Zoran An\u0111elkovi\u0107, v.d. direktora<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Takovska 2<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine An\u0111elkovi\u0107u,<\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti podneta je pritu\u017eba u kojoj je izra\u017eena \u00a0zabrinutost zbog najave JP Po\u0161te Srbije da \u0107e uvesti novu mobilnu aplikaciju preko koje \u0107e se u budu\u0107nosti obavljati sva komunikacija sa korisnicima usluga. U pritu\u017ebi je navedeno da bi uvo\u0111enje aplikacije, ukoliko bi ona bila jedino sredstvo komunikacije sa gra\u0111anima, dovelo do diskriminacije osoba sa invaliditetom, konkretno do diskriminacije slepih i slabovidih osoba.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je nezavisni dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a>. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost ovog organa. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Poverenik je tako\u0111e ovla\u0161\u0107en da upu\u0107uje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navode iz pritu\u017ebe Poverenik je obustavio postupak po pritu\u017ebi jer je, prema navodima iz medija, kreiranje aplikacije bilo u toku i nije bilo u potpunosti jasno kakav \u0107e biti karakter te aplikacije, tj. ko \u0107e mo\u0107i da je koristi i da li \u0107e ona zaista biti jedino sredstvo komunikacije sa korisnicima. Tako\u0111e, osobe sa invaliditetom, konkretno slepa i slabovida lica mogu da koriste smart telefone uz pomo\u0107 asistivnih tehnologija kao \u0161to je \u010dita\u010d ekrana ili sli\u010dno. Ma\u0111utim, kori\u0161\u0107enje pojedinih aplikacija mo\u017ee zahtevati njihovo prilago\u0111avanje kako bi podr\u017eale potrebe slepih i slabovidih lica, kao \u0161to su govorni izlaz ili audio povratne informacije.<\/p>\n Iako je postupak po pritu\u017ebi obustavljen, koristimo priliku da uka\u017eemo na va\u017enost pristupa\u010dnosti i omogu\u0107avanju osobama sa invaliditetom da ravnopravno sa drugima u\u010destvuju u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota. Praksa Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti na\u017ealost pokazuje, da i pored odre\u0111enih pomaka i dalje je evidentno da od ukupnog broja pritu\u017ebi podnetih zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, najve\u0107i broj pritu\u017ebi se podnosi zbog diskriminacije prilikom pru\u017eanja usluga ili prilikom kori\u0161\u0107enja objekata i povr\u0161ina.<\/p>\n Pored prakse Poverenika, istra\u017eivanja i izve\u0161taji tako\u0111e ukazuju da je dodatne resurse i potencijale potrebno usmeriti ka re\u0161avanju problema nepristupa\u010donsti kako objekata, tako i informacija i komunikacije, usluga i proizvoda.<\/p>\n Zakonom o zabrani diskriminacije propisano je da akt diskriminacije[2]<\/a> ozna\u010dava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima[3]<\/sup><\/a>.<\/p>\n <\/p>\n U skladu sa odredbom \u010dlana 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, povreda prava iz ovog zakona postoja\u0107e uvek ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n Odredebom \u010dlana 13. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[4]<\/a>, zabranjena je diskriminacija na osnovu invaliditeta u oblasti pru\u017eanja usluga. Pod uslugom, u smislu ovog zakona, smatra se svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizi\u010dko lice pru\u017ea u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja.