<\/p>\n
PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TITU OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n <\/p>\n U cilju ostvarivanja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije, Poverenik preporu\u010duje \u0160kolskoj upravi Kosovska Mitrovica da:<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da o preduzetom \u0160kolska uprava Kosovska Mitrovica obavestiti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti se obratilo Udru\u017eenje \u201eVojvo\u0111anski romski centar\u201c u saradnji sa Evropskim centrom za prava Roma ukazuju\u0107i na segregaciju u\u010denika romske nacionalnosti u osnovnim \u0161kolama: O\u0160 \u201eDesanka Maksimovi\u0107\u201c Kosovska Mitrovica, O\u0160 \u201eDositej Obradovi\u0107\u201c Kosovska Mitrovica, O\u0160 \u201eBra\u0107a Mihajlovi\u0107\u201c Kosovska Mitrovica, O\u0160 \u201eVeljko Bana\u0161evi\u0107\u201c Kosovska Mitrovica i O\u0160 \u201eVlado \u0106etkovi\u0107\u201c Kosovska Mitrovica, kao i O\u0160 \u201eBranko Radi\u010devi\u0107\u201c Obili\u0107 i O\u0160 \u201eSveti Sava\u201c Plemetina, Obili\u0107. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti nije vodio postupke za za\u0161titu od diskriminacije po pritu\u017ebama Vojvo\u0111anskog romskog centra iz procesnih razloga, me\u0111utim, u skladu sa odredbama \u010dlana 33. ta\u010dka 9) Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je uputio preporuke za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije navedenim \u0161kolama.<\/p>\n Udru\u017eenje je u pritu\u017ebama ukazalo da je, prema informacijama dobijenih od \u0161kola, broj romskih u\u010denika slede\u0107i: O\u0160 \u201eDesanka Maksimovi\u0107\u201c \u0161kolske 2023\/2024 godine poha\u0111a deset u\u010denika i svi u\u010denici su romske nacionalnosti; O\u0160 \u201eDositej Obradovi\u0107\u201c \u0161kolske 2023\/2024. godine poha\u0111a 46 u\u010denika i svi u\u010denici su romske nacionalnosti; O\u0160 \u201eVlado \u0106etkovi\u0107\u201c \u0161kolske 2023\/2024. godine poha\u0111a 259 u\u010denika i svi u\u010denici su romske nacionalnosti; O\u0160 \u201eBranko Radi\u010devi\u0107\u201c Obili\u0107 u \u0161kolskoj 2023\/2024. godini ukupno poha\u0111a 21 u\u010denik od kojih su 20 u\u010denici romske nacionalnosti. Dalje je navedeno da je broj romskih u\u010denika koji poha\u0111aju O\u0160 \u201eVeljko Bana\u0161evi\u0107\u201c Kosovska Mitrovica u \u0161kolskoj 2023\/24 godini – sedam u\u010denika, 2022-23 godine je poha\u0111alo sedam u\u010denika, 2021-2022 godine poha\u0111alo 10 u\u010denika, 2020-2021 godine poha\u0111alo 10 u\u010denika, 2019-2020 godine poha\u0111alo 10 u\u010denika. Podatke za O\u0160 \u201eBra\u0107a Mihajlovi\u0107\u201c Kosovska Mitrovica nisu dostavili jer, kako je navedeno, \u0161kola nije odgovorila na zahtev za informacije od javnog zna\u010daja.<\/p>\n Zatim je u pritu\u017ebama navedeno da pet \u0161kola koje poha\u0111aju samo Romi u Kosovskoj Mitrovici formiraju \u201esamo jednu \u0161kolu (jedno odeljenje u svakoj godini\/osam odeljenja ukupno)<\/em>\u201c i da romska deca od pred\u0161kolskog do \u010detvrtog razreda \u201ezakonski pripadaju<\/em>\u201c \u0161koli \u201eVlado \u0106etkovi\u0107\u201c K. Mitrovica, dok su romski u\u010denici iz vi\u0161ih razreda zvani\u010dno upisani u \u0161kole \u201eDesanka Maksimovi\u0107\u201c K. Mitrovica, \u201eDositej Obradovi\u0107\u201c K. Mitrovica, \u201eBra\u0107a Mihajlovi\u0107\u201c K. Mitrovica i \u201eVeljko Bana\u0161evi\u0107\u201c K. Mitrovica; da su \u0161kole koje poha\u0111aju samo romski u\u010denici privremeno sme\u0161tene u zgradu \u0161kole \u201eBranko Radi\u010devi\u0107\u201c u Severnoj Mitrovici i da nastavu organizuju u prepodnevnim \u010dasovima, a da deca (u\u010denici \u0161kole \u201eBranko