\u00a0<\/em><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe<\/em> Udru\u017eenj<\/em>a<\/em> \u201eAA\u201c<\/em> protiv<\/em>, <\/em>autora teksta<\/em> \u201eD\u017eenderizacija Srbije: Nasilje nad ve\u0107inom\u201c,<\/em> BB,<\/em> jer autor teksta kritikuje samu \u010dinjenicu \u0161to je Republika Srbija 2013. godine ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o <\/em>spre\u010davanju i borbi protiv nasilja nad \u017eenama i nasilja u porodici (Istambulsku konvenciju) navode\u0107i da je ona produkt nove rodne, transrodne ili kvir ideologije \u010diji je cilj da se podrije biolo\u0161ka podela ljudi na prirodne polove, odnosno mu\u0161karca i \u017eenu, te da se preko popularizacije interseksualnosti,<\/em> slobode seksualnog izbora i identiteta podsti\u010du pre svega mlade osobe da eksperimenti\u0161u sa raznim oblicima seksualnosti i da menjaju identitete<\/em>. <\/em>U pritu\u017ebi je dalje navedeno da se u tekstu negira op\u0161teprihva\u0107ena definicija roda i rodnog identiteta u savremenoj nauci, <\/em>izno\u0161enjem<\/em> niz<\/em>a<\/em> stavova kojima se podsti\u010de diskriminacija prema LGBT+ populaciji, a posebno prema transrodnim osobama<\/em>. <\/em>Dalje je navedeno<\/em> da autor kritikuje izve\u0161tavanje medija o tragi\u010dno nastradaloj devojci Noi Milivojev sa a<\/em>r<\/em>gumentacijom da se u konkretnom slu\u010daju ne radi o femicidu jer nije izvr\u0161ena \u201elegalna tranzicija\u201c, pa da ni tu\u017eila\u0161tvo nije smelo da se prikloni \u201eovakvom protivzakonitom saop\u0161tenju\u201c iz medija, te da je \u00a0autor izneo neistinite tvrdnje da su pojedine zemlje koje su ratifikovale Istanbulsku konvenciju zajedno sa popularnom kulturom i dru\u0161tvenim mre\u017eama uz podr\u0161ku korporacija i fondacija koje \u201eguraju sve ovo\u201c omogu\u0107ila deci pred\u0161kolskog uzrasta da po\u010dnu da dobijaju hormonsku terapiju i ulaze u proces tranzicij<\/em>e<\/em>, kao i da ova konvencija podsti\u010de razvode i nala\u017ee zabranu medijacije izme\u0111u bra\u010dnih partnera, \u010dime neko ko nije upu\u0107en u sadr\u017eaj Konvencije izvodi zaklju\u010dak da je cilj potpuno ukidanje medijacije pred sudom, ne znaju\u0107i za sadr\u017einu \u010dlana 48. Konvencije na koji na\u010din se indirektno diskrimini\u0161u \u017eene koje su \u017ertve nasilja u porodici. <\/em>Pored toga je ukazano <\/em>na stavove autora da \u201et<\/em>akozvana (trans)rodna ili kvir ideologija koja stoji iza \u010ditavog ovog paketa sistematskog razaranja jezika, tradicije, porodice, vere i u krajnjem ishodu biolo\u0161kog opstanka jednog naroda jeste ideolo\u0161ka moda koju pod<\/em> navodnom za\u0161titom manjinskih grupa guraju vladari savremenog sveta, korporacije, politi\u010dke elite i briselska birokratija. Dalje je navedeno da autor navodi da je ta ideologija nasilna, totalitarna i opasna po svako dru\u0161tvo u kome se zacari \u0161to pokazuju katastrofalni demografski rezultati zapadnih zemalja u kojima ona vlada<\/em>.\u201d S<\/em>a druge strane u izja\u0161njenju<\/em>, autor teksta<\/em>,<\/em> izme\u0111u ostalog<\/em>, navodi<\/em> da u njegovom tekstu nema diskriminatornih kvalifikacija, niti je namera teksta bila da nekog diskrimini\u0161e ili navodi na diskriminaciju<\/em>,<\/em> kao i da <\/em>mu<\/em> Udru\u017eenje spo\u010ditava \u0161to kritikuje ratifikaciju Istanbulske konvencije,<\/em> koja nije ratifikovana ili se ne primenjuje u deset evropskih zemalja, te da<\/em> podneta pritu\u017eba <\/em>nije borb<\/em>a<\/em> protiv diskriminacije ve\u0107 poku\u0161aj da<\/em> mu<\/em> se zabrani sloboda govora,<\/em> sloboda mi\u0161ljenja i slobodnog nau\u010dnog istra\u017eivanja koje su garantovane Ustavom<\/em>. <\/em>U toku postupka<\/em>, <\/em>izvr\u0161en je<\/em> uvid u celokupan t<\/em>ekst pod nazivom <\/em>\u201eD\u017eenderizacija Srbije: Nasilje nad ve\u0107inom\u201c<\/em>.