<\/p>\n
PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TITE OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n U cilju ostvarivanja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije, kako bi se unapredila zdravstvena za\u0161tita \u017eena tokom trudno\u0107e i poro\u0111aja, kao i prilikom sprovo\u0111enja procedure indukovanog poba\u010daja i obezbedio najvi\u0161i standard zdravstvene za\u0161tite i human tretman, bez poni\u017eavaju\u0107eg i uvredljivog postupanja, u skladu sa propisima i utvr\u0111enim stru\u010dnim standardima, Poverenik preporu\u010duje zdravstvenoj ustanovi da:<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da o preduzetom zdravstvena ustanova obavestiti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n <\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n <\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/em><\/strong><\/p>\n \u00a0<\/em><\/strong><\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obra\u0107ale su se gra\u0111anke anonimnim prijavama i organizacije civilnog dru\u0161tva iz domena za\u0161tite ljudskih prava, u kojima su opisali uvredljivo, poni\u017eavaju\u0107e, degradiraju\u0107e i nehumano tretiranja u pojedinim porodili\u0161tima u Srbiji, i to, kako prilikom poro\u0111aja, tako i procedure indukovanog poba\u010daja. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, je u skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, a u cilju unapre\u0111enja polo\u017eaja \u017eena, kao i prakse u ovoj oblasti, 2022. godine pojedinim zdravstvenim ustanovama koje pru\u017eaju usluge iz oblasti ginekologije i aku\u0161erstva uputio preporuku\u00a0 mera da preduzmu neophodne mere kako bi se obezbedilo da \u017eenama prilikom pru\u017eanja zdravstvene usluge, tokom trudno\u0107e i poro\u0111aja, bude obezbe\u0111en najvi\u0161i standard zdravstvene za\u0161tite i human tretman u skladu propisima i utvr\u0111enim stru\u010dnim standardima. Pored obra\u0107anja Povereniku, na postupanje pojedinih lekara ili drugog medicinskog osoblja, \u017eene su javno ukazale i u Fejsbuk grupi \u201eStop nasilju u porodili\u0161tima!\u201c, ali i u pojedina\u010dnim nastupima, kao i u obra\u0107anju nadle\u017enim organima. Neadekvatan tretman u porodili\u0161tima, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo postupanje prilikom poro\u0111aja, indukovanog poba\u010daja, kao i drugi oblici aku\u0161erskog nasilja predstavljaju kr\u0161enje prava \u017eena i ugro\u017eavanje njihovog reproduktivnog zdravlja. Traumati\u010dna iskustva uti\u010dnu na njihovo psihi\u010dko i fizi\u010dko zdravlje, odnosno na njihov \u017eivot i \u017eivot njihovih porodica. Neretko do\u017eivljena traumati\u010dna iskustva, izostanak potrebne podr\u0161ke i usluga, uti\u010du i na njihovu budu\u0107u odluku u vezi potomstva, odlazak na preventivne i skrining preglede i sl.<\/p>\n <\/p>\n Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 15. jem\u010di ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca i razvija politiku jednakih mogu\u0107nosti. \u010clanom 16. je propisano da porodica, majka u Republici Srbiji u\u017eivaju posebnu za\u0161titu, u skladu sa zakonom. Majci se pru\u017ea posebna podr\u0161ka i za\u0161tita pre i posle poro\u0111aja (stav 2). Sloboda odlu\u010divanja o ra\u0111anju dece, garantovana je \u010dlanom 63. \u010clanom 68. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo na za\u0161titu svog fizi\u010dkog i psihi\u010dkog zdravlja.