<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnela Fondacija A. A. <\/em>protiv <\/em>Samostalne poliklinike B. B. <\/em>zbog diskriminacije na osnovu <\/em>zdravstvenog stanja. <\/em>Udru\u017eenje je obavestilo Poverenika <\/em>za za\u0161titu ravnopravnost<\/em>i<\/em> o nameri da, u skladu sa \u010dl<\/em>anom<\/em> 46. st<\/em>av<\/em> 4. Zakona o zabrani diskriminacij, sprovede situaciono testiranje \u201epotencijalne diskriminacije lica koja \u017eive sa HIV-<\/em>om, u oblasti pru\u017eanja zdravstvene za\u0161tite\u201c,<\/em> kako bi nesporedno proverili da li zaposleni u medicinskim ustanovama prilikom pru\u017eanja svojih usluga po\u0161tuju pravila o zabrani diskriminacije<\/em> U pritu\u017ebi je navedeno da je tester pozvao telefonom polikliniku <\/em>B. B.<\/em> i tra\u017eio zakazivanje termina za gastroskopiju sa anestezijom<\/em>, i da mu je zaposlena u poliklinici zakazala termin i da je nakon \u0161to je obavestio da je osoba <\/em>sa HIV+ <\/em>statusom dobio odgovor od zaposlene \u201emoram da proverim sa doktorom, mo\u017eda niste za ovde\u201c. Dalje je navedeno da ga je neposredno nakon toga <\/em>zaposlena obavestila \u201eda intervencija ne mo\u017ee da se obavi kod njih, jer je to za njih pove\u0107an rizik, da nemaju uslove za to\u201c. U izja\u0161njenju poliklinike je navedeno da podnosilac odgovora izra\u017eava iskreno \u017ealjenje zbog nesporazuma i neadekvatnog odgovora koji je dobrovnolji ispitiva\u010d dobio, i da je odgovor dat iz razloga \u0161to u okviru Klinike za infektivne bolesti, Klini\u010dkog centra Vojvodine, kao i Klinike za infektivne i tropske bolesti, Univerzitetskog Klini\u010dkog centra Srbije, postoje Odeljenja za gastroenterologiju sa endoskopijom. <\/em>U toku postupka je utvr\u0111eno da je\u00a0 <\/em>zaposlena u poliklinici B. B. u telefonskom razgovoru sa testerom najpre zakazala gastroskopiju sa anestezijom, ali kada je saznala da je tester osoba koja \u017eivi sa HIV-om, obavestila je testera da \u201emora da proveri sa <\/em>doktorom<\/em>\u201c, i nakon toga je pozvala testera i obavestila \u201eda intervencija ne mo\u017ee da se obavi kod njih, jer je u pitanju<\/em> pove\u0107an rizik i nemaju uslove\u201c. <\/em>Poverenik je doneo mi\u0161ljenje da je samostalna poliklinika B. B.<\/em>\u00a0<\/em>odbijanjem da zaka\u017ee pregled nakon saop\u0161tavanja <\/em>HIV<\/em> statusa<\/em> povredila odredbe <\/em>\u010dlana 6. a u vezi sa \u010dlanom 27. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/em> Poliklinici je preporu\u010deno da <\/em>u budu\u0107e <\/em>obezbedi pru\u017eanje zdravstvenih usluga osobama koje \u017eive sa HIV-om i da<\/em>, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadle\u017enosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom davanja mi\u0161ljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne me\u0111unarodne i doma\u0107e pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n <\/p>\n Analiza navoda pritu\u017ebe, izja\u0161njenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.9.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju je potrebno utvrditi da li je samostalna poliklinika B. B. izvr\u0161ila akt diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja kao li\u010dnog svojstva, odnosno da li je nakon navo\u0111enja HIV statusa odbila da pru\u017ei zdravstvenu uslugu dobrovoljnom ispitiva\u010du diskriminacije, koji je \u017eeleo da zaka\u017ee gastroskopiju sa anestezijom.<\/p>\n 3.10.