Zoran Kne\u017eevi\u0107, predsednik<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Kneza Mihaila 35<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Kne\u017eevi\u0107u,<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, u skladu sa propisanom nadle\u017eno\u0161\u0107u[1]<\/a>, prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa i upu\u0107uje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti. S tim u vezi, 2022. godine smo Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) uputili preporuku mera, br. 021-01-735\/2021-02[2]<\/a>, a u vezi unapre\u0111enja zastupljenosti \u017eena u redovima institucije koja ima veliki zna\u010daja u na\u0161em dru\u0161tvu. Neposredan povod za preporuku bili su redovni izbori za \u010dlanove i \u010dlanice SANU, koji su odr\u017eani novembra 2021. godine, a na kojima nije izabrana nijedna \u017eena (osim jedne inostrane \u010dlanice).<\/p>\n Poverenik je bez ula\u017eenja u kriterijume za odabir \u010dlanova\/\u010dlanica SANU, kao i garantovanu autonomiju institucije preporu\u010dio da prilikom odr\u017eavanja narednih izbora za \u010dlanstvo, SANU preduzme odgovaraju\u0107e mere u cilju ostvarivanja na\u010dela rodne ravnopravnosti, kao i da ulo\u017ei dodatne napore u promociju \u017eenskog nau\u010dnog i umetni\u010dkog doprinosa. Imaju\u0107i u vidu navedeno, koristimo priliku da Vam uputimo podr\u0161ku s obzirom na Va\u0161 stav po ovom pitanju, a koji ste izneli u javnosti, rekav\u0161i da se ova neravnopravnost treba apsolutno, ako je mogu\u0107e, ispraviti na slede\u0107im izborima.<\/p>\n Kao \u0161to Vam je poznato, uprkos va\u017ee\u0107im relevantnim me\u0111unarodnim i nacionalnim standardima, rodne razlike u nauci su i dalje izra\u017eene, ba\u0161 kao i u mnogim drugim profesijama i segmentima dru\u0161tva. Mnoge kulturolo\u0161ke prepreke \u017eenama i dalje stoje na putu ka nauci, od usmeravanja devoj\u010dica ka odre\u0111enim zanimanjima, stereotipa i predrasuda o \u201emu\u0161kim\u201c i \u201e\u017eenskim\u201c profesijama, seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, do prepreka u napredovanju u vezi sa trudno\u0107om i poro\u0111ajem. Doprinos \u017eena nauci je u mnogim slu\u010dajevima ostao i nezabele\u017een, pogotovo jer nau\u010dnice, uz zna\u010dajne izuzetke, \u010desto nisu dobijale zasluge za svoj rad.<\/p>\n Izve\u0161taj Republi\u010dkog zavoda za statistiku o napretku u ostvarivanju Ciljeva odr\u017eivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji pokazuju da se razlika u zaradama \u017eena u odnosu na zarade mu\u0161karaca u Srbiji pove\u0107ava iz godine u godinu. Tako su u septembru 2020. zarade \u017eena bile za 10% ni\u017ee od zarada mu\u0161karaca, dok je u septembru 2022. godine razlika bila 15%. U odnosu na nivo kvalifikacija, najve\u0107e razlike su kod visokoobrazovanih \u017eena, koje imaju za \u010detvrtinu ni\u017ee zarade od mu\u0161karaca sa istim nivoom kvalifikacija.<\/p>\n Tome dodajemo i podatak da su ispitanici u istra\u017eivanju Poverenika Odnos <\/em>gra\u0111ana i gra\u0111anki o diskriminaciji u Srbiji<\/em> percipirali \u017eene (50%) kao drugu naj\u010de\u0161\u0107e diskriminisanu grupu nakon Roma. U istra\u017eivanju Devojke imaju re\u010d[3]<\/strong><\/sup><\/a>,<\/em> u pogledu izbora profesionalnog usmerenja, gotovo polovina srednjo\u0161kolki (48,3%) smatra da se poslovi dele na mu\u0161ke i \u017eenske, a za oko 86%\u00a0 devojaka uzori za izbor profesija kojima \u017eele da se bave su \u017eene.