Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe<\/em> A.A.<\/em> podnete protiv B.B. U pritu\u017ebi je navedeno da je osoba sa invaliditetom koja za kretanje koristi kolica imala par neuspe\u0161nih poku\u0161aja da ode u bioskop, konkretno u B.B-malu salu i da nije mogla da gleda filmove. U pritu\u017ebi je tako\u0111e navedeno da je Velika sala B.B. pristupa\u010dna, ali da se tu uglavnom i ne odvijaju filmske projekcije (zbog veli\u010dine sale, ve\u0107 naj\u010de\u0161\u0107e koncerti). U izja\u0161njenju, B.B. je navela da je radovima za renoviranje B.B, tada\u0161nja V.V, a sada\u0161nja B.B. namenski u potpunosti prilago\u0111ena osobama sa invaliditetom, kao i da je izgradnjom rampi na ulazu u B.B, zatim lifta koji vodi na prvi sprat i \u010dije su dimenzije prilago\u0111ene, omugu\u0107en i pristup toaletu koji je tako\u0111e adaptiran i pristupa\u010dan. Navedeno je, tako\u0111e, da je omogu\u0107en pristup i kretanje svim prostorima B.B, kao i da je svaka od \u0161est bioskopskih sala pristupa\u010dna osobama sa invaliditetom, \u010dija su mesta predvi\u0111ena u poslednjem ili prvom redu, u skladu sa tlocrtom same sale, kao i sa usagla\u0161eno\u0161\u0107u projekata odobrenih od strane nadle\u017enih institucija u samom postupku rekonstrukcije B.B.<\/em> Uz izja\u0161njenje nisu dostavljeni dokazi. Poverenik najpre konstatuje da je predmet pritu\u017ebe pristupa\u010dnost malih sala B.B. Dakle, Poverenik u tom smislu nije razmatrao navode iz izja\u0161njenja da je ulaz u objekat, Veliku salu, toalet, lift, kao i druge prostore koji nisu predmet ove pritu\u017ebe, pristupa\u010dan osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica. Imaju\u0107i u vidu kontradiktornost navoda, a u cilju pravilnog i potpunog utvr\u0111ivanja \u010dinjeni\u010dnog stanja, Poverenik se u skladu sa zakonom obratio Gradu Beogradu, Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju i Gradskoj upravi grada Beograda, zatra\u017eiv\u0161i obave\u0161tenje da li su sale koje su predmet pritu\u017ebe pristupa\u010dne. Kako se ovaj sekretarijat oglasio nenadle\u017enim, Poverenik se obratio gradskoj op\u0161tini G.G, Odeljenju za gra\u0111evinske poslove. S obzirom na to da Poverenik od ovog odeljenja nije primio odgovor, dvoje zaposlenih u Stru\u010dnoj slu\u017ebi Poverenika su oti\u0161li u B.B, kako bi ostvarili neposredan uvid. Ulaskom u biskopsku salu 6, utvr\u0111eno je da postoji jedno slobodno mesto u poslednjem redu iz kojeg osoba u kolicima mo\u017ee da prati film. Na osnovu uvida u sale 2 i 3, utvr\u0111eno je da ne postoji rampa, i da od stepeni\u0161ta ne mo\u017ee da se pri\u0111e redovima za sedenje, te bi osoba sa invaliditetom koja za kretanje koriste kolica eventualno bio dostupan prostor ispred prvog reda.<\/em> Za sale 4 i 5 na pitanje upu\u0107eno zaposlenom dobijen je odgovor da su ove sale istog izgleda kao i sale 2 i 3. Na internet prezentaciji B.B, navedeno je da je sala 6 kapaciteta preko 230 mesta (234 mesta), dok sale 2 i 3 imaju 78 odnosno 73 mesta, a sale 4 i 5 imaju po 51 mesto. Imaju\u0107i u vidu utvr\u0111eno \u010dinjeni\u010dno stanje, mo\u017ee se konstatovati da sala 6 ne zadovoljava uslove pristupa\u010dnosti, budu\u0107i da sadr\u017ei samo jedno, umesto dva pristupa\u010dna mesta, kako je propisano Pravilnikom o tehni\u010dkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci starim osobama. \u0160to se ti\u010de sala B.B. koje imaju ispod 100 mesta, mo\u017ee se konstatovati da bi osoba koja za kretanje koristi kolica eventualno mogla da gleda projekciju iz prostora koji se nalazi ispred prvog reda. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da gledanje projekcije iz prostora ispred prvog reda nikako ne predstavlja adekvatan polo\u017eaj iz kog bilo koja osoba, a posebno osoba sa inavliditetom, mo\u017ee da prati film. Dalje, \u010dinjenica da nema rampe odnosno da osoba koja koristi kolica ne mo\u017ee samostalno da se popne u bilo koji red, ve\u0107 je neophodno da je druge osobe prenesu, ukazuje da osobi sa invaliditetom nije omogu\u0107eno da pod jednakim uslovima prati program odnosno uslugu gledanja filma koju pru\u017ea B.B. Imaju\u0107i u vidu da navedene sale nisu u potpunosti pristupa\u010dne osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica, primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja, Poverenik je doneo mi\u0161ljenje da je B.B. povredila odredabe \u010dl. 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa \u010dl. 13. i 16. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. B.B. je preporu\u010deno da preduzme mere u cilju unapre\u0111enja pristupa\u010dnosti malih sala u sastavu ove B.B, kako bi osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica mogle ravnopravno da prate sadr\u017eeje koje nudi B.B. <\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n – da je pristupa\u010dnost osnovni preduslov za ravnopravnost i uklju\u010denost osoba sa invaliditetom u dru\u0161tveni \u017eivot u svim segmentima, uklju\u010duju\u0107i i pravo na u\u010de\u0161\u0107e u kulturnom \u017eivotu, odnosno pravo na pristupa\u010dnost objekata kulture, kao \u0161to su bioskopi;<\/p>\n <\/p>\n – da su u Beogradu bioskopi nepristupa\u010dni za osobe sa invaliditetom koje se kre\u0107u pomo\u0107u kolica, kao i za one koji se vrlo ote\u017eano kre\u0107u, jer su sve sale, iako nove i renovirane, ura\u0111ene po amfiteatarskom principu, a da nigde nije predvi\u0111eno mesto za kolica;<\/p>\n <\/p>\n – da se mo\u017ee u\u0107i u samu bioskopsku salu (u najve\u0107em broju slu\u010dajeva, mada ne svuda), me\u0111utim, tehni\u010dki se jedino mo\u017ee sedeti ispred prvog reda, ali iz te pozicije nije mogu\u0107e gledati film. To jedino ne va\u017ei za Veliku salu u B.B, ali se tu uglavnom ni ne odvijaju filmske projekcije zbog veli\u010dine sale, ve\u0107 naj\u010de\u0161\u0107e koncerti.<\/p>\n <\/p>\n – da su na ovaj na\u010din prekr\u0161eni brojni \u010dlanovi Konvencije UN-a o pravima osoba sa invaliditetom: \u010dlan 5. – jednakost i zabrana diskriminacije, \u010dlan 9. – pristupa\u010dnost, \u010dlan 19. – samostalan \u017eivot i uklju\u010divanje u zajednicu, \u010dlan 20. – li\u010dna pokretljivost i \u010dlan 30. – u\u010de\u0161\u0107e u kulturnom \u017eivotu, rekreaciji, aktivnostima u slobodno vreme i sportu;<\/p>\n <\/p>\n – da je kao osoba osoba sa invaliditetom, korisnica kolica, imala par neuspe\u0161nih poku\u0161aja da ode u bioskop, konkretno u B.B \u2013 malu salu, ali da nije mogla da gleda filmove;<\/p>\n <\/p>\n – da je nakon provere telefonom ostalih bioskopskih sala po tr\u017enim centrima, shvatila je da je situacija identi\u010dna tako da to nije ni poku\u0161avala;<\/p>\n <\/p>\n – da sli\u010dne odnosno iste probleme imaju i brojne druge osobe sa invaliditetom koje koriste kolica iz Beograda, sa kojima je kontaktirala.<\/p>\n <\/p>\n Uz pritu\u017ebu su dostavljene \u010detiri fotografije sala.<\/p>\n 1.3.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dlanom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/a>, pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje B.B.<\/p>\n 1.4.<\/strong> U izja\u0161njenju B.B. na pritu\u017ebu, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n – da nekada\u0161nja D.D. prema svojoj arhitekturi nije bila pristupa\u010dna osobama sa invaliditetom;<\/p>\n – da je radovima u svrsi renoviranja B.B<\/em>, koji su zapo\u010deti 2017. godine i zavr\u0161eni 2018. godine, tada\u0161nja V.V, a sada\u0161nja B.B. namenski u potpunosti prilago\u0111ena osobama sa invaliditetom;<\/p>\n – da je izgradnjom rampi na ulazu u B.B, zatim lifta koji vodi na prvi sprat i \u010dije su dimenzije prilago\u0111ene osobama sa invaliditetom, a koji omogu\u0107ava pristup toaletu koji je tako\u0111e adaptiran i prilago\u0111en osobama sa invaliditetom, omogu\u0107en pristup i kretanje svim prostorima B.B;<\/p>\n – da je svaka od \u0161est bioskopskih sala pristupa\u010dna osobama sa invaliditetom, \u010dija su mesta predvi\u0111ena u poslednjem ili prvom redu, u skladu sa tlocrtom same sale, kao i sa usagla\u0161eno\u0161\u0107u projekata odobrenih od strane nadle\u017enih institucija u samom postupku rekonstrukcije B.B;<\/p>\n – da se u skladu sa navedenim zahvaljuju na dopisu ali da se on ni na koji na\u010din ne mo\u017ee odnositi na B.B.<\/p>\n Uz pritu\u017ebu nisu dostavljeni dokazi.<\/p>\n 1.5.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu da se iz fotografija dostavljenih uz pritu\u017ebu nije sa sigurno\u0161\u0107u moglo utvrditi koliki je prolaz pored i izme\u0111u redova, kao i da li postoji predvi\u0111eno mesto pristupa\u010dno osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica, a u cilju pravilnog i potpunog utvr\u0111ivanja \u010dinjeni\u010dnog stanja, Poverenik se 23. januara i 27. februara 2023. godine obratio Gradu Beogradu, Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju, da obavesti Poverenika da li je B.B. pristupa\u010dna osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica, odnosno da li je pristupa\u010dnost obezbe\u0111ena u skladu sa propisima. Budu\u0107i da Sekretarijat za inspekciju, nadzor i komunikaciju nije odgovorio na dopise Poverenika br. 07-00-546\/2022-02 od 23. januara i 27. februara 2023. godine, Poverenik se 12. aprila 2023. godine obratio Gradskoj upravi, radi dobijanja tra\u017eenog obave\u0161tenja.