ZA<\/strong> SAVET ZA SUZBIJANjE NASILjA U PORODICI<\/strong><\/p>\n Maja Popovi\u0107, ministarka i predsednica Saveta<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Nemanjina 22-26<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Predmet<\/strong>: Inicijativa za uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za pra\u0107enje slu\u010dajeva femicida<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovana gospo\u0111o Popovi\u0107,<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u okviru nadle\u017enosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a> prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa i inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije. Imaju\u0107i u vidu nadle\u017enost Ministarstva pravde, kao i nadle\u017enost Saveta za suzbijanje nasilja u porodici, kojim predsedevate, obra\u0107amo Vam se inicijativom za uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za pra\u0107enje slu\u010dajeva femicida, odnosno za unapre\u0111enje propisa u pogledu prikupljanja, vo\u0111enja i objavljivanja statisti\u010dkih podataka o slu\u010dajevima femicida i rodno zasnovanog nasilja.<\/p>\n <\/p>\n Ujedinjene nacije su objavile krajem 2023, da je prethodne godine u svetu ubijeno najvi\u0161e \u017eena i devoj\u010dica za poslednje dve decenije, dok se u Srbiji, nezvani\u010dno navodi podatak o ubijenih 28 \u017eena, \u0161to i dalje ukazuje da ovaj goru\u0107i dru\u0161tveni problem, iz godine u godinu ne jenjava.<\/p>\n <\/p>\n Kako se godinama broj izvr\u0161enih femicida ne smanjuje, a imaju\u0107i u vidu da adekvatno i centralizovano prikupaljanje podataka mo\u017ee doprineti boljem sagledavanju problema i planiranju preventivnih aktivnosti i drugih adekvatnih mera podr\u0161ke, 2022. godine podr\u017eali smo inicijativu za uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za pra\u0107enje slu\u010dajeva femicida koju je organizacija FemPlatz uputila Narodnoj skup\u0161tini, a koju su podr\u017eale i druge organizacije civilnog dru\u0161tva koje su va\u017ean partner u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Pored toga, u Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti za 2023. godinu dali smo i op\u0161tu preporuku Savetu za suzbijanje nasilja u porodici, Ministarstvu pravde, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i dru\u0161tveni dijalog, Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvu unutra\u0161njih poslova, Ministarstvu za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja kojom smo preporu\u010dili uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za pra\u0107enje slu\u010dajeva femicida, kao i unapre\u0111enje sinhronizovanog i koordinisanog delovanja svih aktera na prevenciji nasilja prema \u017eenama i nasilja u porodici uz pravovremeno sankcionisanje po\u010dinioca. U Izve\u0161taju je tako\u0111e ukazano da jo\u0161 uvek nije usvojen Akcioni plan za sprovo\u0111enje Nacionalne strategije za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema \u017eenama i nasilja u porodici za period od 2021-2025. godine, zbog \u010dega je neophodno \u0161to pre preduzeti aktivnosti na njegovom usvajanju. Nevedenom strategijom, podse\u0107amo, predvi\u0111ena je, izme\u0111u ostalog, i mera 2.5. Spre\u010davanje femicida kao ekstremne manifestacije postoje\u0107ih oblika nasilja prema \u017eenama<\/em> \u010dije sprovo\u0111enje je u nadle\u017enosti Ministarstva pravde (kao i Ministarstva unutra\u0161njih poslova i Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja). Cilj ove mere je upravo uspostavljanje kontrolnog mehanizma za pra\u0107enje slu\u010dajeva femicida u Republici Srbiji. U Strategiji je jo\u0161 navedeno i da rodno zasnovana