Radi\u010devi\u0107\u201c) poha\u0111aju nastavu u popodnevnim \u010dasovima, nakon zavr\u0161etka prve smene. Dalje je navedeno da su srpske \u0161kole evakuisane (zaposleni i nastavna oprema) iz ju\u017enog dela u severni deo Kosovske Mitrovice zbog zategnutih me\u0111uetni\u010dkih odnosa u gradu, dok su romski u\u010denici nastavili da poha\u0111aju \u0161kole koje su sada locirane samo u severnom delu grada, kao i da je u\u010denicima iz romskog naselja, iz bezbednosnih razloga obezbe\u0111en prevoz autobusom \u201ekoji pla\u0107a Vlada Republike Srbije<\/em>\u201c. U pritu\u017ebama su naveli da jedini u\u010denici koji i dalje \u017eive na jugu Mitrovice a idu u srpske \u0161kole su u\u010denici romskog etni\u010dkog porekla. Roditelji srpske dece iz podru\u010dja sa juga grada upisuju svoju decu u \u0161kole \u201eBranko Radi\u010devi\u0107\u201c i \u201eSveti Sava\u201c Kosovska Mitrovica i kao rezultat toga, ve\u0107inski romska \u0161kola je postala samo romska \u0161kola. Navedeno je da kada se romska deca upisuju u osnovnu \u0161kolu, ili \u010dak pred\u0161kolsko, uglavnom se smatra i prihvata od strane svih aktera poput roditelja, dece, \u0161kolske uprave, nastavnika, op\u0161tinske uprave, da \u0107e poha\u0111ati romsku \u0161kolu.<\/p>\n U jednoj od pritu\u017ebi je navedeno da na teritoriji op\u0161tine Obili\u0107 ima \u010detiri osnovne \u0161kole sme\u0161tene ne mnogo daleko jedna od druge: 1. O\u0160 ,,Branko Radi\u010devi\u0107\u201c u Obili\u0107u koju poha\u0111aju samo romski u\u010denici; 2. O\u0160 ,,Sveti Sava\u201c u Plemetini koju poha\u0111a etni\u010dki me\u0161ana grupa u\u010denika; 3. O\u0160 ,,Dositej Obradovi\u0107\u201c u Crkvenoj Vodici \u2013 ujutru je samo srpska, popodne samo albanska i 4. \u0160kola ,,Milan Raki\u0107\u201c u Babinom Mostu \u2013 poha\u0111aju samo srpski u\u010denici (Romi su emigrirali). Dalje je navedeno da je u O\u0160 \u201eBranko Radi\u010devi\u0107\u201d u Obili\u0107u ukupan broj u\u010denika 40, od toga je 39 Roma i jedan Bo\u0161njak i svi u\u010denici su Romi iz sela Plemetina. Navedeno je da se oni prevoze autobusom, koji finansira Ministarstvo prosvete, kao i da prema re\u010dima direktora \u0161kole, razlog zbog kojeg roditelji biraju ovu \u0161kolu umesto one koja im je u blizini je taj \u0161to je \u0161kola ,,Branko Radi\u010devi\u0107\u201d jednostavno bolja. Tako\u0111e navode da je u ovoj \u0161koli dozvoljen upis deteta \u010dak i ako roditelji ne mogu da kompletiraju neophodnu dokumentaciju za upis deteta u \u0161kolu. U pritu\u017ebi je dalje navedeno da je prema re\u010dima roditelja, njihova odluka da po\u0161alju decu u \u0161kolu ,,Branko Radi\u010devi\u0107\u201d utemeljena u \u010dinjenici da svi u\u010denici govore romski jezik i poma\u017eu jedni drugima tokom nastave. Dalje je navedeno da administrativni sistem udru\u017een sa nemogu\u0107no\u0161\u0107u roditelja da sakupi adekvatna dokumenta i uz njihovu finansijsku motivaciju, kreira segregisanu romsku \u0161kolu.<\/p>\n Dalje je navedeno da u \u0161koli ,,Sveti Sava\u201c u Plemetini postoje dokazi o segregaciji unutar \u0161kole. U \u0161koli ima dva odeljenja drugog razreda i dva odeljenja tre\u0107eg razreda. Po jedno odeljenje drugog i tre\u0107eg razreda potpuno je romsko, dok u preostalim odeljenjima ima vrlo malo romske dece. U pritu\u017ebi je dalje navedeno da su, prema re\u010dima direktora \u0161kole, u\u010denici podeljeni u dva odeljenja zbog neprisustva romske dece u pred\u0161kolskom obrazovanju unutar redovnih \u0161kola i zbog neuspeha da se izvr\u0161i upis unutar predvi\u0111enog roka. Prvi razred \u0161kole \u201eSveti Sava\u201c ima dva odeljenja u kojima su svi u\u010denici zajedno. Ipak, u me\u0161anim odeljenjima \u0161kole \u201eSveti Sava\u201c javlja se druga\u010dija forma izdvajanja \u2013 romski u\u010denici sede zajedno u poslednjim klupama i\/ili u odvojenim redovima. U pritu\u017ebi je navedeno da je nastavnik opravdao ovakvu vrstu izdvajanja kao izbor koji su napravili roditelji i deca.