<\/p>\n
\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TITU OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje Ministarstvu za brigu o selu da:<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da o navedenom Ministarstvo obavestiti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n <\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n <\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/em><\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratilo se Udru\u017eenje AA, u vezi sa Uredbom o utvr\u0111ivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske ku\u0107e sa oku\u0107nicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu (u daljem tekstu: Uredba) koju je Vlada Republike Srbije donela 23. februara 2023. godine. Naime, podnosioci su u svom obra\u0107anju ukazali da je na osnovu \u010dlana 23. Zakona o ministarstvima i Uredbe, Ministarstvo za brigu o selu raspisalo javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske ku\u0107e sa oku\u0107nicom kao i da se u glavi VI Programa i glavi V konkursa pod ta\u010dkama 6. i 12. navodi da pravo u\u010de\u0161\u0107a na konkursu imaju podnosioci prijave koji na dan podno\u0161enja prijave ispunjavaju slede\u0107e uslove: (…) \u201eda nisu osu\u0111ivani i da protiv njih nije pokrenut krivi\u010dni postupak, kao ni istraga\u201c <\/em>(…) i \u201eda se protiv podnosioca prijave ne vodi izvr\u0161ni postupak\u201c<\/em>. Podnosioci smatraju da \u201ene postoji objektivan i opravdan razlog da odre\u0111ene kategorije lica ne budu obuhva\u0107ene Programom\u201c i da propisani uslovi isklju\u010duju \u010ditave grupe lica na osnovu li\u010dnih svojstava \u0161to je u suprotnosti sa antimidiskriminacionim propisima. Tako\u0111e, naveli su da smatraju da postavljanjem uslova da se protiv podnosioca zahteva ne vodi izvr\u0161ni postupak, donosioci propisa isklju\u010duju mogu\u0107nost da za dodelu bespovratnih sredstava konkuri\u0161u lica protiv kojih je pokrenut postupak radi namirenja odre\u0111enog potra\u017eivanja \u201ene uzimaju\u0107i u obzir da su sredstva izvr\u0161enja razli\u010dita u zavisnosti od toga da li je re\u010d o nov\u010danom ili nenov\u010danom potra\u017eivanju\u201c, kao ni \u010dinjenicu da je \u201eu velikom broju slu\u010dajeva izvr\u0161ni postupak pokrenut usled te\u0161kog materijalnog stanja lica koje nije bilo u mogu\u0107nosti da izmire svoje dugove\u201c i da je na ovaj na\u010din, odre\u0111enoj grupi lica uskra\u0107en pristup programima stambene podr\u0161ke zbog njihovog li\u010dnog svojstva.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik najpre ukazuje da Ustav Republike Srbije[2]<\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Odredbama \u010dlana 34. stav 3. Ustava propisano je da se svako smatra nevinim za krivi\u010dno delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosna\u017enom odlukom suda.<\/p>\n <\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[3]<\/a>, koji u \u010dlanu 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dlana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj. Odredbama \u010dlana 7. propisano je da posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa, lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog li\u010dnog svojstva, u nepovoljniji polo\u017eaj u pore\u0111enju sa drugim licima u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 23. Zakona o ministarstvima[4]<\/a>, propisano je da Ministarstvo za brigu o selu obavlja poslove dr\u017eavne uprave i sa njima povezane stru\u010dne poslove koji se odnose na: strate\u0161ko sagledavanje polo\u017eaja sela i seoskog stanovni\u0161tva; predlaganje mera i aktivnosti za unapre\u0111enje uslova \u017eivota i rada na selu; negovanje tradicije i tradicionalnog na\u010dina \u017eivota na selu, radi o\u010duvanja kulturno-istorijskih sadr\u017eaja seoskih sredina, kao i druge poslove odre\u0111ene zakonom.