<\/strong> S obzirom da je pritu\u017eba podneta na osnovu situacionog testiranja diskriminacije, Poverenik najpre isti\u010de da je osnovna svrha situacionog testiranja obezbe\u0111ivanje dokaza na kojem \u0107e se bazirati vo\u0111enje samog postupka za za\u0161titu od diskriminacije. \u010clanom 46. Zakona o zabrani diskriminacije uspostavljen je poseban metod dobrovoljnog ispitivanja diskriminacije (situaciono testiranje), koji olak\u0161ava njeno dokazivanje. Situaciono testiranje koristi se s ciljem da se diskriminacija utvrdi \u201ena licu mesta\u201c, kako bi se dokazalo nejednako (nepovoljnije) tretiranje lica ili grupe lica zasnovano na nekom li\u010dnom svojstvu, odnosno, kako bi se u\u010dinile vidljivim diskriminatorne prakse. Ovaj metod\/mehanizam omogu\u0107ava otkrivanje diskriminacije koja je \u010desto \u201eprikrivena\u201c i pravda se razli\u010ditim izgovorima. Situaciono testiranje je poseban mehanizam, koji podrazumeva kreiranje odre\u0111ene situacije, u kojoj je osoba (potencijalni diskriminator) dovedena u poziciju da mo\u017ee da se pona\u0161a\/postupa diskriminatorno bez bojazni da je neko posmatra, a testeri su oni koji se izla\u017eu postupanju potencijalnog diskriminatora i proveravaju da li se on u datoj situaciji diskriminatorno pona\u0161a. Naime, u skladu sa \u010dlanom 46 stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije je lice koje se svesno izlo\u017eilo diskriminatorskom postupanju u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slu\u010daju.<\/p>\n 3.11<\/strong>. Na osnovu izve\u0161taja o sprovedenom situacionom testiranju godine, utvr\u0111eno je da je dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije 23. novembra 2023. godine u 11:19 minuta pozvao polikliniku B. B., i tra\u017eio zakazivanje termina za gastroskopiju sa anestezijom. Istako je da mu je zaposlena u poliklinici zakazala termin za 28. novembar 2023. godine u 17:00 \u010dasova, nakon \u010dega je\u00a0 obavestio da je osoba sa HIV statusom i dobio odgovor \u201emoram da proverim sa doktorom, mo\u017eda niste za ovde\u201c. Istakao je da su ga pozvali u 11:57 minuta, i obavestili \u201eda intervencija ne mo\u017ee da se obavi kod njih, jer je to za njih pove\u0107an rizik, da nemaju uslove za to\u201c.<\/p>\n 3.12.<\/strong> U izja\u0161njenju je navedeno da je odgovor \u201eda intervencija ne mo\u017ee da se obavi kod njih, jer je to za njih pove\u0107an rizik, da nemaju uslove za to\u201c, koji je zaposlena u poliklinici saop\u0161tila testeru, \u201edat iz razloga \u0161to u okviru Klinike za infektivne bolesti, Klini\u010dkog centra, kao i Klinike za infektivne i tropske bolesti, Univerzitetskog Klini\u010dkog centra Srbije, postoje Odeljenja za gastroenterologiju sa endoskopijom, i da je osoblje na tim klinikama preciznije obu\u010deno za rad sa licima koja su HIV+\u201c.<\/p>\n 3.13<\/strong>. Povodom ovih navoda iz izja\u0161njenja Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti najpre ukazuje da su prethodnih godina ra\u0111ena brojna istra\u017eivanja i studije u vezi sa pru\u017eanjem procedure gastroskopije i odr\u017eavanju endoskopskih insrumenata koji se koriste prilikom ove procedure. U ovim studijama je navedeno da\u00a0 su endoskopi slo\u017eeni instrumenti za vi\u0161ekratnu upotrebu koji zahtevaju posebnu pa\u017enju medicinskog osoblja u pogledu \u010di\u0161\u0107enja i dezinfekcije. Na osnovu veliko broja testova dokumentovano je da se HIV virus lako uni\u0161tava uobi\u010dajenim sredstvima za dezinfekciju endoskopa. Da nije bilo dokumentovanog slu\u010daja u praksi vezanog za preno\u0161enja HIV infekcije, koji bi se doveo u vezu sa instrumentima za endosokopiju. Tako\u0111e vr\u0161ena su detaljna ispitivanja gde je edoskop kontaminiran sa visokom dozom HIV virusa, koji je u potpunosti uni\u0161en kori\u0161\u0107enjem \u201estandardnog ru\u010dnog \u010di\u0161\u0107enja i propisanih hemijskih sredstava za dezinfekciju\u201c[10]<\/a>. Sli\u010dni testovi i studije su vr\u0161ene u konrolisanim uslovima i utvr\u0111eno je da propisani protokoli za \u010di\u0161\u0107enje i dezinfekicju endoskopa elemini\u0161u\/uni\u0161tavaju virus HIV-a.