\u00a0<\/strong><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe <\/em>AA<\/em> podnet<\/em>e<\/em> protiv <\/em>BB<\/em>, <\/em>bioskopa u ulici<\/em> VV<\/em>.<\/em> U pritu\u017ebi je navedeno da<\/em> je korisnica kolica za osobe sa invaliditetom imala par neuspe\u0161nih poku\u0161aja da ode u bioskop \u2013 BB, ali da nije mogla da gleda filmove, odnosno da u\u0111e u dvoranu. U izja\u0161njenju je navedeno da BB radi od 1999. godine, te od tada pa do danas nisu imali pritu\u017ebe osoba sa invaliditetom, i da su uvek izlazili u susret, sem ako je sala u kojoj igra film puna i sva mesta popunjena. Kako je u izja\u0161njenju navedeno, u salama se <\/em>ne mora sedeti ispred prvog reda ukoliko to nije \u017eelja osobe sa invaliditetom. Gazi\u0161ta izme\u0111u redova su dovoljno \u0161iroka tako da kolica mogu <\/em>da stanu<\/em>, a do njih na prvo mesto seda pratilac. Bioskopska platna su velika, od zida do zida, tako da nema razlike gledanja filma s po\u010detka i sredine reda<\/em>. Prema daljim navodima izja\u0161njenja, osobe sa invaliditetom izra\u017eavaju svoju \u017eelju iz kog reda \u0107e gledati film<\/em>. U salama postoji i demonta\u017ea sedi\u0161ta, tako da ukoliko ta mesta nisu prethodno prodata postoji i ta mogu\u0107nost<\/em>, ali da do sada to niko nije tra\u017eio. BB nije poznato da je bilo ko imao pritu\u017ebu, niti da se neko zaposlenima obratio za problem, jer se za takve stvari odmah obra\u0107aju menad\u017eeru bioskopa koji odmah re\u0161ava problem. Prema navodima BB, osobe sa invaliditetom filmove u ovom bioskopu gledaju bez pla\u0107anja ulaznice, a uprava bioskopa sara\u0111uje sa organizacijama koje zastupaju ove osobe i organizuje besplatne projekcije. Uz izja\u0161njenje nisu dostavljeni dokazi. Imaju\u0107i u vidu kontradiktornost navoda, a u cilju pravilnog i potpunog utvr\u0111ivanja \u010dinjeni\u010dnog stanja, Poverenik se u skladu sa zakonom obratio Gradu Beogradu, Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju i Gradskoj upravi grada Beograda, zatra\u017eiv\u0161i obave\u0161tenje da li je BB<\/em> pristupa\u010dan. Kako se ovaj sekretarijat oglasio nenadle\u017enim, Poverenik se obratio gradskoj op\u0161tini GG, Odeljenju za inspekcijske poslove. Kako je ovo odeljenje obavestilo <\/em>Poverenika da je njegov dopis prosledilo Gradskoj upravi grada Beograda, Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju, Sektoru za gra\u0111evinski i urbanisti\u010dki inspekcijski nadzor, na nadle\u017enost i postupanje, dvoje zaposlenih u Stru\u010dnoj slu\u017ebi Poverenika su oti\u0161li u BB, kako bi ostvarili neposredan uvid. <\/em>Tom prilikom, pri poku\u0161aju ulaska u BB, uo\u010deno je da osobe koje za kretanje koriste kolica ne bi mogle da u\u0111u u zgradu bioskopa, budu\u0107i da se na ulazu nalazi stepeni\u0161te, a da rampa nije obezbe\u0111ena. Iz razgovora sa zaposlenima, zaklju\u010deno je da je to jedini ulaz u BB, da se toalet nalazi na donjem spratu, ali da zgrada ne poseduje lift, te da inicijalno nije projektovana za bioskop, a za tu namenu je adaptirana naknadno. U slu\u010daju dolaska osobe koja za kretanje koristi kolica, organizovalo bi se njeno preno\u0161enje do bioskopske sale. Imaju\u0107i u vidu da BB nije pristupa\u010dan, primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je doneo mi\u0161ljenje da su povre\u0111ene odredabe \u010dlana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama \u010dlana 13. i 16. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.<\/em> BB je preporu\u010deno\u00a0 da preduzme <\/em>mere u cilju obezbe\u0111ivanja pristupa\u010dnosti <\/em>objekta, bilo postavljanjem rampe, kako bi osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica mogle ravnopravno da prate sadr\u017eaje koje nudi BB.