Maja Popovi\u0107, ministarka<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Nemanjina 22-26<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Predmet<\/strong>: Inicijativa za <\/strong>izmenu<\/strong> \u010dlana 181. Zakona o izvr\u0161enju krivi\u010dnih sankcija<\/strong>\u00a0 <\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovana gospo\u0111o Popovi\u0107,<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u okviru nadle\u017enosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a> prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa i inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije. S tim u vezi, Poverenik je u prethodnom periodu Ministarstvu pravde podneo vi\u0161e inicijativa sa obrazlo\u017eenjem, koje su se odnosile na izmenu i\/ili dopunu vi\u0161e zakona \u010dije predlaganje, odnosno izrada nacrta je u nadle\u017enosti Ministarstva. Imaju\u0107i u vidu da je izabrana nova Vlada, a da Zakon o izvr\u0161enju krivi\u010dnih sankcija[2]<\/a> nije izmenjen, ponovo podnosimo i dopunjujemo raniju inicijativu za izmene i dopune ovog zakona<\/p>\n Odredbom \u010dlana 181. stav 1. Zakona o izvr\u0161enju krivi\u010dnih sankcija propisano je da u slu\u010dajevima kada se osu\u0111eni za krivi\u010dna dela protiv \u017eivota i tela, protiv polne slobode ili protiv braka i porodice, otpu\u0161ta sa izdr\u017eavanja kazne zatvora, odnosno uslovno otpu\u0161ta, kao i u slu\u010daju bekstva iz zatvora, zavod \u0107e obavestiti \u017ertvu krivi\u010dnog dela, dok je stavom 2. propisano da obave\u0161tenje iz stava 1. ovog \u010dlana zavod dostavlja \u017ertvi ako je ona to tra\u017eila, i ako procena rizika zavoda ukazuje na potrebu preventivne za\u0161tite \u017ertve.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Me\u0111utim, pored rezultata razli\u010ditih istra\u017eivanja, praksa pokazuje da \u017ertve u jednom broju slu\u010dajeva ne poznaju svoja prava, i ne zahtevaju da, a u skladu sa navedenim \u010dlanom, budu obave\u0161tene.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da Konvencija Saveta Evrope o spre\u010davanju i borbi protiv nasilja nad \u017eenama i nasilja u porodici[3]<\/a>, obavezuje dr\u017eave potpisnice na potpunu posve\u0107enost borbi protiv nasilja prema \u017eenama, odnosno obavezuje dr\u017eave da preduzmu sve neophodne zakonodavne ili druge mere<\/strong> i da, sa potpunom posve\u0107eno\u0161\u0107u spre\u010de, istra\u017ee, kazne i obezbede reparaciju za dela nasilja obuhva\u0107ena Konvencijom.\u00a0 Sve op\u0161te obaveze (mere) koje su predvi\u0111ene \u010dlanovima 12-17. Konvencije moraju da obuhvate i odgovaraju specifi\u010dnim potrebama lica ugro\u017eenih odre\u0111enim okolnostima, a preduzetim merama u sredi\u0161te moraju biti postavljena ljudska prava svih \u017ertava. Posebno, Konvencija obavezuje strane ugovornice da preduzmu sve neophodne zakonodavne i druge mere za\u0161tite svih \u017ertava od daljeg nasilja.\u00a0 Konvencijom su predvi\u0111ene i hitne mere za\u0161tite \u017ertava, kao \u0161to je obezbe\u0111ivanje obave\u0161tenosti \u017ertava, barem u slu\u010dajevima kada \u017ertve i njihove porodice mogu biti u opasnosti, o bekstvu po\u010dinioca, odnosno privremenom ili trajnom pu\u0161tanju na slobodu (\u010dlan 56. stav 1. ta\u010dka b) Konvencije).