<\/p>\n 1.6.<\/strong> Sekretarijat za inspekciju, nadzor i komunikaciju je dopisom X-01 br. 031-12\/2023 od 4. maja 2023. godine odgovorio na zahtev Poverenika, navode\u0107i, izme\u0111u ostalog, nadle\u017enosti komunalne inspekcije grada Beograda i ukazuju\u0107i da ne postoji zakonski osnov za postupanje u navedenoj pravnoj stvari, te da u delokrug rada ovog sekretarijata ne spada utvr\u0111ivanje \u010dinjeni\u010dnog stanja u vezi sa kori\u0161\u0107enjem i pristupa\u010dno\u0161\u0107u male sale B.B, kao i da nema osnova za preduzimanje mera. Poverenik se 16. maja 2023. godine ponovo obratio ovom sekretarijatu istim zahtevom na koji, do okon\u010danja postupka koji se vodi pred Poverenikom, nije odgovoreno.<\/p>\n 1.7.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu navedeno, Poverenik se 11. avgusta 2023. godine obratio gradskoj op\u0161tini G.G, Odeljenju za gra\u0111evinske poslove. Kako Poverenik od ovog odeljenja nije primio odgovor, dvoje zaposlenih u Stru\u010dnoj slu\u017ebi Poverenika je 24. avgusta oti\u0161lo u B.B, kako bi ostvarili neposredan uvid na terenu.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.4.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti zatim konstatuje da je Republika Srbija usvojila Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[4]<\/a>, \u010diji je cilj da se unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva. \u010clan 2. stav 1. ta\u010dka 3. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isklju\u010divanje ili ograni\u010denje po osnovu invaliditeta, \u0161to ima za cilj ili efekat naru\u0161enja ili poni\u0161tenja priznavanja, u\u017eivanja ili vr\u0161enja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhva\u0107eni i svi oblici diskriminacije, uklju\u010duju\u0107i i uskra\u0107ivanje razumnog prilago\u0111avanja, a dr\u017eave ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu za\u0161titu od diskriminacije po bilo kom osnovu. \u010clanom 9. Konvencije izme\u0111u ostalog je propisano da \u0107e u cilju omogu\u0107avanja samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a osoba sa invaliditetom u svim sferama \u017eivota, dr\u017eave ugovornice preduzeti odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Mere koje uklju\u010duju identifikovanje i uklanjanje barijera za pristup, odnose se, izme\u0111u ostalog i na zgrade. Odredbama \u010dlana 19. Konvencije izme\u0111u ostalog je propisano da dr\u017eave priznaju jednako pravo svim osobama sa invaliditetom da \u017eive u zajednici da imaju jednak izbor kao i drugi, i da \u0107e preduzeti efikasne i odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom olak\u0161aju potpuno u\u017eivanje ovog prava i njihovo potpuno uklju\u010divanje i u\u010de\u0161\u0107e u zajednici, uklju\u010duju\u0107i obezbe\u0111enjem da usluge i olak\u0161ice koje zajednica pru\u017ea stanovni\u0161tvu u celini budu pod istim uslovima dostupne osobama sa invaliditetom i da zadovoljavaju njihove potrebe. Dr\u017eave \u0107e prema odredbama \u010dlana 20, preduzeti efikasne mere da osobama sa invaliditetom obezbede li\u010dnu pokretljivost sa najve\u0107im mogu\u0107im stepenom samostalnosti, uklju\u010duju\u0107i da osobama s invaliditetom olak\u0161aju li\u010dnu pokretljivost na na\u010din i u vreme koje one odaberu, uz prihvatljive tro\u0161kove. O va\u017enosti u\u010de\u0161\u0107a u kulturnom \u017eivotu svedo\u010di \u010dlan 30. Konvencije kojim je propisano da dr\u017eave priznaju pravo osobama sa invaliditetom da ravnopravno sa drugima u\u010destvuju u kulturnom \u017eivotu, te da \u0107e preduzeti sve odgovaraju\u0107e mere kako bi obezbedile da osobe sa invaliditetom: imaju pristup materijalima kulturnog sadr\u017eaja u oblicima koji su im pristupa\u010dni; imaju pristup televizijskim programima, filmovima, pozori\u0161tu i drugim kulturnim aktivnostima u oblicima koji su im pristupa\u010dni; imaju pristup mestima za izvo\u0111enje predstava ili pru\u017eanje usluga kulturnog sadr\u017eaja, kao \u0161to su pozori\u0161ta, muzeji, bioskopi, biblioteke i turisti\u010dke agencije i, po mogu\u0107nosti, pristup spomenicima i znamenitostima od nacionalnog kulturnog zna\u010daja.<\/p>\n 3.5.