MINISTARSTVO GRA\u0110EVINARSTVA, SAOBRA\u0106AJA I INFRASTRUKTURE<\/strong><\/p>\n Goran Vesi\u0107, ministar<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Nemanjina 22-26<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Predmet<\/strong>: Inicijativa za izmenu <\/strong>\u010dlana 18. i 25. stav 1. <\/strong>Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture<\/strong> (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 41\/2018, 95\/2018, 31\/2019, 15\/2020 i 92\/2023) <\/strong><\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Vesi\u0107u,<\/p>\n Koristimo priliku da Vas obavestimo da su se u prethodnom periodu, gra\u0111ani i gra\u0111anke obra\u0107ali na razli\u010dite na\u010dine Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuju\u0107i na odredbe Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture, kao i postupanje Republi\u010dkog geodetskog zavoda. Naime, gra\u0111ani i gra\u0111anke su u svojim obra\u0107anjima ukazivali da su diskriminisani i onemogu\u0107eni da se neposredno obrate Slu\u017ebi za katastar nepokretnosti dolaskom na \u0161alter ili putem po\u0161te ve\u0107 se ovom organu moraju obratiti preko e-\u0161altera, pri \u010demu ispravnost dokumentacije koja se prila\u017ee moraju prethodno da provere profesionalni korisnici (advokati i geodetske organizacije). Dalje su naveli da u slu\u010daju da se obrate Slu\u017ebi za katastar putem redovne po\u0161te njihovi zahtevi se odbacuju pozivanjem na odredbe \u010dlana 18. i 22-25. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture. Tako\u0111e su u svojim obra\u0107anjima naveli da su na ovaj na\u010din, zbog svog imovnog stanja, kao i nemanja tehni\u010dkih mogu\u0107nosti i tra\u017eenih digitalnih znanja i ve\u0161tina prakti\u010dno onemogu\u0107eni da upi\u0161u nepokretnost u Katastar. Istakli su da pored republi\u010dkih administrativnih taksi, nemaju da izdvoje sredstva i za usluge advokata i geodetskih organizacija koje iznose preko 20.000,00 dinara.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno, Poverenik je izvr\u0161io analizu odredaba Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture sa aspekta primene antidiskriminacionih propisa, prvenstveno polaze\u0107i od odredaba Ustava Republike Srbije, Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Zakona o zabrani diskriminacije, Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, kao i drugih propisa koji zabranjuju diskriminaciju po razli\u010ditim osnovima.<\/p>\n <\/p>\n Nakon izvr\u0161ene analize, Poverenik je 15. aprila 2024. godine, Ustavnom sudu podneo predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti \u010dlana 18. i 25. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da je Ministarstvo gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture u skladu sa \u010dlanom 12. Zakona o dr\u017eavnoj upravi[1]<\/a> ovla\u0161\u0107eno da predlo\u017ei Vladi izmene i dopune pomenutog zakona, kao i da navedeno mo\u017ee izvr\u0161iti pre dono\u0161enja odluke Ustavnog suda, na osnovu \u010dlana 33. stav 1. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije[2]<\/a>, upu\u0107ujemo Vam ovu inicijativu. Naime, navedenim \u010dlanom Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa, inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa i daje mi\u0161ljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno, koristimo priliku da uka\u017eemo na pomenute odredbe \u010dlana 18. i 25. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture koje je potrebno izmeniti u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije gra\u0111ana slabijeg imovnog stanja i osoba sa ni\u017eim nivoom prihoda, starijih gra\u0111ana i osoba sa invaliditetom.<\/p>\n U predlogu za ocenu ustavnosti i zakonitosti je ukazano da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 92\/23) stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, kao i da je odredbom \u010dlana 7. ovog zakona propisano da se u \u010dlanu 25. stav 1 re\u010di: \u201epreko e-\u0161altera\u201d zamenjuju re\u010dima: \u201eputem e-\u0161altera, preko profesionalnog korisnika koji je u skladu sa ovim zakonom ovla\u0161\u0107en da vr\u0161i digitalizaciju dokumenta izdatog u papirnoj formi\u201d. Odredbom \u010dlana 12. stav 1. ovog zakona brisana je odredba \u010dlana 61. stav 8. kojom je bilo propisano da \u0107e Zavod najkasnije do 31. decembra 2020. godine, obezbediti podno\u0161enje zahteva kroz e-\u0161alter i licima koja nemaju svojstvo profesionalnih korisnika a do tada ta lica zahteve podnose u formi papirnog dokumenta.<\/p>\n Nakon dono\u0161enja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 92\/2023) izmenjeni \u010dlan 25. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 41\/2018, 95\/2018, 31\/2019, 15\/2020 i 92\/2023) glasi:<\/p>\n \u201eIzuzetno od pravila da se postupak upisa u katastar nepokretnosti pokre\u0107e po slu\u017ebenoj du\u017enosti u skladu sa \u010dl. 22-24. ovog zakona, stranka mo\u017ee podneti zahtev za upis u katastar nepokretnosti putem e-\u0161altera, preko profesionalnog korisnika koji je u skladu sa ovim zakonom ovla\u0161\u0107en da vr\u0161i digitalizaciju dokumenta izdatog u papirnoj formi,<\/strong> osim ako je to zakonom izri\u010dito isklju\u010deno.\u201c<\/em><\/p>\n Tako\u0111e, \u010dlanom 18. stav 1. <\/em>Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture<\/em> propisano je da se podnesci, dokazi i akta se u postupku upisa u katastar nepokretnosti dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, kroz e-\u0161alter, dok je stavom 2. ovog \u010dlana propisano da i<\/strong><\/em>zuzetno<\/em><\/strong> od stava 1. ovog \u010dlana, \u017ealbu i druge pravne lekove, kao i dokaze koji se uz njih prila\u017eu, stranka mo\u017ee dostaviti u formi papirnog dokumenta.