloni odgovaraju\u0107u pa\u017enju potrebi da se obezbedi sigurnost i za\u0161tita \u017ertve, dok je odredbom st. 4. i 7. istog \u010dlana propisano da svaka strana ugovornica treba da usvoji pravila prema kojima \u0107e \u017ertve koje zakonito borave na njenoj teritoriji imati pravo na pristup tr\u017ei\u0161tu rada, stru\u010dnom usavr\u0161avanju i obrazovanju, kao i da u cilju sprovo\u0111enja odredbi iz ovoga \u010dlana, svaka strana ugovornica treba da obezbedi da se usluge pru\u017eaju na osnovu dogovora i dobijenih informacija, vode\u0107i ra\u010duna o posebnim potrebama ugro\u017eenih lica i pravima dece na sme\u0161taj, obrazovanje i adekvatnu zdravstvenu za\u0161titu.<\/p>\n <\/p>\n \u010clanom 14. Konvencije ure\u0111ena je dozvola boravka. Navedenim \u010dlanom je propisano da svaka strana ugovornica treba da izda \u017ertvama boravi\u0161nu dozvolu \u010dija se va\u017enost mo\u017ee produ\u017eiti u jednom ili drugom opisanom slu\u010daju, ili u oba: a) ako nadle\u017ene vlasti smatraju da je njihov boravak nu\u017ean zbog njihove li\u010dne situacije; b) ako nadle\u017ene vlasti smatraju da je njihov boravak nu\u017ean zbog njihove saradnje sa nadle\u017enim organima u istrazi ili krivi\u010dnim postupcima (stav 1). Boravi\u0161na dozvola za decu koja su \u017ertve trgovine ljudima, ako to zakon predvi\u0111a, izdaje se u skladu sa najboljim interesima deteta i, kad je to potrebno, produ\u017eava se pod istim uslovima (stav 2). Neprodu\u017eavanje ili povla\u010denje boravi\u0161ne dozvole regulisano je odredbama unutra\u0161njeg prava strane ugovornice (stav 3). Ako \u017ertva podnese molbu za izdavanje neke druge vrste boravi\u0161ne dozvole, strana ugovornica treba da uzme u obzir da \u017ertva ima, ili je imala, boravi\u0161nu dozvolu izdatu u skladu sa stavom 1. (stav 4). Uzimaju\u0107i u obzir obaveze strana ugovornica na koje se odnosi \u010dlan 40. ove konvencije, svaka strana ugovornica treba da obezbedi da se izdavanjem dozvole, u skladu sa ovom odredbom, ne ugro\u017eava pravo na tra\u017eenje i dobijanje azila (stav 5).<\/p>\n U \u010dlanu 17. ove konvencije dodatno je nagla\u0161eno da primenjuju\u0107i mere iz ovog poglavlja, strane ugovornice treba da te\u017ee unapre\u0111enju rodne ravnopravnosti. Pored toga, u glavi V Konvencije Saveta Evrope koja se odnosi na istrage, krivi\u010dno gonjenje i procesno pravo, dodatno se afirmi\u0161u mere za\u0161tite \u017ertava, svedoka i lica koja sara\u0111uju sa sudskim organima, i nagla\u0161ava se obaveza strana ugovornica da usvoje zakonodavne ili druge mere kako bi se tokom sudskih postupaka obezbedila za\u0161tita privatnosti \u017ertve i, po potrebi, njenog identiteta; kao i bezbednost \u017ertve i za\u0161tita od zastra\u0161ivanja (\u010dlan 30).<\/p>\n <\/p>\n Za\u0161tita \u017ertava, svedoka i lica koja sara\u0111uju sa sudskim organima propisana je odredbom \u010dlana 28. stav 1. tako da svaka strana ugovornica treba da usvoji zakonodavne ili druge mere koje su potrebne da bi se obezbedila efikasna i odgovaraju\u0107a za\u0161tita od mogu\u0107e odmazde ili zastra\u0161ivanja, posebno u toku i posle istrage i krivi\u010dnog gonjenja izvr\u0161ilaca, i to:<\/p>\n <\/p>\n Navedenim \u010dlanom tako\u0111e je propisano da svaka strana ugovornica treba da usvoji zakonodavne ili druge mere koje su potrebne da bi se omogu\u0107ile i ponudile razli\u010dite vrste za\u0161tite. To bi moglo da obuhvati