<\/strong> U Op\u0161tem komentaru broj 2 (2014), na \u010dlan 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komitet za prava osoba sa invaliditetom najpre je istakao da je pristupa\u010dnost preduslov za samostalan \u017eivot i puno i ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u\u00a0 dru\u0161tvu, kao i da bez pristupa fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogu\u0107nosti za u\u010de\u0161\u0107e u dru\u0161tvu u kojem \u017eive. Tako\u0111e, Komitet je naveo da osobe sa invaliditetom treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama namenjenim javnosti na na\u010din koji \u0107e po\u0161tovati dostojanstvo tih osoba i osigurati ravnopravno i efikasno kori\u0161\u0107enje. Komitet smatra da uskra\u0107ivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je po\u010dinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Tako\u0111e, Komitet isti\u010de da pristupa\u010dnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu pote\u0161ko\u0107a sa kojom se osoba susre\u0107e i bez pravljenja bilo kakvih razlika po bilo kom li\u010dnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalje, je navedeno da pravo na pristupa\u010dnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postoje\u0107im ljudskim pravima, kao \u0161to su pravo na jednak pristup javnim slu\u017ebama i servisima garantovano Me\u0111unarodnim paktom o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima[5]<\/sup><\/a> (\u010dlan 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Me\u0111unarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[6]<\/sup><\/a> (\u010dlan 5 f).<\/p>\n 3.6.<\/strong> Tako\u0111e, Zaklju\u010dna zapa\u017eanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izve\u0161tajem o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[7]<\/a> sa preporukama za za\u0161titu i unapre\u0111enje polo\u017eaja osoba sa invaliditetom u narednom izve\u0161tajnom periodu (CRPD\/C\/SRB\/CO\/1), koje je Republici Srbiji nakon predstavljanja ovog izve\u0161taja uputio Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN, sadr\u017ee i preporuku koja se odnosi na izradu sveobuhvatnog plana pristupa\u010dnosti i ohrabrivanje u primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, prikupljanje i obradu statisti\u010dkih podataka o osobama sa invaliditetom i uslugama koje im se pru\u017eaju i drugih.[8]<\/sup><\/a> Naime, Komitet je uputio Republici Srbiji preporuku da razvije sveobuhvatan plan za obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja \u0107e postaviti polazne ta\u010dke za uklanjanje postoje\u0107ih prepreka i da promovi\u0161e univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupa\u010dnost informacija i medija, posebno elektronskih medija, a sve u skladu sa Op\u0161tom preporukom broj 2 na Pristupa\u010dnost. U tom smislu, Komitet je uputio preporuku da dr\u017eava \u010dlanica izme\u0111u ostalog odredi dovoljno sredstava za nadziranje sprovo\u0111enja standarda pristupa\u010dnosti, uz podr\u0161ku a\u017eurirane nacionalne baze podataka na svojoj teritoriji, da utvrdi delotvorne sankcije za odvra\u0107anje koje se mogu nametnuti zbog nesprovo\u0111enja i uklju\u010di organizacije osoba sa invaliditetom u ovaj proces.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka. 1. propisuje da kojim je diskriminacija predstavlja svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dlana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj. Pored toga odredbom \u010dlana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedi\u0161ta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne za\u0161tite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim povr\u0161inama (parkovi, trgovi, ulice, pe\u0161a\u010dki prelazi i druge javne saobra\u0107ajnice i sl.), u skladu sa zakonom. \u010clanom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n <\/p>\n 3.8.<\/strong> Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[9]<\/a>, pored toga \u0161to ure\u0111uje op\u0161ti re\u017eim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slu\u010daj diskriminacije u vezi sa pru\u017eanjem usluga i kori\u0161\u0107enjem objekata i povr\u0161ina. Naime, odredbom \u010dlana 13. ovog zakona izri\u010dito je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi. \u00a0Stavom 3. ovog \u010dlana propisano je da se pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne za\u0161tite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sli\u010dno. Pored toga, odredbom \u010dlana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, <\/em>du\u017ean da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 3. propisano da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi du\u017ean da izvr\u0161i adaptaciju objekta u cilju zadovoljavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog \u010dlana.