<\/p>\n Tako\u0111e, prava \u017eena u pogledu reproduktivnog zdravlja, na me\u0111unarodnom planu, regulisana su brojnim propisima koje je Republika Srbija ratifikovala.<\/p>\n Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena CEDAW[3]<\/a> je propisano da dr\u017eave \u010dlanice preduzimaju u svim oblastima, posebno politi\u010dkoj, dru\u0161tvenoj, ekonomskoj i kulturnoj, sve prikladne mere, uklju\u010duju\u0107i zakonodavne, da bi obezbedile potpun razvoj i napredak \u017eena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i u\u017eivanje prava \u010doveka i osnovnih sloboda, ravnopravno s mu\u0161karcima (\u010dlan 3.), kao i da preduzimaju sve odgovaraju\u0107e mere radi eliminisanja diskriminacije \u017eena u drugim oblastima privrednog i dru\u0161tvenog \u017eivota kako bi im se, na osnovu ravnopravnosti \u017eena i mu\u0161karaca obezbedila jednaka prava, a posebno, izme\u0111u ostalog, jednaka prava da slobodno i odgovorno odlu\u010duju o planiranju porodice, kao i da imaju pristup informacijama, obrazovanju i sredstvima koja \u0107e im omogu\u0107iti da se koriste ovim pravima (\u010dlan 16.stav 1. ta\u010dka e). Konvencija u \u010dlanu 12. predvi\u0111a zabranu diskriminacije \u017eena i potpunu ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca u obezbe\u0111ivanju dostupnosti zdravstvenih usluga, uklju\u010duju\u0107i one koje se odnose na planiranje porodice. \u017denama se mora obezbediti posebna zdravstvena za\u0161tita za vreme trudno\u0107e, poro\u0111aja i u periodu posle ro\u0111enja deteta, a zdravstvene usluge im moraju biti sasvim dostupne u ovom periodu. Tako\u0111e, dr\u017eave imaju obavezu da u\u010dine dostupnom i odgovaraju\u0107u ishranu za vreme trudno\u0107e i dojenja. U cilju lak\u0161e primene \u010dlana 12. Konvencije usvojena je Op\u0161ta preporuka 24, prema kojoj prava \u017eena u dostupnosti, obimu i kvalitetu zdravstvene za\u0161tite ne smeju zavisiti od mu\u0161karca, a posebno se isti\u010de da dr\u017eave potpisnice moraju u svojim izve\u0161tajima Komitetu CEDAW dostaviti podatke o merama kojima se \u017eenama obezbe\u0111uju odgovaraju\u0107e usluge u vezi s trudno\u0107om, poro\u0111ajem i postnatalnim periodom. Izve\u0161taji bi trebalo da uklju\u010de informacije o merama na osnovu kojih su se smanjile stope smrtnosti i morbiditet majki. CEDAW i Preporuka 24 isti\u010du da se kvalitet pru\u017eenih usluga mo\u017ee posmatrati i kroz ocenu da li je \u017eeni omogu\u0107eno da daje potpuno informisan pristanak, da li se po\u0161tuje njeno dostojanstvo i da li se garantuje poverljivost osetljivih podataka. Tako\u0111e, oba dokumenta su izri\u010dita da dr\u017eave ugovornice ne smeju da dozvole nijedan oblik prinude kojima se povre\u0111uje \u017eenino dostojanstvo.<\/p>\n <\/p>\n Ratifikacijom Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima[4]<\/a> Republika Srbija se obavezala da obezbedi jednako pravo mu\u0161karcima i \u017eenama da u\u017eivaju sva ekonomska, socijalna i kulturna prava koja su nabrojana u ovom paktu (\u010dlan 3.), dok posebna za\u0161tita treba da bude pru\u017eena majci u toku razumnog vremenskog perioda pre i posle poro\u0111aja. Tako\u0111e, ovim dokumentom propisano je da niko ne mo\u017ee biti podvrgnut mu\u010denju, niti svirepom, ne\u010dove\u010dnom ili poni\u017eavaju\u0107em postupanju ili ka\u017enjavanju. Posebno je zabranjeno podvrgavanje nekog lica medicinskim ili nau\u010dnim opitima bez njegovog slobodnog pristanka.