[11]<\/a> Odr\u017eavanje endoskopskih instrumenta veoma zna\u010dajno zbog potencijalne opasnosti od infekcije. Odr\u017eavanje treba da prati\u00a0 postoje\u0107e smernice ESGENA, uz obaveznu dokumentaciju o postupcima odr\u017eavanja.[12]<\/a> Naime u smernicama\u00a0 ESGENA\u00a0 (Evropsko udru\u017eenje medicinskih sestara i saradnika za gastroenterologiju i endoskopiju) istaknuto je da pacijenti koji imaju klini\u010dki latentne infekcije (hepatitis, HIV, tuberkuloza, salmonelu i dr) mo\u017eda nisu svesni svog statusa nosioca, i stoga, sve pacijente treba smatrati potencijalno infektivnim. Kako je status nosioca pacijenata \u010desto nepoznat: \u201eSve pacijente treba tretirati kao potencijalno zarazne\u201c. Svi endoskopi i pribor koji se koriste u endoskopiji treba da budu u potupunosti o\u010di\u0161\u0107eni i dezifnikovani nakon svake endoskopske procedure, koriste\u0107i uniformni, standardizovani protokol za ponovnu obradu. Osoblje uklju\u010deno u proceduru ponovne obrade treba da nosi odgovaraju\u0107u za\u0161titnu opremu koja uklju\u010duje: hemijski otporne rukavice za jednokratnu upotrebu, za\u0161titne nao\u010dare i maske za lice, za\u0161titni viziri za celo lice, specijalna haljina za pregled ili kaput (dugih rukava, otporan na vlagu) ili plasti\u010dne kecelje sa otvorom za ruke.[13]<\/a><\/p>\n 3.14.<\/strong> Pru\u017eanje dijagnosti\u010dke procedure gastroskopije, pacijentima koji \u017eive sa HIV-om se ne razlikuje od pru\u017eanja usluga osobama koje nemaju HIV, uz sprovo\u0111enje svih standardnih medicinskih mera za\u0161tite, koje se svakako podrazumevaju u cilju za\u0161tite osoblja i pacijenata, s obzirom da sve pacijente treba tretirati kao potencijalno zara\u017eene jer neki od njih ni ne znaju da imaju infekciju ili \u010dinjenicu da su inficirani ne saop\u0161tavaju iako imaju saznanja da su zara\u017eeni. Po pitanju navoda iz izja\u0161njenja da poliklinika B. B. nikad nije usled zdravstvenog stanja ili bilo kog drugog li\u010dnog svojstva donela odluku o (ne)pru\u017eanju bilo koje zdravstvene usluge, ve\u0107 da se rukovodi najboljim interesom pacijenata uz maksimlano uva\u017eavanje svih razli\u010ditosti, Poverenik navodi da je u konkretnom slu\u010daju testeru nakon saop\u0161tavanja da ima HIV, odbijeno zakazivanje termina koji je prethodno bio zakazan.<\/p>\n 3.15<\/strong>. Naime zaposlena u poliklinici B. B. u telefonskom razgovoru sa testerom najpre je zakazala gastroskopiju sa anestezijom, ali kada je saznala da je tester osoba koja \u017eivi sa HIV-om, obavestila je testera da mora da proveri, nakon \u010dega je pozvala testera i obavestila \u201eda intervencija ne mo\u017ee da se obavi kod njih, jer je u pitanju pove\u0107an rizik i nemaju uslove\u201c. Takvo postupanje diskrimini\u0161e osobe koje \u017eive sa HIV-om u odnosu na osobe koje nemaju HIV. Osobe koje ne \u017eive sa HIV-om, ili koje medicinskom osoblju nisu saop\u0161tile da imaju HIV, imaju mogu\u0107nost da u ovoj poliklinici bez ikakvih te\u0161ko\u0107a, zaka\u017eu termin za gastroskopiju, kao i da im budu pru\u017eena ta medicinska usluga, dok osobama koje \u017eive sa HIV-om nije ostavljena mogu\u0107nost da zaka\u017eu pregled.