<\/p>\n <\/p>\n 3.9.<\/strong> Zakonom o planiranju i izgradnji[10]<\/a> ure\u0111uju se, izme\u0111u ostalog, uslovi i na\u010din ure\u0111enja prostora, ure\u0111ivanje i kori\u0161\u0107enje gra\u0111evinskog zemlji\u0161ta i izgradnja objekata. Odredbama \u010dlana 5. propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju projektovati, graditi i odr\u017eavati tako da svim korisnicima, a naro\u010dito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogu\u0107avaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno kori\u0161\u0107enje u skladu sa odgovaraju\u0107im tehni\u010dkim propisima \u010diji su sastavni deo standardi koji defini\u0161u obavezne tehni\u010dke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Prema odredbama \u010dlana 2. ta\u010dka 44, objekti javne namene su objekti namenjeni za javno kori\u0161\u0107enje i mogu biti objekti javne namene u javnoj svojini po osnovu posebnih zakona (linijski infrastrukturni objekti, objekti za potrebe dr\u017eavnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave itd.) i ostali objekti javne namene koji mogu biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti obrazovanja, otvoreni i zatvoreni sportski i rekreativni objekti, trgovinski centri, objekti kulture, saobra\u0107ajni terminali, po\u0161te i drugi objekti).<\/p>\n 3.10.<\/strong> Pravilnikom o tehni\u010dkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[11]<\/a> detaljno se propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za javno kori\u0161\u0107enje za osobe sa invaliditetom, kao i posebnih ure\u0111aja u njima. Pristupa\u010dnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehni\u010dkih re\u0161enja u projektovanju i gra\u0111enju gra\u0111evina, kojima se osobama sa invaliditetom omogu\u0107ava nesmetan pristup, kretanje,<\/strong> boravak<\/strong> i rad u tim gra\u0111evinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom \u010dlana 2. Pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno kori\u0161\u0107enje, pa je izme\u0111u ostalog propisano da tu spadaju objekti kulture. Odredbama \u010dlana 3. propisano je da su osobe smanjene pokretljivosti osobe sa fizi\u010dkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i\/ili druge osobe \u010dija je mogu\u0107nost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susre\u0107u u okru\u017eenju, kao i da je prepreka fizi\u010dka, komunikacijska i\/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu mo\u017ee ometati i\/ili spre\u010davati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i\/ili radu.<\/strong> Istim \u010dlanom propisano je da je pristupa\u010dnost rezultat primene tehni\u010dkih standarda u planiranju, projektovanju, gra\u0111enju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih povr\u0161ina, pomo\u0107u kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizi\u010dke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, kori\u0161\u0107enje usluga, boravak i rad. Odredbama \u010dlana 5. propisano je da su obavezni elementi pristupa\u010dnosti: 1) elementi pristupa\u010dnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupa\u010dnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno kori\u0161\u0107enje i 3) elementi pristupa\u010dnosti javnog saobra\u0107aja.<\/strong> Dalje, pravilnikom je obja\u0161njeno na koje na\u010dina prevazi\u0107i odre\u0111ene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvu\u010dna najava i druge). Odredbama \u010dlana 29. Pravilnika propisano je da u bioskopima, kongresnim salama, stadionima, gledali\u0161tima i sli\u010dnim objektima, predvi\u0111aju se posebna mesta za korisnike invalidskih kolica, \u010dije su dimenzije najmanje 90 h 140 cm, s tim da je pod izveden bez nagiba, od materijala otpornog na klizanje. Ova mesta se predvi\u0111aju pored prolaza, odnosno u blizini ulaza i vidno su obele\u017eena, a mogu biti i grupisana.<\/strong> Obavezni broj pristupa\u010dnih mesta u gledali\u0161tu odre\u0111uje se na temelju ukupnog broja sede\u0107ih mesta i to: 1) od 100 do 300 sede\u0107ih mesta, izvode se najmanje dva pristupa\u010dna mesta; 2) od 301 do 1.000 sede\u0107ih mesta, izvodi se najmanje 2% pristupa\u010dnih mesta; 3) od 1.001 i vi\u0161e sede\u0107ih mesta, izvodi se najmanje 1% pristupa\u010dnih mesta.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.11.