<\/p>\n <\/p>\n Konvencija saveta Evrope o spre\u010davanju i borbi protiv nasilja nad \u017eenama i nasilja u porodici (Instanbulska konvencija)[5]<\/a> u \u010dlanu 39. propisuje da \u0107e dr\u017eave \u010dlanice preduzeti neophodne zakonodavne odnosno druge mere kako bi obezbedile da se inkrimini\u0161u slede\u0107e namerne radnje: abortus \u017eene bez njenog informisanog pristanka;\u00a0 operacija u svrhu odnosno uz ishod onemogu\u0107avanja prirodne reprodukcije kod \u017eene bez njenog informisanog pristanka i razumevanja procedure.<\/p>\n <\/p>\n Svetska zdravstvena organizacija izradila je Smernice za postupanje tokom normalnog poro\u0111aja[6]<\/a>. U Smernicama SZO se ukazuje na va\u017enost procene rizika, koja se ne mo\u017ee raditi samo jednom u toku trudno\u0107e, ve\u0107 predstavlja kontinuiran proces. Procena faktora rizika se radi ve\u0107 tokom prenatalne faze tako \u0161to se uzima u obzir starost \u017eene, njena visina, broj poro\u0111aja, ispitivanje komplikacija u prethodnim poro\u0111ajima (da li je bilo mrtvoro\u0111ene dece, da li je ra\u0111en carski rez, utvr\u0111ivanje nepravilnosti u trenutnoj trudno\u0107i, anemija, polo\u017eaj fetusa i drugo). Trebalo bi da se napravi plan poro\u0111aja u skladu s procenom \u2013 gde \u0107e se poro\u0111aj odvijati i ko \u0107e prisustvovati. Ako je procena napravljena u prenatalnoj fazi, a plan definisan u skladu s tom procenom, postoji mogu\u0107nost da se on na po\u010detku poro\u0111aja promeni zbog izmene procene rizika (stanje \u017eene i fetusa, polo\u017eaj fetusa i drugo). U 2020. godini SZO je objavio Vodi\u010d za negu prilikom poro\u0111aja[7]<\/a>. Povod za izradu dokumenta su prikupljeni podaci koji govore koje su posledice komplikacija tokom poro\u0111aja: 1. vi\u0161e od jedne tre\u0107ine smrtnih slu\u010dajeva majki, 2. polovina mrtvoro\u0111ene dece, 3. \u010detvrtina neonatalnih smrti.<\/p>\n \u010clanom 20. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Zabranjeno je uskra\u0107ivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilago\u0111avanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta.<\/p>\n Zakon o zdravstvenoj za\u0161titi[8]<\/a> u \u010dlanu 11. propisuje da se dru\u0161tvena briga za zdravlje ostvaruje obezbe\u0111ivanjem zdravstvene za\u0161tite grupacijama stanovni\u0161tva koje su izlo\u017eene pove\u0107anom riziku obolevanja, zdravstvene za\u0161tite lica u vezi sa spre\u010davanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i le\u010denjem bolesti i stanja od ve\u0107eg javnozdravstvenog zna\u010daja, kao i zdravstvene za\u0161tite socijalno ugro\u017eenog stanovni\u0161tva, pod jednakim uslovima na teritoriji Republike Srbije. Dru\u0161tvenom brigom za zdravlje iz stava 1. ovog \u010dlana obuhva\u0107ena su i lica u toku trudno\u0107e, poro\u0111aja i materinstva do 12 meseci nakon poro\u0111aja. \u010clanom 20. ovog zakona propisano je da na\u010delo po\u0161tovanja ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj za\u0161titi podrazumeva obezbe\u0111ivanje najvi\u0161eg mogu\u0107eg standarda ljudskih prava i vrednosti u pru\u017eanju zdravstvene za\u0161tite, pre svega prava na \u017eivot, nepovredivost fizi\u010dkog i psihi\u010dkog integriteta i neprikosnovenost ljudskog dostojanstva, obezbe\u0111ivanje ravnopravnosti polova i rodne ravnopravnosti, uva\u017eavanje moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ube\u0111enja gra\u0111anina, kao i zabranu kloniranja ljudskih bi\u0107a. Stavom 3. ovog \u010dlana propisano je da trudnica, porodilja, dete do navr\u0161enih 18 godina \u017eivota, samohrani roditelj sa decom do sedme godine \u017eivota i stari imaju pravo na najvi\u0161i mogu\u0107i standard zdravlja i zdravstvene za\u0161tite. \u010clanom 93. stav 3. ta\u010dka 2. Zakona o zdravstenoj za\u0161titi propisno je da op\u0161ta bolnica obavlja zdravstvenu delatnost u oblasti ginekolgije i aku\u0161erstva.