<\/p>\n Da je dostizanje rodne ravnopravnosti i od globalne va\u017enosti pokazuje i \u010dinjenica da polovina svetske populacija jo\u0161 uvek veruje da su mu\u0161karci bolji politi\u010dki lideri od \u017eena, vi\u0161e od 40% veruje da su mu\u0161karci bolji rukovodioci, a 25% da je opravdano da mu\u0161karac tu\u010de svoju \u017eenu, kako je navedeno u izve\u0161taju Programa UN za razvoj (UNDP) koji odra\u017eava najnovije podatke iz Svetske ankete o vrednostima.[4]<\/sup><\/a> Zabrinjava i podatak da u 59 zemalja u kojima su \u017eene vi\u0161e obrazovane od mu\u0161karaca, prose\u010dan rodni jaz u prihodima ostaje 39% u korist mu\u0161karaca. Gotovo devet od deset ljudi ima \u201efundamentalne predrasude\u201c prema \u017eenama, navodi se u izve\u0161taju i osu\u0111uje \u201edecenija stagnacije\u201c koja je dovela do ukidanja \u017eenskih prava u mnogim delovima sveta. Pristrasne rodne dru\u0161tvene norme su glavna prepreka postizanju rodne ravnopravnosti, upozorava se u izve\u0161taju, i dodaje da potcenjivanje \u017eenskih sposobnosti i prava u dru\u0161tvu ograni\u010dava izbore i potencijale \u017eena, a ovakva stereotipna verovanja pokazala su se u razli\u010ditim regionima, prihodima, nivou razvoja i kulturama. U Izve\u0161taju o globalnom rodnom jazu za 2023. godinu<\/em>[5]<\/sup><\/a> Svetskog ekonomskog foruma ukupni rodni jaz u oblastima ekonomije, politike, zdravstva i obrazovanja, smanjen je za samo 0,3 % u pore\u0111enju sa pro\u0161lom godinom, a mlaki napredak u pribli\u017eavanju mu\u0161karcima i pad u oblastima poput ekonomije zahtevaju hitnu akciju. Napredak je vidljiv u oblastima obrazovnog postignu\u0107a i porast u kategorijama zdravlja i politi\u010dkog osna\u017eivanja. Procenjuje se da \u0107e za postizanje globalnog ekonomskog pariteta biti potrebno 169 godina, a za politi\u010dki paritet 162 godine. U ovom izve\u0161taju Srbija je globalno rangirana kao 38 od ukupno 146 zemalja, \u0161to je pad u odnosu na prethodnu, 2022. godinu kada je zauzimala 23 mesto u svetu.<\/p>\n Prema rezultatima Popisa stanovni\u0161tva, doma\u0107instava i stanova<\/em>[6]<\/sup><\/a> posmatrano po polu od 6.647.003 stanovnika Republike Srbije, 51,4% \u010dine \u017eene, a 48,6% mu\u0161karci, udeo \u017eena koje su stekle vi\u0161e ili visoko obrazovanje u ukupnom broju \u017eena starosti 15 i vi\u0161e godina ve\u0107i je nego udeo mu\u0161karaca sa vi\u0161im i visokim obrazovanjem u ukupnom broju mu\u0161karaca iste starosti (udeo lica sa zavr\u0161enom vi\u0161om ili visokom \u0161kolom\/fakultetom\/akademijom – 24,03% \u017eene, 20,73% mu\u0161karci).\u00a0Me\u0111u u\u010denicima koji zavr\u0161avaju srednje \u010detvorogodi\u0161nje op\u0161te obrazovanje (gimnazije) vi\u0161e je devoj\u010dica (60%) nego de\u010daka (40%). Me\u0111u u\u010denicima koji zavr\u0161avaju srednje stru\u010dne \u010detvorogodi\u0161nje \u0161kole skoro je podjednak procenat devoj\u010dica i de\u010daka (50,2% devoj\u010dica prema 49,8% de\u010daka). Visoke \u0161kole, akademije i fakultete vi\u0161e upisuju i zavr\u0161avaju \u017eene. Me\u0111u upisanim studentima \u017eena je 59%, a me\u0111u diplomiranim 61% (podaci za 2022. godinu). Me\u0111u diplomiranim studentima u 2022. godini, \u017eene \u010dine vi\u0161e od polovine u velikom broju podru\u010dja obrazovanja, dok su mu\u0161karci dominantni u podru\u010djima: informacione i komunikacione tehnologije (66%) i in\u017eenjerstvo, proizvodnja i gra\u0111evinarstvo (55%). U 2022. godini doktoriralo je vi\u0161e \u017eena (59%) nego mu\u0161karaca (41%). \u017dene \u010dine ve\u0107inu