Novak Nedi\u0107, generalni sekretar<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Nemanjina 11<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Predmet<\/strong>: Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti<\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Nedi\u0107u,<\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratili su se polaznici programa \u201eAA\u201c i ukazali na problem zapo\u0161ljavanja visokoobrazovanih Roma u dr\u017eavnoj upravi. Naime, u dopisu su naveli da je program \u201eAA\u201c predvi\u0111en za minimum 100 kandidata romske nacionalnosti otvoren u maju 2021. godine u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu Srbije u partnerstvu sa Kancelarijom romske inicijative, Fondacije za otvoreno dru\u0161tvo i Gra\u0111anskog pokreta Opre Roma Srbija. Pojasnili su da je program namenjen pripadnicima romske nacionalnosti sa ste\u010denim visokim obrazovanjem, koji nisu zaposleni u javnoj upravi, a sve sa ciljem unapre\u0111enja njihovih profesionalnih kompetencija za rad u organima uprave kao i zapo\u0161ljavanja Roma i Romkinja koji uspe\u0161no zavr\u0161e program. Zaklju\u010dkom Vlade Republike Srbije 05 Broj: 112-4510\/2022 od 9. juna 2022. godine data je saglasnost za radno anga\u017eovanje 44 lica, pripadnika romske nacionalne manjine koja su uspe\u0161no zavr\u0161ila program stru\u010dnog osposobljavanja Roma za 2021. godinu u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu. U svom obra\u0107anju su naveli da je predsednik Republike Srbije najavio zapo\u0161ljavanje 100 visokoobrazovanih mladih Roma u javnoj administraciji, kao i da je kontekstu \u201eSrbija 2025\u201c ohrabrio Vladu da oja\u010da i pove\u0107a zastupljenost Roma u dr\u017eavnoj upravi, te da je prema navodima predsednice Vlade zapo\u0161ljavanje Roma u dr\u017eavnoj upravi va\u017ean korak ka izgradnji inkluzivnog dru\u0161tva kao i emancipaciji i integraciji Roma. Sprovo\u0111enje samog zapo\u0161ljavanja po ovom Programu u trajanju do godinu dana bilo je povereno Ministarstvu za dr\u017eavnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i dru\u0161tveni dijalog, me\u0111utim proaktivne mere su izostale te polaznici programa nemaju informaciju ko je nadle\u017ean za pitanje zapo\u0161ljavanja Roma i Romkinja. Dalje je navedeno da je odre\u0111eni broj visokobrazovanih Roma i Romkinja zasnovao ugovore van radnog odnosa, odnosno ugovore o privremenim\u00a0 i povremenim poslovima. Ukazali su da je od 44 lica za koja je data saglasnost anga\u017eovano svega 19 lica i to na period od godinu dana. Da plate odnosno naknade za rad anga\u017eovanih nisu bile isplanirane u bud\u017eetu nego su ispla\u0107ivane iz dr\u017eavnih rezervi. Da je nekima od pomenutih 19 lica koja su anga\u017eovana van radnog odnosa ve\u0107 istekao ugovor i da trenutno nisu anga\u017eovani ni po kom osnovu, dok ostali nisu ni dobili priliku za rad. Da su institucije u kojima su pomenuta lica bila anga\u017eovana zatra\u017eile podr\u0161ku za nastavak radnog anga\u017eovanja ovih lica od predsednika Republike Srbije, predsednice Vlade, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i dru\u0161tveni dijalog, Ministarstva za dr\u017eavnu upravu i lokalnu samoupravu ali da nisu dobili odgovore.<\/p>\n <\/p>\n Zaklju\u010dkom Vlade 05 broj: 112-4510\/2022 od 9. juna 2022. godine Vlada se saglasila da se za 44 pripadnika, romske nacionalne manjine koja su uspe\u0161no zavr\u0161ila Program stru\u010dnog osposobljavanja Roma za 2021. godinu organizovanog od strane Nacionalne akademije za javnu upravu u skladu sa Zaklju\u010dkom Vlade 05 broj: 151-8061\/2020 od 15. oktobra 2020. godine, obezbedi radno anga\u017eovanje na poslovima koji odgovaraju njegovoj\/njenoj \u0161kolskoj spremi u trajanju od jedne godine po\u010dev od 1. septembra 2022. godine sa naknadom koja \u0107e biti ispla\u0107ena u visini plate radnog mesta na kojem je lice radno