Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je Udru\u017eenje gra\u0111ana \u201e<\/em>AA<\/em>\u201c <\/em>pod<\/em>nelo protiv Nezavisnih dnevnih novina \u201eBB\u201c, i to glavnog urednika VV i GG, odgovornog urednika ovog medija. U pritu\u017ebi i dopuni pritu\u017ebe, <\/em>izme\u0111u ostalog, navedeno <\/em>je<\/em> da su Nezavisne dnevne novine \u201eBB\u201c u broju 2.288 od utorka 16. maja 2023. godine objavile tekst sa naslovom \u201eAlbanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak\u201c, da ovakav naslov dovodi do stvaranja predrasuda prema svim Albancima bez obzira na njihove individualne karakteristike, i da podsti\u010de mr\u017enju prema pomenutoj dru\u0161tvenoj grupi. <\/em>S obzirom da se glavni i odgovorni urednik Nezavisnih dnevnih novina \u201eBB\u201c, protiv kojih je podneta priti\u017eba, nisu izjasnili na navode iz pritu\u017ebe u zakonom propisanom roku za dostavljanje izja\u0161njenja, niti do okon\u010danja ovog postupka, Poverenik je imaju\u0107i u vidu pravilo o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja koje je propisano odredbama \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, prilikom dono\u0161enja mi\u0161ljenja u ovom predmetu imao u vidu navode pritu\u017ebe i dokaz koji je uz pritu\u017ebu dostavljen. <\/em>Tokom postupka utvr\u0111eno je da je <\/em>u \u0161tampanom izdanju Nezavisnih dnevnih novina \u201eBB\u201c od 16. maja 2023. godine<\/em> objavljen tekst sa naslovom \u201eAlbanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak\u201c<\/em> u kome se, <\/em>izme\u0111u ostalog, <\/em>navodi <\/em>da<\/em> se u Srbiju uvoze \u201esoki\u0107i proizvo\u0111a\u010da \u201eJaffa champion\u201c sa Kosova i da ovi sokovi sadr\u017ee ve\u0161ta\u010dki zasla\u0111iva\u010d ciklamat koji se u Evropskoj uniji nalazi na listi supstanci zbog istra\u017eivanja koja pokazuju da izaziva rak testisa i be\u0161ike i druge zdravstvene probleme\u201c. Dalje, navedeno je da je ciklamat u Srbiji dozvoljen u koncentraciji do 2.500 miligrama na kilogram, ali da konkretno, na soku firme \u201eDD\u201c, nema podataka o koli\u010dini, odnosno udelu zasla\u0111iva\u010da u proizvodu i istaknuto je koje sve \u0161tetne posledice njegov prekomerni unos mo\u017ee da prouzrokuje. Imaju\u0107i u vidu navedeno, mo\u017ee konstatovati da je naslov senzacionalisti\u010dki i da nije ni i kakvoj vezi sa ostalom sadr\u017einom teksta. Dalje, s obzirom da iz samog teksta proizlazi da je nepoznata koli\u010dina ciklamata koji je zastupljen u sokovima firme \u201eDD\u201c, nejasno je na koji na\u010din se do\u0161lo do zaklju\u010dka da je koli\u010dina ove supstance iznad dozvoljenog maksimuma, imaju\u0107i u vidu da se u tekstu navodi da \u201esu se ovim povodom obratili Ministarstvu poljoprivrede \u010dija je inspekcija zadu\u017eena za kontrolu bezbednosti hrane, ali da do zaklju\u010denja broja nismo dobili odgovor\u201c. Iako se iz celokupne sadr\u017eine mo\u017ee zaklju\u010diti da je namera autora teksta bila da \u010ditaocima pribli\u017ei \u0161tetne efekte ve\u0161ta\u010dkih zasla\u0111iva\u010da, pre svega \u201eciklamata\u201c, Poverenik ukazuje da je isticanje nacionalne pripadnosti u samom naslovu teksta potpuno irelevatno i da ni na koji na\u010din ne doprinosi boljem razumevanju teme koja se u tekstu obra\u0111uje, ve\u0107 se na ovaj na\u010din pa\u017enja, u negativnom kontekstu vezuje za albansku nacionalnu pripadnost i u odnosu na nju stvara neprijateljsko okru\u017eenje. Naime, u samom naslovu teksta iznete su ozbiljne optu\u017ebe na ra\u010dun \u010ditave grupe lica koje povezuje isto li\u010dno svojstvo kojima se generalizuje i stigmatizuje \u010ditava grupa lica i \u0161iri mr\u017enja prema pripadnicima albanske nacionalnosti. Ukoliko je autor