fizi\u010dku za\u0161titu, preseljenje, promenu identiteta i pomo\u0107 u pronala\u017eenju poslova, kao i da dete \u017ertva trgovine ljudima dobije posebne mere za\u0161tite koje \u0107e voditi ra\u010duna o njegovim najboljim interesima. Tako\u0111e, svaka strana ugovornica treba da usvoji zakonodavne ili druge mere koje su potrebne kako bi se, ukoliko je neophodno, pru\u017eila odgovaraju\u0107a za\u0161tita od mogu\u0107e odmazde ili zastra\u0161ivanja, posebno tokom i nakon istrage i krivi\u010dnog gonjenja izvr\u0161ilaca, za \u010dlanove grupa, fondacija, udru\u017eenja ili nevladinih organizacija i da svaka strana ugovornica treba da razmotri mogu\u0107nost da zaklju\u010di ugovore ili sporazume s drugim dr\u017eavama u cilju primene ovog \u010dlana.<\/p>\n <\/p>\n Delovanje Nacionalnog mehanizma za identifikaciju, pomo\u0107 i za\u0161titu \u017ertava u Republici Srbiji, \u010dini nekoliko zakona i brojni podzakonski akti, vi\u0161e dr\u017eavnih strategija i akcionih planova.<\/p>\n <\/p>\n Strategijom prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno \u017eenama i decom i za\u0161tite \u017ertava 2017-2022[6]<\/a> kao poseban cilj bio je utvr\u0111en cilj 8.3. kojim je bilo predvi\u0111eno unapre\u0111enje proaktivnog sistema otkrivanja slu\u010dajeva trgovine ljudima, efikasno procesuiranje fizi\u010dkih i pravnih lica i pravna za\u0161tita \u017ertava trgovine ljudima koja podrazumeva unapre\u0111ene programe za\u0161tite svedoka, pravne za\u0161tite \u017ertava trgovine ljudima, bezbednosti \u017ertava, spre\u010davanje sekundarne viktimizacije i efikasne mehanizme za obe\u0161te\u0107enjem \u017ertava trgovine ljudima. Iako je ova strategija istekla 2022. godine u njoj su bili predvi\u0111eni va\u017eni koraci koje je trebalo preduzeti u ovoj oblasti. Umesto nove strategije 2024. godine donet je Program za borbu protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji za period 2024-2029., koji kao \u0161to vam je poznato, predstavlja me\u0111usektorski planski dokument kojim se na celovit na\u010din utvr\u0111uju ciljevi i mere za suprotstavljanje trgovini ljudima u Republici Srbiji. Program, kao i ranija strategija ima za cilj da unapredi po\u0161tovanje i za\u0161titu ljudskih prava i obezbedi kontinuirani sveobuhvatan odgovor dru\u0161tva na problem trgovine ljudima kroz unapre\u0111en sistem prevencije, pravovremene identifikacije, pomo\u0107i i za\u0161tite \u017ertava, kao i suzbijanje trgovine ljudima. Program je donet za period od 2024. do 2029. godine, uz Akcioni plan za njegovo sprovo\u0111enje za period 2024-2026. godine. Cilj Programa je da donese promenu u \u010detiri klju\u010dne oblasti borbe protiv trgovine ljudima \u2013 krivi\u010dno gonjenje, za\u0161tita \u017ertava trgovine ljudima, partnerstvo i koordinacija i prevencija, koja izme\u0111u ostalog obuhvata i radnu eksploataciju odgovaraju\u0107i na izazove prepoznate tokom rada \u010dlanova Radne grupe i u konsultativnom procesu, kao i na preporuke iz Izve\u0161taja Grupe eksperata za borbu protiv trgovine ljudima Saveta Evrope za Republiku Srbiju u okviru tre\u0107eg kruga ocenjivanja uskla\u0111enosti sa Konvencijom Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima i TIP Izve\u0161taja Stejt Departmenta o trgovini ljudima. U ovom programu, izme\u0111u ostalog, pokazatelji mere 1.4. Unapre\u0111enje pristupa pravdi i za\u0161tite \u017ertava trgovine ljudima, posebno \u017eena i