anga\u017eovano, a na osnovu potpisanog ugovora o radnom anga\u017eovanju. Dalje da se radno anga\u017eovanje obavlja u organima dr\u017eavne uprave, slu\u017ebama Vlade, okruzima, organima jedinice lokalne samouprave, javnim ustanovama i kod drugih korisnika javnih sredstava. Pod ta\u010dkom 3. da \u0107e Ministarstvo dr\u017eavne uprave i lokalne samouprave u saradnji sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu dostaviti spiskove lica iz ta\u010dke 1. ovog zaklju\u010dka Generalnom sekretarijatu Vlade sa punim podacima o vrsti \u0161kolske spreme, mestu prebivali\u0161ta\/boravi\u0161ta iskazanim mestom rada i drugim podacima neophodnim za realizaciju ta\u010dke 1. ovog zaklju\u010dka. Da isplatu naknada iz ta\u010dke 1. ovog zaklju\u010dka vr\u0161i Ministarstvo dr\u017eavne uprave i lokalne samouprave, a o na\u010dinu isplate Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i dru\u0161tveni dijalog zaklju\u010di\u0107e sporazum sa organom ili ustanovom kod koga je lice anga\u017eovano. Pod ta\u010dkom 5. da pra\u0107enje realizacije ovog zaklju\u010dka vr\u0161i Generalni sekretarijat Vlade, a izve\u0161taj o realizaciji podnosi se tromese\u010dno Kabinetu predsednika Vlade i Kabinetu predsednika Republike. Dalje da \u0107e sredstva za realizaciju zaklju\u010dka biti obezbe\u0111ena u bud\u017eetu za 2022. godinu. Na kraju, da je radi realizacije ovaj zaklju\u010dak potrebno dostaviti Ministarstvu dr\u017eavne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i dru\u0161tveni dijalog i Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, a radi informisanja Ministarstvu finansija, Kabinetu predsednika Republike, Kabinetu predsednika Vlade, Koordinacionom telu za unapre\u0111enje polo\u017eaja i socijalno uklju\u010divanje Roma i Romkinja i pra\u0107enje realizacije Strategije za socijalno uklju\u010divanje Roma i Romkinja u RS za period od 2016. do 2025. godine.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 33. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/a> propisano je da Poverenik prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa, inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa i daje mi\u0161ljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije, dok je ta\u010dkom 9. istog \u010dlana propisano da upu\u0107uje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije<\/p>\n \u010clanom 14. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano da se posebne mere iz stava 1. ovog \u010dlana primenjuju dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako zakonom nije druga\u010dije propisano.<\/p>\n <\/p>\n Tako\u0111e i Komitet Ujedinjenih nacija za eliminisanje rasne diskriminacije je dao Op\u0161tu preporuku XXVII pod nazivom \u201eDiskriminacija Roma\u201c. Komitet je preporu\u010dio da dr\u017eave ugovornice Konvencije preduzmu posebne mere u cilju promovisanja zapo\u0161ljavanja Roma u dr\u017eavnoj administraciji i dr\u017eavnim institucijama, kao i u privatnim firmama, kao i da usvoje i sprovedu, kad god je mogu\u0107e, na dr\u017eavnom ili lokalnom nivou, posebne mere u korist Roma prilikom zapo\u0161ljavanja u dr\u017eavnom sektoru, kao \u0161to su izvo\u0111enje javnih radova i ostale aktivnosti koje preduzima ili finansira vlada, ili posebne mere za obuku Roma za razli\u010dite stru\u010dne spreme i profesije.<\/p>\n \u00a0<\/span><\/p>\n Odredbom \u010dlana 4. stav 3. Zakona o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina[2]<\/a> propisano je da se ne\u0107e smatrati diskriminacijom mere za unapre\u0111enje pune i efektivne ravnopravnosti u zapo\u0161ljavanju, odnosno pogodnosti u slu\u010daju prestanka radnog odnosa u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije, koje su propisane odredbama posebnih zakona kojima se ure\u0111uje radno-pravni status zaposlenih u javnom sektoru, ako takve mere va\u017ee do postizanja odgovaraju\u0107e zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina koja je utvr\u0111ena tim zakonima.