<\/p>\n <\/p>\n Zakon o pravima pacijenata[9]<\/a> propisuje da u postupku ostvarivanja zdravstvene za\u0161tite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj slu\u017ebi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogu\u0107nosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj slu\u017ebi ili u odnosu na neku drugu razli\u010ditost koja mo\u017ee da bude uzrok diskriminacije\u00a0 (\u010dl. 6. stav 2). Pacijent ima pravo na blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zdravstvenim stanjem i utvr\u0111enim stru\u010dnim standardima. Pravo na kvalitet zdravstvene usluge podrazumeva odgovaraju\u0107i nivo pru\u017eanja zdravstvenih usluga i humanog odnosa prema pacijentu. Odredbom \u010dlana 11. ovog zakona propsano je da pacijent ima pravo da od nadle\u017enog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obave\u0161tenje, koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predlo\u017eenu medicinsku meru. Pacijent ima pravo na sve vrste informacija o stanju svog zdravlja, zdravstvenoj slu\u017ebi i na\u010dinu na koji je koristi, na informacije koje su dostupne na osnovu nau\u010dnih istra\u017eivanja i tehnolo\u0161kih inovacija, te na informacije o pravima iz zdravstvenog osiguranja i postupcima za ostvarivanje tih prava. Informacije se odnose i na ime i prezime i profesionalni status zdravstvenih radnika koji u\u010destvuju u preduzimanju medicinskih tretmana (\u010dlan 7). Zdravstvene ustanove, a posebno ginekolo\u0161ko-aku\u0161erske, imaju obavezu da sprovedu preventivne mere podizanjem svesti ljudi i obezbe\u0111ivanjem zdravstvenih usluga u odgovaraju\u0107im intervalima (\u010dlan 8). Svaki odnos prema pacijentkinji mora biti human (\u010dlan 9). Pacijentkinja ima pravo na najvi\u0161i nivo olak\u0161avanja patnje i bola, saglasno s op\u0161teprihva\u0107enim stru\u010dnim standardima i eti\u010dkim principima (\u010dlan 28).<\/p>\n <\/p>\n Zakonom o ostvarivanju prava na zdravstvenu za\u0161titu dece, trudnica i porodilja[10]<\/a> ure\u0111uju se pravo na zdravstvenu za\u0161titu i pravo na naknadu tro\u0161kova prevoza u vezi sa kori\u0161\u0107enjem zdravstvene za\u0161tite za decu, trudnice i porodilje bez obzira na osnov po kome su zdravstveno osigurani, ako ova prava ne mogu da ostvare po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje zdravstveno osiguranje.<\/p>\n <\/p>\n Eti\u010dki kodeks Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehni\u010dara Srbije[11]<\/a>\u00a0 utvr\u0111uju osnovna eti\u010dka na\u010dela u obavljanju profesionalnih du\u017enosti medicinskih sestara i zdravstvenih tehni\u010dara. Medicinske sestre i zdravstveni tehni\u010dari imaju obavezu da uva\u017eavaju potrebe korisnica zdravstvenih usluga, njihovo dostojanstvo i integritet, kao i da ih informi\u0161u o dostupnosti zdravstvene za\u0161tite i na razumljiv na\u010din daju precizne i jasne informacije o na\u010dinu ostvarivanja prava na zdravstvenu za\u0161titu.