<\/p>\n Tako\u0111e, Krivi\u010dnim zakonikom[5]<\/a> u \u010dlanu 94. stav 1. propisano je da osude za odre\u0111ena krivi\u010dna dela ili na odre\u0111ene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak odre\u0111enih prava ili zabranu sticanja odre\u0111enih prava. Stavom 2. iste odredbe zakonika propisano je da p<\/strong>ravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivi\u010dno delo u\u010diniocu izre\u010dena nov\u010dana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je u\u010dinilac oslobo\u0111en od kazne<\/strong>,<\/strong> dok je stavom 3. propisano da se pravne posledice osude mogu predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predvi\u0111ene. Odredbama \u010dlana 95. stav 2. ta\u010dka 4. ovog zakonika propisano je da su pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odre\u0111enih prava zabrana dobijanja odre\u0111enih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dr\u017eavnih organa ili organa lokalne samouprave. Odredbama \u010dlana 96. stav 3. propisano je da se pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odre\u0111enih prava mogu propisati u trajanju najdu\u017ee do deset godina, dok je stavom 5. iste odredbe propisano da rehabilitacijom prestaju pravne posledice osude predvi\u0111ene u \u010dlanu 95. stav 2. ovog zakonika. Tako\u0111e, odredbama \u010dlana 97. stav 1. propisano je da se rehabilitacijom bri\u0161e osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osu\u0111eni se smatra neosu\u0111ivanim, dok je stavom 2. iste odredbe propisano da rehabilitacija nastaje ili na osnovu samog zakona (zakonska rehabilitacija) ili po molbi osu\u0111enog lica na osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija). \u010clanom 101. ovog zakonika propisano je da kad proteknu tri godine od dana izdr\u017eane, zastarele ili opro\u0161tene kazne, sud mo\u017ee odlu\u010diti da prestane pravna posledica osude koja se odnosi na zabranu sticanja odre\u0111enog prava, ukoliko ve\u0107 nije prestala usled rehabilitacije. Pri odlu\u010divanju o prestanku pravne posledice osude sud \u0107e uzeti u obzir pona\u0161anje osu\u0111enog posle osude, da li je naknadio \u0161tetu prouzrokovanu krivi\u010dnim delom i vratio imovinsku korist ste\u010denu izvr\u0161enjem krivi\u010dnog dela, kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka pravne posledice osude (stav 2. iste odredbe). Odredbama \u010dlana 102. stav 6. propisano je da se podaci o brisanoj osudi ne mogu nikome dati.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 10. stav 2. Zakonika o krivi\u010dnom postupku[6]<\/a> \u00a0propisano je da podatak o tome da li se protiv nekog lica vodi istraga javni tu\u017eilac \u0107e na zahtev dostaviti samo sudu, drugom javnom tu\u017eiocu ili policiji, a okrivljenom, njegovom braniocu ili o\u0161te\u0107enom kada su ispunjeni uslovi propisani u \u010dlanu 297. ovog zakonika. Dalje, odredbama \u010dlana 295. stav 2. propisano je da se u istrazi, izme\u0111u ostalog, prikupljaju dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlu\u010diti da li \u0107e se podi\u0107i optu\u017enica ili obustaviti postupak. Odredbama \u010dlana 308. stav 1. ovog zakonika propisano je da javni tu\u017eilac mo\u017ee u toku istrage da odustane od gonjenja osumnji\u010denog i obustavi istragu ako: delo koje je predmet optu\u017ebe nije krivi\u010dno delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti, ako je krivi\u010dno gonjenje zastarelo ili je delo