<\/p>\n Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.[2]<\/sup><\/a><\/p>\n Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[3]<\/sup><\/a> koja u \u010dlanu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje na osnovu jednakih mogu\u0107nosti, kao i da dr\u017eava ugovornica ima obavezu da omogu\u0107i da obrazovne i stru\u010dne informacije i saveti budu dostupni svoj deci. \u010clanom 29. stav 1. Konvencije definisani su ciljevi obrazovanja tako \u0161to je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje po\u0161tovanja ljudskih prava, poja\u010dan ose\u0107aj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okru\u017eenjem.<\/p>\n UNESKO Konvencija protiv diskriminacije u vaspitanju i obrazovanju propisuje da diskriminacija predstavlja svako razlikovanje, isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prednosti zasnovano na rasi, boji ko\u017ee, polu, veri, politi\u010dkom ili nekom drugom uverenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, ekonomskom statusu ili ro\u0111enju, sa ciljem osporavanja ili ugro\u017eavanja prava na jednakost u vaspitanju i obrazovanju, naro\u010dito osporavanje bilo kojoj osobi ili grupi pristup bilo kojoj vrsti ili stepenu vaspitanja i obrazovanja, ograni\u010davanje bilo koje osobe ili grupe na ni\u017ei vaspitno-obrazovni standard, osnivanje ili odr\u017eavanje odvojenih vaspitno-obrazovnih sistema ili ustanova za osobe ili grupe i dovo\u0111enje bilo koje osobe ili grupe u polo\u017eaj koji je nespojiv s ljudskim dostojanstvom.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[4]<\/sup><\/a>,<\/sup> kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koja se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dlana 5. stav 2 ovog zakona propisano je da je segregacija svaki akt kojim fizi\u010dko ili pravno lice razdvaja bez objektivnog i razumnog opravdanja druga lica ili grupu lica na osnovu li\u010dnog svojstva iz \u010dlana 2. ovog zakona, kao i da dobrovoljno odvajanje od drugih lica na osnovu li\u010dnog svojstva ne predstavlja diskriminaciju. Pored toga, \u010dlanom 19. propisano je da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isklju\u010diti ih iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.<\/p>\n Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[5]<\/sup><\/a> propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, da su dr\u017eavljani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje (\u010dlan 3. stav 1. i 2). Odredbama \u010dlana 7. propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, u\u010denike i odrasle jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovano na socijalnoj pravdi i principu jednakih \u0161ansi bez diskriminacije i visok kvalitet obrazovanja za sve.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 31. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je propisano da je za obavljanje stru\u010dno-pedago\u0161kog nadzora, spolja\u0161njeg vrednovanja rada ustanova, davanje podr\u0161ke razvojnom planiranju i unapre\u0111ivanju kvaliteta rada ustanova i obavljanje drugih poslova utvr\u0111enih zakonom, u Ministarstvu se obrazuju organizacione jedinice za obavljanje tih poslova van sedi\u0161ta Ministarstva – \u0161kolske uprave, u skladu sa zakonom. Ministarstvo u okviru \u0161kolske uprave, izme\u0111u ostalog, planira i sprovodi stru\u010dno-pedago\u0161ki nadzor u ustanovama; daje podr\u0161ku razvojnom planiranju, razvoju pred\u0161kolskog, \u0161kolskog i vaspitnog programa i unapre\u0111ivanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao podr\u0161ka samovrednovanju i sprovo\u0111enju spolja\u0161njeg vrednovanja; u\u010destvuje u pripremama plana razvoja obrazovanja i vaspitanja za podru\u010dje za koje je obrazovana \u0161kolska uprava i prati njegovo ostvarivanje; sara\u0111uje sa svim nadle\u017enim organima, slu\u017ebama i organizacijama na teritoriji za podru\u010dje za koje je \u0161kolska uprava obrazovana; u\u010destvuje u planiranju mre\u017ee ustanova.