<\/p>\n Potvr\u0111ivanjem Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Republika Srbija se, izme\u0111u ostalog, obavezala da prizna pravo osobama sa invaliditetom da ravnopravno sa drugima u\u010destvuju u svim aspektima dru\u0161tvenog \u017eivota. Odredbom \u010dlana 9. Zakona o potvr\u0111ivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, propisano je da \u0107e dr\u017eave strane ugovornice preduzeti odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama, u cilju omogu\u0107avanja samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a u svim dru\u0161tvenim sferama. U Op\u0161tem komentaru br. 2. koji de odnosi na \u010dlan 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom navedeno je da je pristupa\u010dnost preduslov za samostalan \u017eivot i puno i ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u dru\u0161tvu. Bez pristupa fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogu\u0107nosti za u\u010de\u0161\u0107e u dru\u0161tvu u kojem \u017eive.<\/p>\n Op\u0161ta informati\u010dko-komunikacijska zajednica priznaje pristupa\u010dnost od prve faze Svetskog samita o informati\u010dkom dru\u0161tvu 2003. Ovaj koncept, unet i promovisan od strane pokreta osoba sa invaliditetom, uklju\u010den je u Deklaraciju na\u010dela samita u paragrafu 25 koji glasi: Distribucija i ja\u010danje globalnog znanja za razvoj mo\u017ee se unaprediti uklanjanjem barijera ravnopravnom pristupu informacijama za ekonomske, socijalne, politi\u010dke, zdravstvene, kulturne, obrazovne i nau\u010dne aktivnosti i olak\u0161avanjem pristupa informacijama u javnom domenu, uklju\u010duju\u0107i primenom univerzalnog dizajna i asistivnih tehnologija.[5]<\/a> Komitet za prava osoba sa invaliditetom bavio se pitanjem pristupa\u010dnosti i u svojoj jurisprudenciji po individualnim predstavkama. U slu\u010daju Silvije Njusti, Petera Taka\u010da i Tama\u0161a Fa\u017eeka\u0161a protiv Ma\u0111arske (predstavka br. 1\/2010, stavovi Komiteta po predstavci usvojeni 16. aprila 2013), Komitet je zauzeo stav da sve usluge namenjene javnosti ili otvorene za javnost moraju biti pristupa\u010dne shodno odredbama \u010dlana 9 Konvencije. Od strane ugovornice je zatra\u017eeno da slepim osobama obezbedi pristup bankomatima. Komitet je izme\u0111u ostalog preporu\u010dio da bi strana ugovornica trebalo da utvrdi \u00abminimalne standarde pristupa\u010dnosti bankarskih usluga koje pru\u017eaju privatne finansijske ustanove za osobe sa o\u0161te\u0107enjem vida i drugim vrstama o\u0161te\u0107enja\u00bb, \u00abda stvori pravni okvir sa konkretnim, sprovodivim i vremenski oro\u010denim parametrima za nadzor i procenu postepenog prilago\u0111avanja ranije nepristupa\u010dnih bankarskih usluga privatnih finansijskih ustanova kako bi te usluge postale pristupa\u010dne\u00bb i da \u00abosigura da svi novi bankomati koji se stavljaju u pogon i druge nove bankarske usluge budu potpuno pristupa\u010dne osobama sa invaliditetom\u00bb (paragraf 10.2 a).[6]<\/a><\/p>\n Komuniciranje sa gra\u0111anima i gra\u0111ankama samo putem aplikacije mo\u017ee posredno da dovede u neopravdano nepovoljniji polo\u017eaj pripadnike i drugih ugro\u017eenih grupa koje su ina\u010de u ve\u0107em riziku od diskriminacije i siroma\u0161tva, odnosno mo\u017ee da isklju\u010di gra\u0111ane koji iz razli\u010ditih razloga nemaju tehni\u010dke mogu\u0107nosti i digitalne ve\u0161tine.<\/p>\n U Posebnom izve\u0161taju Poverenika o diskriminaciji starijih gra\u0111ana[7]<\/a> ukazano je da osobe starije od 65 godina \u017eivota spadaju u jednu od kategorija pod najve\u0107im rizikom od digitalne isklju\u010denosti. Iako je ova uzrasna grupa pokazala veliko interesovanje da nau\u010di da koristi informacione i komunikacine tehnologije, njihove digitalne ve\u0161tine su minimalne.