ubistva \u017eena nisu novi oblik nasilja, ve\u0107 ekstremna manifestacija postoje\u0107ih oblika rodno zasnovanog nasilja prema \u017eenama. Ova ubistva nisu izolovani incidenti koji se de\u0161avaju nenadano i neo\u010dekivano, ve\u0107 predstavljaju kona\u010dan akt nasilja koji traje ve\u0107 dugo. Ove menifestacije su duboko kulturolo\u0161ki i dru\u0161tveno ukorenjene, dru\u0161tvo ih prihvata kao neminovnost, toleri\u0161e ih i opravdava o \u010demu svedo\u010de javno dostune informacije i natpisi o delu u medijima. Izostaje odgovornost dr\u017eave kad su u pitanju ubistva \u017eena.<\/p>\n <\/p>\n \u0160ta bi \u017eene ohrabrilo da prijave nasilje i kako da se pobolj\u0161a polo\u017eaj \u017ertava rodno zasnovanog i porodi\u010dnog nasilja, govore i zaklju\u010dci iz istra\u017eivanja Za\u0161to \u017eene ne prijavljuju nasilje u porodici?<\/em> [2]<\/a><\/sup>, koje je rezultat zajedni\u010dkog rada Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a koje je sprovedeno u okviru projekta \u201eIntegrisani odgovor na nasilje nad \u017eenama i devoj\u010dicama u Srbiji III\u201c. Kao \u0161to Vam je poznato ovaj program, koji zajedni\u010dki sprovode Vlada Republike Srbije, UNICEF, UN Women, UNFPA i UNDP, uz podr\u0161ku Vlade \u0160vedske, predstavili smo na konferenciji koju je Poverenik organizovao 2023. godine, a na kojoj ste govorili u uvodnoj sesiji.<\/p>\n Studija predstavlja rezultat sveobuhvatnog istra\u017eivanja o uzrocima nedovoljnog prijavljivanja nasilja u porodici, posebno \u017eena koje su u riziku od intersekcijske diskriminacije. Specifi\u010dni ciljevi istra\u017eivanja su bili identifikovanje: (1) faktora koji podsti\u010du \u017eene da prijave nasilje u porodici, (2) prepreka (fizi\u010dkih, tradicionalnih, kulturnih, dru\u0161tvenih i li\u010dnih) koje spre\u010davaju \u017eene da tra\u017ee pomo\u0107, (3) procedura koje treba pobolj\u0161ati radi obezbe\u0111ivanja pove\u0107anja prijavljivanja nasilja u porodici, (4) oblasti i prioriteta kada je u pitanju institucionalni odgovor na nasilje. Kona\u010dno, specifi\u010dni cilj bilo je i identifikovanje preporuka za pobolj\u0161anje pristupa \u017eena adekvatnoj podr\u0161ci i pobolj\u0161anje institucionalnog odgovora na nasilje.<\/p>\n Od ukupnog uzorka koji su \u010dinile 1004 ispitanice, njih 35% je navelo da je do\u017eivelo neki od oblika nasilja, i to 15% ispitanica je navelo da je do\u017eivelo verbalno i psiholo\u0161ko nasilje, 6% socio-ekonomsko, 12% fizi\u010dko nasilje, 3% seksualno nasilje, a 12% je navelo da je do\u017eivelo neki od oblika nasilja, ali su o tome odbile da govore. U odnosu na socio-ekonomski status, ispitanice lo\u0161ijeg statusa su navele da su \u010de\u0161\u0107e pre\u017eivele neki oblik nasilja. Zna\u010dajna razlika je uo\u010dena kod u\u010destalosti svih oblika nasilja kod \u017eena koje dolaze iz ranjivih grupa podlo\u017enih intersekcijskoj diskriminaciji (osobe sa invaliditetom, pripadnice nacionalnih i etni\u010dkih manjina, ispitanice koje za sebe ka\u017eu da su siroma\u0161ne\u2026). Kada je re\u010d o ispitanicama koje su do\u017eivele jedan ili vi\u0161e oblika nasilja, \u010dak 78% njih istaklo je da im se ono doga\u0111alo vi\u0161e od jedanput.