<\/em><\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n – da je pristupa\u010dnost osnovni preduslov za ravnopravnost i uklju\u010denost osoba sa invaliditetom u dru\u0161tveni \u017eivot u svim segmentima, uklju\u010duju\u0107i i pravo na u\u010de\u0161\u0107e u kulturnom \u017eivotu, odnosno pravo na pristupa\u010dnost objekata kulture, kao \u0161to su bioskopi;<\/p>\n <\/p>\n – da su u Beogradu bioskopi nepristupa\u010dni za osobe sa invaliditetom koje se kre\u0107u pomo\u0107u kolica, kao i za one koji se vrlo ote\u017eano kre\u0107u, jer su sve sale, iako nove i renovirane, ura\u0111ene po amfiteatarskom principu, a da nigde nije predvi\u0111eno mesto za kolica;<\/p>\n <\/p>\n – da se mo\u017ee u\u0107i u samu bioskopsku salu (u najve\u0107em broju slu\u010dajeva, mada ne svuda, kao npr. u BB), me\u0111utim, tehni\u010dki se jedino mo\u017ee sedeti ispred prvog reda, ali iz te pozicije nije mogu\u0107e gledati film;<\/p>\n <\/p>\n – da su na ovaj na\u010din prekr\u0161eni brojni \u010dlanovi Konvencije UN-a o pravima osoba sa invaliditetom: \u010dlan 5. – jednakost i zabrana diskriminacije, \u010dlan 9. – pristupa\u010dnost, \u010dlan 19. – samostalan \u017eivot i uklju\u010divanje u zajednicu, \u010dlan 20. – li\u010dna pokretljivost i \u010dlan 30. – u\u010de\u0161\u0107e u kulturnom \u017eivotu, rekreaciji, aktivnostima u slobodno vreme i sportu;<\/p>\n <\/p>\n – da je kao osoba sa invaliditetom, korisnica kolica, imala par neuspe\u0161nih poku\u0161aja da ode u bioskop, u BB, ali da nije mogla da gleda filmove, odnosno da u\u0111e u dvoranu;<\/p>\n <\/p>\n – da je nakon provere telefonom ostalih bioskopskih sala po tr\u017enim centrima, shvatila je da je situacija identi\u010dna tako da to nije ni poku\u0161avala;<\/p>\n <\/p>\n – da sli\u010dne odnosno iste probleme imaju i brojne druge osobe sa invaliditetom koje koriste kolica iz Beograda, sa kojima je kontaktirala.<\/p>\n <\/p>\n Uz pritu\u017ebu su dostavljene \u010detiri fotografije sala.<\/p>\n 1.3.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dlanom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/a>, pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje BB.<\/p>\n 1.4.<\/strong> U izja\u0161njenju BB na pritu\u017ebu, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n – da BB bioskop radi od 1999. godine, te da od tada pa do danas nisu imali pritu\u017ebe osoba sa invaliditetom, kao i da su im uvek izlazili u susret, sem ako je sala u kojoj igra film koji \u017eele da pogledaju puna \u2013 sva mesta su popunjena;<\/p>\n – da se u salama ne mora sedeti ispred prvog reda ukoliko to nije \u017eelja osobe sa invaliditetom. Gazi\u0161ta izme\u0111u redova su dovoljno \u0161iroka tako da kolica mogu stati, a do njih na prvo mesto seda pratilac. Bioskopska platna su velika, od zida do zida, tako da nema razlike u gledanju filma s po\u010detka i sredine reda;<\/p>\n – da osobe sa invaliditetom izra\u017eavaju svoju \u017eelju iz kog reda \u0107e gledati film. U salama postoji i demonta\u017ea sedi\u0161ta, tako da ukoliko ta mesta nisu prethodno prodata postoji i ta mogu\u0107nost, ali da do sada to niko nije tra\u017eio;<\/p>\n – da im nije poznato da je bilo ko imao pritu\u017ebu, niti da se neko zaposlenima obratio za problem, jer se za takve stvari odmah obra\u0107aju menad\u017eeru bioskopa koji odmah re\u0161ava problem;<\/p>\n – da osobe sa invaliditetom filmove u ovom bioskopu gledaju bez pla\u0107anja ulaznice, a uprava bioskopa sara\u0111uje sa organizacijama koje zastupaju ove osobe i organizuje besplatne projekcije;<\/p>\n – da odbijanje posetioca \u2013 osobe sa invaliditetom ili nekog posebnog neadekvatnog opho\u0111enja do sada nisu imali.<\/p>\n Uz pritu\u017ebu nisu dostavljeni dokazi.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U cilju pravilnog i potpunog utvr\u0111ivanja \u010dinjeni\u010dnog stanja, Poverenik se 23. januara i 1. marta 2023. godine obratio Gradu Beogradu, Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju, da obavesti Poverenika da li je BB pristupa\u010dan osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica, odnosno da li je pristupa\u010dnost obezbe\u0111ena u skladu sa propisima. Budu\u0107i da Sekretarijat za inspekciju, nadzor i komunikaciju nije odgovorio na dopise Poverenika br. 07-00-571\/2022-02 od 23. januara i 1. marta 2023. godine, Poverenik se 12. aprila 2023. godine obratio Gradskoj upravi, radi dobijanja tra\u017eenog obave\u0161tenja.<\/p>\n 1.6.<\/strong> Sekretarijat za inspekciju, nadzor i komunikaciju je dopisom X-01 br. 031-13\/2023 od 4. maja 2023. godine odgovorio na zahtev Poverenika, navode\u0107i, izme\u0111u ostalog, nadle\u017enosti komunalne inspekcije grada Beograda i ukazuju\u0107i da ne postoji zakonski osnov za postupanje u navedenoj pravnoj stvari, te da u delokrug rada ovog sekretarijata ne spada utvr\u0111ivanje \u010dinjeni\u010dnog stanja u vezi sa kori\u0161\u0107enjem i pristupa\u010dno\u0161\u0107u BB, kao i da nema osnova za preduzimanje mera. Poverenik je ponovio dopis ukazuju\u0107i na propise, ali do dono\u0161enja mi\u0161ljenja ovaj organ nije primio odgovor.