dece, tokom istrage i sudskog postupka<\/em>, jesu i \u017ertve kojima je odre\u0111en status posebno osetljivog svedoka u odnosu na ukupan broj \u017ertava koje u\u010destvuju u krivi\u010dnom postupku za trgovinu ljudima, \u0161to zna\u010di da je svaka \u017ertva trgovine ljudima potencijalni svedok ili posebno osetljiv svedok. Tako\u0111e, akcenat je stavljen i na podizanje svesti javnosti o problemu trgovine ljudima sa naglaskom na eti\u010dkom medijskom izve\u0161tavanju (mera 3.2.), u okviru koje je predvi\u0111eno i obu\u010davanje novinara o primeni eti\u010dkih i profesionalnih standarda u izve\u0161tavanju o \u017ertvama trgovine ljudima i za\u0161titi privatnosti i identiteta \u017ertava.<\/p>\n <\/p>\n U Standardnim operativnim procedurama za postupanje sa \u017ertvama trgovine ljudima[7]<\/a> ukazano je da organi vlasti, organizacije civilnog dru\u0161tva i me\u0111unarodne organizacije koji u\u010destvuju u identifikaciji, upu\u0107ivanju, pru\u017eanju pomo\u0107i i podr\u0161ke \u017ertavama trgovine ljudima su du\u017eni da \u0161tite podatke o li\u010dnosti. Budu\u0107i da nacionalni i prekograni\u010dni mehanizmi identifikacije, upu\u0107ivanja, podr\u0161ke i za\u0161tite \u017ertava trgovine ljudima uklju\u010duju i zna\u010dajno prikupljanje i obradu podataka o li\u010dnosti, \u0161to posledi\u010dno mo\u017ee dovesti i do naru\u0161avanja privatnosti \u017ertava trgovine ljudima, va\u017eno je uspostaviti punu primenu \u010dlana 8. Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda o pravu na po\u0161tovanje privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Pravo na po\u0161tovanje privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota i za\u0161tita podataka o li\u010dnosti su povezani pojmovi, na \u0161ta ukazuje i praksa Evropskog suda za ljudska prava. Za\u0161tita podataka o li\u010dnosti se smatra savremenim i aktivnim pravom, koje se sprovodi tako \u0161to se uspostavlja sistem kontrole i ravnote\u017ee, kada je re\u010d o obradi podataka o li\u010dnosti.\u00a0 U ovim procedurama dalje je navedeno da kada je re\u010d o podacima o li\u010dnosti, koje prikupljaju i obra\u0111uju policija i pravosudni organi obrada tih podataka mora uvek biti adekvatna, relevantna i ograni\u010dena u odnosu na svrhu.<\/p>\n <\/p>\n Zakonom o strancima[8]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 40. stav 1. propisano je da privremeni boravak je dozvola boravka stranog dr\u017eavljanina u Republici Srbiji i mo\u017ee da se odobri strancu koji namerava da boravi u Republici Srbiji du\u017ee od 90 dana u periodu od 180 dana, du\u017ee od perioda boravka odre\u0111enog me\u0111unarodnim ugovorom, odnosno du\u017ee od perioda na koji je izdata viza za du\u017ei boravak, po osnovu:<\/p>\n 1) zapo\u0161ljavanja;<\/p>\n 2) \u0161kolovanja ili u\u010denja srpskog jezika;<\/p>\n 3) studiranja;<\/p>\n 4) u\u010destvovanja u programima me\u0111unarodne razmene u\u010denika ili studenata;<\/p>\n 5) stru\u010dne specijalizacije, obuke i prakse;<\/p>\n 6) nau\u010dno istra\u017eiva\u010dkog rada ili druge nau\u010dno obrazovne aktivnosti;<\/p>\n 7) spajanja porodice;<\/p>\n 8) obavljanja verske slu\u017ebe;<\/p>\n 9) le\u010denja ili nege;<\/p>\n 10) vlasni\u0161tva nad nepokretnosti;<\/p>\n 11) humanitarnog boravka;<\/strong><\/p>\n 12) statusa pretpostavljene \u017ertve trgovine ljudima;<\/strong><\/p>\n 13) statusa \u017ertve trgovine ljudima;<\/strong><\/p>\n 14) drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom ili me\u0111unarodnim ugovorom.