u slede\u0107im podru\u010djima obrazovanja: obrazovanje (89%), dru\u0161tvene nauke, novinarstvo i informisanje (68%), prirodne nauke, matematika i statistika (67%) itd. Mu\u0161karci, doktori nauka brojniji su u poslovanju, administraciji i pravu (62%), uslugama (54%) i poljoprivredi, \u0161umarstvu, ribarstvu i veterinarstvu (51%). Ovim podacima doda\u0107emo i da me\u0111u zaposlenima u oblasti istra\u017eivanja i razvoja, u 2022. godini dominiraju \u017eene sa 52,7% udela. Gotovo isti procenat je me\u0111u nau\u010dnim istra\u017eiva\u010dima, 52,5% su \u017eene. Tokom 2023. godine dodeljene su i stipendije za ukupno 469 stipendista doktoranata i mladih u\u010denika \u2013 istra\u017eiva\u010da, od kojih je 67% \u017eenskog pola.<\/p>\n Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu je ove godine objavila Izve\u0161taj o nauci, kojim je izme\u0111u ostalog ukazala na rodnu neravnote\u017eu nacionalnih akademija nauka \u0161irom sveta. Kako je u izve\u0161taju navedeno, \u010dlanovi akademija nauka biraju se na osnovu usagla\u0161enih akademskih kriterijuma nau\u010dne izvrsnosti. Me\u0111utim, broj \u017eena me\u0111u \u010dlanovima nacionalne akademije nauka tako\u0111e mo\u017ee da poslu\u017ei kao svojevrsni test za percepciju i status \u017eena nau\u010dnica u odre\u0111enoj zemlji. U oktobru 2015. godine, globalna mre\u017ea InterAcademy Partnership<\/em>[7]<\/a> objavila je rezultate prvog sveobuhvatnog istra\u017eivanja me\u0111u svojim \u010dlanicama, \u010diji je cilj bio da se utvrdi stepen uklju\u010denosti i u\u010de\u0161\u0107e \u017eena nau\u010dnica u radu nau\u010dnih akademija. Od 69 nacionalnih nau\u010dnih akademija za koje su bili dostupni podaci, u skoro polovini zemalja (30), \u017eene su \u010dinile do 10% \u010dlanova. U istra\u017eivanju je navedeno da veoma izra\u017eena nezastupljenost \u017eena u nacionalnim nau\u010dnim akademijama predstavlja veliki izazov, s obzirom na to da ove akademije \u010desto \u010dine okosnicu napora za razvoj nacionalnih inovacionih sistema. U godini nakon objavljivanja izve\u0161taja, Kraljevska holandska akademija umetnosti i nauka preduzela je revolucionaran korak kada je odlu\u010deno da za \u010dlanstvo mogu biti kandidovane samo \u017eene, kako bi se smanjio rodni jaz koji je oduvek postojao u akademiji: u to vreme mu\u0161karci su \u010dinili 87% od 556 \u010dlanova akademije.[8]<\/a><\/p>\n Prema Zakonu o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, uloga SANU je da razvija i podsti\u010de nauku, organizuje i unapre\u0111uje osnovna i primenjena nau\u010dna istra\u017eivanja, podsti\u010de i unapre\u0111uje umetni\u010dku delatnost i time doprinosi op\u0161tem dobru naroda Republike Srbije i dr\u017eave.[9]<\/a><\/p>\n Poverenik ukazuje da je nedovoljna zastupljenost \u017eena u SANU prepoznata u Strategiji za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030. godine. Kako je strategijom ukazano me\u0111u \u010dlanovima SANU dominiraju mu\u0161karci.<\/p>\n SANU je institucija od posebnog nacionalnog zna\u010daja za nauku i umetnost, pa i razvoj celokupnog dru\u0161tva, odnosno SANU je najvi\u0161a nau\u010dna i umetni\u010dka ustanova u Republici Srbiji \u010dija je uloga da razvija i podsti\u010de nauku i unapre\u0111uje umetni\u010dku delatnost, kao i da doprinosi op\u0161tem dobru.