<\/p>\n 1.7.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu navedeno, Poverenik se 11. avgusta 2023. godine obratio Gradskoj op\u0161tini GG, Odeljenju za inspekcijske poslove, koji je dopisom br. IV 43-77\/2023 od 21. avgusta 2023. godine obavestio Poverenika da je 15. avgusta 2023. godine navedeni dopis Poverenika prosledio Gradskoj upravi grada Beograda, Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju, Sektoru za gra\u0111evinski i urbanisti\u010dki inspekcijski nadzor, na nadle\u017enost i postupanje.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u dopis Sekretarijata za inspekciju, nadzor i komunikaciju je dopisom X-01 br. 031-13\/2023 od 4. maja 2023. godine, konstatovano je da Sekretarijat smatra da u delokrug rada ovog sekretarijata ne spada utvr\u0111ivanje \u010dinjeni\u010dnog stanja u vezi sa kori\u0161\u0107enjem i pristupa\u010dno\u0161\u0107u dvorane bioskopa BB, kao i da nema osnova za postupanje u ovoj pravnoj stvari.<\/p>\n 2.2.<\/strong>\u00a0\u00a0\u00a0 Uvidom u Slu\u017ebenu bele\u0161ku od 24. avgusta 2023. godine, br. 07-00-571\/2022-02 utvr\u0111eno je da su zaposlene u Stru\u010dnoj slu\u017ebi Poverenika 24. avgusta 2023. godine izvr\u0161ile neposredan uvid, kojom prilikom je pri poku\u0161aju ulaska u BB, u ulici VV, uo\u010deno da osobe koje za kretanje koriste kolica ne bi mogle da u\u0111u u zgradu bioskopa, budu\u0107i da se na ulazu nalazi stepeni\u0161te, a da rampa nije obezbe\u0111ena. U razgovoru sa zaposlenima, predstavnice Poverenika stekle su saznanja da je to jedini ulaz u BB, da se toalet nalazi na donjem spratu, ali da zgrada ne poseduje lift, te da inicijalno nije projektovana za bioskop, a za tu namenu je adaptirana naknadno. Osoblje je ukazalo da bi se, u slu\u010daju dolaska osobe koja za kretanje koristi kolica, organizovalo njeno preno\u0161enje do bioskopske sale.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 3.1. <\/strong>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.2. <\/strong>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ustanovljen je Zakonom o zabrani diskriminacije[2]<\/sup><\/a> kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekr\u0161ajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3. <\/strong>Ustav Republike Srbije[3]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.4. <\/strong>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti zatim konstatuje da je Republika Srbija usvojila Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[4]<\/sup><\/a>, \u010diji je cilj da se unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva. \u010clan 2. stav 1. ta\u010dka 3. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isklju\u010divanje ili ograni\u010denje po osnovu invaliditeta, \u0161to ima za cilj ili efekat naru\u0161enja ili poni\u0161tenja priznavanja, u\u017eivanja ili vr\u0161enja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhva\u0107eni i svi oblici diskriminacije, uklju\u010duju\u0107i i uskra\u0107ivanje razumnog prilago\u0111avanja, a dr\u017eave ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu za\u0161titu od diskriminacije po bilo kom osnovu. \u010clanom 9. Konvencije izme\u0111u ostalog je propisano da \u0107e u cilju omogu\u0107avanja samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a osoba sa invaliditetom u svim sferama \u017eivota, dr\u017eave ugovornice preduzeti odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Mere koje uklju\u010duju identifikovanje i uklanjanje barijera za pristup, odnose se, izme\u0111u ostalog i na zgrade. Odredbama \u010dlana 19. Konvencije izme\u0111u ostalog je propisano da dr\u017eave priznaju jednako pravo svim osobama sa invaliditetom da \u017eive u zajednici da imaju jednak izbor kao i drugi, i da \u0107e preduzeti efikasne i odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom olak\u0161aju potpuno u\u017eivanje ovog prava i njihovo potpuno uklju\u010divanje i u\u010de\u0161\u0107e u zajednici, uklju\u010duju\u0107i obezbe\u0111enjem da usluge i olak\u0161ice koje zajednica