<\/p>\n <\/p>\n Stavom 2. ovog \u010dlana propisano je da u slu\u010dajevima iz stava (1) ta\u010d. 2)-4) i 6)-14) ovog \u010dlana izdaje se dozvola za privremeni boravak, a u slu\u010dajevima iz ta\u010d. 1) i 5) jedinstvena dozvola.<\/p>\n Stavom 3. istog \u010dlana propisano je da stranac kome je privremeni boravak odobren po nekom od osnova propisanih u stavu (1) ovog \u010dlana, du\u017ean je da u Republici Srbiji boravi u skladu sa osnovom zbog koje mu je boravak i odobren. Stavom 4. je propisan izuzetak od pravila, odnosno da se izuzetno od stava (1) ovog \u010dlana, a u skladu sa interesom Republike Srbije, Vlada aktom utvr\u0111uje kategorije stranaca, kriterijume, na\u010din i bli\u017ee uslove odobravanja privremenog boravka strancima, kao \u0161to su: stranci investitori u Republici Srbiji, stranci talenti, stranci koji su uklju\u010deni u inovacione delatnosti, stranci srpskog porekla, stranci digitalni nomadi, stranci sa visokim kvalifikacijama i dr.<\/p>\n <\/p>\n Odredbom \u010dlana 101a. Zakona o strancima koji propisuje sadr\u017eaj dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole propisano je:<\/p>\n (1) Dozvola za privremeni boravak, odnosno jedinstvena dozvola izdaje se, u obliku kartice, na obrascu na kom su personalizovani podaci o vrsti dozvole.<\/p>\n (2) Obrazac iz stava (1) ovog \u010dlana sadr\u017ei slede\u0107e podatke: prezime, ime, dan, mesec i godinu ro\u0111enja, pol, evidencijski broj stranca, dr\u017eavu ro\u0111enja, dr\u017eavljanstvo, osnov boravka i napomenu.<\/p>\n (3) U obrazac iz stava (1) ovog \u010dlana se unose i slike biometrijskih podataka stranca i to: fotografija i potpis, kao i registarski i serijski broj dozvole, datum izdavanja, rok va\u017eenja i organ izdavanja.<\/p>\n (4) Obrazac iz stava (1) ovog \u010dlana sadr\u017ei mikrokontroler (\u010dip) u koji se unose vidljivi podaci na ispravi i podaci o adresi stanovanja stranca, biometrijski otisak prsta stranca, podaci o pravu na rad, kao i drugi podaci o strancu i sa njim povezanim fizi\u010dkim i pravnim licima, u skladu sa odredbama zakona kojim se ure\u0111uju evidencije i obrada podataka u oblasti unutra\u0161njih poslova, kao i prostor za ma\u0161inski \u010ditljivu zonu za potrebe automatskog o\u010ditavanja podataka.<\/p>\n (5) Po zahtevu stranca kome se izdaje ili je izdata dozvola za privremeni boravak, odnosno jedinstvena dozvola, u skladu sa posebnim propisima, u mikrokontroler (\u010dip) se upisuje kvalifikovani elektronski sertifikat imaoca i odgovaraju\u0107i podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, tako da dozvola postaje sredstvo za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa.<\/p>\n (6) Obrazac iz stava (1) ovog \u010dlana \u0161tampa se na srpskom jeziku, \u0107irili\u010dnim pismom i na engleskom jeziku, a podaci o prezimenu i imenu stranca se upisuju onako kako su upisani u putnu ispravu stranca u transkripciji na engleskom jeziku, dok se podaci o dr\u017eavljanstvu upisuju na na\u010din kako se me\u0111unarodno priznatim troslovnim kodom ozna\u010dava dr\u017eava \u010diji je stranac dr\u017eavljanin, a podaci o dr\u017eavi ro\u0111enja stranca upisuju se \u0107irili\u010dnim pismom, na na\u010din kako se na srpskom jeziku naziva dr\u017eava \u010diji je stranac dr\u017eavljanin.