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 110. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije i odre\u0111eno je da su u ustanovi zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven na\u010din, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vr\u0161i propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i \u010dlanove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalne pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu,\u00a0 seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvr\u0111enim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.<\/p>\n Pravilnikom o postupanju ustanove u slu\u010daju sumnje ili utvr\u0111enog diskriminatornog pona\u0161anja i vre\u0111anja ugleda, \u010dasti ili dostojanstva li\u010dnosti[6]<\/sup><\/a> propisano je da segregacija predstavlja izdvajanje u\u010denika u obrazovanju na osnovu li\u010dnog svojstva, i to kada se u grupi, odeljenju, odnosno u ustanovi struktura u\u010denika u obrazovanju u pogledu pripadnosti razli\u010ditim etni\u010dkim i drugim osetljivim dru\u0161tvenim grupama drasti\u010dno odstupa od strukture dece i u\u010denika sa podru\u010dja ustanove, osim ukoliko je to posledica specifi\u010dnosti ustanove, u skladu sa zakonom. Drasti\u010dna odstupanja od strukture dece i u\u010denika sa podru\u010dja ustanove, kada to nije posledica specifi\u010dnosti ustanove u skladu sa zakonom, u smislu ovog akta jeste vi\u0161e od 25% dece iz osetljivih dru\u0161tvenih grupa u pred\u0161kolskoj ustanovi i u\u010denika u osnovnoj \u0161koli, grupi i odeljenju pojedina\u010dno. Dalje je navedeno da ako je ustanova na podru\u010dju jedinice lokalne samouprave u blizini naselja u kome \u017eivi nacionalna manjina ili osetljiva dru\u0161tvena grupa, struktura dece i u\u010denika u ustanovi treba da odra\u017eava strukturu stanovni\u0161tva cele jedinice lokalne samouprave, osim ako se radi o obrazovanju na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom.<\/p>\n Pravilnikom je dalje propisano da direktor postupa po slu\u017ebenoj du\u017enosti ili po inicijativi, tako \u0161to odmah preduzima mere i aktivnosti u slu\u010daju kada se sumnja i kada je utvr\u0111ena segregacija. Smatra se da je direktor preduzeo mere desegregacije, ako je u granicama objektivnih mogu\u0107nosti preduzeo mere i aktivnosti u ustanovi i pismeno obavestio nadle\u017ene organe, ministra, \u0161kolsku upravu ministarstva i jedinicu lokalne samouprave o preduzetim merama i obave\u0161tava ih o njihovim efektima. Smatra se da je direktor savesno postupao na desegregaciji i u slu\u010daju kada je, nakon iscrpenih mogu\u0107nosti u ustanovi, zahtevao u pismenom obliku pomo\u0107 i uklju\u010divanje: nadle\u017enih organa jedinice lokalne samouprave, nadle\u017ene \u0161kolske uprave Ministarstva, Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti i Za\u0161titnika gra\u0111ana. Dalje je propisano da u slu\u010dajevima gde je prepoznata segregacija, osmi\u0161ljavanje, koordinaciju, izve\u0161tavanje pra\u0107enje ovih aktivnosti koordinira tim za za\u0161titu, a nadle\u017ena \u0161kolska uprava Ministarstva prati efekte primene plana desegregacije i o njima izve\u0161tava ministra.