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet pritu\u017ebe, kao i nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li su \u201emale sale\u201c B.B. (sale 2-6), pristupa\u010dne osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Za razmatranje ovog predmeta va\u017ena je primena propisa koji se odnose na pristupa\u010dnost, kao i primena pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Potvr\u0111ivanjem Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Republika Srbija se, izme\u0111u ostalog, obavezala da prizna pravo osobama sa invaliditetom da ravnopravno sa drugima u\u010destvuje u kulturnom \u017eivotu i da, u tom cilju, preduzme sve odgovaraju\u0107e mere kako bi obezbedila da osobe sa invaliditetom imaju pristup mestima za pru\u017eanje usluga kulturnog sadr\u017eaja, kao \u0161to su pozori\u0161ta, muzeji, bioskopi, biblioteke i turisti\u010dke agencije. Tako\u0111e, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje i na odredbu \u010dlana 13. stav 1. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom kojom je izri\u010dito zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama, pri \u010demu se pod uslugom u smislu navedenog zakona, smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizi\u010dko lice pru\u017ea u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Diskriminacija u pru\u017eanju javnih usluga i kori\u0161\u0107enju objekata i povr\u0161ina zabranjena je i odredbom \u010dlana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedi\u0161ta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne za\u0161tite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim povr\u0161inama (parkovi, trgovi, ulice, pe\u0161a\u010dki prelazi i druge javne saobra\u0107ajnice i sl.), u skladu sa zakonom, dok je odredbom \u010dlana 26. Zakona o zabrani diskriminacije, izme\u0111u ostalog, propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Dakle, Zakon o zabrani diksriminacije, kao i Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisuju da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi, me\u0111u koje spadaju i objekti kulture. Zakon o planiranju i izgradnji, tako\u0111e propisuje da u objekte javne namene spadaju i objekti javne namene koji mogu biti u svim oblicima svojine, a me\u0111u njima i objekti kulture. U smislu Pravilnika o tehni\u010dkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, objekti kulture su tako\u0111e ubrojani u objekte za javno kori\u0161\u0107enje u kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Imaju\u0107i u vidu propise Republike Srbije nesporno je da se u konkretnom slu\u010daju radi o objektu u javnoj upotrebi koji treba da bude pristupa\u010dan osobama sa invaliditetom.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu citirane propise, Poverenik konstatuje da su navodi iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja kontradiktorni. Uz pritu\u017ebu su dostavljene fotografije bioskopskih sala iz kojih se moglo uo\u010diti vi\u0161e redova stolica i veliko bioskopsko platno, ali se ne mo\u017ee utvrditi \u0161irina proreda i prolaza i da li postoji mesto koje je pristupa\u010dno osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica. U svom izja\u0161njenju B.B. navodi da su sale pristupa\u010dne, pri \u010demu se zahvaljuje na dopisu ali navodi da se on ni na koji na\u010din ne mo\u017ee odnositi na B.B. Kako uz izja\u0161njenje nisu dostavljeni dokazi, u cilju pravilnog i potpunog utvr\u0111ivanja \u010dinjeni\u010dnog stanja, Poverenik se u skladu sa \u010dlanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije obratio Gradu Beogradu, Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju, a naknadno i Gradskoj upravi, budu\u0107i da od Sekretarijata nije dobijao odgovor. Poverenik je zatra\u017eio obave\u0161tenje da li su sale B.B. pristupa\u010dne. U svom odgovoru, koji je dostavljen Povereniku nakon tri meseca od prvog obra\u0107anja, Sekretarijat je naveo da ne postoji zakonski osnov za postupanje u navedenoj pravnoj stvari, te da u delokrug rada Sekretarijata ne spada utvr\u0111ivanje \u010dinjeni\u010dnog stanja u vezi sa kori\u0161\u0107enjem i pristupa\u010dno\u0161\u0107u sala B.B. osobama sa invaliditetom. S tim u vezi, Poverenik se obratio gradskoj op\u0161tini G.G, Odeljenju za gra\u0111evinske poslove, koji do dana davanja ovog mi\u0161ljenja nije dostavio odgovor. Imaju\u0107i u vidu navedeno, dvoje zaposlenih u Stru\u010dnoj slu\u017ebi Poverenika je oti\u0161lo u B.B, kako bi ostvarili neposredan uvid. Tom prilikom, ulaskom u biskopsku salu 6, utvr\u0111eno je da postoji jedno slobodno mesto u poslednjem redu iz kojeg osoba u kolicima mo\u017ee da prati film. Na osnovu uvida u sale 2 i 3, utvr\u0111eno je da ne postoji rampa, i da od stepeni\u0161ta ne mo\u017ee da se pri\u0111e redovima za sedenje, te bi osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica eventualno bio dostupan prostor ispred prvog reda. Za sale 4 i 5 na pitanje upu\u0107eno zaposlenom dobijen je odgovor da su ove sale istog izgleda kao i sale 2 i 3.