<\/em><\/p>\n Poverenik ukazuje da je u O<\/strong>bave\u0161tenj<\/strong>u<\/strong> Republi\u010dkog geodetskog zavoda, 06 broj 952-677\/2023, od 6.11.2023, <\/strong>(<\/strong>izvor: vebsajt Zavoda)<\/strong> pod nazivom <\/strong>Primena Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar vodova (<\/strong>\u201e<\/strong>Slu\u017ebeni glasnik RS<\/strong>\u201c<\/strong>, broj 92\/23)<\/strong> navedeno da je \u201eO<\/em>dredbom \u010dlana 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova propisano je da se u \u010dlanu 25. stav 1 re\u010di: \u201epreko e-\u0161altera\u201d zamenjuju re\u010dima: \u201eputem e-\u0161altera, preko profesionalnog korisnika KOJI je u okladu sa ovim zakonom ovla\u0161\u0107en da vr\u0161i digitalizaciju dokumenta izdatog u papirnoj formi\u201d.<\/em> Odredbom \u010dlana 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova brisana je odredba \u010dlana 61. stav 8. kojom je bilo propisano da \u0107e Zavod najkasnije do 31. decembra 2020. godine, obezbediti podno\u0161enje zahteva kroz e-\u0161alter i licima koja nemaju svojstvo profesionalnih korisnika a do tada ta lica zahteve podnose u formi papirnog dokumenta.<\/em> Imaju\u0107i u vidu navedeno, zahtev za upis u katastar stranke mogu podnositi isklju\u010divo putem e-\u0161altera, preko profesionalnog korisnika koji je u skladu sa zakonom ovla\u0161\u0107en da vr\u0161i digitalizaciju dokumenta izdatog u papirnoj formi. Zahtev za upis u katastar koji bude dostavljen po\u0161tom preko po\u0161tanskog operatora, Slu\u017eba za katastar nepokretnosti treba odmah re\u0161enjem da odbaci.<\/strong><\/em> Dakle budu\u0107i da se zahtevi za upis u katastar vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i podnositi na \u0161alteru Slu\u017ebe za katastar nepokretnosti, iz tog razloga ukinuta je mogu\u0107nost zakazivanja termina za podno\u0161enje zahteva za upis u katastar na \u0161alteru Slu\u017ebe<\/em><\/strong>.\u201c<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedene odredbe, Poverenik je mi\u0161ljenja da su one u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije[3]<\/sup><\/a> koji u \u010dlanu 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku za\u0161titu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta (stav 3.); da se ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su\u0161tinski u nejednakom polo\u017eaju sa ostalim gra\u0111anima (stav 4.). Pored toga, \u010dlanom 36. Ustava propisano je da se jem\u010di pravo na jednaku za\u0161titu prava i na pravno sredstvo, odnosno da se jem\u010di jednaka za\u0161tita prava pred sudovima i drugim dr\u017eavnim organima, imaocima javnih ovla\u0161\u0107enja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Stavom 2. ovog \u010dlana propisano je da svako ima pravo na \u017ealbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlu\u010duje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Tako\u0111e, \u010dlanom 58. stav 1. Ustava jem\u010di se mirno u\u017eivanje svojine i drugih imovinskih prava ste\u010denih na osnovu zakona.<\/p>\n Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[4]<\/sup><\/a>, u \u010dlanu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol uz Konvenciju[5]<\/sup><\/a>. Prema ovoj konvenciji dr\u017eave ugovornice preuzimaju obavezu da, izme\u0111u ostalog, preduzmu sve odgovaraju\u0107e mere, uklju\u010duju\u0107i i zakonodavstvo, u cilju menjanja ili ukidanja postoje\u0107ih zakona, propisa, obi\u010daja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom, da se uzdr\u017eavaju od svih postupaka ili prakse koji nisu u skladu sa ovom konvencijom, kao i da obezbede da dr\u017eavni organi i institucije deluju u skladu sa konvencijom i da podsti\u010du obuku stru\u010dnih kadrova i osoblja koje rade sa osobama sa invaliditetom o pravima predvi\u0111enim ovom konvencijom kako bi se obezbedila bolja pomo\u0107 i usluge garantovane na osnovu tih prava[6]<\/a>. Te mere, koje uklju\u010duju identifikovanje i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, odnosi\u0107e se, izme\u0111u ostalog, i na informacije, komunikacije i druge usluge, uklju\u010duju\u0107i i elektronske usluge i hitne slu\u017ebe.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[7]<\/a>, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dlana 7. zabranjena je posredna diskriminacija koja postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog li\u010dnog svojstva, u nepovoljan polo\u017eaj u pore\u0111enju sa drugim licima u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. Odredbom \u010dlana 23. ovog zakona zabranjeno je diskriminisati lice na osnovu starosnog doba, te da stari imaju pravo na dostojanstvene uslove \u017eivota bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i za\u0161titu od zanemarivanja i uznemiravanja u kori\u0161\u0107enju zdravstvenih i drugih javnih usluga. \u010clanom 26. Zakona propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 14. stav 4. ovog zakona propisano je da organ javne vlasti prilikom pripreme novog propisa ili javne politike od zna\u010daja za ostvarivanje prava socioekonomski ugro\u017eenih lica ili grupa lica donosi procenu uticaja propisa ili politike u kojoj procenjuje njihovu usagla\u0161enost sa na\u010delom jednakosti, dok je stavom 5. istog \u010dlana da procena uticaja naro\u010dito sadr\u017ei: 1) sveobuhvatan opis stanja u oblasti koja je predmet regulisanja sa posebnim osvrtom na socioekonomski ugro\u017eena lica i grupe lica; 2) procenu neophodnosti i srazmernosti nameravanih izmena propisa sa aspekta po\u0161tovanja na\u010dela jednakosti i prava socioekonomski ugro\u017eenih lica i grupa lica; 3) procenu rizika za prava, obaveze i na zakonu zasnovane interese lica i grupa lica iz stava 3. ovog \u010dlana.<\/p>\n Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[8]<\/a> propisuje u \u010dlanu 6. stav 3. da posredna diskriminacija postoji ako se diskriminisani, zbog njegove invalidnosti, stavlja u nepovoljniji polo\u017eaj dono\u0161enjem akta ili preduzimanjem radnje koja je prividno zasnovana na na\u010delu jednakosti i nediskriminacije, osim ako je taj akt ili radnja opravdana zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena.<\/p>\n Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa[9]<\/a> \u00a0u \u010dlanu 33. propisuje da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost sti\u010de upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovaraju\u0107i na\u010din odre\u0111en zakonom.<\/p>\n Zakon o op\u0161tem upravnom postupku (ZUP), koji Slu\u017eba za katastar primenjuje prilikom upisa, propisuje odre\u0111ena na\u010dela postupka. Poverenik posebno ukazuje na na\u010delo za\u0161tite prava stranaka i ostvarivanja javnog interesa, pomo\u0107i stranci, kao i na\u010delo delotvornosti i ekonomi\u010dnosti postupka. Poverenik ukazuje da je ovaj sistemski zakon upravo svojevremeno donet sa ciljem da se ograni\u010di mogu\u0107nost organa uprave i drugih organa i organizacija koji re\u0161avaju u upravnim stvarima da onemogu\u0107e, ote\u017eaju ili uspore priznavanje i ostvarivanje prava stranaka, odnosno da ote\u017eaju njihov polo\u017eaj. Smisao i zna\u010daj osnovnih na\u010dela upravnog postupka je taj da su na\u010dela polazne, najop\u0161tije i najva\u017enije norme svakog pravnog postupka. Upravni postupak, kao javnopravni proces, po\u010diva na odre\u0111enom broju osnovnih na\u010dela koja izra\u017eavaju njegov duh i prirodu. Na\u010dela su nadre\u0111ena svim pojedina\u010dnim upravno-procesnim odredbama, kako<\/strong> op\u0161teg upravnog postupka tako i posebnih postupaka.<\/strong> Kada neko pitanje nije do kraja regulisano u upravnom postupku, odnosno kada je posredi pravni standard, na\u010dela su i putokaz za tuma\u010denje prava u konkretnim slu\u010dajevima<\/strong>. Osnovna na\u010dela ZUP-a su: 1) zakonitost i predvidivost (\u010dlan 5); 2) na\u010delo srazmernosti (\u010dlan 6); 3) za\u0161tita prava stranaka i za\u0161tita javnog interesa (\u010dlan 7); 4) na\u010delo pomo\u0107i stranci (\u010dlan 8); 5) delotvornost i ekonomi\u010dnost postupka (\u010dlan 9); 6) na\u010delo istine i slobodne ocene dokaza (\u010dlan 10); 7) na\u010dela samostalnosti (\u010dlan 12); 8) na\u010dela o pravu stranke na izja\u0161njavanje (\u010dlan 11); 9) pravo stranke na pravno sredstvo \u2013 na prigovor ili \u017ealbu (\u010dlan 13); 10) na\u010delo pravnosna\u017enosti re\u0161enja (\u010dlan 14); 11) na\u010delo pristupa informacijama i za\u0161tite podataka (\u010dlan 15). Osnovna na\u010dela upravnog postupka su u odnosu na ZUP 1997 unekoliko izmenjena, ba\u0161 iz razloga kako bi se izme\u0111u ostalog ukazalo na odre\u0111ene standarde postupanja kada su u pitanju prava gra\u0111ana i njihov pristup tim pravima.<\/p>\n <\/p>\n \u010clanom 6. ZUP-a propisano je na\u010delo srazmernosti<\/strong> kojim je propisano da<\/strong> Organ mo\u017ee da ograni\u010di pravo stranke ili da uti\u010de na njen pravni interes samo<\/strong> postupanjem koje je neophodno da se njime ostvari svrha propisa i samo ako ta svrha<\/strong> ne mo\u017ee da se ostvari druk\u010dijim postupanjem kojim bi se manje ograni\u010davala prava<\/strong> ili u manjoj meri uticalo na pravni interes stranke<\/strong> (stav 1), dok je stavom 2. propisano da k<\/strong>ada se stranci i drugom u\u010desniku u postupku nala\u017ee obaveza, organ je du\u017ean da<\/strong> primeni one od propisanih mera koje su po njih povoljnije ako se i njima ostvaruje<\/strong> svrha propisa.<\/strong> Odredbom \u010dlana 7. ZUP-a je propisano na\u010delo za\u0161tite prava stranaka i ostvarivanja javnog interesa. Ovim \u010dlanom je propisano da je organ du\u017ean da omogu\u0107i stranci da \u0161to lak\u0161e za\u0161titi i ostvari svoja prava i pravne interese, ali ne na \u0161tetu prava i pravnih interesa tre\u0107ih lica, niti javnog interesa. Na\u010delo za\u0161tite prava stranaka i ostvarivanja javnog interesa zahteva vi\u0161estruku ulogu organa koji vodi upravni postupak. Naime, organ je du\u017ean da omogu\u0107i stranci da \u0161to lak\u0161e za\u0161titi i ostvari svoja prava i pravne interese, ali ne na \u0161tetu prava i pravnih interesa tre\u0107ih lica, niti javnog interesa. Dalje \u010dlanom 8. ovog zakona je propisano na<\/strong>\u010delo pomo\u0107i stranci<\/strong> koje se ogleda u tome da o<\/strong>rgan po slu\u017ebenoj du\u017enosti pazi da neznanje i neukost stranke i drugog u\u010desnika<\/strong> u postupku ne bude na \u0161tetu prava koja im pripadaju.<\/strong> Kad organ, s obzirom na \u010dinjeni\u010dno stanje, sazna ili oceni da stranka i drugi u\u010desnik u postupku ima osnova za ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa, upozorava ih na to (stav 2). Ako u toku postupka do\u0111e do izmene propisa koji je od zna\u010daja za postupanje u upravnoj stvari, organ \u0107e o tome informisati stranku (stav 3).\u00a0U upravnom postupku treba da postoji stalna saradnja organa sa strankom i drugim u\u010desnicima u svrhu za\u0161tite njihovih prava i pravnih interesa, kao i obezbe\u0111enja zakonitosti.