[8]<\/sup><\/a> Kao zna\u010dajan podatak navedeno je da 43% ispitanika ne koristi internet, a da od 57% on<\/em>ih koji se njime slu\u017ee vi\u0161e od 90% ne koristi e-usluge.<\/em> U izve\u0161taju Osnovna prava starijih osoba: obezbe\u0111ivanje pristupa javnim uslugama u digitalnim dru\u0161tvima[9]<\/sup><\/a> ukazuje da dve velike transformacije oblikuju budu\u0107nost Evrope: demografsko starenje i digitalna transformacija svakodnevnog \u017eivota, uklju\u010duju\u0107i digitalizaciju javnih i privatnih usluga. Do 2050. godine, 30% stanovni\u0161tva EU ima\u0107e 65 i vi\u0161e godina. Ova demografska promena uti\u010de na sve aspekte \u017eivota i ima va\u017ene ekonomske i dru\u0161tvene implikacije. Podaci pokazuju da samo 1 od 4 osobe u EU u dobi od 65 do 74 godine ima barem osnovne digitalne ve\u0161tine, zbog \u010dega mogu biti li\u0161eni osnovnih prava, pristupu zdravstvenoj za\u0161titi ili penzijama. U izve\u0161taju je navedeno da je iz ovih razloga neophodno da sve zemlje razmatraju digitalizaciju iz perspektive osnovnih prava i osiguraju jednak pristup digitalnim informacijama i uslugama za sve starije osobe.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da pristupa\u010dnost predstavlja su\u0161tinski preduslov za puno i ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom, ali i drugih gra\u0111ana u dru\u0161tvo, a s obzirom da aplikacija ne treba i ne sme da bude jedino sredstvo kumunikacije sa korisnicima usluga, \u0161to verujemo nije namera JP Po\u0161te Srbije, u skladu sa odredbom \u010dlana 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije Poverenik upu\u0107uje preporuku da ovo javno preduze\u0107e komunikaciju sa gra\u0111anima na bilo kojoj platformi u\u010dini pristupa\u010dnom za osobe sa senzornim ili drugim invaliditetom, kao i za\u00a0 sve one gra\u0111ane koji iz razli\u010ditih razloga nisu u mogu\u0107nosti da koriste internet aplikacije. S tim u vezi, Poverenik ukazuje na va\u017enost zadr\u017eavanja tradicionalnih\/direktnih na\u010dina obra\u0107anja klijenata (dolazak u prostorije po\u0161te, slanje redovnom po\u0161tom, telefon, sms i sl.) zbog gra\u0111ana i gra\u0111anki koji zbog imovnog stanja, odre\u0111enog zdravstvenog stanja, invaliditeta, odsustva potrebnog ure\u0111aja, informati\u010dkih ve\u0161tina i\/ ili drugih\u00a0 razloga, koji mogu biti mnogobrojni, ne\u0107e biti u mogu\u0107nosti da koriste aplikaciju.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, broj 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS2, br. 22\/09 i 51\/21<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 22\/2009 i 52\/2021), \u010dlan 2. stav 1. ta\u010dka 1<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 33\/06 i 13\/16<\/p>\n [5]<\/a> Savez za pristupa\u010dnost Srbije, dostupno na: \u00a0https:\/\/saps.rs\/lat\/o-nama<\/a><\/p>\n [6]<\/a> Savez za pristupa\u010dnost Srbije, dostupno na: \u00a0https:\/\/saps.rs\/lat\/propisi<\/a><\/p>\n [7]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/poseban-izvestaj-o-diskriminaciji-starijih.pdf<\/p>\n [8]<\/a> https:\/\/www.redcross.org.rs\/media\/6183\/starenje-i-digitalna-ukljucenost-web.pdf<\/a><\/p>\n [9]<\/a> Fundamental rights of older people: ensuring access to public services in digital societies<\/em>, Agencija EU za osnovna prava (FRA), 2023, dostupno na: https:\/\/fra.europa.eu\/en\/publication\/2023\/older-people-digital-rights<\/a><\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
465-24 Preporuka mera Po\u0161ta Srbije<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n