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Odredbama \u010dlana 101b. ovog zakona koji regulo\u0161e izdavanje dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole propisano je:<\/p>\n (1) Strancu koji ispunjava uslove za odobrenje privremenog boravka, odnosno jedinstvene dozvole nadle\u017eni organ izdaje dozvolu za privremeni boravak, odnosno jedinstvenu dozvolu, pri \u010demu je potrebno li\u010dno prisustvo stranca u cilju uzimanja njegovih biometrijskih podataka.<\/p>\n (2) Maloletnom strancu, do navr\u0161ene dvanaeste godine \u017eivota ne uzimaju se otisci prstiju i potpis, a prilikom izdavanja dozvole za privremeni boravak maloletnom strancu, neophodno je prisustvo jednog roditelja, staratelja, odnosno zakonskog zastupnika.<\/p>\n (3) Stranac kome se izdaje dozvola za privremeni boravak, odnosno jedinstvena dozvola, a koji zbog svojih verskih ili nacionalnih obi\u010daja nosi kapu ili maramu kao sastavni deo no\u0161nje, odnosno ode\u0107e, mo\u017ee biti fotografisan sa kapom ili maramom.<\/p>\n (4) Prilikom uzimanja biometrijskih podataka strancu se izdaje potvrda koja slu\u017ei kao dokaz o zapo\u010detom procesu izdavanja dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole.<\/p>\n (5) U postupku izdavanja dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole pla\u0107a se propisana taksa, u skladu sa zakonom.<\/p>\n (6) Stranac kome je dozvola za privremeni boravak, odnosno jedinstvena dozvola o\u0161te\u0107ena ili ako fotografija vi\u0161e ne odgovara njegovom izgledu, odnosno kada iz drugih razloga ne mo\u017ee da slu\u017ei svojoj svrsi, du\u017ean je da u roku od 15 dana od dana nastupanja razloga iz ovog stava podnese zahtev za izdavanje nove dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole.<\/p>\n <\/p>\n Pravilnikom o odobravanju privremenog boravka[9]<\/a> propisuju se <\/strong>bli\u017ei uslovi za odobrenje privremenog boravka, izgled zahteva za odobrenje privremenog boravka i izgled obrasca dozvole za privremeni boravak<\/strong> (\u010dlan 1.)<\/strong>.<\/strong> Odredbama \u010dlana 7. ovog pravilnika propisano je da zahtev podnosi s<\/strong>tranac po nekom od osnova za odobrenje privremenog boravka, u skladu sa odredbama \u010dlana 40. i \u010dlana 46. stav 2. Zakona o strancima<\/strong>.<\/p>\n <\/p>\n Ovim pravilnikom, koji je donet 2024 godine, detaljno je propisano kako stranac podnosi zahtev u slu\u010dajevima iz \u010dlana 40. stav 1. ta\u010d. 1. do 11, dok ta\u010dke 12) i 13) koje se odnose na potencijalne \u017ertve trgovine ljudima kao i \u017ertve trgovine ljudima nisu obra\u0111ene. <\/strong><\/p>\n <\/p>\n Jedina dva \u010dlana pravilnika koji govore o \u017ertvama nasilja u porodici, \u017ertvama organizovanog kriminala i drugim razlozima su \u010dlan 18. i 22. ovog pravilnika, s tim \u0161to \u010dlan 22. detaljnije ure\u0111uje boravak iz humanitarnih razloga.<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Naime, ovim \u010dlanom je propisano da ako stranac podnese zahtev iz humanitarnih razloga zbog porodi\u010dnih, kulturnih ili dru\u0161tvenih veza koje ostvaruje sa Republikom Srbijom, a zbog specifi\u010dnih okolnosti koje se odnose na njegov prethodni boravak u Republici Srbiji nije bio u mogu\u0107nosti da na zakonit na\u010din podnese zahtev, prila\u017ee dokaze iz \u010dlana 43. Zakona, a kao dokaz o opravdanosti zahteva za odobrenje humanitarnog boravka, stranac prila\u017ee jedan ili vi\u0161e dokaza na osnovu kojih se mo\u017ee utvrditi