<\/p>\n Statutom SANU-a propisana su merila za utvr\u0111ivanje izuzetnog doprinosa nauci i umetnosti kao uslova za izbor \u010dlanova (\u010dlan 11. Statuta SANU). Istim \u010dlanom je propisano i da Predsedni\u0161tvo na predlog Komisije za Statut u godini koja prethodi izborima donosi posebno Uputstvo sa kriterijumima za svaki ciklus izbora. Deo uputstva \u010dini spisak i definicija obaveznih kvalitativnih i kvantitativnih kriterijuma koji moraju biti u skladu sa va\u017ee\u0107im standardima u svetu, prilago\u0111eni uslovima u Srbiji i odgovaraju\u0107im nau\u010dnim i umetni\u010dkim oblastima[10]<\/a>. S obzirom na navedeno, odnosno \u010dinjenicu da SANU svojim aktima ure\u0111uje kriterijume za svaki ciklus izbora, neophodno je da SANU prilikom ure\u0111ivanja ovih kriterijuma posebnu pa\u017enju, izme\u0111u ostalog, posveti unapre\u0111ivanju rodne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom.<\/p>\n Analizom poslednja dva izbora za \u010dlanove SANU (2018 i 2021), mo\u017ee se zaklju\u010diti da izbor redovnih \u010dlanova predstavlja refleksiju prethodnih izbora dopisnih \u010dlanova. Na izborima 2021. godine, me\u0111u pet kandidata za dopisne \u010dlanove Odeljenja istorijskih nauka, \u010detiri su bile \u017eene a jedan mu\u0161karac, koji je jedini i primljen za dopisnog \u010dlana, za razliku od preostale \u010detiri kandidatkinje. Ovo odeljenje jedino je imalo ve\u0107i broj \u017eena kandidatkinja za \u010dlanstvo, dok su u ostalim odeljenjima (osim Odeljenja medicinskih nauka), ve\u0107inu kandidata \u010dinili mu\u0161karci. To govori da postoji zna\u010dajna disproporcija u vrednovanju mu\u0161kog i \u017eenskog nau\u010dnog i umetni\u010dkog stvarala\u0161tva. Razlika je postala jo\u0161 o\u010diglednija na poslednjem stepeniku, izja\u0161njavanju skup\u0161tine SANU, na kojoj nijedna od 12 kandidatkinja nije dobila podr\u0161ku za dobijanje statusa dopisnog \u010dlana. Istovremeno, od ukupno 24 (mu\u0161ka) kandidata, njih 13 je izabrano za dopisne \u010dlanove.<\/p>\n Pored toga, kao \u0161to je i u ranijoj preporuci mera ukazano na zvani\u010dnoj internet prezentaciji SANU[11]<\/a>, prilikom nabrajanja istaknutih \u010dlanova u istoriji dugoj 180 godina, navedeni su nau\u010dnici i umetni\u010dki stvaraoci mu\u0161kog pola, a nije pomenuta nijedna \u017eena. Na \u017ealost, na tom spisku nisu imale priliku da se na\u0111u \u017eene poput prve doktorke nauka Ksenije Atanasijevi\u0107, arhitektinje Jelisavete Na\u010di\u0107, slikarke Nade\u017ede Petrovi\u0107, prof. dr Mirjan<\/em>e<\/em> Ne\u0161kovi\u0107<\/em>,<\/em> diplomirane veterinarke (najverovatnije prve na Balkanu, a sigurno u Kraljevini Jugoslaviji) Jelene Jelke Bojki\u0107. One nikada nisu postale \u010dlanice SANU.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu va\u017enost preduzimanja odre\u0111enih mera i aktivnosti \u017eelimo da uka\u017eemo i na pravni okvir Republike Srbije po ovom pitanju.<\/p>\n \u010clanom 15. Ustava Republike Srbije[12]<\/sup><\/a> propisano je da dr\u017eava jem\u010di ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca i razvija politiku jednakih mogu\u0107nosti, a da rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogu\u0107nosti, ravnomerno u\u010de\u0161\u0107e i uravnote\u017eenu zastupljenost \u017eena i mu\u0161karaca u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, jednake mogu\u0107nosti za ostvarivanje prava i sloboda, kori\u0161\u0107enje li\u010dnih znanja i sposobnosti za li\u010dni razvoj i razvoj dru\u0161tva, jednake mogu\u0107nosti i prava u pristupu robama i uslugama, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uva\u017eavanje biolo\u0161kih, dru\u0161tvenih i kulturolo\u0161ki formiranih razlika izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena i razli\u010ditih interesa, potreba i prioriteta \u017eena i mu\u0161karaca prilikom dono\u0161enja javnih i drugih politika i odlu\u010divanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama.[13]<\/sup><\/a> Tako\u0111e, \u010dlanom 21. Ustava zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Stavom 4. istog \u010dlana propisano je da se ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su\u0161tinski u nejednakom polo\u017eaju sa ostalim gra\u0111anima.<\/p>\n Odredbama Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena koju je Republika Srbija ratifikovala, propisano je da dr\u017eave \u010dlanice preduzimaju u svim oblastima, posebno politi\u010dkoj, dru\u0161tvenoj, ekonomskoj i kulturnoj, sve prikladne mere, uklju\u010duju\u0107i zakonodavne, da bi obezbedile potpun razvoj i napredak \u017eena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i u\u017eivanje prava \u010doveka i osnovnih sloboda, ravnopravno s mu\u0161karcima[14]<\/sup><\/a>, kao i da preduzimaju sve odgovaraju\u0107e mere radi eliminisanja diskriminacije \u017eena u drugim oblastima privrednog i dru\u0161tvenog \u017eivota kako bi im se, na osnovu ravnopravnosti \u017eena i mu\u0161karaca, obezbedila jednaka prava, a posebno, izme\u0111u ostalog, pravo na u\u010de\u0161\u0107e u svim oblicima kulturnog \u017eivota[15]<\/sup><\/a>. Pored toga, ratifikacijom Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Republika Srbija se obavezala da obezbedi jednako pravo mu\u0161karcima i \u017eenama da u\u017eivaju sva ekonomska, socijalna i kulturna prava koja su nabrojana u ovom paktu[16]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Prema odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu rodne ravnopravnosti, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.[17]<\/sup><\/a> Zakon o zabrani diskriminacije kao i na\u0161 Ustav propisuju posebne, odnosno afirmativne mere kao instrument koji se uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u su\u0161tinski nejednakom polo\u017eaju.<\/p>\n Tako\u0111e, Zakonom o rodnoj ravnopravnosti propisano je da je uravnote\u017eena zastupljenost polova onda kada je zastupljenost jednog od polova izme\u0111u 40-50% u odnosu na drugi pol, dok svaki drugi procentualni odnos zastupljenosti polova predstavlja neuravnote\u017eenu zastupljenost[18]<\/sup><\/a>. S tim u vezi, u organima javne vlasti koji imaju organe upravljanja i nadzora, organ nadle\u017ean za imenovanje, odnosno davanje saglasnosti na imenovanje du\u017ean je da vodi ra\u010duna o uravnote\u017eenoj zastupljenosti polova, te da interveni\u0161e preduzimaju\u0107i posebne mere, u skladu sa zakonom, kada ona ne postoji[19]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Prema odredbama Zakona o nauci i istra\u017eivanjima[20]<\/sup><\/a>, rodna ravnopravnost je jedno od na\u010dela na kojima se zasniva nauka i istra\u017eivanje, kao i organi upravljanja nau\u010dnih i istra\u017eiva\u010dkih institucija.<\/p>\n Na kraju \u017eelimo da uka\u017eemo da je Poverenik izvr\u0161io uvid u dostupne informacije na internet prezentaciji SANU i utvrdio da SANU ima 89 redovnih \u010dlanova, od kojih 8 \u017eena, 31 dopisnog \u010dlana, od kojih su 4 \u017eene, i 76 inostranih \u010dlnaova i 9 \u010dlanova van radnog sastava (informacije iz marta 2024. godine). Slaba zastupljenost \u017eena je o\u010digledna i u organima upravljanja SANU. Prema dostupnim podacima, u Predsedni\u0161tvu koje trenutno broji 13 \u010dlanova (od ukupno 14), \u010dlanica je 1 \u017eena, dok peto\u010dlani Izvr\u0161ni odbor (6 \u010dlanova) \u010dine isklju\u010divo mu\u0161karci.