obuhva\u0107eno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno isklju\u010duju krivi\u010dno gonjenje; nema dovoljno dokaza za optu\u017eenje. Dalje, odredbama \u010dlana 338. propisano je da se krivi\u010dni postupak obustavlja ako delo koje je predmet optu\u017ebe nije krivi\u010dno delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti, ako je krivi\u010dno gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhva\u0107eno amnestijom ili pomilovanjem, ili postoje druge okolnosti koje trajno isklju\u010duju krivi\u010dno gonjenje i ako nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni u\u010dinio delo koje je predmet optu\u017ebe.<\/p>\n Zakonom o izvr\u0161enju i obezbe\u0111enju[7]<\/a> u \u010dlanu 31. stav 1. ta\u010dka 11. propisano je da su dr\u017eavni organi, imaoci javnih ovla\u0161\u0107enja, druga pravna lica i preduzetnici du\u017eni da sudu i javnom izvr\u0161itelju besplatno dostave, na njihov zahtev, podatke o nepokretnostima na kojima ili povodom kojih izvr\u0161ni du\u017enik ima imovinska prava. Odredbama \u010dlana 54. stav 2. ovog zakona propisano je da sredstva izvr\u0161enja radi namirenja nov\u010danog potra\u017eivanja jesu, izme\u0111u ostalog, prodaja nepokretnosti izvr\u0161nog du\u017enika, prodaja pokretnih stvari izvr\u0161nog du\u017enika, zajedni\u010dka prodaja nepokretnosti i pokretnih stvari, dok je stavom 3. iste odredbe propisano da sredstva izvr\u0161enja radi ostvarivanja nenov\u010danog potra\u017eivanja jesu izme\u0111u ostalog: predaja pokretnih stvari izvr\u0161nog du\u017enika, ispra\u017enjenje i predaja nepokretnosti izvr\u0161nog du\u017enika, \u010dinjenje, ne\u010dinjenje ili trpljenje izvr\u0161nog du\u017enika, deoba suvlasni\u010dke stvari. Odredbama \u010dlana 60. stav 1. ovog zakona propisano je da izvr\u0161ni poverilac koji zahteva izvr\u0161enje radi namirenja nov\u010danog potra\u017eivanja iz izvr\u0161ne ili verodostojne isprave nije du\u017ean da u predlogu za izvr\u0161enje nazna\u010di sredstvo i predmet izvr\u0161enja (izvr\u0161enje na celokupnoj imovini izvr\u0161nog du\u017enika), dok je stavom 3. iste odredbe propisano da se u re\u0161enju o izvr\u0161enju ne navode sredstvo i predmet izvr\u0161enja, ve\u0107 se izvr\u0161enje odre\u0111uje na celokupnoj imovini izvr\u0161nog du\u017enika.<\/p>\n Uredbom o utvr\u0111ivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske ku\u0107e sa oku\u0107nicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu u \u010dlanu 1. propisano je da se ovom uredbom utvr\u0111uje Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske ku\u0107e sa oku\u0107nicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu (u daljem tekstu: Program) koji \u010dini njen sastavni deo. U odeljku II propisano je da je op\u0161ti cilj Programa smanjenje migratornog kretanja stanovni\u0161tva koja dovode do depopulacije u ruralnim podru\u010djima Republike Srbije, motivisanje seoskog stanovni\u0161tva da ostane na selu i podsticanje mladih da se vrate na selo re\u0161avanjem stambenog pitanja. Tako\u0111e, specifi\u010dni ciljevi Programa su pove\u0107anje broja stanovnika u selima, smanjenje prose\u010dne starosti u selima, pove\u0107anje stope nataliteta i pobolj\u0161anje demografske strukture u selima o pokretanje i rast privrednih aktivnosti na selu.