pru\u017ea stanovni\u0161tvu u celini budu pod istim uslovima dostupne osobama sa invaliditetom i da zadovoljavaju njihove potrebe. Dr\u017eave \u0107e prema odredbama \u010dlana 20, preduzeti efikasne mere da osobama sa invaliditetom obezbede li\u010dnu pokretljivost sa najve\u0107im mogu\u0107im stepenom samostalnosti, uklju\u010duju\u0107i da osobama s invaliditetom olak\u0161aju li\u010dnu pokretljivost na na\u010din i u vreme koje one odaberu, uz prihvatljive tro\u0161kove. O va\u017enosti u\u010de\u0161\u0107a u kulturnom \u017eivotu svedo\u010di \u010dlan 30. Konvencije kojim je propisano da dr\u017eave priznaju pravo osobama sa invaliditetom da ravnopravno sa drugima u\u010destvuju u kulturnom \u017eivotu, te da \u0107e preduzeti sve odgovaraju\u0107e mere kako bi obezbedile da osobe sa invaliditetom: imaju pristup materijalima kulturnog sadr\u017eaja u oblicima koji su im pristupa\u010dni; imaju pristup televizijskim programima, filmovima, pozori\u0161tu i drugim kulturnim aktivnostima u oblicima koji su im pristupa\u010dni; imaju pristup mestima za izvo\u0111enje predstava ili pru\u017eanje usluga kulturnog sadr\u017eaja, kao \u0161to su pozori\u0161ta, muzeji, bioskopi, biblioteke i turisti\u010dke agencije i, po mogu\u0107nosti, pristup spomenicima i znamenitostima od nacionalnog kulturnog zna\u010daja.<\/p>\n 3.5. <\/strong>U Op\u0161tem komentaru broj 2 (2014), na \u010dlan 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komitet za prava osoba sa invaliditetom najpre je istakao da je pristupa\u010dnost preduslov za samostalan \u017eivot i puno i ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u\u00a0 dru\u0161tvu, kao i da bez pristupa fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogu\u0107nosti za u\u010de\u0161\u0107e u dru\u0161tvu u kojem \u017eive. Tako\u0111e, Komitet je naveo da osobe sa invaliditetom treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama namenjenim javnosti na na\u010din koji \u0107e po\u0161tovati dostojanstvo tih osoba i osigurati ravnopravno i efikasno kori\u0161\u0107enje. Komitet smatra da uskra\u0107ivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je po\u010dinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Tako\u0111e, Komitet isti\u010de da pristupa\u010dnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu pote\u0161ko\u0107a sa kojom se osoba susre\u0107e i bez pravljenja bilo kakvih razlika po bilo kom li\u010dnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalje, je navedeno da pravo na pristupa\u010dnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postoje\u0107im ljudskim pravima, kao \u0161to su pravo na jednak pristup javnim slu\u017ebama i servisima garantovano Me\u0111unarodnim paktom o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima[5]<\/sup><\/a> (\u010dlan 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Me\u0111unarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[6]<\/sup><\/a> (\u010dlan 5 f).<\/p>\n 3.6. <\/strong>Tako\u0111e, Zaklju\u010dna zapa\u017eanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izve\u0161tajem o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[7]<\/sup><\/a> sa preporukama za za\u0161titu i unapre\u0111enje polo\u017eaja osoba sa invaliditetom u narednom izve\u0161tajnom periodu (CRPD\/C\/SRB\/CO\/1), koje je Republici Srbiji nakon predstavljanja ovog izve\u0161taja uputio Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN, sadr\u017ee i preporuku koja se odnosi na izradu sveobuhvatnog plana pristupa\u010dnosti i ohrabrivanje u primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, prikupljanje i obradu statisti\u010dkih podataka o osobama sa invaliditetom i uslugama koje im se pru\u017eaju i drugih.[8]<\/sup><\/a> Naime, Komitet je uputio Republici Srbiji preporuku da razvije sveobuhvatan plan za obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja \u0107e postaviti polazne ta\u010dke za uklanjanje postoje\u0107ih prepreka i da promovi\u0161e univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupa\u010dnost informacija i medija, posebno elektronskih medija, a sve u skladu sa Op\u0161tom preporukom broj 2 na Pristupa\u010dnost. U tom smislu, Komitet je uputio preporuku da dr\u017eava \u010dlanica izme\u0111u ostalog odredi dovoljno sredstava za nadziranje sprovo\u0111enja standarda pristupa\u010dnosti, uz podr\u0161ku a\u017eurirane nacionalne baze podataka na svojoj teritoriji, da utvrdi delotvorne sankcije za odvra\u0107anje koje se mogu nametnuti zbog nesprovo\u0111enja i uklju\u010di organizacije osoba sa invaliditetom u ovaj proces.