<\/p>\n Kako postoje razli\u010diti razlozi zbog kojih se \u017eene koje do\u017eive neki oblik nasilja u porodici odlu\u010de da to nasilje ne prijave, ispitanice su odgovarale koji su sve mogu\u0107i razlozi za takvu odluku i u najve\u0107em procentu (75%) opredelile za odgovor da je strah od osobe koja vr\u0161i nasilje naj\u010de\u0161\u0107i razlog zbog koga nasilje ne prijavljuju. Odgovor da su stid i sramota zbog nasilja kome su izlo\u017eene glavni razlog, navo\u0111en je u ne\u0161to vi\u0161e od polovine slu\u010dajeva (51%), dok se polovina opredelila za odgovore da ne prijavljuju nasilje jer nemaju gde da odu ili ose\u0107aju strah od osude i odbacivanja od strane porodice i okoline (50%). Klju\u010dni razlozi zbog kojih se nisu obratile nijednoj instituciji nakon do\u017eivljenog nasilja navele su strah od posledica i jo\u0161 ve\u0107eg nasilja (za 38%), stid i sramota (za 35%) i \u017eelja da se sa\u010duvaju brak i porodica (28%).<\/p>\n Za gotovo tre\u0107inu \u017eena (31%), razumevanje i podr\u0161ka okoline (porodice i prijatelja), klju\u010dna je stvar koja bi im pomogla da se osna\u017ee da prijave nasilje. Na drugom mestu na\u0161la se podr\u0161ka institucija (razumevanje problema, profesionalno zastupanje, za\u0161tita) za koju se opredelilo 27% ispitanica, a da je finansijska podr\u0161ka ne\u0161to \u0161to bi im pomoglo da se osna\u017ee da prijave nasilnika, navelo je 15% \u017eena. Ako bi bile \u017ertve nasilja u porodici, najve\u0107i broj \u017eena (38%) prvo bi se obratio \u010dlanovima porodice za podr\u0161ku, policiji bi se obratilo 28%, dok bi od prijatelja podr\u0161ku tra\u017eilo 9% ispitanica. Skoro svaka deseta u\u010desnica u istra\u017eivanju je rekla da se u slu\u010daju do\u017eivljenog nasilja u porodici, ne bi nikome obratila \u2013 8%.<\/p>\n Smatramo va\u017enim \u0161to je po\u010detkom 2024. godine inoviran Op\u0161ti protokol o postupanju u multisektorskoj saradnji u situacijama rodno zasnovanog nasilja prema \u017eenama i nasilja u porodici[3]<\/sup><\/a>. Ovaj protokol je zna\u010dajan jer detaljnije razra\u0111uje zakonske obaveze dr\u017eavnih organa i ustanova o otkrivanju i suzbijanju rodno zasnovanog nasilja prema \u017eenama i nasilja u porodici i pru\u017eanje za\u0161tite i podr\u0161ke \u017ertvama nasilja, i kao takav bazira se prvenstveno na modelu multisektorske saradnje, koji je uspostavljen Zakonom o spre\u010davanju nasilja u porodici. Ta\u010dka 8.5. ovog protokola posve\u0107ena je i evidenciji podataka i obavezi u\u010desnika u sistemu za\u0161tite \u017ertava rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici da vode zakonom propisane evidencije, u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje za\u0161tita podataka o li\u010dnosti. U Protokolu je ukazano da bi trebalo obezbediti javnu dostupnost svih statisti\u010dkih podataka iz a\u017euriranih evidencija koji se prikupljaju. Pored toga ovim protokolom je propisano pra\u0107enje njegove primene (ta\u010dka 8.4). U ovoj ta\u010dki je navedeno da radi unapre\u0111ivanja postupanja u slu\u010dajevima rodno zasnovanog nasilja prema \u017eenama i nasilja u porodici ministarstva u \u010dijoj su nadle\u017enosti unutra\u0161nji poslovi, porodi\u010dnopravna za\u0161tita, socijalna za\u0161tita, zdravlje i poslovi pravosu\u0111a prati\u0107e primenu Op\u0161teg i posebnih protokola, kao i efekte postupanja. Tako\u0111e je predvi\u0111eno da \u0107e primenu Op\u0161teg protokola pratiti kontinuirano Savet za suzbijanje nasilja u porodici koji \u0107e predlagati mere za unapre\u0111enje koordinisanog delovanja nadle\u017enih organa, ustanova i drugih subjekata u spre\u010davanju i za\u0161titi od rodno zasnovanog nasilja prema \u017eenama i nasilja u porodici.\u00a0 Na sednici Saveta je ukazano na potrebu dono\u0161enja posebnih protokola u postupanju i slu\u010dajevima nasilja prema \u017eenama u porodici i u partnerskim odnosima kojima \u0107e se detaljnije urediti na\u010dini postupanja nadle\u017enih organa i ustanova u okviru pojedinih sektora iz oblasti porodi\u010dnopravne za\u0161tite, socijalne za\u0161tite, pravosu\u0111a, unutra\u0161njih poslova i zdravlja.