<\/strong> Tome slu\u017ei i ovo na\u010delo. Dakle, ZUP govori o neznanju i neukosti u\u010desnika u postupku. Kod neznanja uzima se u obzir neupu\u0107enost stranke (i drugih lica), tj. nepoznavanje izvesnih za nju bitnih \u010dinjenica, koje bi ina\u010de trebalo da joj budu poznate. Kod neukosti naglasak je na nevi\u010dnosti, nesnala\u017eenju, posebno na nepoznavanju propisa od strane stranke i drugih lica u postupku re\u0161avanja upravne stvari. Da bi se takva lica sa\u010duvala od nepovoljnih posledica po njihova prava i interese, organ je du\u017ean da im pru\u017ei potrebnu pomo\u0107 onda kada je to po njegovoj oceni potrebno. \u010clanom 9. ZUP-a je propisano n<\/strong>a\u010delo delotvornosti i ekonomi\u010dnosti<\/strong> postupka kojim je predvi\u0111eno da je organ du\u017ean da strankama omogu\u0107i da uspe\u0161no i celovito ostvare i za\u0161tite prava i pravne interese (stav 1). Postupak se vodi bez odugovla\u010denja i uz \u0161to manje tro\u0161kova po stranku i drugog<\/strong> u\u010desnika u postupku<\/strong>, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvr\u0111ivanje \u010dinjeni\u010dnog stanja (stav 2). Organ je du\u017ean da po slu\u017ebenoj du\u017enosti, u skladu sa zakonom, vr\u0161i uvid u podatke<\/strong> o \u010dinjenicama neophodnim za odlu\u010divanje o kojima se vodi slu\u017ebena evidencija,<\/strong> da ih pribavlja i obra\u0111uje<\/strong> (stav 3). Organ mo\u017ee od stranke da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu<\/strong> identifikaciju i dokumente koji potvr\u0111uju \u010dinjenice o kojima se ne vodi slu\u017ebena<\/strong> evidencija<\/strong> (stav 4). Prema tome, ZUP na nivo na\u010dela izdi\u017ee odredbu po kojoj su organi koji postupaju u upravnom postupku du\u017eni da po slu\u017ebenoj du\u017enosti pribave sve podatke o odlu\u010dnim \u010dinjenicama<\/strong> koji se vode u slu\u017ebenim evidencijama, te da ne smeju da zahtevaju od stranke da ih ona dostavi.<\/strong> Podizanjem na nivo na\u010dela ova odredba postaje obavezuju\u0107a u<\/strong> svim upravnim oblastima, bez obzira na odredbe posebnih propisa koji ih ure\u0111uju. Na\u010delo<\/strong> je razra\u0111eno u odgovaraju\u0107oj odredbi u delu zakona koji ure\u0111uje dokazni postupak, a novina<\/strong> je propisivanje prekr\u0161ajne odgovornosti za rukovodioca organa koji zahteva od stranke da<\/strong> dostavi podatke koji se vode u slu\u017ebenim evidencijama, kao i za rukovodioca organa koji vodi<\/strong> slu\u017ebenu evidenciju, a ne dostavi blagovremeno tra\u017eene podatke organu koji vodi upravni<\/strong> postupak<\/strong>.[10]<\/a><\/p>\n <\/p>\n Advokatskom tarifom[11]<\/sup><\/a> propisano da je cena podneska za upis u katastar \u2013 neprocenjivi predmeti iznosi 24.750,00 RSD<\/strong>.<\/p>\n <\/p>\n \u010clanom 7. Zakona o zabrani diskriminacije kao oblik diskriminacije propisana je posredna diskriminacija koja postoji ako naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog li\u010dnog svojstva, u nepovoljniji polo\u017eaj u pore\u0111enju sa drugim licima u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. Prilikom propisivanja odre\u0111enog uslova koji va\u017ei za sve, treba uzeti u obzir da se ne sme zanemariti \u010dinjenica da odre\u0111ena grupa lica, zbog svog li\u010dnog svojstva ima druga\u010diju poziciju ili situaciju, i da ukoliko se ta situacija ne uva\u017ei ona mo\u017ee dovesti do nejednakog tretmana, odnosno do diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n U obrazlo\u017eenju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture kao cilj zakona navedena je reforma katastra, odnosno pove\u0107anje a\u017eurnosti, ubrzavanje i pojednostavljivanje procedure upisa u katastar i prevazila\u017eenje problema i pote\u0161ko\u0107a koje usporavaju tok postupka i nepovoljno uti\u010du na njegovu ukupnu efikasnost i ostvarenje osnovnih ciljeva zakona. Sa druge strane, u analizi efekata zakona[12]<\/a> na pitanje da li izabrane opcije omogu\u0107avaju ravnopravan tretman, ili dovode do direktne ili indirektne diskriminacije razli\u010ditih kategorija lica (npr. na osnovu imovnog stanja, nacionalne pripadnosti, etni\u010dkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bra\u010dnog statusa ili drugih li\u010dnih svojstava), dat je odgovor da predlo\u017eene izmene nisu od uticaja na ravnopravnost svih u\u010desnika u pravnom saobra\u0107aju. Navedena analiza govori da nije uzeto u obzir kako \u0107e predlo\u017eena re\u0161enja pogoditi odnosno uticati na socioekonomski ugro\u017eena lica, pri \u010demu Poverenik isti\u010de da ta grupa ljudi nije homogena ve\u0107 heterogena i \u010dine je gra\u0111ani razli\u010ditog \u017eivotnog doba, obrazovanja, imovinskog stanja, sa invaliditetom ili razli\u010ditim zdravstvenim stanjem, pripadnici nacionalnih, verskih, etni\u010dkih i drugih manjina… Dakle, va\u017eno je razumeti da u okviru jedne grupe ljudi se mo\u017ee na\u0107i vi\u0161e grupa koje su prema praksi Poverenika, sudova, drugih organa i prema brojnim istra\u017eivanjima u ve\u0107em riziku od diskriminacije.\u00a0 S tim u vezi, Poverenik posebno ukazuje da ukoliko je jedno lice diskriminisano po osnovu dva ili vi\u0161e li\u010dnih svojstava bez obzira da li se uticaj pojednih li\u010dnih svojstava mo\u017ee razgrani\u010diti (vi\u0161estruka diskriminacija) ili se ne mo\u017ee razgrani\u010diti (intersekcijska diskriminacija), tada govorimo o te\u0161kim oblicima diskriminacije koji su propisani \u010dlanom 13. stav 1. ta\u010dka 5) Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Analiza zakonskog uslova koji propisuje da stranke mogu podnositi zahtev za upis u katastar nepokretnosti isklju\u010divo putem e \u2013 \u0161altera, preko profesionalnih korisnika, odnosno advokata i geodetskih organizacija, sa aspekta Ustava, Zakona o zabrani diskriminacije i drugih relevantnih propisa, pokazala je da su o\u010digledno stavljene u nejednak polo\u017eaj osobe slabijeg imovnog stanja, kao i osobe sa ni\u017eim nivoom prihoda<\/strong>. Postavljanjem navedenih uslova u \u010dlanu 25. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture uskra\u0107ena je mogu\u0107nost da se gra\u0111ani i gra\u0111anke neposredno obrate Slu\u017ebi za katastar dolaskom na \u0161alteru ili putem po\u0161te ve\u0107 se kao obaveza propisuje obra\u0107anje upravnom organu isklju\u010divo preko e-\u0161altera, pri \u010demu ispravnost dokumentacije koja se prila\u017ee mora prethodno biti proverena od strane profesionalnih korisnika (advokata i geodetske organizacije). Ono \u0161to je izvesno da \u0107e ovaj na\u010din podno\u0161enja zahteva, pored isklju\u010divanja velikog broja gra\u0111ana dovesti i do njihovog dodatnog finansijskog optere\u0107enja jer \u0107e pored republi\u010dkih administrativnih taksi morati da plate i usluge advokata i geodetskih organizacija. Poverenik ukazuje da prema va\u017ee\u0107oj advokatskoj tarifi ova taksa je 24.000,00 dinara. Poverenik tako\u0111e ukazuje da ovakvo zakonsko re\u0161enje umanjuje dostupnost Slu\u017ebi za katastar nepokretnosti i posebno neopravdano nepovoljnije poga\u0111a, pre svega, siroma\u0161ne gra\u0111ane i one sa manjim prihodima. Dakle, naizgled neutralna odredba, posredno diskrimini\u0161e i mo\u017ee da dovede u neopravdano nepovoljniji polo\u017eaj pripadnike i drugih ugro\u017eenih grupa koje su ina\u010de u ve\u0107em riziku od diskriminacije i siroma\u0161tva, kao \u0161to su osobe sa invaliditetom i stariji gra\u0111ani, pripadnici romske nacionalne manjine.., isklju\u010duje i osobe koje nemaju tehni\u010dke mogu\u0107nosti i digitalne ve\u0161tine.<\/p>\n <\/p>\n Jedno od osnovnih na\u010dela Ustava Republike Srbije, kao i Zakona o zabrani diskriminacije je da svi moraju biti pred zakonom jednaki i da je zabranjena diskriminacija po bilo kom osnovu, pa i po osnovu imovnog stanja, nivoa prihoda ali i drugih stvarnih ili pretpostavljenih li\u010dnih svojstava. Gra\u0111anima je uskra\u0107eno pravo na izbor da se opredele, u zavisnosti od finansijskih, tehni\u010dkih i drugih mogu\u0107nosti, za na\u010din na koji \u0107e podneti zahtev za upis prava, odnosno promene prava u Katastar nepokretnosti. Podno\u0161enje zahteva za upis u katastar preko e-\u0161altera uz obavezu dostavljanja dokumenata u formi elektronskog dokumenta, odnosno ukoliko nije izvorno nastao u elektronskoj formi digitalizovane kopije dokumenata \u010diju je istovetnost potvrdio profesionalni korisnik, ne daje nikakvu mogu\u0107nost izbora, ve\u0107 uslovljava sve gra\u0111ane da imaju dovoljno novca, tehni\u010dke mogu\u0107nosti i digitalne ve\u0161tine.<\/p>\n <\/p>\n Pored toga \u0161to su odredbe \u010dlana 18. i \u010dlana 25. stav 1. diskriminatorne, Poverenik tako\u0111e ukazuje da su Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture propisani kra\u0107i rokovi od rokova predvi\u0111enih Zakonom o op\u0161tem upravnom postupku koji predstavlja sistemski zakon, i to tako \u0161to su prete\u017eno samo skra\u0107eni rokovi za gra\u0111ane (npr. rok za \u017ealbu 8 dana\u2013\u010dlan 42. i 43. Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture), dok rokovi za postupanje npr. drugostepenog organa nisu skra\u0107eni ve\u0107 je navedeni rok 60 dana (\u010dlan 44. Zakona) iako ZUP u \u010dlanu 174. daje mogu\u0107nost da se posebnim zakonom propi\u0161e kra\u0107i rok za postupanje organa. U tom smislu propisivanje kra\u0107ih rokova za stranke kao \u0161to je rok za \u017ealbu 8 dana umesto 15 dana propisanih ZUP-om dodatno umanjuje mogu\u0107nost gra\u0111aninu da ostvari svoje pravo upisa u katastar nepokretnosti, \u010dime se tako\u0111e uti\u010de na ostvarivanje prava na u\u017eivanje imovine i na pravnu sigurnost i pouzdanost katastra kao javne evidencije, odnosno osnovnog i javnog registra, koji sadr\u017ei prostorne i opisne podatke o nepokretnostima, podatke o stvarnim pravima na njima, kao i drugim pravima i \u010dinjenicama \u010diji je upis u katastar predvi\u0111en zakonom. Na ovaj na\u010din se kr\u0161e odredbe \u010dlana 36. Ustava kojima se jem\u010di pravo na jednaku za\u0161titu prava i na pravno sredstvo, odnosno kojima se jem\u010di jednaka za\u0161tita prava pred sudovima i drugim dr\u017eavnim organima, imaocima javnih ovla\u0161\u0107enja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.<\/p>\n Pored toga, obra\u0107anja gra\u0111ana Povereniku ukazuju da se od njih zahteva da plate republi\u010dku administrativnu taksu kao i verifikaciju priloga od strane advokata i geodetske organizacije i kada je gre\u0161ku prilikom upisa u\u010dinila Slu\u017eba za katastar, \u0161to dodatno pokazuje da ovako propisane odredbe pored ve\u0107 nametnute obaveze koja nije u skladu sa Ustavom, se u praksi zloupotrebljavaju i da je su\u0161tinski cilj da se Slu\u017eba za katastar \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e odalji od gra\u0111ana, umesto da im pomogne da upi\u0161u svoje pravo i time omogu\u0107e pouzdanost u javne knjige, odnosno da je lice koje je upisano u katastar zaista vlasnik, da nema tereta na nepokretnosti i sl. To dovodi do pravne nesigurnosti jer zbog nedostatka novca gra\u0111ani ne\u0107e mo\u0107i da steknu pravo na svojinu na nepokretnosti koja se u skladu sa zakonom sti\u010de upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovaraju\u0107i na\u010din odre\u0111en zakonom. Na ovaj na\u010din se zadire i u Ustavom zajam\u010deno pravo na mirno u\u017eivanje svojine i drugih imovinskih prava ste\u010denih na osnovu zakona.<\/p>\n <\/p>\n Pored \u010dinjenice da propisivanje ovakvih uslova, prema mi\u0161ljenju Poverenika nije u saglasnosti sa navedenim \u010dlanovima Ustava Republike Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije, mo\u017ee se uo\u010diti da odredbe Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture nisu u saglasnosti ni sa drugim sistemskim zakonima kao \u0161to je Zakon o op\u0161tem upravnom postupku, Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik ukazuje da je jo\u0161 2017. godine prilikom davanja mi\u0161ljenja na Nacrt zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ukazao da pojedina predlo\u017eena re\u0161enja u Nacrtu zakona bi mogla da dovedu u nejednak polo\u017eaj pojedina lica koja, izme\u0111u ostalog, i zbog svojih li\u010dnih svojstava nemaju pristup elektronskim komunikacijama (siroma\u0161tvo, pojedine marginalizovane grupe, starosno doba, invaliditet i sl.).