<\/p>\n 3.7. <\/strong>Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka. 1. propisuje da kojim je diskriminacija predstavlja svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dlana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj. Pored toga odredbom \u010dlana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedi\u0161ta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne za\u0161tite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim povr\u0161inama (parkovi, trgovi, ulice, pe\u0161a\u010dki prelazi i druge javne saobra\u0107ajnice i sl.), u skladu sa zakonom. \u010clanom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n 3.8. <\/strong>Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[9]<\/sup><\/a>, pored toga \u0161to ure\u0111uje op\u0161ti re\u017eim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slu\u010daj diskriminacije u vezi sa pru\u017eanjem usluga i kori\u0161\u0107enjem objekata i povr\u0161ina. Naime, odredbom \u010dlana 13. ovog zakona izri\u010dito je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi. \u00a0Stavom 3. ovog \u010dlana propisano je da se pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne za\u0161tite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sli\u010dno. Pored toga, odredbom \u010dlana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, <\/em>du\u017ean da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 3. propisano da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi du\u017ean da izvr\u0161i adaptaciju objekta u cilju zadovoljavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog \u010dlana.<\/p>\n 3.9. <\/strong>Zakonom o planiranju i izgradnji[10]<\/sup><\/a> ure\u0111uju se, izme\u0111u ostalog, uslovi i na\u010din ure\u0111enja prostora, ure\u0111ivanje i kori\u0161\u0107enje gra\u0111evinskog zemlji\u0161ta i izgradnja objekata. Odredbama \u010dlana 5. propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju projektovati, graditi i odr\u017eavati tako da svim korisnicima, a naro\u010dito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogu\u0107avaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno kori\u0161\u0107enje u skladu sa odgovaraju\u0107im tehni\u010dkim propisima \u010diji su sastavni deo standardi koji defini\u0161u obavezne tehni\u010dke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Prema odredbama \u010dlana 2. ta\u010dka 44, objekti javne namene su objekti namenjeni za javno kori\u0161\u0107enje i mogu biti objekti javne namene u javnoj svojini po osnovu posebnih zakona (linijski infrastrukturni objekti, objekti za potrebe dr\u017eavnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave itd.) i ostali objekti javne namene koji mogu biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti obrazovanja, otvoreni i zatvoreni sportski i rekreativni objekti, trgovinski centri, objekti kulture, saobra\u0107ajni terminali, po\u0161te i drugi objekti).<\/p>\n 3.10. <\/strong>Pravilnikom o tehni\u010dkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[11]<\/sup><\/a> detaljno se propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za javno kori\u0161\u0107enje za osobe sa invaliditetom, kao i posebnih ure\u0111aja u njima. Pristupa\u010dnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehni\u010dkih re\u0161enja u projektovanju i gra\u0111enju gra\u0111evina, kojima se osobama sa invaliditetom omogu\u0107ava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim gra\u0111evinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom \u010dlana 2. Pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno kori\u0161\u0107enje, pa je izme\u0111u ostalog propisano da tu spadaju objekti kulture. Odredbama \u010dlana 3. propisano je da su osobe smanjene pokretljivosti osobe sa fizi\u010dkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i\/ili druge osobe \u010dija je mogu\u0107nost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susre\u0107u u okru\u017eenju, kao i da je prepreka fizi\u010dka, komunikacijska i\/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu mo\u017ee ometati i\/ili spre\u010davati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i\/ili radu. Istim \u010dlanom propisano je da je pristupa\u010dnost rezultat primene tehni\u010dkih standarda u planiranju, projektovanju, gra\u0111enju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih povr\u0161ina, pomo\u0107u kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizi\u010dke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, kori\u0161\u0107enje usluga, boravak i rad. Odredbama \u010dlana 5. propisano je da su obavezni elementi pristupa\u010dnosti: 1) elementi pristupa\u010dnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupa\u010dnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno kori\u0161\u0107enje i 3) elementi pristupa\u010dnosti javnog saobra\u0107aja. Dalje, pravilnikom je obja\u0161njeno na koje na\u010dina prevazi\u0107i odre\u0111ene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvu\u010dna najava i druge). Odredbama \u010dlana 29. Pravilnika propisano je da u bioskopima, kongresnim salama, stadionima, gledali\u0161tima i sli\u010dnim objektima, predvi\u0111aju se posebna mesta za korisnike invalidskih kolica, \u010dije su dimenzije najmanje 90 h 140 cm, s tim da je pod izveden bez nagiba, od materijala otpornog na klizanje. Ova mesta se predvi\u0111aju pored prolaza, odnosno u blizini ulaza i vidno su obele\u017eena, a mogu biti i grupisana. Obavezni broj pristupa\u010dnih mesta u gledali\u0161tu odre\u0111uje se na temelju ukupnog broja sede\u0107ih mesta i to: 1) od 100 do 300 sede\u0107ih mesta, izvode se najmanje dva pristupa\u010dna mesta; 2) od 301 do 1.000 sede\u0107ih mesta, izvodi se najmanje 2% pristupa\u010dnih mesta; 3) od 1.001 i vi\u0161e sede\u0107ih mesta, izvodi se najmanje 1% pristupa\u010dnih mesta.<\/p>\n <\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.11.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet pritu\u017ebe, kao i nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li je BB, bioskop u ulici VV, pristupa\u010dan osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Za razmatranje ovog predmeta va\u017ena je primena propisa koji se odnose na pristupa\u010dnost, kao i primena pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Potvr\u0111ivanjem Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Republika Srbija se, izme\u0111u ostalog, obavezala da prizna pravo osobama sa invaliditetom da ravnopravno sa drugima u\u010destvuje u kulturnom \u017eivotu i da, u tom cilju, preduzme sve odgovaraju\u0107e mere kako bi obezbedila da osobe sa invaliditetom imaju pristup mestima za pru\u017eanje usluga kulturnog sadr\u017eaja, kao \u0161to su pozori\u0161ta, muzeji, bioskopi, biblioteke i turisti\u010dke agencije. Tako\u0111e, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje i na odredbu \u010dlana 13. stav 1. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom kojom je izri\u010dito zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama, pri \u010demu se pod uslugom u smislu navedenog zakona, smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizi\u010dko lice pru\u017ea u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Diskriminacija u pru\u017eanju javnih usluga i kori\u0161\u0107enju objekata i povr\u0161ina zabranjena je i odredbom \u010dlana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedi\u0161ta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne za\u0161tite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim povr\u0161inama (parkovi, trgovi, ulice, pe\u0161a\u010dki prelazi i druge javne saobra\u0107ajnice i sl.), u skladu sa zakonom, dok je odredbom \u010dlana 26. Zakona o zabrani diskriminacije, izme\u0111u ostalog, propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Dakle, Zakon o zabrani diksriminacije, kao i Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisuju da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi, me\u0111u koje spadaju i objekti kulture. Zakon o planiranju i izgradnji, tako\u0111e propisuje da u objekte javne namene spadaju i objekti javne namene koji mogu biti u svim oblicima svojine, a me\u0111u njima i objekti kulture. U smislu Pravilnika o tehni\u010dkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, objekti kulture su tako\u0111e ubrojani u objekte za javno kori\u0161\u0107enje u kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Imaju\u0107i u vidu propise Republike Srbije nesporno je da se u konkretnom slu\u010daju radi o objektu u javnoj upotrebi koji treba da bude pristupa\u010dan osobama sa invaliditetom.