teksta \u017eeleo da skrene pa\u017enju \u010ditala\u010dkoj publici na odre\u0111eni proizvod, to je bilo neophodno uraditi na na\u010din koji nije diskriminatoran i stigmatizuju\u0107i. Kritika ili analiza proizvoda trebala bi biti bazirana na \u010dinjenicama i argumentima, a ne na generalizaciji ili negativnom etiketiranju odre\u0111ene nacionalne grupe i \u0161irenju i podsticanju neutemeljenog i nepotrebnog straha i netrpeljivosti, posebno imaju\u0107i u vidu da su iznete optu\u017ebe stavljene u kontekst najosetljivije grupe lica-dece. Prilikom dono\u0161enja mi\u0161ljenja u ovom predmetu Poverenik je imao u vidu odredbe \u010dlana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojima je, pored ostalog, zabranjeno uznemiravanje, poni\u017eavaju\u0107e postupanje koja ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara zastra\u0161uju\u0107e, neprijatenjsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Pored toga, Kodeks novinara Srbije propisuje da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da \u0161ire mediji, kao i da se pripadnost odre\u0111enoj etni\u010dkoj, politi\u010dkoj, ideolo\u0161koj, ili nekoj drugoj grupi, navodi samo u slu\u010dajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta doga\u0111aja o kojem se izve\u0161tava. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u potpunosti podr\u017eava slobodu medija i njihovu du\u017enost da izve\u0161tavaju o svim doga\u0111ajima za koje javnost ima pravo da zna, odnosno, da pru\u017eaju informacije i izve\u0161tavaju u duhu svoje ure\u0111iva\u010dke politike. Me\u0111utim, <\/em>veoma <\/em>je va\u017eno da se prilikom objavljivanja tekstova vodi ra\u010duna da to bude na na\u010din kojim se uva\u017eava sva\u010dije dostojanstvo i pravo na nediskriminaciju<\/em>. Imaju\u0107i u vidu sve napred navedeno <\/em>Poverenik je dao mi\u0161ljenje da su <\/em>isticanjem nacionalne pripadnosti u <\/em>naslovu teksta<\/em> koji je objavljen<\/em> u \u0161tampanom izdanju Nezavisnih dnevnih novina <\/em>BB <\/em>broj 2288 od 16. maja 2023. godine, a koji glasi: \u201eAlbanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak\u201c, povre\u0111ene odredbe \u010dl. 12. <\/em>a u vezi \u010dlana<\/em> 24. Zakona o zabrani diskriminacije. <\/em>Poverenik je preporu\u010dio Nezavisnim dnevnim novinam<\/em>a<\/em> \u201eBB\u201c, <\/em>kao<\/em> i <\/em>VV glavnom uredniku i GG, odgovornom uredniku ovog medija<\/em> da <\/em>ne objavljuju naslove, kao ni tekstove, odnosno <\/em>diskriminatorne sadr\u017eaje koji imaju za cilj ili predstavljaju povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu nacionalne pripadnosti kao li\u010dnog svojstva, kako albanske, tako i bilo koje druge nacionalne pripadnosti ili nekog drugog li\u010dnog svojstva u skladu sa zakonom,\u00a0 a naro\u010dito ako se time stvara strah, zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratilo se Udru\u017eenje gra\u0111ana \u201eAA\u201c, zbog diskriminacije Albanaca u tekstu Nezavisnih dnevnih novina \u201eBB\u201c broj 2.288 od 16. maja 2023. godine, pod naslovom \u201eAlbanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak\u201c.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 1.3.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je, u skladu sa \u010dlanom 35. stav 4. i \u010dlanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/a>, dostavio zahtev za izja\u0161njenje glavnom i odgovornom uredniku Nezavisnih dnevnih novina \u201eBB\u201c, VV i GG. Kako u zakonom propisanom roku Poverenik nije primio izja\u0161njenje povodom navoda iz podnete pritu\u017ebe, opreza radi, ponovljen je zahtev za izja\u0161njenje.