da je u prethodnom periodu u Republici Srbiji zavr\u0161io \u0161kolu, bio radno anga\u017eovan, da u Republici Srbiji ima bliske srodnike po pravoj, odnosno pobo\u010dnoj liniji do drugog stepena srodstva sa kojima odr\u017eava bliske kontakte, da je zasnovao bra\u010dnu zajednicu, da razume i govori srpski jezik, te da zbog navedenih okolnosti postoje osnovani izgledi da se nakon regulisanja boravka u Republici Srbiji potpuno integri\u0161e u dru\u0161tveni \u017eivot. Stavom 2. ovog \u010dlana je propisano da se specifi\u010dne okolnosti iz stava 1. ovog \u010dlana mogu odnositi na neposedovanje putne isprave, koju stranac iz opravdanih razloga (npr. rata u zemlji porekla stranca ili zbog drugih razloga koji nisu zavisili od njega) nije bio u mogu\u0107nosti da pribavi, na te\u0161ku materijalnu situaciju u kojoj se stranac nalazio, a koja nije zavisila od njega, odnosno na to da stranac zbog posebno te\u0161kih zdravstvenih razloga, \u017eivotne dobi ili opravdane porodi\u010dne ili li\u010dne situacije nije regulisao svoj boravak u Republici Srbiji. Stavom 3. je propisano da opravdanost zahteva za odobrenje humanitarnog boravka za stranca koji sara\u0111uje sa policijom ili pravosudnim organima, a njegovo prisustvo je neophodno u postupku koji se vodi pred tim organima, dokazuje se potvrdom organa o njegovom u\u010de\u0161\u0107u u tom postupku, koja se pribavlja po slu\u017ebenoj du\u017enosti, dok je stavom 4. propisano da Zahtev za humanitarni boravak za maloletnog stranca koji je napu\u0161ten, koji je \u017ertva organizovanog kriminala ili je iz drugih razloga ostao bez roditeljskog staranja ili bez pratnje, podnosi socijalni radnik u prisustvu maloletnika.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeni pravni okvir, koji predstavlja samo deo pravnog okvira koji reguli\u0161e zabranu trgovine ljudima kao i za\u0161titu \u017ertava trgovine ljudima, mo\u017ee se zaklju\u010diti da za\u0161tita \u017ertava trgovine ljudima izme\u0111u ostalog, podrazumeva pre svega bezbednost \u017ertava, kao i spre\u010davanje sekundarne viktimizacije. Ne treba zaboraviti da \u017ertve trgovine ljudima mogu biti svi, a prema godi\u0161njem izve\u0161taju Centra za za\u0161titu \u017ertava trgovine ljudima, 79% identifikovanih \u017ertava \u010dine \u017eene, a \u010dak 40% \u017ertava razli\u010ditih oblika eksploatacije su deca[10]<\/a>.<\/p>\n <\/p>\n Pravo na privatnost je va\u017eno za svakog \u010doveka, s tim \u0161to za osobe koje su pre\u017eivele tako traumati\u010dne situacije i koje su u strahu od sekundarne viktimizacije, ima dodatni zna\u010daj jer saop\u0161tavanje njihovog identiteta drugima, odnosno licima koja o tome ne treba da imaju saznanje, predstavlja ozbiljan rizik po njihovu bezbednost.<\/p>\n <\/p>\n Pravo na privatnost \u017ertava trgovine ljudima, kao i pravo na privatnost svih, spada u grupu osnovnih, fundamentalnih prava \u010doveka koja imaju za cilj za\u0161titu moralnog i du\u0161evnog integriteta svakog ljudskog bi\u0107a. Pored toga, pravo na privatnost obuhvata kontrolu nad koli\u010dinom informacija o nama koje \u0107e biti u\u010dinjene dostupnim javnosti ili nekom njenom delu, ali i kontrolu informacija koje dolaze do nas, \u0161to se \u010desto gubi iz vida. Kada govorimo o odnosu prava na privatnost i prava na ravnopravnost, mo\u017ee se re\u0107i da privatnost kao pojam stoji u samoj sr\u017ei ravnopravnosti, odnosno da je \u010desto kr\u0161enje prava na privatnost samo korak od diskriminacije. S tim u vezi, \u010dinjenica da je podatak upisan u dozvolu boravka gde je kao osnov boravka navedeno \u201e\u017ertva trgovine ljudima\u201c dovodi u opasnost ove osobe i predstavlja potencijalnu pretnju za njihovu fizi\u010dku bezbednost, ovo posebno imaju\u0107i u vidu da ove osobe neretko u\u010destvuju u postupku kao svedoci, \u010dime otkrivanje njihovog identiteta stavlja \u017ertvu i u opasnost od odmazde, kao i dodatne viktimizacije.