<\/p>\n <\/p>\n \u010clanom 6. Direktive (2012)29 EU propisano je da \u0107e dr\u017eave \u010dlanice garantovati da se \u017ertvama pru\u017ei mogu\u0107nost da budu obave\u0161tene pismenim putem, bez nepotrebnog odlaganja, ukoliko je pritvoreno lice, krivi\u010dno gonjeno ili osu\u0111eno za krivi\u010dna dela koja se ti\u010du \u017ertve pu\u0161teno ili pobeglo iz pritvora. Osim toga, dr\u017eave \u010dlanice \u0107e omogu\u0107iti da \u017ertve budu obave\u0161tene o svakoj meri koja je izre\u010dena u cilju njihove za\u0161tite, u slu\u010daju pu\u0161tanja ili bekstva po\u010dinioca krivi\u010dnog dela (stav 5). \u017drtve \u0107e, ukoliko to zatra\u017ee, imati pravo da dobiju informaciju propisanu stavom 5. barem u slu\u010dajevima gde postoji opasnost ili konkretan rizik od nano\u0161enja povrede ili \u0161tete \u017ertvi, osim ukoliko ne postoji konkretan rizik od nano\u0161enja povrede ili \u0161tete po\u010diniocu krivi\u010dnog dela upu\u0107ivanjem doti\u010dnog pismenog obave\u0161tenja (stav 6).<\/p>\n <\/p>\n Poverenik podse\u0107a i da je u aprilu 2024. godine usvojena nova direktiva Evropskog parlamenta i Evropskog saveta o borbi protiv nasilja prema \u017eenama i porodi\u010dnog nasilja[4]<\/a> (2022\/0066(COD) PE-CONS 33\/24) \u010dija je svrha sveobuhvatan okvir efektivne prevencije i borbe protiv nasilja prema \u017eenama i porodi\u010dnog nasilja. Pored ostalog, direktiva \u0107e oja\u010dati postoje\u0107e i uvesti nove mere u vezi sa definicijom relevantnih krivi\u010dnih dela i kazni s njima u vezi, oja\u010dati za\u0161titu \u017ertava i olak\u0161ati njihov pristup pravnoj za\u0161titi, uvesti i oja\u010dati mehanizme podr\u0161ke \u017ertvama, podr\u017eati sakupljanje relevatnih podataka, prevenciju, koordinaciju i saradnju. Konkretnije, direktiva utvr\u0111uje pravila za spre\u010davanje i borbu protiv nasilja prema \u017eenama i nasilja u porodici i uspostavlja minimalna pravila koja se odnose na (a) definiciju krivi\u010dnih dela i kazni u oblastima seksualne eksploatacije \u017eene i dece i sajber kriminal (b) prava \u017ertava svih oblika nasilja prema \u017eenama ili nasilja u porodici pre, tokom i u odgovaraju\u0107e vreme nakon krivi\u010dnog postupka (c) za\u0161titu i podr\u0161ku \u017ertvama, prevenciju i ranu intervenciju. Ova direktiva koju dr\u017eave \u010dlanice EU moraju uvesti u svoje zakonodavstvo u roku od tri godine, ceo jedan deo posve\u0107uje podr\u0161ci \u017ertvama. Izme\u0111u ostalog, ova direktira akcenat stavlja na potrebu da se za\u0161titi \u017ertava pristupa individualno, te individualna procena za identifikaciju potrebe za za\u0161titom \u017ertava (\u010dl.16.), a imaju\u0107i u vidu ranije direktive koje se bave ovom tematikom, obavezuje dr\u017eave \u010dlanice da specifi\u010dne potrebe \u017ertve za za\u0161titu budu identifikovane putem individualne procene, i po potrebi u saradnji sa svim relevantnim nadle\u017enim organima. Ta individualna procena mora da se fokusira na rizik koji preti od po\u010dinioca (ili osumnji\u010denog) krivi\u010dnog dela i uklju\u010duje, izme\u0111u ostalog, i rizik od ponovljenog nasilja (\u010dl.16.st.3.ta\u010d.1).