<\/strong> Dalje, u odeljku V Programa ure\u0111en je finansijski okvir za kupovinu seoske ku\u0107e sa oku\u0107nicom tako \u0161to Ministarstvo za brigu o selu dodeljuje bespovratna sredstva za kupovinu seoske ku\u0107e sa oku\u0107nicom \u010dija procenjena tr\u017ei\u0161na vrednost nepokretnosti ne mo\u017ee biti ve\u0107a od 1.200.000,00 dinara. Istim odeljkom propisano je da \u0107e dodeljena bespovratna sredstva biti preneta jedinici lokalne samouprave nakon zaklju\u010denja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava koji zaklju\u010duje Ministarstvo, jedinica lokalne samouprave na \u010dijoj se teritoriji nalazi seoska ku\u0107a sa oku\u0107nicom i podnosilac prijave kome su re\u0161enjem ministra odobrena bespovratna sredstva, od Republike ni\u017eem nivou vlasti. Tako\u0111e, propisano je da se po uplati sredstava na ra\u010dun jedinice lokalne samouprave, zaklju\u010duje ugovor o prodaji nepokretnosti izme\u0111u podnosioca prijave kome su re\u0161enjem ministra odobrena bespovratna sredstva i prodavca nepokretnosti, a \u010dija je ugovorna strana i jedinica lokalne samouprave, koja je u obavezi da prenese sredstva na namenski ra\u010dun prodavcu nepokretnosti po zaklju\u010denom ugovoru o prodaji nepokretnosti. Dalje, u odeljku VI Programa pod ta\u010dkama 6. i 12. navedeno je da pravo u\u010de\u0161\u0107a na konkursu imaju podnosioci prijave koji na dan podno\u0161enja prijave ispunjavaju slede\u0107e uslove: (…) \u201eda nisu osu\u0111ivani i da protiv njih nije pokrenut krivi\u010dni postupak, kao ni istraga\u201c (…) i \u201eda se protiv podnosioca prijave ne vodi izvr\u0161ni postupak\u201c. U Odeljku H \u2013 Zaklju\u010denje ugovora, propisano je da se me\u0111usobna prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa kori\u0161\u0107enjem bespovratnih sredstava ure\u0111uju ugovorom o dodeli bespovratnih sredstava koji zaklju\u010duju Ministarstvo, jedinica lokalne samouprave i podnosioci prijave kojima su bespovratna sredstva dodeljena re\u0161enjem ministra. Jedinica lokalne samouprave, korisnici bespovratnih sredstava i prodavac nepokretnosti su u obavezi da u roku od sedam dana od dana uplate bespovratnih sredstava jedinici lokalne samouprave od Ministarstva, zaklju\u010de ugovor o prodaji nepokretnosti \u010diji je predmet seoska ku\u0107a sa oku\u0107nicom. Jedinica lokalne samouprave kao ugovorna strana ugovora o prodaji nepokretnosti je u obavezi da u ime i za ra\u010dun korisnika bespovratnih sredstava izvr\u0161i uplatu sredstava na namenski ra\u010dun prodavca nepokretnosti, odmah nakon zaklju\u010denja ugovora o prodaji<\/em><\/strong>. Jednica lokalne samouprave nema svojstvo kupca i ne sti\u010de pravo svojine na nepokretnosti. Na osnovu re\u0161enja ministra, nadle\u017ena slu\u017eba za katastar nepokretnosti upisa\u0107e zabele\u017ebu zabrane otu\u0111enja i optere\u0107enja nepokretnosti u korist Ministarstva, u roku od deset dana od dana zaklju\u010denja ugovora o prodaji nepokretnosti. Javni bele\u017enik, odnosno sud na \u010dijem podru\u010dju nije imenovan javni bele\u017enik, du\u017ean je da po slu\u017ebenoj du\u017enosti dostavi nadle\u017enoj slu\u017ebi za katastar nepokretnosti re\u0161enje ministra i ugovor o prodaji nepokretnosti.<\/strong><\/p>\n Dalje na osnovu \u010dlana 8. Zakona o bud\u017eetu, Uredbe Vlade o utvr\u0111ivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske ku\u0107e sa oku\u0107nicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu i \u010dlana 23. Zakona o ministarstvima, Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske ku\u0107e sa oku\u0107nicom kojim su, na isti na\u010din kao i u Programu, utvr\u0111eni uslovi za u\u010de\u0161\u0107e na javnom konkursu, subjekti koji mogu da konkuri\u0161u i na\u010din prenosa bespovratnih sredstava za kupovinu seoske ku\u0107e sa oku\u0107nicom. Analizom propisanih uslova utvr\u0111eno je da pravo u\u010de\u0161\u0107a na javnom konkursu imaju podnosioci prijave koji na dan podno\u0161enja prijave ispunjavaju odre\u0111ene uslove, me\u0111u kojima su i oni koji se odnose na neosu\u0111ivanost, kao i da protiv podnosioca\/podnosilaca prijave nije pokrenut krivi\u010dni postupak, kao ni istraga, odnosno da nije pokrenut izvr\u0161ni postupak.