<\/p>\n U Strategiji za socijalno uklju\u010divanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022\u20132030. godine kao izazovi u oblasti obrazovanja navedeno je izme\u0111u ostalog i da su deca romske nacionalnosti segregisana u odre\u0111ene redovne \u0161kole i odeljenja i postoji trend pove\u0107anja ove pojave. Negativni stereotipi prema Romima i Romkinjama su ra\u0161ireni u dru\u0161tvu i me\u0111u zaposlenima u obrazovnom sistemu, a pojavljuju se i u obrazovnim materijalima, \u0161to rezultira razli\u010ditim oblicima posredne i neposredne diskriminacije. [7]<\/a><\/sup><\/p>\n Dalje, na osnovu Istra\u017eivanja odnosa gra\u0111ana i gra\u0111anki prema diskriminaciji[8]<\/sup><\/a> koje je sproveo Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, pripadnici romske nacionalne manjine su, prema mi\u0161ljnju ispitanika, jedna od grupa prema kojoj postoji najve\u0107a socijalna distanca gra\u0111ana i gra\u0111anki. Petina ispitanika je navela da ne \u017eeli da im Rom bude kom\u0161ija, a 11% ispitanika ne bi izabralo Roma za saradnika na poslu. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je sproveo i istra\u017eivanje i objavio publikaciju \u201ePercepcija romske zajednice o diskriminaciji\u201c[9]<\/sup><\/a>. Prema rezultatima ovog istra\u017eivanja siroma\u0161tvo odnosno imovinski status se smatra jednim od glavnih razloga diskriminacije romske zajednice. Iz perspektive romske zajednice osiguranje materijalne egzistencije putem ravnopravnog uklju\u010divanja na tr\u017ei\u0161tu rada je preduslov za obrazovanje koje se smatra klju\u010dem op\u0161te ravnopravnosti.<\/p>\n Segregacija romske dece u obrazovnom sistemu mo\u017ee se javiti u vi\u0161e oblika: a) izdvajanje u posebne \u0161kolske zgrade, tzv. Romske \u0161kole (geto \u0161kole) koje poha\u0111aju prete\u017eno ili isklju\u010divo u\u010denici romske nacionalnosti i posledica su rezidencijalne segregacije, kao i ispisivanja ili povla\u010denja ve\u0107inske dece iz \u0161kole (tzv. White flight); b) unutar\u0161kolska segregacija, kao izdvajanje dece u posebna odeljenja unutar jedne \u0161kole; v) izdvajanje marginalizovane dece unutar odeljenja u homogenu podgrupu koja biva tretirana druga\u010dije od druge dece (npr. sedenje u zadnjoj klupi, odvajanje u poseban, izdvojen red ili deo prostorije i sl.). Poseban oblik segregacije romske dece je izdvajanje dece u specijalne \u0161kole kao rezultat pogre\u0161no, nestru\u010dno ili pristrasno dijagnostikovane mentalne zaostalosti i vrlo je \u010dest u zemljama Evrope koje su zadr\u017eale sistem specijalnog obrazovanja. Ukoliko specijalno obrazovanje donosi dodatne prednosti porodici (npr. besplatni obroci, prevoz\u00a0 do \u0161kole, ud\u017ebenici) postoji opasnost da nedovoljno informisani roditelji prihvate mogu\u0107nost upu\u0107ivanja svog deteta u specijalnu \u0161kolu, a ukoliko sistem obrazovanja finansijski podr\u017eava postojanje specijalnog obrazovanja, zaposleni u ovom sistemu \u0107e dobijati podsticaje da osiguraju upis romske dece u ove \u0161kole.[10]<\/a><\/p>\n Poverenik ukazuje na slu\u010dajeve pred Evropskim sudom za ljudska prava u kojima je sud utvrdio povredu Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda. U predmetu H i drugi protiv Albanije (predstavke br. 73548\/17 i 45521\/19) navedeno je da u\u010denici romske ili egip\u0107anske nacionalnosti \u010dine 89-100% u\u010denika u jednoj osnovnoj \u0161koli, uprkos \u010dinjenici da \u010dine manjinsku populaciju grada u kojem \u017eive. Podnosioci predstavke su u postupku pred Evropskim sudom, pozivaju\u0107i se na \u010dlan 1. Protokola br. 12 (op\u0161ta zabrana diskriminacije) Evropske konvencije, ukazali na diskriminaciju i segregaciju zbog prevelike zastupljenosti egip\u0107anskih i romskih u\u010denika u ovoj albanskoj osnovnoj \u0161koli. Sud je utvrdio da dr\u017eava nije navela ni jedan objektivan razlog za nesprovo\u0111enje mera