\u00a0 Uvidom u potvratnicu utvr\u0111eno je da su zahtevi za izja\u0161njenje primljeni 6. septembra 2023. godine, odnosno da su ponovljeni zahtev primljeni 12. oktobra 2023. godine. Imaju\u0107i u vidu navedeno Poverenik je sproveo postupak na osnovu pritu\u017ebe i dokaza koji je dostavljen uz pritu\u017ebu.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Uvidom u tekst pod naslovom: \u201eAlbanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak\u201c utvr\u0111eno je da je navedeni naslov objavljen u \u0161tampanom izdanju Nezavisnih dnevnih novina \u201eBB\u201c. Daljim uvidom, utvr\u0111eno je da je u tekstu, ispod ovog naslova navedeno: \u201eProizvod firme sa Kosova sadr\u017ei ciklamat, ve\u0161ta\u010dki za sla\u0111iva\u010d koji je u SAD zabranjen jo\u0161 1970\u201c. Daljim uvidom u tekst utvr\u0111eno je da je navedeno: \u201eU Srbiju se sa Kosova uvozi sok za decu koji sadr\u017ei supstancu koja izaziva rak! Naime, ciao strawberry, soki\u0107 proizvo\u0111a\u010da \u201eDD\u201c, sadr\u017ei ciklamat koji je u SAD zabranjen jo\u0161 1970, a u Evropskoj uniji se nalazi na listi supstanci zbog istra\u017eivanja koja pokazuju da izaziva rak testisa i be\u0161ike i druge zdravstvene probleme, zbog \u010dega ga je zabranila i Velika Britanija, a Evropska komisija zna\u010dajno smanjila dozvoljenu koli\u010dinu ovog aditiva u namirnicima. Kako smo uspeli da prona\u0111emo, ciklamat je kod nas dozvoljen u koncentraciji do 2.500 miligramana kilogram, ali konkretno, na ovom soku nema podataka o koli\u010dini, odnosno udelu zasla\u0111iva\u010da. Tako\u0111e, ovaj aditiv nismo prona\u0161li u sokovima drugih proizvo\u0111a\u010da. Oznaka E-952 U pitanju je ve\u0161ta\u010dki zasla\u0111iva\u010d, koji zavisno od koncentracije jeste 30-50 puta sla\u0111i od \u0161e\u0107era. Crevne bakterije ga mogu razgraditi do toksi\u010dnog cikloheksilamina, pa je u eksperimentima na \u017eivotinjama uo\u010deno da visoke koncentracije uzrokuju rak testisa, be\u0161ike, smanjenu plodnost i izazivaju \u0161tetne promene na \u0107elijama embriona. Poznato je i da ciklaminska kiselina i njene soli uzrokuju migrene. U deklaracijama se \u010desto krije iza ozneka E-952. Nutricionista \u0110\u0110 ocenjuje da je stra\u0161no \u0161ta se sve servira deci i apeluje na institucije da reaguju. \u2013 Ciklamat o\u0161te\u0107uje usnu duplju, slabi imunitet, lo\u0161e uti\u010de na zube, a istra\u017eivanja na mi\u0161evima su pokazala da izaziva rak. Sad, mnogi \u0107e da ka\u017eu dami\u0161evi nisu ljudi, ali generalno, ve\u0161ta\u010dki zasla\u0111iva\u010di nisu zdravija zamena za \u0161e\u0107er, kako mnogi misle, i posebno ne treba da se nalaze u proizvodima za decu. Ali kod nas je sve dozvoljeno i to mora da se promeni. Nema druge nego da roditelji \u010ditaju deklaracije i povedu ra\u010duna \u0161ta kupuju deci jer proizvo\u0111a\u010di ne\u0107e misliti na njih- apeluje Rai\u010devi\u0107eva. EE iz organizacije za za\u0161titu potra\u0161a\u010da podse\u0107a da mi obi\u010dno prepisujemo Evropske regulative, ali da smo ovde o\u010digledno podbacili. \u2013 Dobar deo tih zasla\u0111iva\u010da je kancerogen, ali su dozvoljeni u odre\u0111enoj koli\u010dini. Ovde me\u0111utim proizvo\u0111a\u010d uop\u0161te ne navodi procenat ciklamata. Da li neko ovo kontroli\u0161e i kako nije nam poznato, ali mislim a bi nadle\u017eni trebali da reaguju i da provere ovaj proizvod- isti\u010de EE. Ovim povodom obratili smo se i Ministarstvu poljoprivrede, \u010dija je inspekcija zadu\u017eena za kontrolu kvaliteta hrane, ali do zaklju\u010denja broja nismo dobili odgovor.\u201c<\/p>\n <\/p>\n 3.1<\/strong>. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, kao i tekst koji je objavljen u dnevnim novinama.<\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2]<\/sup><\/a> kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n <\/p>\n 3.3.