\u00a0<\/strong><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe <\/em>udru\u017eenja <\/em>AA<\/em>, podnete <\/em>protiv <\/em>odgovornog urednika dnevnog lista BB,<\/em> povodom naslovne strane tog lista objavljene 14. novembra 2017. godine, na kojoj je prikazana slika trudnog mu\u0161karaca, uz naslov: \u201eSpre\u010dimo bole\u0161tinu. Mu\u0161karci u Srbiji \u0107e ra\u0111ati decu\u201c, kao i povodom teksta na sedmoj strani ovih novina, pod nazivom: \u201eDr\u017eava ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji \u0107e uskoro i mu\u0161karci ra\u0111ati\u201c. U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno da se kroz navedene naslove, mogu\u0107nost trans \u017eena da ra\u0111aju sme\u0161ta u kontekst nenormalnosti i nedvosmisleno se insistira na potrebi za diskriminacijom trans osoba, dok je u izja\u0161njenju, izme\u0111u ostalog, navedeno da je sadr\u017eina pritu\u017ebe udru\u017eenja AA neosnovana, jer ne stoji tvrdnja da je dnevni list svojim \u010dinjenjem povredio bilo koji \u010dlan Zakona o zabrani diskriminacije, pa samim tim nije diskriminisao gra\u0111ane Srbije po bilo kom osnovu. Analizom naslovne strane dnevnih novina kao i naslova teksta objavljenog na strani sedam, 14. novembra 2017. godine, izra\u017eene su ideje i stavovi koji su uznemiruju\u0107i i poni\u017eavaju\u0107i i kojima se vre\u0111a dostojanstvo transrodnih osoba, \u010dime je stvoreno poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Imaju\u0107i u vidu da je Zakonom o javnom informisanju i medijima propisano da odgovorni urednik odgovora za sadr\u017eaj koji ure\u0111uje, Poverenik je dao mi\u0161ljenje da je <\/em>naslovnic<\/em>o<\/em>m \u201eSpre\u010dimo bole\u0161tinu. Mu\u0161karci u Srbiji \u0107e ra\u0111ati decu<\/em>\u201d i <\/em>naslovom teksta na 7. strani novina \u201e<\/em>Dr\u017eava ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji \u0107e uskoro i mu\u0161kraci ra\u0111ati decu\u201c,<\/em> objavljenim <\/em>14. novembra 2017. godine, <\/em>odgovorni urednik BB, <\/em>prekr\u0161io odredbe \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije<\/em>. Zbog toga je odgovornom uredniku dnevnog lista BB, preporu\u010deno da objavi izvinjenje transrodnim osobama u dnevnom listu u roku od 15 dana od dana prijema ovog mi\u0161ljenja sa preporukom, kao i da ubudu\u0107e ne objavljuje sadr\u017eaje kojima se stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje za transrodne osobe. <\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratilo se Udru\u017eenje AA, pritu\u017ebom protiv BB, odgovornog urednika dnevnog lista. Pritu\u017eba je podneta povodom naslovne strane tog lista objavljene 14. novembra 2017. godine, na kojoj je prikazana slika trudnog mu\u0161karaca, uz naslov: \u201eSpre\u010dimo bole\u0161tinu. Mu\u0161karci u Srbiji \u0107e ra\u0111ati decu<\/em>\u201c, kao i povodom teksta na sedmoj strani ovih novina, pod nazivom: \u201eDr\u017eava ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji \u0107e uskoro i mu\u0161karci ra\u0111ati<\/em>\u201c.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu je dostavljena naslovna strana \u201eNezavisnih dnevnih novina od 14. novembra 2017. godine, kao i tekst sa sedme strane ovih novina, objavljen u istom \u0161tampanom izdanju, pod nazivom: \u201eDr\u017eava ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji \u0107e uskoro i mu\u0161karci ra\u0111ati<\/em>\u201c.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dlanom 35. stav 4. i \u010dlanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a>, pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje odgovornog urednika BB.<\/p>\n 1.5. <\/strong>U izja\u0161njenju na pritu\u017ebu, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 3.6<\/strong>. Odredbom \u010dlana 48. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima[4]<\/sup><\/a> propisano je da medij mora imati glavnog urednika, dok je stavom 3. istog \u010dlana propisano da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadr\u017eaj koji ure\u0111uje. \u010clanom 75. navedenog zakona propisana je zabrana objavljivanja ideja, informacija i mi\u0161ljenja kojima se podsti\u010de diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etni\u010dkoj grupi, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog li\u010dnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem u\u010dinjeno krivi\u010dno delo.<\/p>\n Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.7<\/strong>. Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, potrebno je utvrditi da li naslovna strana dnevnih novina od 14. novembra 2017. godine, pod nazivom \u201eSpre\u010dimo bole\u0161tinu. Mu\u0161karci \u0107e u Srbiji ra\u0111ati decu!<\/em>\u201d<\/em>, kao i tekst sa sedme strane ovih novina, objavljen u istom \u0161tampanom izdanju, pod naslovom: \u201eDr\u017eava ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji \u0107e uskoro i mu\u0161karci ra\u0111ati<\/em>\u201c, predstavlja uznemiravaju\u0107e i poni\u017eavaju\u0107e postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, odnosno da li se njime stvara neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje za transrodne osobe.<\/p>\n <\/p>\n 3.8<\/strong>. Pre zapo\u010dinjanja analize dostavljenih priloga, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je pritu\u017eba podneta protiv odgovornog urednika, te ukazuje na relevatne zakonske propise kojima se ure\u0111uje odgovornost urednika pisanih medija. Naime, odredbom \u010dlana 48. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da medij mora imati odgovornog urednika, dok je stavom 3. istog \u010dlana propisano da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadr\u017eaj koji ure\u0111uje. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizlazi da je odgovorni urednik za pojedino izdanje odgovoran za sadr\u017eaj koji ure\u0111uje.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 3.9. <\/strong>Zatim, Poverenik je pristupio analizi naslovnice i teksta objavljenog na strani sedam u dnevnim novinama. Tako, analiza naslovne strane \u0161tampanog izdanja dnevnih novina od 14. novembra 2017. godine pod nazivom: \u201eSpre\u010dimo bole\u0161tinu. Mu\u0161karci \u0107e u Srbiji ra\u0111ati decu!<\/em>\u201d<\/em>, pokazala je da je ovom naslovnicom poslata poruka \u010ditala\u010dkoj publici da je mogu\u0107nost da transrodne osobe imaju decu stavljena u kontekst \u201ebole\u0161tine<\/em>\u201c, te da se otvoreno se poziva na spre\u010davanje ove mogu\u0107nosti.<\/p>\n <\/p>\n 3.10.<\/strong> \u0160to se ti\u010de teksta koji je objavljen na sedmoj strani dnevnih novina, pod naslovom: \u201eDr\u017eava ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji \u0107e uskoro i mu\u0161karci ra\u0111ati<\/em>\u201c, analiza teksta pokazuje da je ovaj \u010dlanak objavljen povodom obavljene operacije transplantacije materice, koja bi mogla da omogu\u0107i trasrodnim osobama da rode. Primetno je da se transrodne osobe u tekstu nazivaju mu\u0161karcima, dok se mogu\u0107nost da trans \u017eene rode decu stavlja u kontekst ne\u010deg bolesnog i nedopustivog, uz pozivanje dr\u017eave da \u201ene\u0161to hitno preduzme<\/em>\u201c, jer to ne sme da se dozvoli.<\/p>\n <\/p>\n 3.11.