<\/p>\n Prilikom analize opravdanosti postavljanja navedenih uslova, najpre su uzeti u obzir ciljevi koji se Programom i javnim konkursom \u017eele posti\u0107i, a koji se prevashodno odnose na smanjenje migratornog kretanja stanovni\u0161tva koja dovode do depopulacije u ruralnim podru\u010djima Republike Srbije, motivisanje seoskog stanovni\u0161tva da ostane na selu i podsticanje mladih da se vrate na selo re\u0161avanjem stambenog pitanja, pove\u0107anje stope nataliteta i rast privrednih aktivnosti na selu, kao i na\u010din na koji je predvi\u0111eno njihovo ostvarivanje. S tim u vezi, Poverenik smatra da su Programom precizno definisane procedure u pogledu prenosa bespovratnih sredstava za kupovinu seoske ku\u0107e sa oku\u0107nicom kojima je onemogu\u0107eno nenamensko iskori\u0161\u0107avanje obezbe\u0111enih sredstava od strane svih u\u010desnika konkursa. Ministarstvo direktno upla\u0107uje nov\u010dana sredstva jedinici lokalne samouprave na kojoj se nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora o prodaji nepokretnosti koji se zaklju\u010duje izme\u0111u podnosioca prijave kome su re\u0161enjem ministra odobrena bespovratna sredstva i prodavca nepokretnosti, a \u010dija je ugovorna strana i jedinica lokalne samouprave koja je u obavezi da ta sredstva prenese na namenski ra\u010dun prodavcu nepokretnosti po zaklju\u010denom ugovoru o prodaji nepokretnosti. Tako\u0111e, na osnovu re\u0161enja ministra, nadle\u017ena slu\u017eba za katastar nepokretnosti upisuje zabele\u017ebu zabrane otu\u0111enja i optere\u0107enja nepokretnosti u korist Ministarstva, u roku od deset dana od dana zaklju\u010denja ugovora o prodaji nepokretnosti. Javni bele\u017enik, odnosno sud na \u010dijem podru\u010dju nije imenovan javni bele\u017enik, du\u017ean je da po slu\u017ebenoj du\u017enosti dostavi nadle\u017enoj slu\u017ebi za katastar nepokretnosti re\u0161enje ministra i ugovor o prodaji nepokretnosti.<\/p>\n Sagledavaju\u0107i sve napred navedeno, mo\u017ee se konstatovati da je nejasno iz kojih razloga je pravo u\u010de\u0161\u0107a na javnom konkursu onemogu\u0107eno osu\u0111ivanim licima, kao i licima protiv kojih je pokrenut krivi\u010dni ili izvr\u0161ni postupak, odnosno istraga. Dalje, iz same formulacije proizlazi da je ove uslove potrebno da podnosioci prijave ispunjavaju na dan podno\u0161enja prijave za u\u010de\u0161\u0107e na konkursu, pa se tuma\u010denjem navedenog mo\u017ee zaklju\u010diti da je pravo u\u010de\u0161\u0107a na konkursu uskra\u0107eno svim licima koja na dan podno\u0161enja prijave ne ispunjavaju navedene uslove, ali ne i recimo licima koja budu osu\u0111ena nakon podno\u0161enja prijave za u\u010de\u0161\u0107e na konkursu, odnosno protiv kojih nakon podno\u0161enja prijave bude pokrenut krivi\u010dni postupak ili istraga, odnosno izvr\u0161ni postupak.<\/p>\n Dalje, Poverenik ukazuje i na odredbe \u010dlana 94. stav 1. Krivi\u010dnog zakonika kojima je propisano da osude za odre\u0111ena krivi\u010dna dela ili na odre\u0111ene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak odre\u0111enih prava ili zabranu sticanja odre\u0111enih prava, dok je stavom 2. iste odredbe propisano da pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivi\u010dno delo u\u010diniocu izre\u010dena nov\u010dana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je u\u010dinilac oslobo\u0111en od kazne<\/strong>. S obzirom da je uslov o neosu\u0111ivanosti u\u010desnika konkursa postavljen uop\u0161teno, odnosno da se od podnosioca prijave za