<\/p>\n <\/p>\n Ustavom Republike Srbije[5]<\/a> u \u010dlanu 21. propisana zabrana svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, Ustav garantuje pravo na \u017eivot, propisuju\u0107i da je ljudski \u017eivot neprikosnoven (\u010dlan 24. stav 1. Ustava). S tim u vezi, podse\u0107amo da je i Evropski sud za ljudska prava, u vi\u0161e navrata, u svojim odlukama[6]<\/a> potencirao da je rodnozasnovano i porodi\u010dno nasilje jedno od najte\u017eih formi diskriminacije \u017eena, sa, \u010desto, najte\u017eim posledicama.<\/p>\n <\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije razra\u0111ena je Zakonom o zabrani diskriminacije[7]<\/a> koji zabranjuje svaku diskriminaciju na osnovu pola, roda i rodnog identiteta, ili bilo kog drugog li\u010dnog svojstva, odnosno ako se postupa protivno na\u010delu rodne ravnopravnosti, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n <\/p>\n Zakon o spre\u010davanju nasilja u porodici[8]<\/a> izri\u010dito predvi\u0111a i saradnju u spre\u010davanju nasilja u porodici, odnosno predvi\u0111a odre\u0111ivanje lica za vezu<\/em> koja moraju biti imenovana u policijskoj upravi, osnovnom i vi\u0161em javnom tu\u017eila\u0161tvu, osnovnom i vi\u0161em sudu i centru za socijalni rad (\u010dlan 24.), kao i da se na podru\u010dju svakog osnovnog javnog tu\u017eila\u0161tva obrazuje grupa za koordinaciju i saradnju (\u010dlan 25.) \u010dije su obaveze utvr\u0111ene ovim zakonom.<\/p>\n <\/p>\n Kao deo procesa za\u0161tite i podr\u0161ke \u017ertvama nasilja u porodici i \u017ertvama krivi\u010dnih dela odre\u0111enih ovim zakonom, predvi\u0111en je i individualni plan za\u0161tite i podr\u0161ke \u017ertvi (\u010dlan 31.) kojim su predvi\u0111ene mere za\u0161tite koje moraju, izme\u0111u ostalog, da pru\u017ee bezbednost \u017ertvi, da zaustave nasilje, ali i da spre\u010de da se nasilje ponovi.<\/p>\n <\/p>\n Pored toga, \u010dlanom 4. ovog zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na saradnju u spre\u010davanju nasilja u porodici (\u010dl. 24-27) u krivi\u010dnim postupcima za krivi\u010dna dela: 1) proganjanje (\u010dlan 138a Krivi\u010dnog zakonika); 2) silovanje (\u010dlan 178. Krivi\u010dnog zakonika); 3) obljuba nad nemo\u0107nim licem (\u010dlan 179. Krivi\u010dnog zakonika); 4) obljuba nad detetom (\u010dlan 180. Krivi\u010dnog zakonika); 5) obljuba zloupotrebom polo\u017eaja (\u010dlan 181. Krivi\u010dnog zakonika); 6) nedozvoljene polne radnje (\u010dlan 182. Krivi\u010dnog zakonika); 7) polno uznemiravanje (\u010dlan 182a Krivi\u010dnog zakonika); 8) podvo\u0111enje i omogu\u0107avanje vr\u0161enja polnog odnosa (\u010dlan 183. Krivi\u010dnog zakonika); 9) posredovanje u vr\u0161enju prostitucije (\u010dlan 184. Krivi\u010dnog zakonika); 10) prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskori\u0161\u0107avanje maloletnih lica za pornografiju (\u010dlan 185. Krivi\u010dnog zakonika); 11) navo\u0111enje deteta na prisustvovanje polnim radnjama (\u010dlan 185a Krivi\u010dnog zakonika); 12) zapu\u0161tanje i zlostavljanje maloletnog lica (\u010dlan 193. Krivi\u010dnog zakonika); 13) nasilje u porodici (\u010dlan 194. Krivi\u010dnog zakonika); 14) nedavanje izdr\u017eavanja (\u010dlan 195. Krivi\u010dnog zakonika); 15) kr\u0161enje porodi\u010dnih obaveza (\u010dlan 196. Krivi\u010dnog zakonika); 16) rodoskvrnu\u0107e (\u010dlan 197. Krivi\u010dnog zakonika); 17) trgovina ljudima (\u010dlan 388. Krivi\u010dnog zakonika); 18) druga krivi\u010dna dela, ako je krivi\u010dno delo posledica nasilja u porodici. Stavom 2. ovog \u010dlana propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na pru\u017eanje za\u0161tite i podr\u0161ke \u017ertvama krivi\u010dnih dela iz stava 1. ovog \u010dlana (u daljem tekstu: krivi\u010dna dela odre\u0111ena ovim zakonom).<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik podnosi ovu inicijativu za izmenu \u010dlana 181. Zakona o krivi\u010dnim sankcijama, kako bi se razmotrilo uvo\u0111enje obaveze za nadle\u017ene organe da, po slu\u017ebenoj du\u017enosti u slu\u010dajevima rodno zasnovanog i porodi\u010dnog nasilja, onako kako je ono definisano u Zakonu o spre\u010davanju nasilja u porodici, obaveste \u017ertvu o otpu\u0161tanju osu\u0111enog ili njegovom bekstvu iz zatvora, bez obzira na procenu rizika od strane zavoda u konkretnom slu\u010daju, kako je navedeno u stavu 2. ovog \u010dlana. Imaju\u0107i u vidu direktive Evropske unije koje obavezuju dr\u017eave \u010dlanice da omogu\u0107e \u017ertvi da bude obave\u0161tene o navedenim \u010dinjenicama kao i o svakoj meri koja je izre\u010dena u cilju njihove za\u0161tite, u slu\u010daju pu\u0161tanja ili bekstva po\u010dinioca krivi\u010dnog dela, Poverenik predla\u017ee da ukoliko se ne usvoji inicijativa da \u017ertva u slu\u010dajevima rodno zasnovanog i porodi\u010dnog nasilja bude obavezno obave\u0161tena, da se razmotri utvr\u0111ivanje obaveze za nadle\u017ene organe da u svakoj fazi postupka uka\u017eu \u017ertvi kako i na koji na\u010din mo\u017ee da dobije odnosno da zatra\u017ei dobijanje obave\u0161tenja iz \u010dlana 181. stav 1. Zakona. \u00a0Tako\u0111e, Poverenik je mi\u0161ljenja da je i prvi stav \u010dlana 181. Zakona potrebno dopuniti upu\u0107ivanjem na odredbe Zakona o spre\u010davanju nasilja u porodici (\u010dlan 4) kojim su propisana krivi\u010dna dela u kojima se ovaj zakon primenjuje i koji \u010dlan zakona obuhvata ve\u0107i broj krivi\u010dnih dela od onih propisanih \u010dlanom 181. stav 1. Zakona o izvr\u0161enju krivi\u010dnih sankcija.<\/p>\n <\/p>\n U svojim godi\u0161njim izve\u0161tajima o radu, Poverenik veliku pa\u017enju posve\u0107uje borbi protiv nasilja prema \u017eenama, i svakoj vrsti rodno zasnovanog nasilja. U svom poslednjem izve\u0161taju[9]<\/a> za 2023. godinu, kao i prethodnih godina, nagla\u0161eno je da je rodno zasnovano nasilje jedan od najra\u0161irenijih oblika kr\u0161enja prava \u017eena u svetu, a femicid je jedan od najdrasti\u010dnijih oblika ovog nasilja. Podse\u0107amo da je u Srbiji u 2023. godini, prema podacima iz medija, ubijeno 28 \u017eena. Rodno zasnovano nasilje zahteva stalno, ali pre svega, sveobuhvatno sagledavanje stanja i hitno reagovanje odgovaraju\u0107im merama u sistemu za\u0161tite i prevencije. Poverenik je, tako\u0111e, podr\u017eao inicijativu za uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za pra\u0107enje slu\u010dajeva femicida upu\u0107enu Narodnoj