<\/em> A<\/em>nalizom teksta kao i poruka koje se \u0161alju \u010ditaocima i \u010ditateljkama, mo\u017ee se konstatovati da tekst ne pristupa temi transrodnosti na objektivan na\u010din, ve\u0107 se u njemu iznose stavovi koji nemaju utemeljenje u \u010dinjenicama i nau\u010dnim saznanjima, ve\u0107 podsti\u010du predrasude i dezinformacije koje imaju za cilj da zastra\u0161e i prodube netrpeljivost prema LGBT osobama i to posebno prema transrodnim i interseks osobama dodatno poja\u010davaju\u0107i predrasude i nerazumevanje. Javno izno\u0161enje takvih stavova predstavlja povredu dostojanstva grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva i stvara neprijateljsko, zastra\u0161uju\u0107e, degradiraju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. U vezi sa navodima iz izja\u0161njenja<\/em> da namera teksta nije bila da nekog diskrimini\u0161e ili navodi na diskriminaciju, Poverenik ukazuje da<\/em> za postojanje diskriminacije <\/em>u koju spada i navo\u0111enje na diskriminacij,u <\/em>ne samo da nije neophodna namera, nego ni svest ni htenje da se izvr\u0161i akt diskriminacije, ve\u0107 je dovoljno da je lice ili grupa lica, na osnovu svog li\u010dnog svojstva stavljena u nepovoljniji polo\u017eaj, odnosno u ovom slu\u010daju da su izneti stavovi kojima se vre\u0111a dostojanstvo osoba na osnovu li\u010dnog svojstva i stvara <\/em>neprijateljsko, degradiraju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje<\/em>. <\/em>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti<\/em> je <\/em>dao mi\u0161ljenje<\/em> da je autor teksta <\/em>BB povredio odredbe \u010dlana 12. stav 1<\/em>.<\/em> i <\/em>\u010dlana<\/em> 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije<\/em>.<\/em> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010dio je<\/em> BB<\/em> da<\/em> objavi pisano izvinjenje <\/em>zbog <\/em>stavov<\/em>a<\/em> izra\u017eenih u autorskom tekstu <\/em>\u201eD\u017eenderizacija Srbije: Nasilje nad ve\u0107inom<\/em>\u201d u roku od 15 dana od dana prijema ovog mi\u0161ljenja sa preporukom, kao i da<\/em> se ubudu\u0107e pridr\u017eava propisa o zabrani diskriminacije<\/em>.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka je utvr\u0111eno je da je 8. avgusta 2023. godine na portalu \u201eInternational family news – Srbija\u201c u rubrici: Prenosimo, objavljen tekst pod nazivom \u201eD\u017eenderizacija Srbije: Nasilje nad ve\u0107inom\u201c, autora BB.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u tekst utvr\u0111eno je da je u istom navedeno: \u201eJo\u0161 pre pet – \u0161est godina prijatelj koji predaje na univerzitetu u Kaliforniji, ispri\u010dao mi je da na prvom \u010dasu u semestru najpre mora da pita svoje studente kako treba da im se obra\u0107a. Neki su, naime, cis-ne\u0161to, drugi su mu\u0161ko na putu ka \u017eenskom, a tre\u0107ima mora da se obra\u0107a sa \u201eoni\u201c i tako dalje.\u00a0 Dakle po savremenoj modi nije va\u017eno da im zapamti ime ve\u0107 \u201erodni identitet\u201c. U isto vreme u Evropi je besneo ideolo\u0161ko-vrednosni rat upravo oko ovih pomodnih i ekstremno opasnih ideja \u0161to se sve slilo u sukobe oko ratifikacije takozvane\u00a0Istanbulske konvencije<\/a>. Radi se o Konvenciji saveta Evrope koja je prvi me\u0111unarodni dokument koji uvodi \u201ediskriminaciju na osnovu roda\u201c, pri \u010demu se \u201erod\u201c precizno defini\u0161e kao socijalni konstrukt, a ne kao biolo\u0161ka kategorija. Dok je u Zapadnoj Evropi uprkos pobuni ljudi u Francuskoj npr. ovaj dokument glatko usvajan i implementiran preko zakona, strategija, sistema obrazovanja i socijalne politike, Isto\u010dna Evropa se masovno pobunila protiv ne\u010dega \u0161to je prepoznato kao novi ili kvir komunizam, koji fundamentalno podriva porodicu, tradiciju, veru i samu ideju \u010doveka, mu\u0161karca i \u017eene. Desetak dr\u017eava je nije ratifikovalo,\u00a0Turska je prva iza\u0161la iz Konvencije<\/a>\u00a0(kao i sa Evrovizijskog takmi\u010denja koje je prepoznala kao \u010distu kvir propagandu), Poljska je to najavila, a u nizu drugih zemalja gde je nekako ratifikovana vode se pravi kulturni ratovi oko zakona i implementacije jer je svima jasno da je obi\u010dnom narodu muka od ovih ludila i da sve to gura Brisel preko korumpiranih i ucenjenih delova intelektualne i politi\u010dke elite (uz manji broj njih koji stvarno u to veruju). Tragedija je \u0161to se sve to gura pod maskom navodne borbe protiv nasilja. Su\u0161tina \u010ditave ove nove, rodne, transrodne ili kvir ideologije jeste podsticanje seksualizacije \u010ditavog dru\u0161tva i isticanje tih identiteta kao va\u017enijih od svega drugog. Cilj je da se podrije biolo\u0161ka podela ljudi na prirodne polove, odnosno mu\u0161karca i \u017eenu, te da se preko popularizacije interseksualnosti, slobode seksualnog izbora i identiteta podsti\u010du pre svega mlade osobe da eksperimenti\u0161u s raznim oblicima seksualnosti i da menjaju identitete. Posebno su na udaru tinejd\u017eeri u vreme kad im divljaju hormoni i kad uz propagandne podsticaje mo\u017ee sva\u0161ta da im padne na pamet. Popularna kultura i dru\u0161tvene mre\u017ee uz obilatu podr\u0161ku korporacija i fondacija guraju sve ovo, a dr\u017eave i zakoni uvode mogu\u0107nost u nekim zemljama da i deca pred\u0161kolskog uzrasta po\u010dnu da dobijaju hormonsku terapiju i ulaze u \u201eproces tranzicije\u201c, odnosno promene biolo\u0161kog pola \u0161to u ne\u0161to kasnijem dobu uklju\u010duje i operacije. Mnogi time bivaju\u00a0trajno o\u0161te\u0107eni<\/a>\u00a0i kad odrastu i \u017eele da se vrate prirodnom polu, to vi\u0161e nije mogu\u0107e i ne mogu da imaju decu. Roditelji koji poku\u0161aju da zaustave ovo trajno o\u0161te\u0107enje bivaju\u00a0ka\u017enjavani<\/a>, oduzimaju im decu, a sve vi\u0161e se zabranjuje \u0161kolama da takve promene kod dece prijavljuju roditeljima. Sveukupno, re\u010d je o broju osoba koji je daleko ispod jednog procenta populacije, ali zbog njih navodno kompletno dru\u0161tvo, institucije, pa i jezik i kultura jednog naroda moraju da se menjaju. Srbija je dobar primer kako ova agenda napreduje korak po korak uprkos ogromnom nezadovoljstvu naroda, verskih zajednica i ogromne ve\u0107ine stanovni\u0161tva. Konvencija je ratifikovana 2013. a onda je po\u010delo guranje\u00a0Zakona o rodnoj ravnopravnosti<\/a>\u00a0iako je prethodno usvojen Zakon o ravnopravnosti polova. On je najpre odba\u010den 2015. jer je Sekretarijat za zakonodavstvo upozorio da kategorija roda ne postoji u na\u0161em Ustavu. Zatim je propao drugi poku\u0161aj 2018. da bi ga pod okriljem korone i jednopartijskog parlamenta vlada brzopotezno usvojila pre dve godine. On treba da po\u010dne da se primenjuje od slede\u0107e godine i njime se na totalitaran na\u010din, uz pretnje sankcijama, uvodi takozvani rodno senzitivan jezik protiv kog je\u00a0ustala i Crkva<\/a>, i\u00a0Matica srpska<\/a>\u00a0i\u00a0sve katedre i udru\u017eenja srpskog jezika<\/a>. Nau\u010dnicima \u0107e biti onemogu\u0107eno da objavljuju i bi\u0107e ka\u017enjavani ako ne koriste ovaj ve\u0161ta\u010dki jezik. Pro\u0161le godine smo zaustavili uvo\u0111enje ove propagande u ud\u017ebenike biologije za osmi razred osnovne \u0161kole, no Ministarstvo gospodina \u017digmanova za jesen najavljuje i novi zakon o rodnim identitetima. Dakle, umesto dva d\u017eendera sad \u0107emo verovatno da dobijemo \u0161iru paletu \u201erodova\u201c pa \u0107e i na\u0161i profesori morati da po\u010dnu da rade kao kolega