<\/p>\n Na osnovu navoda iz dopisa i drugih obra\u0107anja koji su upu\u0107eni ovom organu, dostupnih istra\u017eivanja u ovoj oblasti, kao i obave\u0161tenja i informacija dobijenih putem medija,\u00a0 u poslednje vreme uo\u010dava se sve ve\u0107i broj obra\u0107anja, kao i \u017ealbi i prigovora trudnica i porodilja na neadekvatan tretman tokom trudno\u0107e i poro\u0111aja.\u00a0 Rezultati istra\u017eivanja \u201eIzve\u0161taj aku\u0161erskog nasilja\u201c[12]<\/a> pokazuju, na osnovu iskustava pacijentkinja iz ginekolo\u0161ko-aku\u0161erskih ustanova, da se aku\u0161ersko nasilje mo\u017ee svrstati u nekoliko grupa: verbalno nasilje i lo\u0161a komunikacija (od ukupnog broja analiziranih prijava 76,36% se odnosilo na verbalno nasilje i lo\u0161u komunikaciju koje su pacijentkinje do\u017eivele u ginekolo\u0161ko-aku\u0161erskim ustanovama); u\u010destala primena Kristerelovog zahvata i vakuum ekstrakcija; nasilna epiziotomija; fizi\u010dke povede; fizi\u010dko nasilje; drugo ne\u010dove\u010dno i poni\u017eavaju\u0107e postupanje (posebnu traumu, nehumano i degradiraju\u0107e postupanje pre\u017eivele su \u017eene koje su do\u017eivele poba\u010daj); kr\u0161enje prava na pristanak tj. saglasnost; uno\u0161enje neta\u010dnih podataka u otpusnu listu. Prema ovom istra\u017eivanju, najvi\u0161e prijava bilo je za \u010detiri zdravstvene ustanove (Ginekolo\u0161ko- aku\u0161erska klinika \u201eNarodni front\u201c; Univerzitetski klini\u010dki centar Vojvodine, Klinika za ginekologiju i aku\u0161erstvo \u201eBetanija\u201c; Univerzitetski klini\u010dki centar Ni\u0161, Klinika za ginekologiju i aku\u0161erstvo; Univerzitetski klini\u010dki centar Srbije, Klinika za ginekologiju i aku\u0161erstvo \u201eVi\u0161egradska\u201c). Prema ovom istra\u017eivanju prijave za aku\u0161ersko nasilje odnose se na lekare i medicinske sestre\/tehni\u010dare. Prema ovim prijavama, lekari su bili izvr\u0161ioci nasilja u najve\u0107em broju slu\u010dajeva, osim u Univerzitetskom klini\u010dkom centru Srbije, na Klinici za ginekologiju i aku\u0161erstvo \u201eVi\u0161egradska\u201c, gde je broj ujedna\u010den. U ginekolo\u0161ko-aku\u0161erskim zdravstvenim ustanovama komunikacija izme\u0111u zdravstvenih radnika i pacijenata je na veoma niskom nivou, \u0161to za posledicu ima verbalno nasilje koje uklju\u010duje vre\u0111anje, psovanje, poni\u017eavanje, urlanje, nazivanje pacijentkinja pogrdnim imenima. \u00a0U istra\u017eivanju se navodi da postoji praksa da lekari koji zapo\u010dnu poro\u0111aj napuste pacijentkinju zbog \u201edrugih obaveza\u201c i prepuste vo\u0111enje poro\u0111aja drugom lekaru. U specifi\u010dnim trudno\u0107ama, kada postoje prognoze za mogu\u0107e komplikacije, lekari koji nastave poro\u0111aj nisu upoznati sa zdravstvenim stanjem pacijentkinje, zbog \u010dega mogu nastati fatalne posledice. Dalje se navodi da je kod poba\u010daja uo\u010deno da su pacijentkinje ostavljene same, bez nadzora zdravstvenog radnika, odnosno prinu\u0111ene su da pobace u krevetu pred drugim trudnicama\/porodiljama ili u kupatilu, tako \u0161to izbace plod u vc \u0161olju ili lopatu. Tako\u0111e je navedeno da se pacijentkinjama preporu\u010duje da ne uzimaju hranu i vodu \u201eza njihovo dobro\u201c, a \u010desto im se potpuno zabranjuje uzimanje hrane i vode. Mnoge pacijentkinje su navele da su gladovale i bile \u017eedne za sve vreme poro\u0111aja, iako je poro\u0111aj trajao du\u017ee od 12 \u010dasova. Kada su u pitanju uslovi i kapaciteti sme\u0161taja, isti\u010de se da su toaleti nefunkcionalni, da nema osnovnih sredstava za higijenu, da im posteljina i spava\u0107ice nisu menjani po nekoliko dana, kao i da su \u010desto bile pokrivane krvavim \u0107ebadima. U istra\u017eivanju je ukazano da se ne razdvajaju pacijentkinje koje borave u ginekolo\u0161ko-aku\u0161erskoj ustanovi zbog poro\u0111aja i one koje su hospitalizovane zbog poba\u010daja.