<\/p>\n
\u00a0<\/strong><\/p>\n MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Ministarstvo zdravlja je 1. avgusta 2023. godine, dopisom broj 110-00-68\/2023-05 od 31. jula 2023. godine,\u00a0 obavestilo Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti da je pripremilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju (u daljem tekstu: Nacrt zakona) i da je u toku javna rasprava.<\/p>\n S tim u vezi, sa aspekta delokruga svoga rada, Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, daje slede\u0107e mi\u0161ljenje.<\/p>\n \u010clanom 1. stav 1. Nacrta zakona kojim se menja, odnosno dopunjuje \u010dlan 75. Zakona o zdravstvenom osiguranju, skra\u0107uje se broj dana privremene spre\u010denosti za rad zbog bolesti ili povrede koje odre\u0111uje izabrani lekar i nakon kojih je izabrani lekar du\u017ean da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju. Naime, re\u0161enje va\u017ee\u0107eg Zakona o zdravstvenom osiguranju propisivalo je da izabrani lekar ocenjuje i utvr\u0111uje du\u017einu privremene spre\u010denosti za rad osiguranika do maksimalno 60 dana, nakon \u010dega je obavezan da osiguranika uputi na nadle\u017enu lekarsku komisiju. Predlo\u017eenom izmenom, me\u0111utim, obavezuje izabranog lekara da osiguranika uputi na nadle\u017enu lekarsku komisiju nakon maksimalno 15 dana privremene spre\u010denosti za rad, osim u odre\u0111enim slu\u010dajevima koji su navedeni u predlo\u017eenom \u010dlanu.<\/p>\n U Obrazlo\u017eenju Nacrta zakona dati su razlozi za izmenu zakona. Tako je u Obrazlo\u017eenju Nacrta zakona navedeno da su \u201eod po\u010detka<\/em> primene va\u017ee\u0107eg Zakona o zdravstvenom osiguranju (11.04.2019.) uo\u010dene zna\u010dajne zloupotrebe u ostvarivanju prava na privemenu spre\u010denost za rad, odnosno uo\u010deno je da su izabrani lekari utvr\u0111ivali privremenu spre\u010denost za rad, osiguranika mimo utv\u0111enih preporuka u pogledu du\u017eine trajanja privremene spre\u010denosti za rad u zavisnosti od dijagnosze, kao i bez odgovaraju\u0107e propratne dokumentacije u pogledu obavljenih dodatnih dijagnosti\u010dkih procedura i specijalisti\u010dkih pregleda. <\/em>Na taj na\u010din, deo osiguranika neopravdano je<\/em> ostvarivao pravo na naknadu zarade za vreme privremene spre\u010denosti za rad u du\u017eem<\/em> vremenskom periodu, odnosno u okviru propisanih 60 dana, \u010dime su dodatno<\/em> optere\u0107ena sredstva kako poslodavaca, obzirom da za prvih 30 dana privremene<\/em> spre\u010denosti za rad naknadu zarade obezbe\u0111uje poslodavac, a tako i sredstva RFZO-a,<\/em> obzirom da od 31. dana privremene spre\u010denosti za rad sredstva za isplatu naknade<\/em> zarade obezbe\u0111uju se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja<\/em>\u201c<\/em>.<\/em> Dalje je navedeno: \u201eprema podacima dobijenim od RFZO-a, uo\u010deno je da je ve\u0107 u 2019. godini, u odnosu na 2018. godinu, broj zahteva poslodavaca za kontrolu \u201ebolovanja\u201c pove\u0107an za 32%<\/em>\u201c. Jedan od navoda koji se u Obrazlo\u017eenju navodi kao razlog izmena i dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju je i da \u201eprema podacima dobijenih od RFZO-a, uo\u010deno je da je ve\u0107 u 2019. godini, u odnosu na 2018. godinu, broj zahteva poslodavaca za kontrolu \u201cbolovanja\u201d pove\u0107an za 32%. Dalje analize privremene spre\u010denosti za rad pokazuju da su od aprila meseca 2019. godine, dakle od po\u010detka primene va\u017ee\u0107eg Zakona o zdravstvenom osiguranju, zaposleni naj\u010de\u0161\u0107e privremeno spre\u010deni za rad zbog bolesti mi\u0161i\u0107no-ko\u0161tanog sistema i vezivanog tkiva i da je prose\u010dno trajanje privremene spre\u010denosti za rad 58 dana, a da su osiguranici zbog ovih bolesti, do po\u010detka primene ovog zakona, bolovali oko 30 dana<\/em>\u201c<\/em>.<\/em> Tako\u0111e je izme\u0111u ostalog navedeno: \u201euo\u010deno je da, iako je u 2022. godini, broj osiguranika privremeno spre\u010denih za rad bio manji u odnosu na 2021. godinu, za 6,7%, pove\u0107an je broj dana privremene spre\u010denosti za rad za oko 20%, \u0161to dovodi do podatka da su osiguranici bili prose\u010dno privremeno spre\u010deni za rad 77 dana, \u0161to predstavlja pove\u0107anje broja dana privremene spre\u010denosti za rad u odnosu na 2021. godinu, za oko 10%, odnosno za oko 14% u odnosu na 2019. godinu<\/em>\u201c.<\/p>\n Predlaga\u010d Nacrta zakona, ipak, ostavlja mogu\u0107nost da izabrani lekar mo\u017ee utvrditi du\u017einu trajanja privremene spre\u010denosti za rad osiguranika i do 60 dana, tako \u0161to odredbama \u010dlana 3. stav 2. Nacrta zakona propisuje koji su to slu\u010dajevi, navode\u0107i da su to slu\u010dajevi kod osiguranika obolelih od malignih bolesti; osiguranika koji su privremeno spre\u010deni za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa odr\u017eavanjem trudno\u0107e, osiguranika sa invaliditetom; osiguranika kod koga je neposredno obavljena hirur\u0161ka intervencija, osim u slu\u010daju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici.<\/p>\n Dakle, kako predlaga\u010d navodi u Obrazlo\u017eenju, razlog izmene zakona je spre\u010davanje mogu\u0107ih zloupotreba prava po osnovu privremene spre\u010denosti za rad usled bolesti. Iz Obrazlo\u017eenja Nacrta zakona ne mo\u017ee se zaklju\u010diti na koji na\u010din su pojedina\u010dne zloupotrebe sankcionisane, kao ni da li su propisani adekvatni mehanizmi za vr\u0161enje kontrole zloupotrebe.<\/p>\n S tim u vezi Poverenik ukazuje da se u cilju spre\u010davanja zloupotrebe bilo kog prava, ukoliko postoje\u0107i mehanizmi se nisu pokazali kao delotvorni, moraju se osigurati i oja\u010dati mehanizmi kontrole kojima \u0107e se spre\u010diti zloupotreba i odgovaraju\u0107e sankcije koje \u0107e delovati i preventivno.<\/p>\n Analiziraju\u0107i predlo\u017eena zakonska re\u0161enja, u kojima se rok sa maksimalno 60 dana skra\u0107uje na 15 dana, sem u nekoliko slu\u010dajeva ta\u010dno propisanih zakonom, postavlja se pitanje opravdanosti ovakvog re\u0161enja sa aspekta njihove nu\u017enosti, srazmernosti, i legitimnosti. Naime, neophodno je pa\u017eljivo sagledati da li je ovakvo skra\u0107ivanje roka koje direktno uti\u010de na na\u010din i ostvarivanje prava pacijenata, primereno i nu\u017eno sredstvo za postizanje cilja kao \u0161to je racionalizacija sredstava koja se ispla\u0107uju na teret poslodavca, odnosno RFZO-a. Naime, predlaga\u010d zakona nije u obrazlo\u017eenju, primera radi, naveo koliko je do\u0161lo do pove\u0107avanja pojavljivanja odre\u0111enih oboljenja, odnosno kolika je u\u010destalost odre\u0111enih oboljenja, da bi se sa prikazanom statistikom pove\u0107anja broja \u201ebolovanja\u201c mogao uporediti i taj podatak, ve\u0107 je izmene zakona obrazlo\u017eio isklju\u010divo sa aspekta utro\u0161ka sredstava, a ne i sa aspekta ostvarivanja prava na adekvatano le\u010denje i oporavak lica koja zbog odre\u0111enog zdravstvenog stanja iziskuju odre\u0111eni ve\u0107i broj dana za oporavak.<\/p>\n Ovako zakonsko re\u0161enje, koje upu\u0107uje zaposlenog na lekarsku komisiju RFZO-a, nakon 15 dana od dana otpo\u010dinjanja privremene spre\u010denosti za rad usled bolesti, mo\u017ee kao posledicu imati stavljanje u neopravdano nepovoljnoiji polo\u017eaj upravo onih osoba \u010dije zdravstveno stanje iziskuje du\u017ei oporavak. Tako u cilju \u201ere\u0161avanja zloupotreba\u201c, ova mera neopravdano poga\u0111a zaposlene koji zaista imaju takvo zdravstveno stanje da njihovo le\u010denje zahteva ve\u0107i broj dana od 15 dana koje mo\u017ee da im odobri izabrani lekar i da ih zbog nekoliko neophodnih dana za potpuni oporavak primorava da odlaze na posao kako bi izbegli dodatnu proceduru i odlazak na Komisiju. S tim u vezi Poverenik je mi\u0161ljenja da je skra\u0107ivanje roka sa maksimalno 60 dana na 15 dana neophodno jo\u0161 jednom dodatno razmotriti. Tako\u0111e mi\u0161ljenja smo da je jo\u0161 jednom potrebno razmotriti i listu stanja, odnosno slu\u010dajeva kada izabrani lekar mo\u017ee utvrditi da je neophodno potrebno da spre\u010denost za rad traje do 60 dana, bez upu\u0107ivanja na Lekarsku komisiju, odnosno ovu lisu ostaviti otvorenu u slu\u010daju kada se iz lekarskih nalaza nesporno mo\u017ee utvrditi da je neophodno du\u017ee le\u010denje i oporavak.<\/p>\n Na kraju, Poverenik koristi priliku da skrene pa\u017enju i na preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161titu od diskriminacije, upu\u0107enu krajem 2022. godine svim ministarstvima i jedinicama lokalne samouprave, i drugim organima[2]<\/sup><\/a> a koja se odnosi na ispunjavanje zakonske obaveze propisane Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije da se, prilikom pripreme novog propisa ili javne politike od zna\u010daja za ostvarivanje prava socioekonomski ugro\u017eenih lica ili grupa lica, donese procena uticaja propisa ili javne politike u kojoj se vr\u0161i procena usagla\u0161enosti ovih akata sa na\u010delom jednakosti, a sve u skladu sa \u010dlanom 14. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da je jo\u0161 uvek u toku javna rasprava, Poverenik \u0107e dati mi\u0161ljenje na kona\u010dan tekst Nacrta zakona kada nam bude dostavljen u redovnoj zakonskoj proceduri.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj\u00a0 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 1. i \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
1049-23 Mi\u0161ljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n