<\/p>\n <\/p>\n U predlogu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, Poverenik je podsetio i na raniju praksu Ustavnog suda, kao na primer kada je vr\u0161ena ocena ustavnosti i zakonitosti Zakona o eksproprijaciji (IUz \u2013 17\/2011 od 23. maja 2013. godine). Ustavni sud je istakao pitanje saglasnosti osoporene odredbe sa na\u010delom jedinstva pravnog poretka. Tako je Ustavni sud zauzeo stav da \u201eustavno na\u010delo jedinstva pravnog poretka nala\u017ee da osnovni principi i pravni instituti predvi\u0111eni zakonima kojima se na sistemski na\u010din ure\u0111uje jedna oblast dru\u0161tvenih odnosa budu po\u0161tovani i u posebnim zakonima, pa i u slu\u010daju kada je sistemskim zakonom izri\u010dito propisana mogu\u0107nost druga\u010dijeg ure\u0111ivanja istih pitanja\u201c. U konkretnoj situaciji, sistemski zakon, prema shvatanju Ustavnog suda jeste Zakon o op\u0161tem upravnom postupku (ZUP). Ustavni sud je naveo da je tim zakonom dozvoljeno \u201edruga\u010dije ure\u0111ivanje\u201c odnosno odstupanje od pravila op\u0161teg upravnog postupka, pod uslovom da sva propisana odstupanja budu u saglasnosti s osnovnim na\u010delima ZUP-a. Ustavni sud je u svom obrazlo\u017eenju tada naveo \u201ene mogu se dovesti u pitanje osnovna na\u010dela upravnog postupka, kao \u0161to su za\u0161tita stranaka u postupku, odnosno za\u0161tita prava pojedinaca…\u201c. Ustavni sud zaklju\u010duje da se u konkretnom slu\u010daju slabi polo\u017eaj jedne strane u postupku i time dovodi u pitanje ostvarenje \u0161to lak\u0161e za\u0161tite njenih prava u tom postupku, a \u0161to jeste jedno od osnovnih na\u010dela op\u0161teg upravnog postupka. U skladu s tim, Ustavni sud je stao na stanovi\u0161te da \u201eza\u0161tita javnog interesa ne mo\u017ee biti obezbe\u0111ena\u00a0 na \u0161tetu na\u010dela zakonitosti, odnosno neosnovanog odstupanja od sistemskih re\u0161enja, koje tako\u0111e mora biti za\u0161ti\u0107eno, ne samo na osnovu odredaba Zakona o op\u0161tem upravnom postupku, kao sistemskog zakona iz ove oblasti, ve\u0107 i na osnovu svakog posebnog zakona kojim su regulisana pitanja upravnog postupka u oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, koja su predmet tog zakona, u konkretnom slu\u010daju Zakona o eksproprijaciji\u201c. Prema stavu suda takvo re\u0161enje je suprotno ustavnom na\u010delu jedinstva pravnog poretka, te je, shodno tome, neustavno.<\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n Praksa Poverenika, kao i brojna istra\u017eivanja pokazuju da je siroma\u0161tvo jedan od osnovnih uzroka nejednakosti u dru\u0161tvu. Tako primera radi prema rezultatima istra\u017eivanja, koje je Poverenik sproveo u novembru 2023. godine\u00a0 ukazuju da su jedna od dve grupe koje su najvi\u0161e diskriminisane, siroma\u0161ni gra\u0111ani, i to u svim oblastima dru\u0161venog \u017eivota. Ovakvi nalazi istra\u017eivanja ne \u010dude imaju\u0107i u vidu da socioekonomski ugro\u017eena lica nisu homogena grupa, ve\u0107 da tu grupu, kao \u0161to je ve\u0107 navedeno, izme\u0111u ostalog \u010dine i grupe koje su u ve\u0107em riziku od diskriminacije, kao \u0161to su stariji gra\u0111ani, osobe sa invaliditetom, gra\u0111ani koji \u017eive u manje razvijenim i ruralnim podru\u010dijima, Romi i dr.<\/p>\n <\/p>\n Po\u010detkom 2023. godine usvojen je Program ekonomskih reformi za period od 2023. do 2025. godine[13]<\/sup><\/a> u kojem je izme\u0111u ostalog navedeno da siroma\u0161tvo predstavlja zna\u010dajan problem u Republici Srbiji. Stopa rizika od siroma\u0161tva iznosila je 21,2% u 2021. godini, \u0161to je zna\u010dajno vi\u0161e od nivoa EU27 (16,8%, SILC, 2021). Rizik od siroma\u0161tva varira u zavisnosti od starosnih grupa, radnog statusa i tipa doma\u0107instva. Najugro\u017eenija su lica starosti 18 do 24 godine \u2013 27,7%, a zatim lica starija od 65 godina \u2013 22,7%, dok su najni\u017eu stopu rizika od siroma\u0161tva imale osobe starosti od 25 do 54 godina – 19,1%. Prag rizika od siroma\u0161tva je iznosio 24.064 dinara<\/strong> (205 evra) prose\u010dno mese\u010dno za jedno\u010dlano doma\u0107instvo. Nejednakost raspodele dohotka je visoka, jer je pokazatelj kvintilnog odnosa (S80\/S20) iznosio 5,931 u 2021. To zna\u010di da je najbogatijih 20% stanovni\u0161tva imalo 5,9 puta ve\u0107i dohodak u odnosu na 20% najsiroma\u0161nijih. D\u017eini koeficijent u Republici Srbiji je 2021. godine iznosio 33,3, \u0161to je neznatno iznad vrednosti proseka EU-27 (30,1).<\/p>\n <\/p>\n Prema poslednjim dostupnim podacima Republi\u010dkog zavoda za statistiku stopa rizika od siroma\u0161tva iznosila je 26.509,00 dinara za jedno\u010dlano doma\u0107instvo.[14]<\/a> Republi\u010dki zavod za statistiku je i ove godine izdao Izve\u0161taj o napretku u ostvarivanju ciljeva odr\u017eivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji[15]<\/sup><\/a>, u kome je dat pregled podataka za \u010ditav niz indikatora za pra\u0107enje napretka u ostvarivanju ovih ciljeva. Cilj odr\u017eivog razvoja broj 10 podrazumeva smanjenje nejednakosti, a brojna relevantna me\u0111unarodna dokumenta ozna\u010davaju da rad na socijalnom uklju\u010divanju siroma\u0161nih zahteva dobru povezanost svih sistema za\u0161tite i unapre\u0111enje koordinacije svih aktera, na svim nivoima i svim sektorima (socijalne i zdravstvene slu\u017ebe, obrazovanje i kultura, bezbednost, penzijsko-invalidsko osiguranje, tr\u017ei\u0161te rada i dr) kao i saradnju sa drugim akterima koji se bave pitanjima siroma\u0161tva, uklju\u010duju\u0107i organizacije civilnog dru\u0161tva i volonterske organizacije. Ova saradnja bi trebalo da uklju\u010duje sva pitanja koja se ti\u010du siroma\u0161tva radi omogu\u0107avanja socijalne inkluzije i ve\u0107e dru\u0161tvene uklju\u010denosti, smanjenja diskriminacije i ostvarivanja ravnopravnosti u \u0161to ve\u0107em obimu. U vezi sa ovim pitanjem, va\u017eno je napomenuti da je od velikog uticaja obaveza organa javne vlasti da prilikom dono\u0161enja propisa vr\u0161e procenu njihovog uticaja na socioekonomski ugro\u017eena lica kao i uticaj propisa na ostvarivanje na\u010dela ravnopravnosti, \u0161to je kao zakonska obaveza 2021. godine uvedeno izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Dalje, kada je re\u010d o polo\u017eaju starijih<\/strong>, u Posebnom izve\u0161taju Poverenika o diskriminaciji starijih gra\u0111ana[16]<\/a> ukazano je da je op\u0161ti utisak da starije osobe u Srbiji ne koriste nove tehnologije u dovoljnoj meri, te da osobe starije od 65 godina \u017eivota spadaju u jednu od kategorija pod najve\u0107im rizikom od digitalne isklju\u010denosti<\/strong>. Iako je ova uzrasna grupa pokazala veliko interesovanje da nau\u010di da koristi informacione i komunikacine tehnologije, njihove digitalne ve\u0161tine su minimalne.