<\/strong> Zatim, u tekstu je preneta i izjava dr A.M. iz Dr\u017eavne komisije za promenu pola, koji je naveo da je Srbija vode\u0107a zemlja u svetu vezano za operacije promene pola, \u0161to pokazuju mnogobrojni kongresi na tu temu koji se odr\u017eavaju u Srbiji. U tekstu su prenete i izjave R.P. \u201eda svet treba da se pripremi za bebe koje \u0107e roditi transrodne osobe, tako \u0161to \u0107e im biti presa\u0111ena materica, a Srbija ima sve mogu\u0107nosti da me\u0111u prvima po\u010dne sa takvim zahvatima<\/em>\u201c. Nadalje je preneta je i slede\u0107a izjava dr A.M. da \u201ena\u0161a \u017eelja da se pomogne ljudima i njihova da stvore svoj plod, da imaju ne\u0161to \u0161to \u0107e gajiti i vaspitavati, kosi se sa konzervativnim shvatanjima i stavovima Crkve, me\u0111utim, to ne sme da ko\u010di nauku u Srbiji, koja se razvila do svetskih razmera. Ovo je tek u procesu ispitivanja, ali podrazumeva se da ne\u0107emo i\u0107i protiv nauke<\/em>\u201c. U tekstu se, dalje, navodi kako je ova najava \u201ezgrozila<\/em>\u201c biv\u0161eg dekana Bogoslovskog fakulteta, D.K, koji je odgovorio \u201eda jedino jo\u0161 nismo otkrili na\u010din da budemo pametniji<\/em>\u201c, te da se \u201enegde mora povu\u0107i granica. Ispada da je sve ono \u0161to postoji otkako je zemlje i neba pogre\u0161no i da mi sad to ispravljamo. Jo\u0161 samo nismo promenili da sunce izlazi na zapadu, a ne na istoku. Ostao sam bez re\u010di<\/em>\u201c. U tekstu se navodi da je mogu\u0107nost da \u201emu\u0161karci<\/em> ra\u0111aju decu\u201c iznenadila i peva\u010dicu J.K. Stoga, mo\u017ee se zaklju\u010diti da su autori\/ke teksta na osnovu \u010dinjenice da je Srbija vode\u0107a zemlja po operacijama promene pola, te na osnovu izjava odre\u0111enih li\u010dnosti, me\u0111u kojima ima i onih koji nisu medicinske struke, doneli\/e zaklju\u010dak da \u0107e u Srbiji mu\u0161karci ra\u0111ati decu, o \u010demu svedo\u010di naslov teskta: \u201eDr\u017eava ovo nikako ne sme da dozvoli. BOLESNO. U SRBIJI \u0106E USKORO I MU\u0160KARCI RA\u0110ATI\u201c. <\/em>Na osnovu ovako izvedenog zaklju\u010dka, uredni\u0161tvo dnevnih novina iznelo je svoj stav \u2013 da je to bolesno i da se ne sme dozvoliti.<\/p>\n <\/p>\n 3.12.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je naslovnom stranom i navedenim tekstom objavljenim na strani sedam, a naro\u010dito izgledom naslova (kori\u0161\u0107enje upadljivih boja, boldovan tekst, velikim slovima ispisana re\u010d \u201ebolesno\u201c), poslata jasna poruka \u010ditaocima da je mogu\u0107nost da transrodne \u017eene rode decu bolesna, \u0161to je poja\u010dano kori\u0161\u0107enjem termina \u201ebole\u0161tina\u201c. Zatim, \u010ditaocima je poslata i poruka da \u010dak i samo postojanje takve mogu\u0107nosti predstavlja ne\u0161to nedopustivo, protiv \u010dega dr\u017eava treba da se bori kako bi to spre\u010dila. Na ovaj na\u010din, mogu\u0107nost transrodnih \u017eena da rode decu stavljena je u izrazito negativnu konotaciju, te se sti\u010de se utisak da transrodne osobe nemaju pravo na roditeljstvo i na ra\u0111anje. \u0160tavi\u0161e, pozivaju\u0107i dr\u017eavu da \u201epod hitno reaguje\u201c, kao i sintagmom upotrebljenom na naslovnoj strani, koja glasi: \u201eSpre\u010dimo bole\u0161tinu<\/em>\u201c, poziva se na diskriminaciju transrodnih osoba. Pored toga, <\/em>Poverenik ponovno konstatuje da se u tekstu transrodne \u017eene nazivaju mu\u0161karcima, \u010dime se ne priznaje rodni indentitet ovih osoba. S tim u vezi, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje na Princip br. 3. D\u017eogd\u017eakarta principa Ujedinjenih nacija[5]<\/a>, koji podvla\u010di samodefinisanu seksualnu orijentaciju i rodni identitet kao integralni deo li\u010dnosti<\/em> koji predstavlja jedan od osnovnih su\u0161tinskih aspekata samoodre\u0111enja, dostojanstva i slobode.<\/p>\n <\/p>\n 3.13.