koje bi verovatno mogle da podstaknu neke od romskih\/egipatskih u\u010denika da se prebace u druge \u0161kole ili da izvr\u0161e spajanje \u201eRomske \u0161kole\u201c sa drugim \u0161kolama. Takvo spajanje \u0161kola je moglo da doprinese stvaranju \u0161kola u kojima je odnos izme\u0111u Roma\/Egip\u0107ana i drugih u\u010denika bio razumno proporcionalan u odnosu na veli\u010dinu grada. Evropski sud je utvrdio povredu pomenutog \u010dlana Konvencije, isti\u010du\u0107i da princip nediskriminacije ne spre\u010dava dr\u017eave \u010dlanice da preduzmu mere u cilju promovisanja pune i efektivne jednakosti, pod uslovom da takve mere imaju razumno i objektivno opravdanje[11]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Slu\u010daj Elmazova i dr. protiv Severne Makedonije (predstavke 11811\/20 i 13550\/20) se odnosi na segregaciju u\u010denika romske nacionalnosti u dve dr\u017eavne osnovne \u0161kole u Bitolju i \u0160tipu, pri \u010demu su, \u0161to se ti\u010de prve, sme\u0161teni u \u0161kolu koja je samo romska, a u vezi sa drugom sme\u0161teni su u odeljenjima samo za Rome. Sud ne smatra da se podnosioci predstavke smatraju odgovornim za situaciju na koju se \u017eale zbog toga \u0161to nisu tra\u017eili preme\u0161taj u druge \u0161kole. Prvenstveno je na dr\u017eavi da preduzme pozitivne efikasne mere da ispravi \u010dinjeni\u010dnu nejednakost podnosilaca predstavke i izbegne ponavljanje diskriminacije koja je rezultat njihove prevelike zastupljenosti u konkretnoj \u0161koli, \u010dime se prekida krug marginalizacije i omogu\u0107ava im da \u017eive kao ravnopravni gra\u0111ani od ranih faza svog \u017eivota. Sud je utvrdio da dr\u017eava nije dala nikakvo obja\u0161njenje za\u0161to nije preduzeta nikakva mera da se ispravi neravnote\u017ea u etni\u010dkom sastavu dve doti\u010dne \u0161kole, ili da se ponovo podeli mapa \u0161kolskog okruga, ili za\u0161to nije preduzeta nikakva druga odgovaraju\u0107a mera desegregacije, uprkos ponovljenim preporukama od strane ombudsmana s tim u vezi. Sud smatra da je do\u0161lo do povrede \u010dlana 14. Konvencije u vezi sa \u010dlanom 2. Protokola br. 1 uz Konvenciju.[12]<\/sup><\/a><\/p>\n Poverenik posebno \u017eeli da se osvrne na navode pritu\u017ebe da nastavno osoblje u O\u0160 \u201eSveti Sava\u201c Plemetina obja\u0161njava da u\u010denici romske nacionalnosti sede odvojeno od ostale dece jer je to izbor dece ili roditelja, kao i na navode da se roditelji dece romske nacionalnosti opredeljuju za upisivanje dece u segregisane \u0161kole motivisani finansijskom podr\u0161kom\u201c. Poverenik ukazuje na postojanje odgovornosti obrazovnih ustanova u spre\u010davanju segregacije u ustanovama obrazovanja. \u010cak i kada razlozi zbog kojih dolazi do izdvajanja dece i u\u010denika ne proizlaze iz lo\u0161ih namera i posledica su neuo\u010davanja rizika od segregacije, ove negativne pojave predstavljaju kr\u0161enje ljudskih prava dece. Zbog toga, \u010dak ni stav i \u017eelja roditelja da njihova deca poha\u0111aju nastavu odvojeno od ostale dece, po ovom pitanju nije relevantan. U vezi sa tim, Evropski sud za ljudska prava je u slu\u010daju Or\u0161u\u0161 protiv Hrvatske[13]<\/sup><\/a> zauzeo stav da \u201eroditelji, koji su i sami pripadnici jedne zajednice koja je u nepovoljnom polo\u017eaju i \u010desto i sami slabo obrazovani, nisu bili kadri da sagledaju sve aspekte te situacije i posledice svog pristanka na takvo raspore\u0111ivanje. Pored toga, neprihvatljivo je svako odricanje od prava svakog \u010doveka da ne bude podvrgnut rasnoj diskriminaciji jer bi to bilo u suprotnosti sa va\u017enim javnim interesom\u201c.