<\/p>\n <\/p>\n Odlukom o obrazovanju Komisije za regulatorni okvir unapre\u0111enja zapo\u0161ljavanja Roma u javnom sektoru[3]<\/a> je definisano da je zadatak Komisije da uskla\u0111uje rad nadle\u017enih organa dr\u017eavne uprave, drugih organizacija i javnih slu\u017ebi na unapre\u0111ivanju regulatornog okvira za zapo\u0161ljavanje Roma u javnom sektoru, prati, analizira i razmatra najva\u017enija pitanja u oblasti zapo\u0161ljavanja Roma u javnom sektoru sa posebnim osvrtom na stanje realizacije strate\u0161kih dokumenata i akcionih planova vezanih za ovu materiju, daje analize stanja i predloge mera za sistematsko re\u0161avanje uo\u010denih problema i uskla\u0111ivanje stavova nadle\u017enih organa dr\u017eavne uprave, drugih organizacija i javnih slu\u017ebi koje se bave pitanjem zapo\u0161ljavanja Roma, predla\u017ee i analizira efekte mera koje se sprovode u cilju zapo\u0161ljavanja Roma u javnom sektoru.<\/p>\n <\/p>\n Strategija zapo\u0161ljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine[4]<\/a> je kao op\u0161ti cilj predvidela uspostavljanje stabilnog i odr\u017eivog rasta zaposlenosti zasnovanog na znanju i dostojanstvenom radu. Mere predvi\u0111ene u Strategiji zapo\u0161ljavanja odnose se na realizaciju mera aktivne politike zapo\u0161ljavanja, unapre\u0111enje njihovog sprovo\u0111enja, kreiranje novih, kao i na unapre\u0111enje pra\u0107enja stanja i kretanja na tr\u017ei\u0161tu rada i ishoda i uticaja tih mera. Posebne mere predvi\u0111ene su za unapre\u0111enje polo\u017eaja Roma, imaju\u0107i u vidu njihovu zastupljenost i druge karakteristike koje ukazuju na nepovoljan polo\u017eaj na tr\u017ei\u0161tu rada. Dalje da je registrovana nezaposlenost Roma imala trend umerenog rasta tokom godina, \u010dime je sa oko 22.000 u 2013. porasla na oko 26.000 lica na kraju 2019. godine. Stoga, iako je u prethodnom periodu postignut odre\u0111en napredak kada je re\u010d o polo\u017eaju Roma na tr\u017ei\u0161tu rada, neophodno je i nadalje, kroz koordinisano delovanje u okviru nekoliko sistema, uticati na uzroke njihovog ote\u017eanog zapo\u0161ljavanja, kako bi se u krajnjem ishodu unapredio njihov izuzetno nepovoljan socio-ekonomski polo\u017eaj. U Strategiji je navedeno se da u javnom sektoru, i pored ustavne obaveze, procenjuje da su Romi i Romkinje zastupljeni sa manje od 0,1% (daleko ispod 2,1% zastupljenosti Roma i Romkinja u populaciji), me\u0111utim, ne postoji sistem pra\u0107enja i mere ravnopravnog zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru. Stoga da se u cilju otklanjanja predrasuda o stvarnim mogu\u0107nostima i radnim potencijalima Roma i Romkinja, pove\u0107anja zaposlenosti i ekonomske nezavisnosti koja doprinosi pobolj\u0161anju uslova i standarda \u017eivota, u okviru sistema politike zapo\u0161ljavanja kreiraju i sprovode i finansijske mere koje su u funkciji podsticanja zapo\u0161ljavanja pripadnika romske nacionalne manjine.<\/p>\n Strategija za socijalno uklju\u010divanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022\u20132030. godine[5]<\/a> kao jedan od posebnih ciljeva u klju\u010dnim oblastima koji doprinose ostvarivanju op\u0161teg cilja defini\u0161e uvo\u0111enje i primena afirmativnih mera za zapo\u0161ljavanje Roma i Romkinja u javnom sektoru. Dalje, kao jedan od posebnih ciljeva definisano je pove\u0107anje pristupa Roma i Romkinja kvalitetnom i odr\u017eivom zapo\u0161ljavanju, te je za postizanje posebnog cilja neophodno da se kroz implementaciju strategije realizuju mere koje se odnose na pove\u0107anje stope zaposlenosti Roma i Romkinja do minimalnih 25%, u skladu sa Poznanjskom deklaracijom. Tako\u0111e, potrebno je podsta\u0107i zapo\u0161ljavanje Roma i Romkinja u javnom sektoru tako da se dostigne da zastupljenost Roma i Romkinja zaposlenih u javnom sektoru bude proporcionalna procentualnoj zastupljenosti Roma i Romkinja u