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kiyutin protiv Rusije<\/em>, u kojoj sud navodi da, uprkos znatnom napretku u prevenciji HIV-a i boljem pristupu tretmanu u vezi sa virusom poslednjih godina, stigma i diskriminacija osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om ostala je predmet velike zabrinutosti svih me\u0111unarodnih organizacija koje su aktivne u domenu HIV\/AIDS-a. Sud u obrazlo\u017eenju presude, navodi da je u Deklaraciji o posve\u0107enosti borbi protiv HIV\/AIDS-a nazna\u010deno da je stigma pogor\u0161ala posledice epidemije za pojedince, porodice, zajednice i nacije, te da smatra da su osobe koje \u017eive sa HIV-om osetljiva grupa koja je ve\u0107 dugo vremena \u017ertva predrasuda i stigmatizacije[14]<\/sup><\/a>.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da su osobe koje \u017eive sa HIV-om jedna od najvi\u0161e marginalizovanih i stigmatizovanih dru\u0161tvenih grupa u Srbiji, \u0161to dovodi do njihove izolacije, stigmatizacije i diskriminacije. Osobe koje \u017eive sa HIV-om svakodnevno se susre\u0107u sa odbacivanjem, isklju\u010divanjem, osudom i drugim problemima, \u0161to mo\u017ee, izme\u0111u ostalog dovesti i do samoizolacije i nesigurnosti da potra\u017ee zdravstvenu za\u0161titu van klinika specijalizovanih za zdravstvenu negu osoba koje \u017eive sa HIV-om.<\/p>\n 3.18<\/strong>. Vlada Repubile Srbije je usvojila Strategiju za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018\u20132025. godine[15]<\/sup><\/a>, u kojoj je istaknuto da je Op\u0161ti cilj Strategije prevencija HIV infekcije i drugih polno prenosivih infekcija, kao i obezbe\u0111enje le\u010denja i podr\u0161ke svim osobama koje \u017eive sa HIV-om. Glavne komponente Strategije su: 1) prevencija; 2) le\u010denje i podr\u0161ka osoba koje \u017eive sa HIV-om; 3) za\u0161tita ljudskih prava, stigma i diskriminacija; 4) standardi kvaliteta; 5) strate\u0161ke informacije za akciju. U okviru poglavlja\u00a0 za\u0161tita ljudskih prava, stigma i diskriminacija postavljen je cilj da se\u00a0 smanji stigma i elimini\u0161e diskriminacija u okru\u017eenju prema PLHIV i klju\u010dnim populacijama u riziku uz puno po\u0161tovanje njihovih ljudskih prava. Unapre\u0111enje kapaciteta za eliminaciju diskriminacije, suzbijanje svih oblika nasilja i za po\u0161tovanje i za\u0161titu ljudskih prava povezanih sa HIV-om.\u00a0 U okviru analize aktuele sitacije istaknuto je da \u010dak oko 41% zdravstvenih radnika u Republici Srbiji ima diskriminatoran stav prema osobama koje \u017eive sa HIV-om. Ve\u0107ina slu\u010dajeva stigme i diskriminacije prijavljenih od strane PLHIV biva po\u010dinjeno od strane zdravstvenih radnika. U Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2023. godinu[16]<\/sup><\/a>, istaknuto je da osobe koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om retko podnose pritu\u017ebe iz straha da \u0107e njihov status postati poznat \u0161iroj zajednici, \u010dime se pove\u0107ava rizik od viktimizacije i zbog \u010dega su\u00a0 vrlo zna\u010dajna sprovedena situaciona testiranja diskriminacije. Tako\u0111e u izve\u0161taju Human rights and HIV\/AIDS Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights<\/em><\/strong>[17]<\/sup><\/a>, Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava uputio je preporuke koje su neophodne za postizanje dru\u0161tvenih ciljeva koje je usvojila Generalna skup\u0161tina u svojoj Politi\u010dkoj deklaraciji o HIV-u\/ AIDS-u, i to: ukidanje nejednakosti i usmeravanje ka okon\u010danju AIDS-a do 2030. godine; uklanjanje kaznenih zakonskih i politi\u010dkih okvira; smanjenje stigme i diskriminacije; i re\u0161avanje rodnih nejednakosti i rodno zasnovanog nasilja. Diskriminacija prema osobama koje \u017eive sa HIV-om u zdravstvenim ustanovama je \u0161iroko rasprostranjena, sa udelom ljudi koji \u017eive sa HIV-om u rasponu od 1,7% do \u010dak 21% u 13 zemalja koji su prijavili uskra\u0107ivanje zdravstvenih usluga najmanje jednom u prethodnih 12 meseci. U najmanje 1\/3 zemalja koje su izve\u0161tavale, vi\u0161e od 10% ispitanika u svim klju\u010dnim populacijama izbegavalo je da potra\u017ei zdravstvenu za\u0161titu.