<\/p>\n <\/p>\n \u010clanom 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da Poverenik organima javne vlasti i drugim licima upu\u0107uje preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije. Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, Poverenik preporu\u010duje Ministarstvu da \u0161to hitnije reaguje i da ubudu\u0107e kada se radi o potencijalnim \u017ertvama trgovine ljudima (\u010dlan 40. stav 1. ta\u010dka 12. Zakona o strancima) ili o \u017ertvama trgovine ljudima (\u010dlan 40. stav 1. ta\u010dka 13. Zakona o strancima) ne upisuje opisno osnov boravka u ovim slu\u010dajevima jer to za navedene situacije ne predvi\u0111a ni Pravilnik. Naime, ukoliko je praksa da se u delu dozvole boravka \u201eOsnov boravka\u201c upisuje \u201e\u017drtva trgovine ljudima\u201c ili \u201ePretpostavljena \u017ertva trgovine ljudima\u201c, smatramo da se takva praksa mora hitno promeniti, a ukoliko je u pitanju individualna gre\u0161ka, ili praksa pojedinih policijskih uprava na teritoriji Republike Srbije, neophodno je odmah preduzeti adekvatne mere i osobama \u010dije kopije dozvola Vam u prilogu \u0161aljemo (u zatvorenom kovertu), izmeniti u skladu sa svim me\u0111unarodnim standardima i nacionalnim propisima. Tako\u0111e, ukazujemo da bi efikasnu prevenciju predstavljalo i svojevrsno uputstvo ili izmene postoje\u0107eg Pravilnika kojima \u0107e se preciznije definisati postupanje policijskih uprava u ovim slu\u010dajevima. Na taj na\u010din spre\u010di\u0107e se svaka eventualna gre\u0161ka ili propust i, \u0161to je nava\u017enije za\u0161tititi lica koja su u veoma osetljivom polo\u017eaju.<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da nas u \u0161to kra\u0107em roku obavestite o preduzetom.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [2]<\/a>\u201e Slu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09<\/p>\n [3]<\/sup><\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola (\u201eSlu\u017ebeni list SRJ – Me\u0111unarodni ugovori\u201d, broj 6\/01)<\/p>\n [4]<\/sup><\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS – Me\u0111unarodni ugovori\u201d, broj 19\/09)<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 19\/09<\/p>\n [6]<\/a> Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno \u017eenama i decom i za\u0161tite \u017ertava 2017-2022, \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 77\/17<\/p>\n [7]<\/a> https:\/\/www.srbija.gov.rs\/vest\/360701<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 24\/19, 31\/19 i 62\/23<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 6\/2024<\/p>\n <\/p>\n [10]<\/a> https:\/\/foruminfo.rs\/zrtve-trgovine-ljudima-u-srbiji-u-najvecem-broju-zene-i-deca\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
535-24 Preporuka mera Ministarstvu unutra\u0161njih poslova u slu\u010dajevima kada se radi o \u017ertvama trgovine ljudima<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n