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu ove statisti\u010dke podatke mo\u017ee se zaklju\u010diti da SANU svojom strukturom na svim nivoima ne reflektuje istinski doprinos \u017eena u nauci i umetnosti u na\u0161em dru\u0161tvu, koji je, bez sumnje, od neprocenljivog zna\u010daja.<\/p>\n Na osnovu \u010dlana 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, a imaju\u0107i u vidu navedeno, upu\u0107ujemo ovu preporuku mera za unapre\u0111enje rodne ravnopravnosti u SANU u cilju ve\u0107e zastupljenosti \u017eena u ovoj nau\u010dnoj i umetni\u010dkoj instituciji od izuzetnog zna\u010daja za Republiku Srbiju.<\/p>\n S obzirom na Va\u0161e, do sada iznete stavove po ovom pitanju, verujemo da \u0107ete ulo\u017eiti dodatne napore u promociju \u017eenskog nau\u010dnog i umetni\u010dkog doprinosa.<\/p>\n <\/p>\n S iskrenim uva\u017eavanjem,<\/p>\n [1]<\/a> \u010clan 33. stav 1. ta\u010d. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21)<\/p>\n [2]<\/a> Dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/preporuka-mera-srpskoj-akademiji-nauke-i-umetnosti\/<\/a><\/p>\n [3]<\/a> Devojke imaju re\u010d,<\/em> Akademija \u017eenskog liderstva, dostupno na: https:\/\/autonomija.info\/istrazivanje-devojcice-devojke-i-zene-u-srbiji-smatraju-da-su-diskriminisane\/<\/a><\/p>\n [4]<\/a> Dostupno na: https:\/\/hdr.undp.org\/content\/2023-gender-social-norms-index-gsni#\/indicies\/GSNI<\/p>\n [5]<\/a> Dostupno na: https:\/\/www3.weforum.org\/docs\/WEF_GGGR_2023.pdf<\/p>\n [6]<\/a>Popis stanovni\u0161tva, doma\u0107instava i stanova<\/em> 2022<\/em>, Republi\u010dki zavod za statistiku, dostupno na internet stranici: https:\/\/popis2022.stat.gov.rs\/sr-Latn<\/a><\/p>\n [7]<\/a> Interacademy Partnership<\/em> je globalna mre\u017ea koju \u010dini preko 140 nacionalnih i regionalnih akademija nauka, in\u017eenjerstva i medicine, me\u0111u kojima je i SANU.<\/p>\n [8]<\/a> Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (2021), Izve\u0161taj o nauci, str. 127. Dostupno na: https:\/\/unesdoc.unesco.org\/ark:\/48223\/pf0000377433<\/a><\/p>\n [9]<\/a> Zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 18\/10), \u010dlan 2. st. 1.<\/p>\n [10]<\/a> \u010clan 11. stav 4. Statuta SANU, br. 367\/9 -019 od 5. oktobra 2020. godine, dostpno na\u00a0 https:\/\/www.sanu.ac.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/10\/statut-SANU-2020.pdf<\/a><\/p>\n [11]<\/a> https:\/\/www.sanu.ac.rs\/o-akademiji\/clanstvo\/<\/a><\/p>\n [12]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [13]<\/a> Zakon o rodnoj ravnopravnosti (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 52\/21), \u010dlan 3.<\/p>\n [14]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (\u201eSlu\u017ebeni glasnik SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 11\/81), \u010dlan 3.<\/p>\n [15]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (\u201eSlu\u017ebeni glasnik SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 11\/81), \u010dlan 13.<\/p>\n [16]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (Slu\u017ebeni list SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 7\/71), \u010dlan 3.<\/p>\n [17]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 20. st. 1.<\/p>\n [18]<\/a> \u010clan 6. Zakona o rodnoj ravnopravnosti<\/p>\n [19]<\/a> \u010clan 26 i 46. Zakona o rodnoj ravnopravnosti<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
163-24 Preporuka mera<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n