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu planirano unapre\u0111enje pravnog okvira, smatramo da nedavno usvojena direktiva Evropskog parlamenta i Evropskog saveta o borbi protiv nasilja prema \u017eenama i porodi\u010dnog nasilja[4]<\/sup><\/a> (2022\/0066(COD) PE-CONS 33\/24) mo\u017ee poslu\u017eiti kao dobar pravac u kojem ovo unapre\u0111enje treba da ide.<\/p>\n <\/p>\n Ova direktiva koju dr\u017eave \u010dlanice Evropske unije moraju da u roku od tri godine uvedu u svoj pravni sistem, utvr\u0111uje minimalna pravila koja se odnose na (a) definiciju krivi\u010dnih dela i kazni u oblastima seksualne eksploatacije \u017eene i dece i sajber kriminal (b) prava \u017ertava svih oblika nasilja prema \u017eenama ili nasilja u porodici pre, tokom i u odgovaraju\u0107e vreme nakon krivi\u010dnog postupka (c) za\u0161titu i podr\u0161ku \u017ertvama, prevenciju i ranu intervenciju. \u010clan 44. Direktive ukazuje na obaveze koje dr\u017eave \u010dlanice moraju preduzeti i u oblasti uspostavljanja sistema za prikupljanje, razvoj, proizvodnju i deseminaciju statisti\u010dkih podataka. U skladu sa Direktivom ovi statisti\u010dki podaci moraju biti dostupni na centralnom nivou, razvrstani po polu, starosnoj grupi kojoj pripada \u017ertva, kao i starosnoj grupi kojoj pripada po\u010dinilac, zatim, ukoliko je relevantno i mogu\u0107e mora postojati podatak o odnosu izme\u0111u \u017ertve i po\u010dinioca.<\/p>\n <\/p>\n Statistika u skladu sa ovim aktom treba da sadr\u017ei i podatak o vrsti krivi\u010dnog dela, odnosno podatak o broju prijavljenih dela (podnetih krivi\u010dnih i drugih prijava) na godi\u0161njem nivou, kao i broj i tip sudskih odluka. Statisti\u010dki podaci tako\u0111e treba da sadr\u017ee i izvore svih prethodno nevedenih potrebnih podataka. Dalje, direktiva obavezuje dr\u017eave \u010dlanice da u statisti\u010dkoj evidenciji moraju postojati i podaci o kapacitetu skloni\u0161ta za \u017ertve nasilja, kao i broj telefonskih poziva upu\u0107en nacionalnim SOS linijama.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, upu\u0107ujemo ovu inicijativu kako bi se \u0161to pre uspostavio delotvoran nacionalni sistem odnosno mehanizam za pra\u0107enje slu\u010dajeva femicida i rodno zasnovanog nasilja, kao i prikupljanje, vo\u0111enje i objavljivanje podataka iz evidencije. Ovi podaci predstvljaju preduslov za kvalitetno sagledavanje problema nasilja kao i planiranje neophodnih mera i aktivnosti u cilju njegove prevencije i spre\u010davanja, ali i za\u0161tite kako \u017ertava, tako i potencijalnih \u017ertava nasilja.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21, \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7, a u vezi ta\u010dke 5.<\/p>\n [2]<\/a>Za\u0161to \u017eene ne prijavljuju nasilje u porodici?,<\/em> dostupno na internet stranici: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/Zasto-zene-ne-prijavljuju-nasilje-u-porodici-Rezultati-istrazivanja.pdf<\/a><\/p>\n [3]<\/a> \u00a0https:\/\/www.mpravde.gov.rs\/files\/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D1%99%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%BA%20%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%20%20%D0%BE%20%D1%83%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D1%83%20%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%B3%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%2029.3.2024.pdf<\/a><\/p>\n [4]<\/a> https:\/\/data.consilium.europa.eu\/doc\/document\/PE-33-2024-INIT\/en\/pdf<\/a><\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
540-2024 Inicijativa za uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za pra\u0107enje slu\u010dajeva femicida<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n