<\/strong> Kada je re\u010d o navodima iz izja\u0161njenja da je dnevni list pisao o \u010dinjenicama koje su od javnog interesa, Poverenik isti\u010de da ovaj dnevni list, kao i drugi mediji, ima potpuno pravo i slobodu da izve\u0161tava i komentari\u0161e sve dru\u0161tvene pojave, da se sa njima ne sla\u017ee, odnosno, da ih kritikuje, uklju\u010duju\u0107i i mogu\u0107nost da se transrodnim osobama presa\u0111ivanjem materice omogu\u0107i ra\u0111anje dece. Me\u0111utim,\u00a0 izno\u0161enje stavova kojima se \u00a0mogu\u0107nost ra\u0111anja dece transrodnih \u017eena karakteri\u0161e kao \u00a0\u201ebole\u0161tina<\/em>\u201c, pri \u010demu se dr\u017eava i \u010ditala\u010dka publika pozivaju da to spre\u010de nije u skladu sa propisima kojima se zabranjuje diskriminacija. Naime, dnevni list je svoje neslaganje sa mogu\u0107nostima o kojima izve\u0161tava u tekstu iskazao uvredom prema transrodnim osobama, te izno\u0161enje ovakvog poni\u017eavaju\u0107eg i uvredljivog stava doprinosi odr\u017eavanju \u0161iroko rasprostranjene transfobije, kao i stigmatizaciji i netoleranciji prema trans osobama.<\/p>\n <\/p>\n 3.14.<\/strong> Prilikom odlu\u010divanja u ovoj pravnoj stvari, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti imao je u vidu pravo na slobodu izra\u017eavanja garantovanu \u010dlanom 10. Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i sloboda kao i praksu\u00a0 Evropskog suda\u00a0\u00a0 za ljudska prava. Naime, u svojim presudama koje se odnose na eventualnu povredu \u010dlana 10. Konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud\u00a0 za ljudska prava na prvom mestu konstatuje da je pravo na izra\u017eavanje jedno od osnovnih prava koje konstitui\u0161e osnove demokratskog dru\u0161tva i jedno od uslova za njegov napredak i napredak pojedinca u njemu, te da se za\u0161tita prava odnosi na sve informacije ili ideje, \u010dak i u slu\u010dajevima kada su one uvredljive, \u0161okiraju ili uznemiruju javnost. Me\u0111utim, sud dalje navodi da ovako \u0161iroko postavljena za\u0161tita ima i odre\u0111ena ograni\u010denja, koja moraju biti neophodna, pri \u010demu se pre svega misli na postojanje \u201ehitne dru\u0161tvene potrebe\u201c[6]<\/sup><\/a>. Tako, kada odlu\u010duje o tome da li je do\u0161lo do povrede prava iz \u010dlana 10. konvencije, Evropski sud za ljudska prava posmatra ograni\u010denja u svetlu svakog konkretnog slu\u010daja, \u0161to podrazumeva sveobuhvatnu analizu izjava, kao i prostorni i vremenski\u00a0 kontekst u kome su one date[7]<\/sup><\/a>. Klju\u010dna \u010dinjenica koju sud utvr\u0111uje je da li je ograni\u010denje bilo proporcionalno cilju koji se njime \u017eeli posti\u0107i, kao i da li su razlozi za takvo ograni\u010denje slobode izra\u017eavanja dovoljni i relevantni. Kada su predmet postupka bile izjave koje su objavljene u sredstvima javnog informisanja, Evropski sud za ljudska prava je u svakoj od presuda naglasio va\u017enost i zna\u010daj novinarske profesije i objektivnog izve\u0161tavanja<\/em>, navode\u0107i pri tom da novinari ne mogu pre\u0107i odre\u0111ene granice, koje se pre svega ti\u010du prava drugih, ugleda, te za\u0161tite izvora informacije[8]<\/sup><\/a>. Me\u0111utim, u slu\u010dajevima kada takvo izve\u0161tavanje podsti\u010de nasilje, stigmatizaciju druge strane ili \u0161irenje predrasuda[9]<\/sup><\/a>, ograni\u010denja koja postoje u pogledu \u0161irenja takvih informacija su opravdana.<\/p>\n <\/p>\n 3.15.<\/strong> S tim u vezi, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje na to da je uloga novinara i medija, koji uti\u010du na formiranje javnog mi\u0161ljenja, da svojim izve\u0161tavanjem ne doprinose daljem razvoju konflikata, podela i tenzija u dru\u0161tvu. Na ovaj na\u010din se ne dira u slobodu izra\u017eavanja, kao i obavezu koju novinari imaju da objektivno doprinose dijalogu u dru\u0161tvu i podsti\u010du debate od javnog interesa. Naime, u svojoj presudi Animal defenders international v.The United Kingdom[10]<\/sup><\/a>, Evropski sud za ljudska prava isti\u010de da sloboda medija i novinara omogu\u0107ava javnosti da formira svoje mi\u0161ljenje o dru\u0161tvenim doga\u0111ajima i njegovim akterima, dok u presudi Bladet Tromso and Stensaas v. Norway[11]<\/sup><\/a> sud navodi da mediji moraju da deluju u dobroj veri i da pru\u017eaju ta\u010dne i pouzdane informacije u skladu sa novinarskom etikom. To, fakti\u010dki, zna\u010di da novinari u\u017eivaju slobodu izra\u017eavanja garantovanu \u010dlanom 10. Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i sloboda, sve dok postupaju u skladu sa profesionalnim standardima.<\/p>\n <\/p>\n 3.16.<\/strong> Iako je odgovorni urednik dnevnih novina u izja\u0161njenju istakao da se ovaj dnevni list vodio pravilima propisanim Kodeksom novinara Srbije, Poverenik ukazuje da ovaj kodeks sadr\u017ei i obavezu novinara da se suprotstave svima koji kr\u0161e ljudska prava ili se zala\u017eu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mr\u017enje i podsticanje nasilja. Tako\u0111e, u delu kodeksa, pod nazivom \u201eNovinarska pa\u017enja\u201c, propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da \u0161ire mediji i u\u010dini\u0107e sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, izme\u0111u ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, politi\u010dkom i drugom mi\u0161ljenju, nacionalnom ili dru\u0161tvenom poreklu. Pored toga, postupaju\u0107i po \u017ealbi protiv dnevnih novina, podnetom povodom teksta \u201eBolesno. U Srbiji \u0107e uskoro i mu\u0161karci ra\u0111ati\u201c, objavljenim 14. novembra 2017. godine, Savet za \u0161tampu izrekao je dnevnim novinama javnu opomenu od 30. novembra 2017. godine, te je utvrdio da je dnevni list prekr\u0161io Kodeks novinara Srbije, i to: ta\u010dke 1 i 2\u00a0 Odeljka I (Istinitost izve\u0161tavanja), zatim, ta\u010dku 1 Odeljka IV (Odgovornost novinara), kao i ta\u010dku 4 Odeljka V ( Novinarska pa\u017enja). U obrazlo\u017eenju ove odluke navedeno je da je zaklju\u010deno da su nesporno prekr\u0161ene odredbe Kodeksa novinara, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola i seksualne orijentacije, jer je mogu\u0107nost da trans \u017eene ra\u0111aju decu ocenio kako ne\u0161to \u0161to je bolesno i nedopustivo, protiv \u010dega bi \u201edr\u017eava morala ne\u0161to pod hitno da preduzme\u201c.<\/p>\n <\/p>\n 3.17.<\/strong> Kada je re\u010d o navodima iz izja\u0161njenja da u samom tekstu nema novinarskih interpretacija, ve\u0107 su samo prenete izjave stru\u010dnjaka iz oblasti medicine i psihijatrije, kao i izjave narodnih poslanika u izvornom obliku, Poverenik podse\u0107a da je u obrazlo\u017eenju odluke Saveta za \u0161tampu od 30. novembra 2017. godine, navedeno da je dnevni list predstavljaju\u0107i, suprotno Kodeksu novinara Srbije, svoje spekulacije i naga\u0111anja kao \u010dinjenice, neistinito i neobjektivno informisao svoje \u010ditaoce, ne po\u0161tuju\u0107i njihovo pravo da saznaju istinu.<\/p>\n <\/p>\n 3.18.<\/strong> Na kraju, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti posebno isti\u010de da mediji daju zna\u010dajan doprinos diskusijama o mnogobrojnim pitanjima od javnog interesa, kao i u pru\u017eanju razli\u010ditih informacija i stavova. Istinito, blagovremeno i potpuno informisanje javnosti putem medija doprinosi negovanju razli\u010ditosti, razmeni informacija, tolerancije i ljudskih prava. Svoje izvore i li\u010dnosti o kojima govore, tretiraju sa dostojanstvom, na jednak na\u010din i suzdr\u017eavaju\u0107i se od svakog oblika diskriminacije[12]<\/sup><\/a>. Ovo je od naro\u010ditog zna\u010daja, ako se ima u vidu istra\u017eivanje percepcije gra\u0111ana\/ki o ulozi razli\u010ditih aktera u dru\u0161tvu koji doprinose diskriminaciji, gde kao najve\u0107e aktere koji doprinose diskriminaciji prepoznaju medije. Tako\u0111e, novinski tekstovi koji se odnose na trans osobe i trans zajednicu \u010desto su senzacionalisti\u010dki i doprinse stvaranju negativnih stereotipa, zanemaruju\u0107i te\u0161ko\u0107e sa kojima se svakodnevno susre\u0107u trans osobe, \u010dije je po\u0161tovanje ljudskih prava dugo bilo ignorisano i zanemarivano, iako su problemi sa kojima se oni suo\u010davaju