skup\u0161tini, me\u0111utim taj mehanizam jo\u0161 uvek nije uspostavljen, iako je deo zvani\u010dne Strategije za borbu protiv nasilja nad \u017eenama. U izve\u0161taju koji je 15. marta 2024. godine podnet Narodnoj skup\u0161tini, pored ostalog je ukazano i da su na medijskoj sceni i dalje prisutni senzacionalisti\u010dko, \u010dak neta\u010dno i neprofesionalno izve\u0161tavanje prilikom te\u0161kih zlo\u010dina, kao i kr\u0161enje prava na privatnost \u017ertve, svedoka i porodica, pretpostavku nevinosti osumlji\u010denih i zanemarivanje interesa javnosti, \u0161to nu\u017eno negativno uti\u010de, odnosno ote\u017eava rad nadle\u017enih organa. \u010cinjenicu da je u\u010dinilac krivi\u010dnog dela pu\u0161ten iz zatvora ne treba \u017ertva da saznaje iz medija, ve\u0107 je neophodno da bude upoznata da su sagledani svi rizici od eventualne opasnosti i sekundarne viktimizacije i ponovljenog nasilja i da \u0107e u slu\u010daju potrebe imati mogu\u0107nost preventivne za\u0161tite.<\/p>\n U okviru ove inicijative skre\u0107emo pa\u017enju i na istra\u017eivanje \u201eZa\u0161to \u017eene ne prijavljuju nasilje u porodici[10]<\/a>?\u201c koje je Poverenik, tokom 2023. godine sproveo u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Rezultati, koji su va\u017eni za sagledavanje unapre\u0111enja zakonodavnog okvira relevatnog za pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena \u017ertava ili potencijalnih \u017ertava, su dali dublji uvid u stavove vi\u0161e od 1.000 ispitanica, pokazuju\u0107i da je neophodno oja\u010dati poverenje u institucije, ali i da su podr\u0161ka porodice i okoline klju\u010dni da bi \u017eene prijavile nasilje.<\/p>\n Na osnovu svega navedenog, a imaju\u0107i u vidu va\u017enost sveobuhvatnog delovanja na unapre\u0111enju propisa kojima se \u0161titi polo\u017eaj \u017ertava nasilja, Poverenik podnosi ovu inicijativu i predla\u017ee da Ministarstvu da usvoji predlo\u017eene izmene \u010dlana 181. Zakona o izvr\u0161enju krivi\u010dnih sankcija. Pored ove inicijative, molimo Vas da razmotrite i inicijativu Poverenika za izmene i dopune odredaba Krivi\u010dnog zakonika, broj 011-00-12\/2024-02 od 14. maja 2024. godine.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21, \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7, a u vezi ta\u010dke 5.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, br. 55\/14 i 35\/19<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 12\/13<\/p>\n [4]<\/a> https:\/\/data.consilium.europa.eu\/doc\/document\/PE-33-2024-INIT\/en\/pdf<\/a><\/p>\n [5]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 98\/06 i 115\/21)<\/p>\n [6]<\/a> Opuz\u00a0v. Turkey<\/em>\u00a0–\u00a033401\/02<\/a> https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/fre#{%22itemid%22:[%22002-1449%22]}<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 94\/16<\/p>\n [9]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n [10]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/rs\/istrazivanje-zasto-zene-ne-prijavljuju-nasilje-u-porodici\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
390-24 Inicijativa za izmenu Zakona o izvr\u0161enju krivi\u010dnih sankcija<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n