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Na internet prezentaciji B.B, navedeno je da je sala 6 kapaciteta preko 230 mesta (234 mesta), dok sale 2 i 3 imaju 78 odnosno 73 mesta, a sale 4 i 5 imaju po 51 mesto. Pravilnikom o tehni\u010dkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata propisano je da je prepreka fizi\u010dka, komunikacijska i\/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu mo\u017ee ometati i\/ili spre\u010davati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i\/ili radu.<\/strong> Tako\u0111e je propisano da je pristupa\u010dnost rezultat primene tehni\u010dkih standarda u planiranju, projektovanju, gra\u0111enju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih povr\u0161ina, pomo\u0107u kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizi\u010dke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, kori\u0161\u0107enje usluga, boravak i rad. Odredbama \u010dlana 5. propisano je da su obavezni elementi pristupa\u010dnosti: 1) elementi pristupa\u010dnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupa\u010dnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno kori\u0161\u0107enje i 3) elementi pristupa\u010dnosti javnog saobra\u0107aja.<\/strong> Dalje, pravilnikom je obja\u0161njeno na koje na\u010dina prevazi\u0107i odre\u0111ene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvu\u010dna najava i druge). Odredbama \u010dlana 29. Pravilnika propisano je da u bioskopima, kongresnim salama, stadionima, gledali\u0161tima i sli\u010dnim objektima, predvi\u0111aju se posebna mesta za korisnike invalidskih kolica, \u010dije su dimenzije najmanje 90 h 140 cm, s tim da je pod izveden bez nagiba, od materijala otpornog na klizanje. Ova mesta se predvi\u0111aju pored prolaza, odnosno u blizini ulaza i vidno su obele\u017eena, a mogu biti i grupisana.<\/strong> Obavezni broj pristupa\u010dnih mesta u gledali\u0161tu odre\u0111uje se na temelju ukupnog broja sede\u0107ih mesta i to: 1) od 100 do 300 sede\u0107ih mesta, izvode se najmanje dva pristupa\u010dna mesta; 2) od 301 do 1.000 sede\u0107ih mesta, izvodi se najmanje 2% pristupa\u010dnih mesta; 3) od 1.001 i vi\u0161e sede\u0107ih mesta, izvodi se najmanje 1% pristupa\u010dnih mesta.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu utvr\u0111eno \u010dinjeni\u010dno stanje, mo\u017ee se konstatovati da sala 6 ne zadovoljava uslove pristupa\u010dnosti, budu\u0107i da sadr\u017ei samo jedno pristupa\u010dno mesto od ukupno 234 sede\u0107ih mesta u gledali\u0161tu. \u0160to se ti\u010de sala B.B. koje imaju ispod 100 mesta, mo\u017ee se konstatovati da bi osoba koja za kretanje koristi kolica eventualno mogla da gleda projekciju iz prostora koji se nalazi ispred prvog reda. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da gledanje projekcije iz prostora ispred prvog reda nikako ne predstavlja adekvatan polo\u017eaj iz kog bilo koja osoba, a posebno osoba sa inavliditetom, mo\u017ee da prati film. Dalje, \u010dinjenica da nema rampe odnosno da osoba koja koristi kolica ne mo\u017ee samostalno da se popne u bilo koji red, ve\u0107 je neophodno da je druge osobe prenesu, ukazuje da osobi sa invaliditetom nije omogu\u0107eno da pod jednakim uslovima prati program odnosno uslugu gledanja filma koju pru\u017ea B.B.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Sa aspekta antidiskriminacionih propisa, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti objekata i usluga predstavlja jedan od osnovnih preduslova za samostalan \u017eivot osoba sa invaliditetom, jer omogu\u0107ava njihovo aktivno u\u010de\u0161\u0107e u svim oblastima \u017eivota, na ravnopravnoj osnovi. Budu\u0107i da je pristupa\u010dnost rezultat primene tehni\u010dkih standarda pomo\u0107u kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizi\u010dke, senzorne, intelektualne karakteristike, ili godine starosti, osigurava nesmetan pristup, kretanje, kori\u0161\u0107enje usluga, boravak i rad u objektima, neobezbe\u0111ivanje samo jednog od propisanih obaveznih elementa pristupa\u010dnosti, mo\u017ee dovesti osobe sa invaliditetom u situaciju tzv. \u201eprekinutog lanca kretanja\u201d, u kojoj im je onemogu\u0107eno samostalno kretanje.