<\/p>\n S obzirom na zadatak \u0161kolske uprave da pru\u017eaju operativnu i stru\u010dnu podr\u0161ku \u0161kolama, a u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slu\u010daju sumnje ili utvr\u0111enog diskriminatornog pona\u0161anja i vre\u0111anja ugleda, \u010dasti ili dostojanstva li\u010dnosti, uloga \u0161kolske uprave nakon prijave da postoji rizik, sumnja ili postojanje segregacije jeste da pru\u017ea stru\u010dnu pomo\u0107 i podr\u0161ku ustanovama; sara\u0111uje sa prosvetnom inspekcijom prilikom utvr\u0111ivanja segregacije u ustanovi; pru\u017ea stru\u010dnu podr\u0161ku ustanovi tokom izrade plana desegregacije; aktivno u\u010destvuje u radu tokom zajedni\u010dkih sastanaka sa predstavnicima jedinice lokalne samouprave i sa drugim \u0161kolama i prati sprovo\u0111enje mera i aktivnosti, prati efekte primene plana desegregacije i o tome izve\u0161tava Ministarstvo prosvete.<\/p>\n Ministarstvo prosvete je prepoznalo poja\u010dani rizik od diskriminacije kojoj su izlo\u017eeni u\u010denici romske nacionalnosti pogotovo kada je u pitanju rizik od segregacije, odnosno odvajanje u\u010denika romske nacionalnosti od ostalih u\u010denika u obrazovnom sistemu i u cilju preventivnog i interventnog delovanja ustanova, donela Vodi\u010d za spre\u010davanje segregacije u ustanovama obrazovanja i vaspitanja i preduzimanje mera za desegregaciju, koji je dostupan na sajtu Ministarstva prosvete.[14]<\/sup><\/a> U Vodi\u010du Ministarstva prosvete je navedeno: \u201eSveobuhvatna i odr\u017eiva inkluzija sve dece u sistem obrazovanja donosi vi\u0161estruke dobiti i na individualnom planu i na planu ustanove obrazovanja i vaspitanja, kao i dobrobiti za \u0161iru dru\u0161tvenu zajednicu. Inkluzivnu \u0161kolu karakteri\u0161u principi pravednosti i otvorenosti, \u0161to zna\u010di da \u0161kola obezbe\u0111uje ravnopravne mogu\u0107nosti za napredovanje za svu decu i u\u010denike, vode\u0107i ra\u010duna o deci koja nemaju istu startnu poziciju kao druga deca, me\u0111u kojom su i deca i u\u010denici pripadnici romske nacionalne manjine, izbeglice\/migranti i tra\u017eioci azila, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. U\u010denje kroz neposrednu i kontinuiranu interakciju u vr\u0161nja\u010dkoj grupi koja podsti\u010de razli\u010ditost doprinosi ja\u010danju ose\u0107aja samopouzdanja kod dece i razvijanju ose\u0107anja pripadnosti. Kad se ovome pridoda upoznavanje i prihvatanje razli\u010ditih kultura, razvijanje razumevanja za razli\u010ditost \u2013 etni\u010dku, jezi\u010dku, kulturolo\u0161ku, razvijanje kriti\u010dkog mi\u0161ljenja, dobijamo budu\u0107eg korisnog \u010dlana dru\u0161tva. \u0160kola mora biti sigurno mesto za u\u010denje, uzajamno uva\u017eavanje, dru\u017eenje i li\u010dni razvoj svakog deteta. Dobrobit od razbijanja segregacije ima i lokalna zajednica, kroz ulaganje u desegregaciju u obrazovanju, kontinuiranu podr\u0161ku lokalnih usluga i potenciranje sinergijskog delovanja u cilju eliminisanje ove negativne dru\u0161tvene pojave.\u201c<\/p>\n Tako\u0111e, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je u saradnji sa UNICEF-om izdao priru\u010dnik Prevencija segregacije, razvoj inkluzivnih upisnih politika i desegregacija \u0161kola i odeljenja: me\u0111unarodna iskustva i predlozi za unapre\u0111enje prakse u Srbiji, koji se nalazi na internet stranici Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti i koji mo\u017ee biti od pomo\u0107i obrazovnim ustanovama i jedinicama lokalne samouprave u delovanju protiv segregacije romskih u\u010denika[15]<\/sup><\/a>.