[17]<\/sup><\/a> Kao zna\u010dajan podatak navedeno je da 43% ispitanika ne koristi internet, a da od 57% on<\/em>ih koji se njime slu\u017ee vi\u0161e od 90% ne koristi e-usluge.<\/em><\/strong> U istra\u017eivanju se isti\u010de da je jedan od najzna\u010dajnijih elemenata borbe protiv digitalne isklju\u010denosti rad na edukaciji starijih. Istra\u017eivanje je pokazalo i velike razlike izme\u0111u starijih sa vi\u0161im i ni\u017eim nivoom obrazovanja u pogledu digitalne uklju\u010denosti (78% starijih sa visokim nivoom obrazovanja poseduje ra\u010dunar, a 74% pametan telefon, dok 79% starijih sa osnovnim obrazovanjem ne poseduje ra\u010dunar, a 86% njih nema pametan telefon). Mesto stanovanja tako\u0111e je povezano sa opremljeno\u0161\u0107u ra\u010dunarom (63% gradskog starijeg stanovni\u0161tva ima ra\u010dunar, a 57% pametan telefon, dok svega<\/strong> 11% <\/strong>seoskog ima ra\u010dunar<\/strong>, a <\/strong>svega<\/strong> 9% <\/strong>pametan telefon)<\/strong>. Iako svega 18% ispitanika samostalno koristi internet, \u010dak 74% smatra da im se nikada nije desilo da nisu mogli ostvariti odre\u0111eno pravo\/obavezu zbog pomanjkanja digitalnih znanja i ve\u0161tina<\/strong>.<\/p>\n <\/p>\n U izve\u0161taju Osnovna prava starijih osoba: obezbe\u0111ivanje pristupa javnim uslugama u digitalnim dru\u0161tvima[18]<\/sup><\/a> ukazuje da dve velike transformacije oblikuju budu\u0107nost Evrope: demografsko starenje i digitalna transformacija svakodnevnog \u017eivota, uklju\u010duju\u0107i digitalizaciju javnih i privatnih usluga. Do 2050. godine, 30% stanovni\u0161tva EU ima\u0107e 65 i vi\u0161e godina. Ova demografska promena uti\u010de na sve aspekte \u017eivota i ima va\u017ene ekonomske i dru\u0161tvene implikacije. Podaci pokazuju da samo 1 od 4 osobe u EU u dobi od 65 do 74 godine ima barem osnovne digitalne ve\u0161tine, zbog \u010dega mogu biti li\u0161eni osnovnih prava, pristupu zdravstvenoj za\u0161titi ili penzijama. Iz ovih razloga neophodno je da sve zemlje razmatraju digitalizaciju iz perspektive osnovnih prava i osiguraju jednak pristup digitalnim informacijama i uslugama za sve starije osobe.<\/p>\n Da bi se osigurao pristup javnim uslugama za sve, trebalo bi obezbediti: u\u010de\u0161\u0107e starijih u dizajnu i razvoju digitalnih javnih usluga kako bi odgovorili na njihove potrebe; razvoj potrebnih ve\u0161tina za kori\u0161\u0107enje digitalnih alata; borbu protiv ejd\u017eizma, podsticanje vr\u0161nja\u010dkog u\u010denja i me\u0111ugeneracijsku obuku; sistematsko prikupljanje podataka o digitalnoj pismenosti starijih od 74 godine. Edukacijom starijih za kori\u0161\u0107enje IKT alata i pametnih ure\u0111aja, bi trebalo obuhvatiti \u0161to ve\u0107i broj lica, kako bi se omogu\u0107ilo da ravnopravno koriste sve pogodnosti koje ove tehnologije pru\u017eaju. Potrebno je voditi ra\u010duna o obezbe\u0111ivanju usluga i na tradicionalna na\u010din, kako odre\u0111eni broj korisnika ne bi bio izostavljen<\/strong>.<\/p>\n Pored toga, Poverenik skre\u0107e pa\u017enju i da osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji, predstavljaju jednu od najugro\u017eenijih grupa u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota. Imaju\u0107i u vidu brojnost i raznovrsnost problema sa kojima se svakodnevno suo\u010davaju, rasprostranjenost stereotipa i predrasuda, kao i socijalni i ekonomski polo\u017eaj u kome se nalaze, u ve\u0107em riziku su od diskriminacije, a neretko su izlo\u017eene i vi\u0161estrukoj i intersekcijskoj diskriminaciji. Kao i prethodnih godina, i tokom 2023. godine Povereniku je upu\u0107en ve\u0107i broj pritu\u017ebi izme\u0111u ostalog i zbog informacione i komunikacione nepristupa\u010dnosti, odnosno zbog pote\u0161ko\u0107a prilikom ostvarivanja raznih prava i usluga, a koji predstavlja jedan od osnovnih preduslova za ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota. Upravo prepoznaju\u0107i va\u017enost re\u0161avanja problema pristupa\u010dnosti stambenih zgrada, Ministarstvo je u prethodnom periodu postupaju\u0107i po inicijativi Poverenika predlo\u017eilo deo izmena Zakona o planiranju i izgradnji, koje je nakon utvr\u0111ivanja predloga zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, vrlo brzo i usvojen u Narodnoj skup\u0161tini.<\/p>\n Na kraju, Poverenik ukazuje da je Strategijom razvoja digitalnih ve\u0161tina u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine[19]<\/sup><\/a> izme\u0111u ostalog predvi\u0111eno da je neophodno posebnu pa\u017enju posvetiti preduzimanju mera kako bi se stvorile inkluzivnije i pravednije mogu\u0107nosti za grupe koje su imale manje mogu\u0107nosti da koriste digitalne tehnologije i da razviju osnovne digitalne ve\u0161tine iz razloga starosnog doba, fizi\u010dke sposobnosti, svesti, geografskog podru\u010dja, nivoa obrazovanja, cena i dr. i izvr\u0161iti akreditaciju programa obuka za razvoj digitalnih ve\u0161tina gra\u0111ana uz razvoj modela pove\u0107anog pristupa gra\u0111anima koji pripadaju osetljivim kategorijama. U ovoj strategiji je navedeno i da odre\u0111eni broj gra\u0111ana nema osnovne digitalne ve\u0161tine, a potreba pra\u0107enja informacija na savremenim ure\u0111ajima, kao i potreba ostvarivanja kontakta i pristupa razli\u010ditim uslugama u