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu citirane propise, Poverenik konstatuje da su navodi iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja kontradiktorni. U svom izja\u0161njenju BB navodi da nisu imali pritu\u017ebe osoba sa invaliditetom, kao i da su im uvek izlazili u susret, sem ako je sala u kojoj igra film koji \u017eele da pogledaju puna \u2013 sva mesta su popunjena. Tako\u0111e, kako je u izja\u0161njenju navedeno, u salama se ne mora sedeti ispred prvog reda ukoliko to nije \u017eelja osobe sa invaliditetom. Gazi\u0161ta izme\u0111u redova su dovoljno \u0161iroka tako da kolica mogu stati, a do njih na prvo mesto seda pratilac. Bioskopska platna su velika, od zida do zida, tako da nema razlike gledanja filma s po\u010detka i sredine reda, a osobe sa invaliditetom izra\u017eavaju svoju \u017eelju iz kog reda \u0107e gledati film. U salama postoji i demonta\u017ea sedi\u0161ta, tako da ukoliko ta mesta nisu prethodno prodata postoji i ta mogu\u0107nost, ali da do sada to niko nije tra\u017eio. Kako je u izja\u0161njenju navedeno, nije im poznato da je bilo ko imao pritu\u017ebu, niti da se neko zaposlenima obratio za problem, jer se za takve stvari odmah obra\u0107aju menad\u017eeru bioskopa koji odmah re\u0161ava problem. U cilju pravilnog i potpunog utvr\u0111ivanja \u010dinjeni\u010dnog stanja, Poverenik se u skladu sa \u010dlanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije obratio Gradu Beogradu, Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju, a naknadno i Gradskoj upravi, budu\u0107i da od Sekretarijata nije dobijao odgovor. Poverenik je zatra\u017eio obave\u0161tenje da li je BB pristupa\u010dan osobama sa invaliditetom. U svom odgovoru, koji je dostavljen Povereniku tri meseca od prvog obra\u0107anja, Sekretarijat je naveo da ne postoji zakonski osnov za postupanje u navedenoj pravnoj stvari, te da u delokrug rada Sekretarijata ne spada utvr\u0111ivanje \u010dinjeni\u010dnog stanja u vezi sa kori\u0161\u0107enjem i pristupa\u010dno\u0161\u0107u BB osobama sa invaliditetom. S tim u vezi, Poverenik se obratio gradskoj op\u0161tini GG, Odeljenju za inspekcijske poslove, koji je dopisom br. IV 43-77\/2023 od 21. avgusta 2023. godine obavestio Poverenika da je 15. avgusta 2023. godine navedeni dopis Poverenika prosledio Gradskoj upravi grada Beograda, Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju, Sektoru za gra\u0111evinski i urbanisti\u010dki inspekcijski nadzor, na nadle\u017enost i postupanje. Imaju\u0107i u vidu navedeno, dvoje zaposlenih u Stru\u010dnoj slu\u017ebi Poverenika je oti\u0161lo u BB, u ulici VV, kako bi ostvarili neposredan uvid. Tom prilikom, pri poku\u0161aju ulaska u BB, uo\u010deno je da osobe koje za kretanje koriste kolica ne bi mogle da u\u0111u u zgradu bioskopa, budu\u0107i da se na ulazu nalazi stepeni\u0161te, a da rampa nije obezbe\u0111ena. U razgovoru sa zaposlenima, predstavnice Poverenika stekle su saznanja da je to jedini ulaz u BB, da se toalet nalazi na donjem spratu, ali da zgrada ne poseduje lift, te da inicijalno nije projektovana za bioskop, a za tu namenu je adaptirana naknadno. Osoblje je ukazalo da bi se, u slu\u010daju dolaska osobe koja za kretanje koristi kolica, organizovalo njeno preno\u0161enje do bioskopske sale.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Sa aspekta antidiskriminacionih propisa, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti objekata i usluga predstavlja jedan od osnovnih preduslova za samostalan \u017eivot osoba sa invaliditetom, jer omogu\u0107ava njihovo aktivno u\u010de\u0161\u0107e u svim oblastima \u017eivota, na ravnopravnoj osnovi. Budu\u0107i da je pristupa\u010dnost rezultat primene tehni\u010dkih standarda pomo\u0107u kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizi\u010dke, senzorne, intelektualne karakteristike, ili godine starosti, osigurava nesmetan pristup, kretanje, kori\u0161\u0107enje usluga, boravak i rad u objektima, neobezbe\u0111ivanje samo jednog od propisanih obaveznih elementa pristupa\u010dnosti, mo\u017ee dovesti osobe sa invaliditetom u situaciju tzv. \u201eprekinutog lanca kretanja\u201d, u kojoj im je onemogu\u0107eno samostalno kretanje.