ukupnom stanovni\u0161tvu. Tako\u0111e, kao mera 4.1. predvi\u0111eno je uvo\u0111enje i primena afirmativnih mera za zapo\u0161ljavanje Roma i Romkinja u javnom sektoru, te da \u0107e ova mera bi\u0107e ostvarena kroz programe podsticanja zapo\u0161ljavanja koji pre svega podrazumevaju senzibilizaciju poslodavaca u javnom sektoru i primenu afirmativnih mera za zapo\u0161ljavanje, naro\u010dito obrazovanih Roma i Romkinja (s posebnom pa\u017enjom na zastupljenost \u017eena). Definisani su i pokazatelji za meru 4.1 , kao je ciljana vrednost da u 2030. godine 150 institucija sprovede afirmativne mere za zapo\u0161ljavanje Roma i Romkinja.<\/p>\n <\/p>\n Rezultati istra\u017eivanja \u201eOdnos gra\u0111ana i gra\u0111anki prema diskriminaciji\u201c<\/em> iz 2023. pokazuju da ve\u0107ina u\u010desnika istra\u017eivanja prepoznaje potrebu za boljom integracijom Roma, ali da istovremeno 52% ispitanika i dalje ima predrasudu da Romi zapravo i ne \u017eele da se zaposle, dok 39% smatra da su skloni kriminalu i prevarama.<\/p>\n <\/p>\n U istra\u017eivanju \u201ePercepcija romske zajednice o diskriminaciji\u201c[6]<\/a> u oblasti diskriminacije u zapo\u0161ljavanju, 34% Roma i Romkinja smatraju da ih poslodavci ne zapo\u0161ljavaju samo zbog toga \u0161to su Romi i Romkinje. Tako\u0111e, Romi i Romkinje se susre\u0107u sa najve\u0107im barijerama u fazi zapo\u0161ljavanja (60%) \u2013 \u010detiri puta \u010de\u0161\u0107e nego na samom poslu (15%). Ipak, relativno mali broj Roma i Romkinja u radnom odnosu ima uticaja na manji procenat opa\u017eanja diskriminacije na radnom mestu. Tri \u010detvrtine Roma i Romkinja smatraju da ne napreduju na poslu zbog ni\u017eeg obrazovanja. Mere za lak\u0161e zapo\u0161ljavanje Roma i Romkinja podr\u017eava 96% anketiranih.<\/p>\n <\/p>\n Obrazovanje je od su\u0161tinskog zna\u010daja, ne samo kao na\u010din izlaska iz siroma\u0161tva, ve\u0107 i kao preduslov za potpuno uklju\u010divanje u sve druge segmente dru\u0161tvenog \u017eivota. Dobro obrazovanje pru\u017ea deci, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, priliku da razviju svoje potencijale, steknu ve\u0161tine i znanje koja \u0107e im omogu\u0107iti da se aktivno uklju\u010de u sve dru\u0161tvene tokove i da postanu konkurentni na tr\u017ei\u0161tu rada.<\/p>\n <\/p>\n U Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju za 2023. godinu[7]<\/a> istaknuto je da kada se posmatra praksa Poverenika u pogledu diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti ili etni\u010dkog porekla, i ove kao i prethodnih godina najvi\u0161e pritu\u017ebi su podneli pripadnici romske nacionalne manjine (55%). Tako\u0111e, Poverenik je ukazao da su se gra\u0111ani naj\u010de\u0161\u0107e obra\u0107ali u vezi sa ostvarivanjem prava u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja i oblasti obrazovanja. U Izve\u0161taju o Srbiji za 2023. godinu Evropske komisije navedeno da je stopa napu\u0161tanja \u0161kole i dalje visoka, posebno kad su u pitanju romske devoj\u010dice. Samo 7% romske dece do 5 godina starosti poha\u0111a pred\u0161kolski program u pore\u0111enju sa 61% op\u0161te populacije. Samo 28% dece koja \u017eive u romskim naseljima upisuje vi\u0161e srednjo\u0161kolsko obrazovanje, a stopa zavr\u0161avanja srednje \u0161kole je 61% (op\u0161te populacije je 98%), dok je stopa najni\u017ea za devoj\u010dice iz romskih naselja. Stoga je Poverenik izme\u0111u ostalog kao jednu od op\u0161tih preporuka mera za unapre\u0111enje ravnopravnosti naveo da je potrebno podsticajnim merama pove\u0107ati obuhvat romske dece u pred\u0161kolskom, srednjem i visokom obrazovanju, uticati na smanjenje napu\u0161tanja sistema obrazovanja i spre\u010davanje segregacije u obrazovnom procesu.