<\/strong> Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[3]<\/a>, koja u \u010dlanu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etni\u010dkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naru\u0161i ili da ugrozi priznavanje, u\u017eivanje ili vr\u0161enje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u politi\u010dkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog \u017eivota.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, Ustav Republike Srbije u \u010dlanu 46. jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima Odredbom \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Odredbama \u010dl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije, pa je tako \u010dlanom 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etni\u010dkog porekla, verskih uverenja i jezika.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Zakonom o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina[4]<\/a> zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etni\u010dkoj, rasnoj i jezi\u010dkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Odredbama \u010dlana 75. Zakona o javnom informisanju i medijima[5]<\/a> propisano je da se idejama, mi\u0161ljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog li\u010dnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem u\u010dinjeno krivi\u010dno delo. Odredbama \u010dlana 48. ovog zakona propisano je da medij mora imati odgovornog urednika. Glavni urednik medija ima svojstvo odgovornog urednika tog medija (stav 2). Odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadr\u017eaj koji ure\u0111uje (stav 3). Odgovorni urednik ne mo\u017ee biti lice koje u\u017eiva imunitet od odgovornosti. (stav 4).<\/p>\n 3.8. <\/strong>Odredbama \u010dlana 18. Pravilnika o za\u0161titi ljudskih prava u oblasti pru\u017eanja medijskih usluga[6]<\/sup><\/a> propisano je da pru\u017ealac medijske usluge mo\u017ee ozna\u010diti nacionalnu, etni\u010dku, versku, rasnu ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica o kome izve\u0161tava ili lica koje u\u010destvuje u programu, samo ako su ta svojstva od zna\u010daja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje. U smislu stava 1. ovog \u010dlana naro\u010dito nije dozvoljeno prilikom izve\u0161tavanja o krivi\u010dnom ili drugom protivpravnom delu isticati nacionalnu, etni\u010dku, rasnu, versku ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica za koje postoji sumnja da je to delo u\u010dinilo ili koje je osu\u0111eno za to delo, osim ako je to svojstvo od zna\u010daja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.9.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, potrebno je utvrditi da li tekst koji je objavljen 16. maja 2023. godine u \u0161tampanom izdanju Nezavisnih dnevnih novina \u201eBB\u201c pod naslovom \u201eAlbanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak\u201c, predstavlja povredu Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da li se ovim tekstom stvara neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje za grupu lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva.<\/p>\n 3.10. <\/strong>Poverenik najpre ukazuje da pored propisa koji pru\u017eaju garancije slobodi izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje, treba imati u vidu odredbu \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisana zabrana uznemiravanja i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. S tim u vezi, va\u017eno je ista\u0107i, da radnja izvr\u0161enja ovog oblika diskriminacije mo\u017ee da se javi u vidu svakog postupanja koje je uznemiravaju\u0107e i poni\u017eavaju\u0107e, uklju\u010duju\u0107i i usmeno ili pisano, izri\u010dito ili konkludentno izra\u017eavanje ideja, informacija i mi\u0161ljenja koje je za posledicu imalo ili ima uznemiravanje i