<\/p>\n Tako\u0111e, rezultati istra\u017eivanja\/analize \u201ePrava \u017eena i devoj\u010dica prilikom procedure indukovanog poba\u010daja\u201c[13]<\/a>, a kada je u pitanju sprovo\u0111enje procedura induk\u00adcije poba\u010daja, pokazuju da se u Republici Srbiji postupa na zastareo na\u010din koji odstu\u00adpa od najnovijih nau\u010dnih i medicinskih dostignu\u0107a u ovoj oblasti. Posledice takvog postupanja su brojna bolna i traumati\u010dna iskustva \u017eena koje su prolazile kroz proce\u00adduru indukovanog poba\u010daja na neadekvatan na\u010din, uz kr\u0161enje osnovnih ljudskih prava, ali i visok rizik od eventualnih sudskih sporova za utvr\u0111ivanje odgovornosti zaposlen\u00adih u zdravstvu. Tako\u0111e, u ovoj analizi se navodi da se u Republici Srbiji procedura indukcije poba\u010da\u00adja vr\u0161i u skladu s \u201eNacionalnim vodi\u010dom dobre klini\u010dke prakse za bezbedni prekid trudno\u0107e\u201c koji je objavljen 2013. godine. Nacionalni vodi\u010d nijednom nije revidiran, iako je nakon njegovog objavljivanja bilo dosta zna\u010dajnih izmena koje su morale biti evidentirane. Pored novih propisa u oblasti zdravstva (usvojeni su Zakon o pravima pacijenata, novi Zakon o zdravstvenoj za\u0161ti\u00adti, novi Zakon o zdravstvenom osiguranju itd.), kako Svetska zdravstvena organizaci\u00adja tako i brojne zna\u010dajne me\u0111unarodne or\u00adganizacije aku\u0161era i ginekologa, od 2013. godine do danas, redovno su objavljivale unapre\u0111ene preporu\u010dene standarde za postupanje prilikom prekida trudno\u0107e. Svetska zdravstvena organizacija, marta 2022. godine objavila je smernice \u201eNega tokom abortusa kako bi se za\u0161titilo zdravlje \u017eena i devoj\u010dica i spre\u010dilo preko 25 miliona nebezbednih abortusa koji se obavljaju svake godine \u0161i\u00adrom sveta. Smernice predstavljaju a\u017eurira\u00adnu verziju smernica koje su objavljene 2012. godine i, na osnovu najnovijih nau\u010dnih dokaza, pru\u017eaju preko 50 konsolidovanih preporuka, koje obuhvataju klini\u010dku prak\u00adsu, pru\u017eanje zdravstvenih usluga i pravne intervencije za podr\u0161ku kvalitetnoj nezi tokom abortusa. U Smernicama objavljen je zna\u010dajan broj novih informacija koje se odnose na pru\u017eanje zdravstvene za\u0161tite i nege u vezi s abortusom kako s epidemiolo\u0161kog i klini\u010dkog tako i s pravnog aspekta, posebno u kontekstu po\u0161tovanja ljudskih prava tokom pru\u017eanja medicinskih usluga.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da u pogledu pristupa uslugama zdravstvene za\u0161tite, posebno ranjive mogu biti, \u017eene koje \u017eive u ekstremnom siroma\u0161tvu, adolescentkinje, pripadnice etni\u010dkih manjina, izbeglice i ostale raseljene osobe, \u017eene s invaliditetom, kao i one koje se susre\u0107u s nasiljem u porodici, partnerskim odnosima ili drugom vrstom nasilja. Tako\u0111e, \u0161iroko su rasprostranjene stigma i diskriminacija koje su povezane s fizi\u010dkom i mentalnom nesposobno\u0161\u0107u, kao i zdravstvenim statusom poput HIV infekcije. Svi zdravstveni radnici i osoblje koje radi na odeljenjima ginekologi\u00adje i aku\u0161erstva u obavezi je da sve pacijentkinje-\u017eene tretiraju bez diskriminacije i s po\u0161tovanjem. Zdravstveni radnici imaju obavezu da osiguraju pravo \u017eene da dobije neophodnu psi\u00adhi\u010dku i socijalnu podr\u0161ku, kao i zdravstvenu uslugu koju je izabrala. Odredbom \u010dlana 155. Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi propisano je da zdravstveni radnici obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa stru\u010dnim standardima, usvojenim vodi\u010dima dobre prakse, protokolima le\u010denja i kodeksom profesionalne etike. Tako\u0111e, trudnice u Republici Srbiji, izme\u0111u ostalih prava, imaju pravo na najvi\u0161i mogu\u0107i stan\u00addard zdravlja i zdravstvene za\u0161tite. To zna\u010di da svi stru\u010dni standardi, usvojeni vodi\u010di do\u00adbre prakse, protokoli le\u010denja i pravila pro\u00adfesionalne etike po kojima su zdravstveni radnici du\u017eni da obavljaju zdravstvenu de\u00adlatnost (sprovode sve medicinske mere, pa i indukcije poba\u010daja) i da promovi\u0161u i \u0161tite zdravlje pojedinca i njegova osnovna ljudska prava; informisano i dobrovoljno dono\u0161enje odluka; autonomiju u dono\u0161enju odluka; da ne vr\u0161e diskriminaciju; da \u0161tite poverljivost i privatnost, kao i da po\u0161tuju \u00a0pravo na ubla\u017eavanje bola.<\/p>\n Na osnovu svega navedenog, a u cilju \u00a0unapre\u0111enja kvaliteta zdravstvene za\u0161tite i zdravlja trudnica i porodilja obra\u0107amo Vam se kako biste sagledali stanje i preduzeli adekvatne mere. Koriste\u0107i svoje zakonsko ovla\u0161\u0107enje iz \u010dlana 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upu\u0107ujemo vam preporuku mera da, u okviru svojih ovla\u0161\u0107enja, preduzmete neophodne mere kako bi se obezbedilo da \u017eenama prilikom pru\u017eanja zdravstvene usluge u ustanovi kojom rukovodite, tokom trudno\u0107e i poro\u0111aja, kao i prilikom sprovo\u0111enja procedure indukovanog poba\u010daja bude obezbe\u0111en najvi\u0161i standard zdravstvene za\u0161tite i human tretman u skladu propisima i utvr\u0111enim stru\u010dnim standardima, bez poni\u017eavaju\u0107eg i uvredljivog postupanja, u skladu sa propisima i utv\u0111enim stru\u010dnim standardima.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 9)<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06, \u010dlan 21.<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 11\/81<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 7\/71<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS-Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br.12\/13<\/p>\n [6]<\/a> https:\/\/www.wto.int\/<\/a><\/p>\n [7]<\/a> https:\/\/iris.who.int\/bitstream\/handle\/10665\/337693\/9789240017566-eng.pdf<\/a><\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 25\/19<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 45\/13 i 25\/19- dr.zakon<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 104\/13<\/p>\n [11]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, 67\/2007<\/p>\n [12]<\/a> https:\/\/www.mimlegal.com\/Izvestaj-Akusersko_nasilje.html<\/a><\/p>\n [13]<\/a> https:\/\/www.bgcentar.org.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/ANALIZA_Prava-zena-i-devojcica-prilikom-procedure-indukovanog-pobacaja.pdf<\/a><\/p>\n <\/p>\n\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
104-24 Preporuke mere zdravstvenim ustanovama koje pru\u017eaju uslugu iz oblasti ginekologije i aku\u0161erstva<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n