<\/p>\n <\/p>\n U Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju za 2022. godinu[8]<\/a>, Poverenik je naveo i da je Nacionalna akademija za javnu upravu programirala i sprovela paket multidisciplinarnih obuka za pripadnike romske populacije sa ste\u010denim visokim obrazovanjem koji nisu zaposleni u javnoj upravi. Sticanje novih znanja i ve\u0161tina je dobar na\u010din da mladi Romi i Romkinje postanu konkurentniji na tr\u017ei\u0161tu rada, \u0161to zna\u010dajno pove\u0107ava mogu\u0107nosti za njihovo zapo\u0161ljavanje, ali tako\u0111e i \u0161alje poruku celokupnoj romskoj zajednici o va\u017enosti obrazovanja.<\/p>\n <\/p>\n Visoko obrazovani pripadnici romske nacionalnosti su veliki potencijal dru\u0161tva i dragocen resurs koji nije dovoljno iskori\u0161\u0107en, zbog \u010dega je od zna\u010daja i dalje raditi na osna\u017eivanju i ja\u010danju kapaciteta romske zajednice. Tako\u0111e, zapo\u0161ljavanjem pripadnika romske nacionalne manjine pove\u0107ava se njihova ekonomska samostalnost i li\u010dni i porodi\u010dni standard, dok se sa druge strane, uti\u010de i na smanjenje siroma\u0161tva i socijalnu isklju\u010denost Roma i Romkinja, kao i njihovu ve\u0107u participaciju.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik ukazuje da je \u010dlanom 89. stav 1. Poslovnik Vlade[9]<\/sup><\/a> propisano da za blagovremeno i pravilno izvr\u0161avanje zaklju\u010dka Vlade odgovorni su ministri, direktori posebnih organizacija i direktori Vladinih slu\u017ebi, shodno nalozima iz zaklju\u010daka i sopstvenom delokrugu. Stavom 2. ovog \u010dlana propisano je da i<\/strong>zvr\u0161avanje zaklju\u010daka<\/strong> Vlade prati, nadzire i uskla\u0111uje Generalni sekretar i radi toga, po potrebi, izdaje odgovaraju\u0107e naloge<\/strong>, dok je stavom 3. propisano da ako<\/strong> organ dr\u017eavne uprave ne izvr\u0161i zaklju\u010dak u odre\u0111enom roku, Generalni sekretar priprema za Vladu predlog odgovaraju\u0107eg zaklju\u010dka<\/strong>. Tako\u0111e, stavom 5. ovog \u010dlana je propisano da je o<\/strong>rgan dr\u017eavne uprave du\u017ean da posebno obavesti Generalnog sekretara o tome da je izvr\u0161en zaklju\u010dak Vlade kojim nije nalo\u017eena priprema i predlaganje materijala za Vladu.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, posebno cilj zbog koga je program donet, te strate\u0161ka opredeljenja\u00a0 Republike Srbije, Poverenik u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010d. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije Generalnom sekretarijatu Vlade upu\u0107uje preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti, kojom preporu\u010duje preduzimanje daljih mera i aktivnosti u skladu sa nadle\u017enostima propisanim Zakonom o Vladi i Poslovnikom Vlade, a u cilju potpune realizacije Zaklju\u010dka Vlade Republike Srbije, 05 Broj: 112-4510\/2022 od 9. juna 2022. godine i radnog anga\u017eovanja svih 44 pripadnika\/ca romske nacionalne manjine koji su uspe\u0161no zavr\u0161ili Program stru\u010dnog osposobljavanja Roma za 2021. godinu koji je organizovala Nacionalna akademija za javnu upravu.<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da Poverenika u roku od 30 dana od dana dostavljanja ove preporuke mera, obavestite o preduzetom.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SRJ\u201c, broj 11\/02, \u201eSlu\u017ebeni list SCG\u201c, broj 1\/03 i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 72\/09 \u2013 dr. zakon, 97\/13 – odluka US i 47\/18)<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 69\/22 i 88\/22<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 18\/21 i 36\/21 – ispravka<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 23\/22<\/p>\n [6]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji\/<\/a><\/p>\n [7]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/RGI-2023.pdf<\/a><\/p>\n [8]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/RGI-2022_15.3.pdf<\/a><\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
77-24 Preporuka mera Generalnom sekretarijatu Vlade<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n