poni\u017eavanje lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Za razmatranje ove pravne stvari va\u017ena je primena \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je propisano posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slu\u010daj da je akt diskriminacije u\u010dinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti, odnosno na\u010dela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvr\u0161io diskriminaciju. Stavom 4. ovog \u010dlana propisano je da se navedeno pravilo o teretu dokazivanja primenjuje i na postupak pred Poverenikom. Imaju\u0107i u vidu ovo pravilo, a kako se glavni i odgovorni urednik Nezavisnih dnevnih novina \u201eBB\u201c protiv kojih je podneta proti\u017eba, nisu izjasnili na navode iz pritu\u017ebe u zakonom propisanom roku za dostavljanje izja\u0161njenja, niti do okon\u010danja ovog postupka, Poverenik je prilikom dono\u0161enja mi\u0161ljenja u ovom predmetu analizirao samo navode pritu\u017ebe, kao i dokaz koji je uz pritu\u017ebu dostavljen (tekst iz \u0161tampanog izdanja Nezavisnih dnevnih novina \u201eBB\u201c broj 2.288 od 16. maja 2023. godine pod naslovom \u201eAlbanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak).<\/p>\n 3.12.<\/strong> Uvidom u tekst pod naslovom \u201eAlbanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak\u201c, najpre se mo\u017ee konstatovati da je naslov senzacionalisti\u010dki i da nije ni u kakvoj vezi sa ostalom sadr\u017einom teksta. Naime, analizom je utvr\u0111eno da se u tekstu govori o \u0161tetnosti ve\u0161ta\u010dkog zasla\u0111iva\u010da \u201eciklamat\u201c oznake E-952, za koji se dalje navodi da je zbog brojnih \u0161tetnih posledica koje izaziva (kancerogena i druga oboljenja) zabranjen u SAD-u i Velikoj Britaniji. Pored toga, navedeno je da je ovaj ve\u0161ta\u010dki zasla\u0111iva\u010d zastupljen u sokovima firme sa Kosova \u201eDD\u201c, da je ciklamat kod nas dozvoljen u koncentraciji do 2.500 miligrama na kilogram, ali da konkretno, na sokovima ove firme nema podataka o koli\u010dini, odnosno udelu zasla\u0111iva\u010da u ovom proizvodu. S obzirom da iz samog teksta proizlazi da je nepoznata koli\u010dina ciklamata koji je zastupljen u sokovima firme \u201eDD\u201c, nejasno je na koji na\u010din se do\u0161lo do zaklju\u010dka da je koli\u010dina ove supstance iznad dozvoljenog maksimuma, imaju\u0107i u vidu da se u tekstu navodi da \u201esu se ovim povodom obratili Ministarstvu poljoprivrede \u010dija je inspekcija zadu\u017eena za kontrolu bezbednosti hrane, ali da do zaklju\u010denja broja nismo dobili odgovor\u201c. Dalje, iako se iz celokupne sadr\u017eine mo\u017ee zaklju\u010diti da je namera autora teksta bila da \u010ditaocima pribli\u017ei efekte ve\u0161ta\u010dkih zasla\u0111iva\u010da, u konkretnom slu\u010daju onog pod nazivom ciklamat, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je isticanje nacionalne pripadnosti u samom naslovu teksta potpuno irelevatno i da ni na koji na\u010din na\u010din ne doprinosi boljem razumevanju teme koja se u tekstu obra\u0111uje, ve\u0107 se na ovaj na\u010din pa\u017enja, u negativnom kontekstu, usmerava na pripadnike albanske nacionalnosti u odnosu na koje se stvara neprijateljsko okru\u017eenje. Naime, u samom naslovu teksta iznete su ozbiljne optu\u017ebe na ra\u010dun \u010ditave grupe lica koje povezuje isto li\u010dno svojstvo kojima se generalizuje i stigmatizuje \u010ditava grupa lica i \u0161iri mr\u017enja prema pripadnicima albanske nacionalnosti. Ukoliko je autor teksta \u017eeleo da skrene pa\u017enju \u010ditala\u010dkoj publici na odre\u0111eni proizvod, to je bilo neophodno uraditi na na\u010din koji nije diskriminatoran i stigmatizuju\u0107i. Kritika ili analiza proizvoda trebala bi biti bazirana na \u010dinjenicama i argumentima, a ne na generalizaciji ili negativnom etiketiranju odre\u0111ene nacionalne grupe i \u0161irenju i podsticanju neutemeljenog i nepotrebnog straha i netrpeljivosti, posebno imaju\u0107i u vidu da su iznete optu\u017ebe stavljene u kontekst najosetljivije grupe lica-dece. Nesporno je da sloboda svakog vida izra\u017eavanja, jeste od klju\u010dne va\u017enosti za razvoj demokratskog dru\u0161tva, me\u0111utim ove slobode ne smeju biti stavljene u kontekst izgovora za diskriminaciju, po bilo kom li\u010dnom svojstvu.