<\/p>\n 3.19.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da svi dru\u0161tveni akteri, posebno zdravstveni radnici\/ce koji zbog prirode svog posla prvi saznaju za HIV pozitivan status osoba, moraju da pru\u017ee podr\u0161ku i omogu\u0107e osobama koje \u017eive sa HIV-om pru\u017eanje zdravstvenih usluga bez diskriminacije i pod istim uslovima kao i za osobe koje ne \u017eive sa HIV-om.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Odbijanjem pregleda dobrovoljnom ispitiva\u010du diskriminacije (testeru) nakon saop\u0161tavanja HIV statusa, Samostalna poliklinika B. B.\u00a0\u00a0<\/em>povredila je odredbe \u010dlana 6, a u vezi sa \u010dlanom 27. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje Samostalnoj poliklinici B. B. da:<\/p>\n 5.1.<\/strong>\u00a0 Ubudu\u0107e obezbedi pru\u017eanje zdravstvenih usluga osobama koje \u017eive sa HIV-om.<\/p>\n 5.2.\u00a0\u00a0<\/strong>Ubudu\u0107e, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadle\u017enosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da Samostalna poliklinika B. B. obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n <\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Samostalna poliklinika ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n <\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21)<\/p>\n [4]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 98\/06)<\/p>\n [5]<\/a> \u010cl. 33. Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (\u201eSlu\u017ebeni glasnik SFRJ\u201c, br. 7\/71)<\/p>\n [6]<\/a> Br. 20 iz 2009. godine<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glansik RS\u201c, br. 25\/19 i 92\/23 \u2013 autenti\u010dno tuma\u010denje<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glansik RS\u201c, br. 45\/13 i 25\/19 dr. zakon<\/p>\n [9]<\/a>\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 43\/06, 112\/09, 50\/10, 79\/11, 10\/12 – dr. pravilnik, 119\/12 – dr. pravilnik, 22\/13, 16\/18, 18\/22 i 20\/23<\/p>\n [10]<\/a> Transmission of infection by gastrointestional endoscopy , American Society for Gastrointestinal Endoscopy, Technology Committee, vo. 54, 2001. Dostpuno na: https:\/\/www.giejournal.org\/article\/S0016-5107(01)70086-7\/fulltext<\/a><\/p>\n [11]<\/a> The clinical risks of infection associated with endoscopy, \u00a0Alistair E Cowen MD, Can J Gastroenterol Vol 15.<\/p>\n [12]<\/a>Uloga gastroskopije u dijagnostici,Nau\u010dni radovi,Institut za digestivne bolesti,Klinike za gastroenterohepatologiju KCS, 2010.<\/p>\n [13]<\/a>ESGE\u2013ESGENA guideline: Cleaning and disinfection in gastrointestinal endoscopy<\/p>\n [14]<\/a> Case of Kiyutin v. Russia, application no. 2700\/10, \u00a010. mart 2011. godine<\/p>\n [15]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 61\/18<\/p>\n [16]<\/a> Izve\u0161taj Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti 2023. godinu, dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n [17]<\/a>Human rights and HIV\/AIDS, <\/em>Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights, 2022, dostupno na internet stranici: https:\/\/documents-dds-ny.un.org\/doc\/UNDOC\/GEN\/G22\/337\/67\/PDF\/G2233767.pdf?OpenElement<\/a><\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
1265-23 Pritu\u017eba zbog diskriminacije u oblasti pru\u017eanja zdravstvenih usluga na osnovu li\u010dnog svojstva zdravstveno stanje<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n