sa po\u010detka teksta. Treba naravno primetiti da se propaganda ovoga \u0161to je suprotno zdravom razumu vodi preko niza agresivnih medija kao \u0161to je\u00a0Nova S<\/em>, pa se onda i dr\u017eavne institucije prilago\u0111avaju njihovim smernicama umesto da po\u0161tuju zakon. To se videlo nedavno u slu\u010daju nesre\u0107no nastradalog mladi\u0107a GG koga su uporno mediji predstavljali kao \u201etransrodnu tiktokerku VV\u201c pa se tome u svom saop\u0161tenju potpuno protivzakonito prilagodilo i tu\u017eila\u0161tvo iako nikakva legalna tranzicija nije izvr\u0161ena. \u0160tavi\u0161e, to je\u00a0u medijima predstavljeno kao femicid<\/a>!? I to je u skladu sa ideologijom koju gura Istanbulska konvencija koja razlikuje porodi\u010dno nasilje od rodnog nasilja koje je rezervisano samo za \u017eene \u017ertve i ka\u017enjava se drasti\u010dnije od porodi\u010dnog. Konvencija podsti\u010de razvode i nala\u017ee zabranu medijacije izme\u0111u bra\u010dnih partnera. Da zaklju\u010dimo. Takozvana (trans)rodna ili kvir ideologija koja stoji iza \u010ditavog ovog paketa sistematskog razaranja jezika, tradicije, porodice, vere i u krajnjem ishodu biolo\u0161kog opstanka jednog naroda jeste ideolo\u0161ka moda koju pod navodnom za\u0161titom manjinskih grupa guraju vladari savremenog sveta, korporacije, politi\u010dke elite i briselska birokratija. Ta ideologija je nasilna, totalitarna i opasna po svako dru\u0161tvo u kome se zacari \u0161to pokazuju katastrofalni1 demografski rezultati zapadnih zemalja u kojima ona vlada. Umesto navodne odbrane prava manjine treba govoriti o nasilju nad ve\u0107inom i svima onima koji se protiv ove ideologije pobune. Ma\u0111arska i Poljska vode rat s Briselom oko ovoga, a dokaz da je mogu\u0107e po\u010deti sa osloba\u0111anjem od toga jeste nedavna odluka Rusije da zabrani promenu pola sem u ekstremnim slu\u010dajevima. Zakon o rodnoj ravnopravnosti nalazi se pred Ustavnim sudom Srbije. \u010cekamo njihovu odluku o (ne)ustavnosti koja \u0107e imati fundamentalne pravne, politi\u010dke, i identitetske posledice.\u201c<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 3.1. <\/strong>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom razmatranja ovog predmeta, imao je u vidu navode iz pritu\u017ebe i dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne me\u0111unarodne i doma\u0107e pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom[1]<\/a>. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekr\u0161ajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, Ustav Republike Srbije jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje[3]<\/sup><\/a> i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih.[4]<\/sup><\/a><\/p>\n 3.4.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[5]<\/sup><\/a>, u \u010dlanu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status. Pored toga, \u010dlanom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izra\u017eavanja. Ovo pravo uklju\u010duje slobodu posedovanja sopstvenog mi\u0161ljenja, primanja i saop\u0161tavanja informacija i ideja bez me\u0161anja javne vlasti i bez obzira na granice. Po\u0161to kori\u0161\u0107enje ovih sloboda povla\u010di za sobom du\u017enosti i odgovornosti, ono se mo\u017ee podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni\u010denjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru\u0161tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre\u010davanja nereda ili kriminala, za\u0161tite zdravlja ili morala, za\u0161tite ugleda ili prava drugih, spre\u010davanja otkrivanja obave\u0161tenja dobijenih u poverenju, ili radi o\u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima S obzirom na okolnosti konkretnog slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe \u010dlana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je