<\/p>\n 3.13<\/strong>. Tako\u0111e, Poverenik ukazuje da rezultati istra\u017eivanja javnog mnjenja Odnos gra\u0111ana i gra\u0111anki prema diskriminaciji u Srbiji<\/em>[7]<\/strong><\/sup><\/em><\/a>, <\/em>kao i druga sli\u010dna istra\u017eivanja pokazuju da se kao grupa kod koje postoji najve\u0107a socijalna distanca izdvajaju migranti odnosno tra\u017eioci azila, a odmah nakon njih gra\u0111ani i gra\u0111anke albanske nacionalnosti. Tako\u0111e, istaknuto je da se u odnosu na ranije istra\u017eivanje koje je sproveo Poverenik gotovo nije promenila socijalna distanca prema ovoj dru\u0161tvenoj grupi odnosno da je socijalna distanca prema pripadnicima i pripadnicama albanske nacionalnosti ostala ista kao i 2016. i 2013. godine kada je tako\u0111e vr\u0161eno isto istra\u017eivanje.\u00a0 <\/em><\/p>\n 3.14.<\/strong> Poverenik, tako\u0111e ukazuje na odredbe \u010dlana 18. Pravilnika o za\u0161titi ljudskih prava u oblasti pru\u017eanja medijskih usluga[8]<\/a> kojima je propisano da pru\u017ealac medijske usluge mo\u017ee ozna\u010diti nacionalnu, etni\u010dku, versku, rasnu ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica o kome izve\u0161tava ili lica koje u\u010destvuje u programu, samo ako su ta svojstva od zna\u010daja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje. U smislu stava 1. ovog \u010dlana naro\u010dito nije dozvoljeno prilikom izve\u0161tavanja o krivi\u010dnom ili drugom protivpravnom delu isticati nacionalnu, etni\u010dku, rasnu, versku ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica za koje postoji sumnja da je to delo u\u010dinilo ili koje je osu\u0111eno za to delo, osim ako je to svojstvo od zna\u010daja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Pored toga, Poverenik podse\u0107a da su Kodeksom novinara Srbije[9]<\/a> definisani eti\u010dki standardi profesionalnog postupanja novinara. Profesionalni i eti\u010dki standardi definisani u ovom Kodeksu te\u017ee podizanju ugleda novinarske profesije, propagiraju zalaganje za slobodu mi\u0161ljenja, govora i izra\u017eavanja, kao i nezavisnost medija. Mediji su du\u017eni da interes javnosti za potpunim, blagovremenim i istinitim informisanjem stave iznad svih drugih interesa. U kontekstu ovog Kodeksa, interes javnosti podrazumeva objavljivanje svih va\u017enih informacija koje su \u010ditaocu\/slu\u0161aocu\/gledaocu od pomo\u0107i pri formiranju vlastitog suda\/mi\u0161ljenja o pojavama i doga\u0111ajima. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara<\/em>, navedeno je da je novinar, pre svega, odgovoran svojim \u010ditaocima, slu\u0161aocima i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdava\u010da, vlade i drugih dr\u017eavnih organa. Novinar se mora suprotstaviti svima koji kr\u0161e ljudska prava ili se zala\u017eu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mr\u017enje i podsticanje nasilja. Novinarska profesija nespojiva je sa \u0161irenjem bilo koje vrste: polnih, rodnih, etni\u010dkih, rasnih, socijalnih, ili verskih stereotipa. Predrasude koje novinari privatno imaju, ne smeju da budu emitovane\/objavljene ni u kakvom kontekstu, ni otvoreno, ni prikriveno. U delu kodeksa pod nazivom Novinarska pa\u017enja<\/em> navodi se da novinar <\/strong>mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da \u0161ire mediji i u\u010dini\u0107e sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, izme\u0111u ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, politi\u010dkom i drugom mi\u0161ljenju, nacionalnom ili dru\u0161tvenom poreklu.