ozbiljni i specifi\u010dni. Naime, trans osobe su izlo\u017eene veoma visokom stepenu diskriminacije, netoleranciji i otvorenom nasilju. Kako je u pitanju veoma mala i raznolika zajednica, ona je \u010desto nedovoljno vidljiva i marginalozovana dru\u0161tvena grupa, \u0161to se posebno odnosi na one koji \u017eive kriju\u0107i svoj rodni indentitet, ili na one \u010diji se spolj\u0161nji izgled ne razlikuje od onog koji je dru\u0161tveno prihva\u0107en za taj pol[13]<\/a>. Zbog nerazumevanja i brojnih predrasuda sa kojima se trans osobe suo\u010davaju, potrebno je naglasiti da transpolnost nije hir, kapric, \u201eprolazna faza\u201c, ve\u0107 koreniti do\u017eivljaj nesklada izme\u0111u biolo\u0161kog (anatomskog) pola i polnog\/rodnog identiteta, \u0161to je uzrok razli\u010ditih vidova problema u funkcionisanju osobe. Trans osobe, \u010desto od najranijeg detinjstva, izra\u017eavaju \u201erodno netipi\u010dno\u201c pona\u0161anje, \u0161to ih izla\u017ee zlostavljanju, odbacivanju i izolaciji, a neretko se suo\u010davaju i sa nerazumevanjem u primarnoj porodici, \u0161to zna\u010dajno uti\u010de na celokupan proces razvoja. Konsekventno tome, ovaj vid barijera uti\u010de i na njihovo \u0161kolovanje, a kasnije i na mogu\u0107nosti zaposlenja, na tretman na radnom mestu, kao i na sve ostale sfere njihovog \u017eivota. Stoga, ovakav na\u010din izve\u0161tavanja o transrodnim osobama vre\u0111a njihovo dostojanstvo, te umesto da se suzbijaju, na ovaj na\u010din se podr\u017eavaju negativni stereotipi o transrodnim osobama.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Naslovnicom \u201eSpre\u010dimo bole\u0161tinu. Mu\u0161karci u Srbiji \u0107e ra\u0111ati decu<\/em>\u201d i naslovom teksta na 7. strani novina \u201eDr\u017eava ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji \u0107e uskoro i mu\u0161kraci ra\u0111ati decu\u201c,<\/em> objavljenim 14. novembra 2017. godine, odgovorni urednik BB, prekr\u0161io je odredbe \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje odgovornom uredniku dnevnog lista:<\/p>\n 5.1.<\/strong> Objavi izvinjenje transrodnim osobama u dnevnom listu u roku od 15 dana od dana prijema ovog mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 5.2.<\/strong> Ubudu\u0107e ne objavljuje priloge kojima se stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje za transrodne osobe.<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da odgovorni urednik BB obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko odgovorni urednik BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09<\/p>\n [2]<\/a> \u010clan 33. Zakona o zabrani diskriminacije<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SCG- Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj\u00a0 9\/03<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 83\/14, 58\/15 i 12\/16 – autenti\u010dno tuma\u010denje<\/p>\n [5]<\/a> Princip br. 3. UN D\u017eogd\u017eakarta principa, 2006.<\/p>\n [6]<\/a> eng.\u201epressing social need<\/p>\n [7]<\/a> Surek v. Turkey, predstavka br. 26682\/95, presuda od 8. jula 1999. godine<\/p>\n [8]<\/a> Bladet tromso and Stensaas v. Norway, predstavka br. 21980\/93, presuda od 20. maja 1999. godine<\/p>\n [9]<\/a> Surek v. Turkey, predstavka br. 26682\/95, presuda od 8. jula 1999. godine<\/p>\n [10]<\/a> Animal defenders international v.The United Kingdom, predstavka br. 26682\/95, presuda od 8. jula 1999. godine<\/p>\n [11]<\/a> Bladet tromso and Stensaas v. Norway, predstavka br. 21980\/93, presuda od 20. maja 1999. godine<\/p>\n [12]<\/a> \u201ePriru\u010dnik za novinare i novinarke, Borba za ravnopravnost\u201d, B. Jankovi\u0107, prof. dr I. Krsti\u0107, A. Andonov i T. Jakobi<\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
132-18 Pritu\u017eba udru\u017eenja gra\u0111ana protiv dnevnog lista<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n