u\u010de\u0161\u0107e na konkursu zahteva dokaz o neosu\u0111ivanosti bez obzira na vrstu i visinu kazne, iz navedenog proizlazi da uslove konkursa ne ispunjavaju ni ona lica koja su osu\u0111ena na nov\u010danu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili lica koja su pravnosna\u017eno oslobo\u0111enja od kazne, \u0161to je u suprotnosti sa odredbama \u010dlana 94. stav 2. Krivi\u010dnog zakonika. Tako\u0111e, Poverenik podse\u0107a da na\u0161e krivi\u010dnopravno zakonodavstvo prepoznaje i institut rehabilitacije. Naime, odredbama \u010dlana 97. stav 1. Krivi\u010dnog zakonika propisano je da se rehabilitacijom bri\u0161e osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osu\u0111eni se smatra neosu\u0111ivanim. Tako\u0111e, \u010dlanom 101. ovog zakonika propisano je da kad proteknu tri godine od dana izdr\u017eane, zastarele ili opro\u0161tene kazne, sud mo\u017ee odlu\u010diti da prestane pravna posledica osude koja se odnosi na zabranu sticanja odre\u0111enog prava, ukoliko ve\u0107 nije prestala usled rehabilitacije. S obzirom da se podaci o brisanoj osudi ne mogu nikome dati (\u010dlan 102. ta\u010dka 6. Krivi\u010dnog zakonika), evidentno je da pod odre\u0111enim uslovima osu\u0111ivano lice mo\u017ee ispunjavati uslove konkursa ukoliko rehabilitacija nastupi pre dana podno\u0161enja prijave na konkurs, ali ne i recimo u situacijama kada brisanje uslovne osude nastupi dan nakon isteka roka za prijavu na javni konkurs. \u0160to se ti\u010de ispitivanja postojanja\/nepostojanja objektivnog i razumnog opravdanja za navedeno pravljenje razlike izme\u0111u osu\u0111ivanih i neosu\u0111ivanih lica, Poverenik ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava u svojoj dosada\u0161njoj praksi zauzeo stav da, ako se dr\u017eava odlu\u010di da obezbedi odre\u0111enu beneficiju, ona to mora u\u010diniti na na\u010din koji je kompatibilan sa antidiskriminacionim propisima.<\/p>\n Osim toga, neophodno je tako\u0111e podsetiti da je jedna od osnovnih svrha ka\u017enjavanja \u0161to uspe\u0161nija reintegracija biv\u0161ih osu\u0111enih lica u dru\u0161tvo, kako za po\u010dinice lak\u0161ih krivi\u010dnih dela, tako i za lica koja su bila sme\u0161tena u ustanovama zatvorskog tipa. Pomo\u0107 biv\u0161e osu\u0111enim licima obuhvata re\u0161avanje niza problema sa kojima se mogu suo\u010diti, zbog \u010dega je neophodno da se u punoj meri u proces reintegracije uklju\u010de nadle\u017eni organi ali i drugi dru\u0161tveni akteri koji u okviru svojih ovla\u0161\u0107enja u\u010destvuju u zavr\u0161noj fazi resocijalizacije. Uklju\u010divanje ovih lica u redovne dru\u0161tvene tokove bez stigmatizacije i predrasuda zbog ranije po\u010dinjenih krivi\u010dnih dela smanji\u0107e i procenat recidivizma koji se u najve\u0107em broju slu\u010dajeva javlja kao odgovor na neadekvatan postepnalni prihvat i neobeze\u0111ivanje uslova za stanovanje, zaposlenje i \u017eivot na slobodi.<\/p>\n Tako\u0111e, iako se vo\u0111enje istrage, krivi\u010dnog ili izvr\u0161nog postupka ne smatra li\u010dnim svojstvom u smislu Zakona o zabrani diskriminacije, ve\u0107 zakon prepoznaje jedino osu\u0111ivanost kao li\u010dno svojstvo, svakako je va\u017eno ista\u0107i da je prilikom propisivanja uslova konkursa neophodno imati u vidu da je jedna od najva\u017enijih ustavnih i me\u0111unarodnopravnih garancija okrivljenog pretpostavka nevinosti. S tim u vezi, Poverenik isti\u010de da je odredbama \u010dlana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije predvi\u0111eno da se svako smatrati nevinim za krivi\u010dno delo koje mu se stavlja na teret, dok se njegova krivica ne doka\u017ee pravnosna\u017enom odlukom suda. S obzirom da se obaveza po\u0161tovanja