<\/strong> Pripadnost odre\u0111enoj etni\u010dkoj, politi\u010dkoj, ideolo\u0161koj, ili nekoj drugoj grupi, kao i bra\u010dno stanje, versko opredeljenje, dru\u0161tveno poreklo, navodi\u00a0 se samo u slu\u010dajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta doga\u0111aja o kojem se izve\u0161tava.<\/strong> U delu Odnos prema izvorima informisanja navodi se da novinar ne sme me\u0111u ljude unositi neopravdan strah niti ulivati la\u017ene nade. Novinar koji namerno, naro\u010dito zbog \u201eatraktivnosti\u201c teksta\/priloga, podsti\u010de neutemeljene strahove i nade \u010ditalaca\/gledalaca\/slu\u0161alaca, na najekstremniji na\u010din kr\u0161i eti\u010dki kodeks.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Mediji imaju odre\u0111eni uticaj na javno mnjenje i kreiranje stavova javnosti, te ujedno imaju i veliku odgovornost. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u potpunosti podr\u017eava slobodu medija i njihovu du\u017enost da izve\u0161tavaju o svim doga\u0111ajima za koje javnost ima pravo da zna, odnosno, da pru\u017eaju informacije i izve\u0161tavaju u duhu svoje ure\u0111iva\u010dke politike. Me\u0111utim, veoma je va\u017eno da se prilikom objavljivanja tekstova vodi ra\u010duna da to bude na na\u010din kojim se uva\u017eava sva\u010dije dostojanstvo i pravo na nediskriminaciju.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Isticanjem nacionalne pripadnosti u naslovu teksta koji je objavljen u \u0161tampanom izdanju Nezavisnih dnevnih novina BB, broj 2288 od 16. maja 2023. godine, a koji glasi: \u201eAlbanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak\u201c, povre\u0111ene su odredbe \u010dl. 12. a u vezi \u010dlana 24. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da Nezavisne dnevne novine \u201eBB\u201c, obaveste Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko lice kome je preporuka upu\u0107ena ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09<\/p>\n [2]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201d, broj 31\/67<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SRJ\u201d, broj 11\/02, \u201eSlu\u017ebnei list SCG\u201d, broj 1\/03 \u2013 Ustavna povelja i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 72\/09 \u2013 dr. zakon i 97\/13-odluka US, i 47\/18.<\/p>\n [5]<\/a> \u201e\u00adSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 83\/14, \u00a06\/16 i 129\/21 \u2013 dr. zakon<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 55\/15<\/p>\n [7]<\/a> dostupno na https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 55\/15<\/p>\n [9]<\/a> https:\/\/savetzastampu.rs\/dokumenta\/kodeks-novinara-srbije\/?_rstr_nocache=rstr3406548ba40c8edb<\/a><\/p>\n <\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje Nezavisnim dnevnim novinama \u201eBB\u201c, kao i VV glavnom uredniku i GG, odgovornom uredniku ovog medija:<\/h5>\n
<\/h5>\n
5.1.<\/strong> Da ne objavljuju naslove, kao ni tekstove, odnosno diskriminatorne sadr\u017eaje koji imaju za cilj ili predstavljaju povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu nacionalne pripadnosti kao li\u010dnog svojstva, kako albanske, tako i bilo koje druge nacionalne pripadnosti ili nekog drugog li\u010dnog svojstva u skladu sa zakonom, a naro\u010dito ako se time stvara strah, zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje.<\/h5>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
353-23 U postupku po pritu\u017ebi utvr\u0111ena diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n