definisano da uznemiravanje, poni\u017eavaju\u0107e postupanje i polno i rodno uznemiravanje, kao oblik diskriminacije ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu rodne ravnopravnosti, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. \u010clanom 20. ovog zakona zabranjeno je uskra\u0107ivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilago\u0111avanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta, dok je stavom 2. zabranjeno i fizi\u010dko i drugo nasilje, eksploatacija, izra\u017eavanje mr\u017enje, omalova\u017eavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.\u00a0 \u010clanom 13. stav 1. ta\u010d. 1, 3, 5. i 6. propisano je da su te\u0161ki oblici diskriminacije i izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mr\u017enje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, politi\u010dkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije i invaliditeta i starosnog doba; propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; diskriminacija lica po osnovu dva ili vi\u0161e li\u010dnih svojstava bez obzira na to da li se uticaj pojedinih li\u010dnih svojstava mo\u017ee razgrani\u010diti (vi\u0161estruka diskriminacija) ili se ne mo\u017ee razgrani\u010diti (intersekcijska diskriminacija); diskriminacija koja je izvr\u0161ena vi\u0161e puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se \u010dini u du\u017eem vremenskom periodu (produ\u017eena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica.<\/p>\n Analiza <\/u>navoda iz pritu\u017ebe, dokaza i izja\u0161njenja<\/u> sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n <\/p>\n BB, autor teksta \u201eD\u017eenderizacija Srbije: Nasilje nad ve\u0107inom\u201d povredio je odredbe \u010dlana 12. stav 1. i \u010dlan 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje BB:<\/p>\n 5.1.<\/strong> Da objavi pisano izvinjenje zbog stavova izra\u017eenih u autorskom tekstu \u201eD\u017eenderizacija Srbije: Nasilje nad ve\u0107inom\u201d.<\/p>\n 5.<\/strong>2<\/strong>.<\/strong> Da se ubudu\u0107e pridr\u017eava propisa o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Potrebno je da BB obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [3]<\/a> Ustav Republike Srbije, \u010dlan 46. stav 1.<\/p>\n [4]<\/a> Ustav Republike Srbije, \u010dlan 46. stav 2.<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSl. list SCG – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 9\/03, 5\/05, 7\/05 – ispr. i \u201eSl. glasnik RS – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 12\/10 i 10\/15<\/p>\n [6]<\/a> Principi primene Zakona o me\u0111unarodnim ljudskim pravima vezanim za seksualnu orijentaciju i rodni identitet, tzv. UN D\u017eogd\u017eakarta principi, koje je sastavio me\u0111unarodni ekspertski tim u oblasti ljudskih prava, seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Srbija je dr\u017eava potpisnica navedenog dokumenta Ujedinjenih Nacija.<\/p>\n [7]<\/a> Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (\u201eSlu\u017ebeni list SCG \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, – br. 9\/03, 5\/05 i 7\/05 \u2013 ispr. i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 12\/10)<\/p>\n [8]<\/a> Surek V. Turkey, predstavka br. 26682\/95, presuda od 8. Jula 1999. godine<\/p>\n [9]<\/a> Vejdeland and others v.Sweden, final 2012, predstavka broj 1813\/07, presuda od 21.12.1999. godine<\/p>\n [10]<\/a> Predstavka 28957\/95, presuda od 11. jula 2002. godine, strana 244. paragraf 90.<\/p>\n [11]<\/a> https:\/\/www.minljmpdd.gov.rs\/strateska-dokumenta.php<\/p>\n <\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
1235-23 Pritu\u017eba zbog diskriminacije na osnovu roda, rodnog identiteta i seksualne orijenntacije<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n