dru\u0161tvu, nala\u017ee neophodnost razvoja ove vrste digitalnih interaktivnih ve\u0161tina. Zbog toga bi gra\u0111ane u \u0161to ve\u0107em broju trebalo obu\u010diti osnovnim digitalnim ve\u0161tinama, koje obuhvataju u\u010denje osnova o tome kako pametni telefoni i internet zajedno funkcioni\u0161u u dostavljanju aplikacija, informacija i poruka, uklju\u010duju\u0107i ve\u0161tine pode\u0161avanja novih naloga i kreiranja lozinki, istra\u017eivanja, pretrage, preuzimanja i kori\u0161\u0107enja mre\u017enih i mobilnih aplikacija. U ovoj strategiji je navedeno i da je potrebno sprovoditi kampanje koje za cilj imaju podizanje nivoa svesti gra\u0111ana o potrebi usvajanja digitalnih ve\u0161tina i podizanja nivoa zainteresovanosti naro\u010dito pojedinih osetljivih dru\u0161tvenih grupa, kao i da \u0107e klju\u010dni pokazatelji u\u010dinka predvi\u0111enih ciljeva biti detaljno razra\u0111eni u okviru akcionih planova.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, a naro\u010dito potrebu za pobolj\u0161anjem polo\u017eaja osoba slabijeg imovnog stanja i\/ili osoba sa ni\u017eim nivoom prihoda, starijih gra\u0111ana, osoba sa invaliditetom ali i drugih grupa koje su u ve\u0107em riziku od diskriminacije, upu\u0107ujemo ovu inicijativu za izmenu \u010dlana 18. i 25. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture.<\/p>\n <\/p>\n Pored toga, a imaju\u0107i u vidu nadle\u017enost Ministarstva, a da se u konkretnom slu\u010daju ne radi o povredi prava iz nadle\u017enosti Poverenika, koristimo priliku i da Vas obavestimo da nam se obratila i Advokatska komora Srbije ukazuju\u0107i da je Republi\u010dki geodetski zavod nedavno na svojoj zvani\u010dnoj stranici, kao i na dru\u0161tvenim mre\u017eama i drugim sredstvima javnog informisanja, objavio statisti\u010dke podatke za mart 2024. godine \u2013 liste profesionalnih korisnika, me\u0111u kojima su i advokati, sa najve\u0107im brojem re\u0161enih predmeta, podnetih i odbijenih zahteva, pozivaju\u0107i se na Zakon o slobodnom pristupa informacijama od javnog zna\u010daja uz napomenu da je svaka objavljena informacija informativnog karaktera i da \u0107e ovo ubudu\u0107e biti redovna praksa svakog meseca. Advokatska komora Srbije je istakla da je ovakvo postupanje Republi\u010dkog geodetskog zavoda nezakonito i \u0161tetno za advokaturu koja je Ustavom Republike Srbije definisana kao samostalna i nezavisna slu\u017eba, te da niko, pa ni Republi\u010dki geodetski zavod ne sme da vrednuje rad advokata, a pogotovo ne da javno objavljuje rang liste na kojima se pod punim imenom i prezimenom advokati karakteri\u0161u kao uspe\u0161ni ili neuspe\u0161ni. Napomenuli su i da navedeno nije u skladu sa jednim od osnovnih pravila Zakona o advokaturi, kao ni Kodeksom profesionalne etike advokata koji zabranjuju reklamiranje advokata.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da ste u dosada\u0161njem radu detaljno razmatrali inicijative Poverenika, verujemo da \u0107ete detaljno razmotriti i ovu inicijativu potvr\u0111uju\u0107i Va\u0161u privr\u017eenost principu jednakosti i izgradnji dru\u0161tva u kome svi u\u017eivaju isti tretman i imaju jednake \u0161anse i mogu\u0107nosti u ostvarivanju prava, \u0161to je temeljna vrednost svakog demokratskog dru\u0161tva.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 79\/05, 101\/07, 95\/10, 99\/14, 47\/18 i 30\/18 \u2013 dr. zakon<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/2009 i 52\/2021, \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7.<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SCG – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 9\/03, 5\/05, 7\/05 – ispr. i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 12\/10 i 10\/15<\/p>\n [5]<\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (\u201eSl. glasnik RS – Me\u0111unarodni ugovori\u201d, broj 42\/09)<\/p>\n [6]<\/a> Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, \u010dlan 4.<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [8]<\/a>\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 33\/06 i 13\/16<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u201c, br. 6\/80 i 36\/90, \u201eSlu\u017ebeni list SRJ\u201c, br. 29\/96 i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 115\/05 – dr. zakon<\/p>\n [10]<\/a> Praktikum za primenu zakona o op\u0161tem upravnom postupku, Autori: Prof. dr Zoran R. Tomi\u0107, Prof. dr Dobrosav Milovanovi\u0107, Doc. dr Vuk Cuci\u0107, Brograd 2027. godine<\/p>\n [11]<\/a>\/https:\/\/www.paragraf.rs\/propisi_download\/advokatska_tarifa_tabelarni_prikaz_nagrada_sa_zapocetim_satom.pdf<\/p>\n [12]<\/a> https:\/\/www.srbija.gov.rs\/prikaz\/739626<\/p>\n [13]<\/a> https:\/\/www.mfin.gov.rs\/upload\/media\/G8MXn2_63e625e554bd3.pdf<\/a><\/p>\n [14]<\/a> RZS, publikacija: Svetski dan borbe protiv siroma\u0161tva, 17.10.2023. godine, dostupno na: chrome-extension:\/\/efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj\/https:\/\/publikacije.stat.gov.rs\/G2023\/Pdf\/G202327024.pdf<\/p>\n [15]<\/a> https:\/\/sdg.indikatori.rs\/media\/1621\/izvestaj-o-napretku-u-ostvarivanju-ciljeva-odrzivog-razvoja-do-2030-godine-u-srbiji-2022.pdf<\/a><\/p>\n [16]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/poseban-izvestaj-o-diskriminaciji-starijih.pdf<\/p>\n [17]<\/a> https:\/\/www.redcross.org.rs\/media\/6183\/starenje-i-digitalna-ukljucenost-web.pdf<\/a><\/p>\n [18]<\/a> Fundamental rights of older people: ensuring access to public services in digital societies<\/em>, Agencija EU za osnovna prava (FRA), 2023, dostupno na: https:\/\/fra.europa.eu\/en\/publication\/2023\/older-people-digital-rights<\/a><\/p>\n [19]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 21\/20<\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
385-24 Inicijativa za izmenu zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i infrastrukture<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n