pretpostavke nevinosti ne odnosi samo na sud, ve\u0107 na sve dr\u017eavne organe, uskra\u0107ivanje prava na u\u010de\u0161\u0107e na konkursu licima protiv kojih se vodi krivi\u010dni postupak ili istraga, predstavljalo bi kr\u0161enje jednog od osnovnih elemenata pretpostavke nevinosti – postupanje bez predrasuda i predube\u0111enja o krivici okrivljenog. Kada je re\u010d o licima protiv kojih je pokrenut izvr\u0161ni postupak, Poverenik smatra da je upisivanjem zabele\u017ebe zabrane otu\u0111enja i optere\u0107enja nepokretnosti u korist Ministarstva koje je predvi\u0111eno kao mera obezbe\u0111enja Programom i javnim konkursom, u dovoljnoj meri osigurana zabrana raspolaganja nepokretnostima koje su predmet ugovora o prodaji iako lice koje je odabrano konkursom sti\u010de na njoj pravo svojine, odnosno da u konkretnom slu\u010daju ne postoji opasnost da \u0107e predmetna nepokretnost biti iskori\u0161\u0107enja kao sredstvo namirenja nova\u010danog ili nenov\u010danog potra\u017eivanja kako za ona lica protiv kojih je ve\u0107 pokrenut izvr\u0161ni postupak, tako i za lica protiv kojih u budu\u0107nosti mo\u017ee biti pokrenut izvr\u0161ni postupak.<\/p>\n Na kraju, Poverenik koristi priliku da skrene pa\u017enju i na preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161titu od diskriminacije, upu\u0107enu krajem 2022. godine svim ministarstvima i jedinicama lokalne samouprave, i drugim organima[8]<\/a> \u00a0<\/sup>a koja se odnosi na ispunjavanje zakonske obaveze propisane Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije da se, prilikom pripreme novog propisa ili javne politike od zna\u010daja za ostvarivanje prava socioekonomski ugro\u017eenih lica ili grupa lica, donese procena uticaja propisa ili javne politike u kojoj se vr\u0161i procena usagla\u0161enosti ovih akata sa na\u010delom jednakosti, a sve u skladu sa \u010dlanom 14. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije.\u00a0Po\u0161tovanjem obaveze izrade procene uticaja propisa ili javne politike na ostvarivanje prava socioekonomski ugro\u017eenih lica spre\u010dilo bi dono\u0161enje propisa i javnih politika koji su u suprotnosti sa zabranom diskriminacije ili koji imaju negativan uticaj na najugro\u017eenije gra\u0111ane ili grupe gra\u0111ana. Zakonska obaveza organa javne vlasti da vr\u0161e procenu uticaja, odnosno procenu usagla\u0161enosti odre\u0111enog propisa ili javne politike sa na\u010delom jednakosti, imaju\u0107i u vidu da \u0107e se ta procena de\u0161avati u fazi pripreme novog propisa ili javne politike, treba da doprinese usvajanju kvalitetnijih propisa, odnosno propisa u kojima je sagledan uticaj na najugro\u017eenije grupe, kako u smislu da li su obuhva\u0107ena sva lica odnosno grupe na koja \u0107e navedeni propis ili javna politika imati uticaj, tako i u smislu da li \u0107e propis doprineti unapre\u0111enju njihovog polo\u017eaja.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upu\u0107uje Ministarstvu preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 9)<\/p>\n [2]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06)<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 128\/20 i 116\/22<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 85\/05,88\/05,107\/05,72\/09,111\/09,121\/12,104\/13,108\/14,94\/16 i 35\/19<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 72\/11,101\/11,121\/12,32\/13,45\/13,55\/14,35\/19,27\/21 i 62\/21<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 106\/15, 106\/16, 113\/17, 54\/19, 9\/20 i 10\/23<\/p>\n\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
1028-23 Preporuka mera Ministarstvu za brigu o selu<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n