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu utvr\u0111eno \u010dinjeni\u010dno stanje, Poverenik smatra izuzetno va\u017enim \u0161to je objekat koji koristi B.B. renoviran. S obzirom na navode iz izja\u0161njenja da je\u00a0 ulaz u objekat, Veliku salu, lift, toalet i druge prostore pristupa\u010dan, \u0161to ne osporava podnosilac pritu\u017ebe, pokazuje privr\u017eenost B.B. na\u010delu jednakosti. Me\u0111utim,\u00a0 kako bi se obezbedila potpuna pristupa\u010dnost, \u010dime bi B.B. mogla da bude adekvatan primer za sve pru\u017eaoce usluga, neophodno je preduzeti dodatne napore u otklanjanju prepreka koje onemogu\u0107avaju osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica da kao i svi drugi gra\u0111ani koriste usluge \u201emalih sala\u201c, a u kojima se prikazuju sadr\u017eaji koji se ne prikazuju u Velikoj sali.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da uprkos relativno dobrom strate\u0161kom i pravnom okviru i brojnim aktivnostima koje su tokom poslednjih godina preduzete kako bi se osobama sa invaliditetom omogu\u0107ilo da ravnopravno sa drugima u\u010destvuju u politi\u010dkim, ekonomskim, kulturnim i drugim aspektima javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota, jo\u0161 uvek postoje problemi posebno u pogledu razumnog prilago\u0111avanja, kao i obezbe\u0111ivanja pristupa\u010dnosti javnih objekata. U Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti za 2022. godinu[12]<\/a> navedeno je da je od ukupnog broja pritu\u017ebi podnetih zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, najve\u0107i broj pritu\u017ebi podnet zbog diskriminacije prilikom pru\u017eanja usluga ili prilikom kori\u0161\u0107enja objekata i povr\u0161ina. Uvidom u ove i druge relevantne dostupne podatke o problemima sa kojima se osobe sa invaliditetom suo\u010davaju u ostvarivanju ravnopravnosti, jedna od preporuka za suzbijanje diskriminacije i unapre\u0111enje ravnopravnosti koju je Poverenik dao u svom izve\u0161taju, upravo se odnosi na izra\u0111ivanje sistemskog dugoro\u010dnog plana na nacionalnom nivou za otklanjanje arhitektonskih barijera i unapre\u0111enje pristupa\u010dnosti na svim objektima u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama.<\/p>\n 3.19.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je doneo mi\u0161ljenje da \u201emale sale\u201c nisu u potpunosti pristupa\u010dne osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica, zbog \u010dega su povre\u0111ene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.<\/p>\n U postupku po pritu\u017ebi A.A. protiv B.B, dato je mi\u0161ljenje da su povre\u0111ene odredabe \u010dlana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama \u010dlana 13. i 16. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje B.B:<\/p>\n 5.1.<\/strong> Preduzme mere u cilju unapre\u0111enja pristupa\u010dnosti \u201emalih sala\u201c u sastavu ove B.B, kako bi osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica mogle ravnopravno da prate sadr\u017eeje koje nudi B.B.<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da B.B. obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko B.B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [3]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06)<\/p>\n [4]<\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201d, br. 42\/09)<\/p>\n [5]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodnog pakta o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u02ee, broj 7\/71)<\/p>\n [6]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u201c, broj 31\/67)<\/p>\n [7]<\/a> Dostupno na: www.ljudskaprava.gov.rs<\/a><\/p>\n [8]<\/a> Izve\u0161taj nadle\u017enih vlasti Republike Srbije u vezi sa primenom preporuka broj 34. i broj 54. Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izve\u0161tajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, u vezi sa preporukom 54, Vlada Republike Srbije, 8. maj 2017. godine, str 1 i 2 \u2013 Dostupno na internet adresi: http:\/\/www.ljudskaprava.gov.rs\/sh\/node\/19868<\/a><\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 33\/06 i 13\/16<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 72\/09, 81\/09 \u2013 ispr., 64\/10 \u2013 odluka US, 24\/11, 121\/12, 42\/13 \u2013 odluka US, 50\/13 \u2013 odluka US, 98\/13 \u2013 odluka US, 132\/14 , 145\/14 i 83\/18, 31\/19, 37\/19 \u2013 dr. zakon, 9\/20, 52\/21 i 62\/23<\/p>\n [11]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj\u00a0 22\/15<\/p>\n [12]<\/a> Dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
768-22 Pritu\u017eba AA protiv BB zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pru\u017eanja usluga<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n