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Pozdravljaju\u0107i afirmativno poslovanje BB u pogledu nenapla\u0107ivanja ulaznica za gledanje filmova osobama sa invaliditetom, kao i saradnje sa organizacijama koje zastupaju prava ovih osoba, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti isti\u010de da je BB propustio da preduzme odgovaraju\u0107e mere kako bi osobama sa invaliditetom koje se kre\u0107u uz pomo\u0107 kolica omogu\u0107io da nesmetano i samostalno pristupe bioskopu.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da uprkos relativno dobrom strate\u0161kom i pravnom okviru i brojnim aktivnostima koje su tokom poslednjih godina preduzete kako bi se osobama sa invaliditetom omogu\u0107ilo da ravnopravno sa drugima u\u010destvuju u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, jo\u0161 uvek postoje problemi posebno u pogledu razumnog prilago\u0111avanja, kao i obezbe\u0111ivanja pristupa\u010dnosti javnih objekata. U Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti za 2022. godinu[12]<\/sup><\/a> navedeno je da je od ukupnog broja pritu\u017ebi podnetih zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, najve\u0107i broj pritu\u017ebi podnet zbog diskriminacije prilikom pru\u017eanja usluga ili prilikom kori\u0161\u0107enja objekata i povr\u0161ina. Uvidom u ove i druge relevantne dostupne podatke o problemima sa kojima se osobe sa invaliditetom suo\u010davaju u ostvarivanju ravnopravnosti, jedna od preporuka za suzbijanje diskriminacije i unapre\u0111enje ravnopravnosti koju je Poverenik dao u svom izve\u0161taju, upravo se odnosi na izra\u0111ivanje sistemskog dugoro\u010dnog plana na nacionalnom nivou za otklanjanje arhitektonskih barijera i unapre\u0111enje pristupa\u010dnosti na svim objektima u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je doneo mi\u0161ljenje da BB, bioskop u ulici VV, nije pristupa\u010dan osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica, zbog \u010dega su povre\u0111ene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n U postupku po pritu\u017ebi AA protiv BB, dato je mi\u0161ljenje da su povre\u0111ene odredabe \u010dlana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama \u010dlana 13. i 16. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje BB:<\/p>\n 5.1.<\/strong> Preduzme mere u cilju obezbe\u0111ivanja pristupa\u010dnosti objekta, kako bi osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica mogle ravnopravno da prate sadr\u017eaje koje nudi BB.<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da BB obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [3]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06)<\/p>\n [4]<\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201d, br. 42\/09)<\/p>\n [5]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodnog pakta o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u02ee, broj 7\/71)<\/p>\n [6]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u201c, broj 31\/67)<\/p>\n [7]<\/a> Dostupno na: www.ljudskaprava.gov.rs<\/a><\/p>\n [8]<\/a> Izve\u0161taj nadle\u017enih vlasti Republike Srbije u vezi sa primenom preporuka broj 34. i broj 54. Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izve\u0161tajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, u vezi sa preporukom 54, Vlada Republike Srbije, 8. maj 2017. godine, str 1 i 2 \u2013 Dostupno na internet adresi: http:\/\/www.ljudskaprava.gov.rs\/sh\/node\/19868<\/a><\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 33\/06 i 13\/16<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 72\/09, 81\/09 \u2013 ispr., 64\/10 \u2013 odluka US, 24\/11, 121\/12, 42\/13 \u2013 odluka US, 50\/13 \u2013 odluka US, 98\/13 \u2013 odluka US, 132\/14 , 145\/14 i 83\/18, 31\/19, 37\/19 \u2013 dr. zakon, 9\/20, 52\/21 i 62\/23<\/p>\n [11]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj\u00a0 22\/15<\/p>\n [12]<\/a> Dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n \n\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
934-22 Pritu\u017eba AA protiv BB zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pru\u017eanja usluga<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n