<\/p>\n U skladu sa navedenim, a imaju\u0107i u vidu ciljeve i principe obrazovanja i vaspitanja, pre svega suzbijanje segregacije romske dece u obrazovanju, Poverenik upu\u0107uje ovu preporuku mera \u0160kolskoj upravi Kosovska Mitrovica za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije da u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slu\u010daju sumnje ili utvr\u0111enog diskriminatornog pona\u0161anja i vre\u0111anja ugleda, \u010dasti ili dostojanstva li\u010dnosti, pru\u017ei operativnu i stru\u010dnu podr\u0161ku osnovnim \u0161kolama: O\u0160 \u201eDesanka Maksimovi\u0107\u201c Kosovska Mitrovica, O\u0160 \u201eDositej Obradovi\u0107\u201c Kosovska Mitrovica, O\u0160 \u201eBra\u0107a Mihajlovi\u0107\u201c Kosovska Mitrovica, O\u0160 \u201eVeljko Bana\u0161evi\u0107\u201c Kosovska Mitrovica i O\u0160 \u201eVlado \u0106etkovi\u0107\u201c Kosovska Mitrovica, kao i O\u0160 \u201eBranko Radi\u010devi\u0107\u201c Obili\u0107 i O\u0160 \u201eSveti Sava\u201c Plemetina, Obili\u0107 u preduzimanju mera i aktivnosti u procesu desegregacije.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upu\u0107uje \u0160kolskoj upravi Kosovska Mitrovica preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 9)<\/p>\n [2]<\/a> \u010dlan 21. Ustava Republike Srbije \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 15\/90 i \u201eSlu\u017ebeni list SRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 4\/96 i 2\/97))<\/p>\n [4]<\/a> \u010dlan 2.<\/p>\n [5]<\/a> Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 88\/2017, 27\/2018 \u2013 dr. zakon, 10\/2019, 6\/2020, 129\/2021 i 92\/2023<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 65\/2018<\/p>\n [7]<\/a>\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 23\/22<\/p>\n [8]<\/a> Izve\u0161taj o istra\u017eivanju javnog mnjenja, Odnos gra\u0111ana i gra\u0111anki prema diskriminaciji u Srbiji 2019. godine, dostupno na https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja-odnos-gradana-i-gradanki-prema-diskriminaci-cir\/<\/a><\/p>\n [9]<\/a> Percepcija romske zajednice o diskriminaciji, dostupno na https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji\/<\/a><\/p>\n [10]<\/a> Prevencija segregacije, razvoj inkluzivnih upisnih politika i desegregacija \u0161kola i odeljenja: me\u0111unarodna iskustva i predlozi za unapre\u0111enje prakse u Srbiji, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, 2016., dostupno na https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/prevencija-segregacije-razvoj-inkluzivnih-upisnih-politika\/<\/a><\/p>\n [11]<\/a> Slu\u010daj H protiv Albanije, 31. maja 2022. godine, vi\u0161e na: https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/eng#{%22itemid%22:[%22001-217624%22]}<\/a><\/p>\n [12]<\/a>Slu\u010daj Elmazova i dr. protiv Severne Makedonije, presuda od 13. decembra 2022. godine https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/eng#{%22fulltext%22:[%22macedonia%20education%2012%22],%22documentcollectionid2%22:[%22GRANDCHAMBER%22,%22CHAMBER%22],%22itemid%22:[%22001-221503%22]}<\/a><\/p>\n [13]<\/a> Presuda Velikog ve\u0107a u slu\u010daju Or\u0161u\u0161 i drugi protiv Hrvatske 16. mart 2001. predstavka broj 15766\/03<\/p>\n [14]<\/a> \u201eKa pravednom obrazovanju\u201c, vodi\u010d za spre\u010davanje segregacije u ustanovama obrazovanja i vaspitanja i preduzimanje mera za desegregaciju, Ministarstvo prosvete, Beograd, 2022. dostupno na https:\/\/prosveta.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/12\/vodic-za-sprecavanje-sagregacije.pdf<\/a><\/p>\n [15]<\/a> Prevencija segregacije, razvoj inkluzivnih upisnih politika i desegregacija \u0161kola i odeljenja: me\u0111unarodna iskustva i predlozi za unapre\u0111enje prakse u Srbiji, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, 2016., dostupno na https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/prevencija-segregacije-razvoj-inkluzivnih-upisnih-politika\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
90-24 Preporuka mera \u0160kolskoj upravi Kosovska Mitrovica zbog segregacije romske dece u osnovnim \u0161kolama<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n