Sini\u0161a Mali, ministar<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong>\u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 Beograd<\/strong><\/p>\n Kneza Milo\u0161a 20<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Predmet:<\/u><\/strong> Inicijativa za osloba\u0111anje od pla\u0107anja poreza na dodatu vrednost proizvoda koji se koriste za \u017eensku higijenu <\/strong><\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Mali,<\/p>\n Odredbama \u010dlana 23. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost[1]<\/a>, propisano je da op\u0161ta stopa poreza na dodatu vrednost za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20%, dok je odredbama stava 2. istog \u010dlana propisano da se po posebnoj stopi poreza na dodatu vrednost od 10% oporezuju odre\u0111eni proizvodi i usluge. S druge strane, odredbama \u010dl. 24-26. ovog zakona propisana su poreska oslobo\u0111enja.<\/p>\n Me\u0111utim, analizom ovih odredaba mo\u017ee se zaklju\u010diti da u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, kao i Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost[2]<\/a>, proizvodi za \u017eensku higijenu nisu oslobo\u0111eni od poreza niti se za njih pla\u0107a manja stopa, ve\u0107 se na njih primenjuje poreska stopa u visini od 20%. Stoga, nakon sprovedene analize ovih propisa, a polaze\u0107i od zakonom propisane nadle\u017enosti, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti upu\u0107uje Ministarstvu finansija inicijativu da ovo ministarstvo razmotri da se od pla\u0107anja poreza na dodatu vrednost (i daljem tekstu: PDV) oslobode proizvodi koji se koriste za \u017eensku higijenu (ulo\u0161ci, tamponi i sl). Naime, u daljem tekstu inicijative izne\u0107emo argumente za razmatranje ove inicijative.<\/p>\n Prema podacima Republi\u010dkog zavoda za statistiku (RZS)[3]<\/a> procenjen broj stanovnika u Republici Srbiji u 2022. godini je 6 664 449. Posmatrano po polu, 51,4% \u010dine \u017eene (3\u00a0423\u00a0627), a 48,6% mu\u0161karci (3 240 822). Detaljnije, oko 14,4% ukupnog broja \u010dini stanovni\u0161tvo do navr\u0161enih 14 godina \u017eivota, oko 63,6% \u010dini stanovni\u0161tvo izme\u0111u 15-64 godine \u017eivota, a 22% stanovni\u0161tva su osobe koje imaju 65 i vi\u0161e godina \u017eivota[4]<\/a>. Na osnovu ovih podataka mo\u017eemo zaklju\u010diti da menstruacija \u201epoga\u0111a\u201c vi\u0161e od tre\u0107ine na\u0161eg dru\u0161tva, ba\u0161 kao i evropske i svetske populacije.<\/p>\n Me\u0111utim, osobe \u017eenskog pola koje imaju ili \u0107e imati menstruaciju, nemaju uvek odgovaraju\u0107e i neophodne informacije, kao ni finansijska sredstva da se pona\u0161aju u ovom periodu na siguran i zdravstveno bezbedan na\u010din. Nedovoljna primanja i drugi, uvek va\u017eniji tro\u0161kovi, \u010dine da kupovina proizvoda za higijenu \u017eene tokom menstruacije predstavlja za \u017eene finansijski teret i od njih \u010dini ekonomski ranjivu populaciju. Ovo posebno poga\u0111a pojedine vi\u0161estruko marginalizovane i ina\u010de ugro\u017eene dru\u0161tvene grupe, kao \u0161to su siroma\u0161ne gra\u0111anke, osobe sa invaliditetom, Romkinje i sli\u010dno. U vidu bi trebalo imati i to da je platni jaz izme\u0111u \u017eena i mu\u0161karaca u Srbiji zvani\u010dno 8,8 odsto, mada postoje podaci da je ova razlika ve\u0107a (11 odsto) posebno kada se radi o nekim segmentima privrede. Svakako, ova statistika nas svrstava me\u0111u dr\u017eave sa najni\u017eim razlikama u platama u Evropi, ali to i dalje zna\u010di da \u017eena u Srbiji mora da radi u proseku 35 dana du\u017ee da bi zaradila platu mu\u0161karca sa istim karakteristikama na tr\u017ei\u0161tu rada. Dodajmo nepla\u0107eni i nevidljivi rad u doma\u0107instvu, uskla\u0111ivanje rada i roditeljstva, pa problem nasilja nad \u017eenama, shvati\u0107emo da su \u017eene i dalje u neravnopravnom polo\u017eaju i da je potrebno unapre\u0111ivati njihov polo\u017eaj u svim segmentima, pa i u ovom na koji se odnosi inicijativa.<\/p>\n Nemogu\u0107nost izdvajanja finansijskih sredstva potrebnih za ove namene (ulo\u0161ke, tampone, \u010da\u0161ice ili lekove za ubla\u017eavanje mensturalnih bolova) dovodi do tzv. \u201emenstrualnog siroma\u0161tva\u201c. Dostupni podaci ka\u017eu da vi\u0161e od 500 miliona \u017eena na svetu \u017eivi u menstrualnom siroma\u0161tvu. Menstrualno siroma\u0161tvo stavlja \u017eene u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na mu\u0161karce, jer zbog ote\u017eanih mogu\u0107nosti da priu\u0161te menstrualne proizvode izostaju iz \u0161kole i sa posla, \u0161to ostavlja posledice na njihovo obrazovanje i ekonomske prilike. Prema jednom istra\u017eivanju koje je sproveo Bi Bi Si (BBC)[5]<\/a> jo\u0161 2018. godine, \u017eene u Velikoj Britaniji prose\u010dno samo na higijenske proizvode potro\u0161e oko 5.000 funti. U Srbiji, prema podacima Nezavisnog istra\u017eiva\u010dkog centra iz Novog Sada Gender Knowledge Hub, iz oktobra 2022. godine, bilo je potrebno izdvojiti oko 8.300 dinara godi\u0161nje samo za neophodne higijenske proizvode tokom menstruacije. Nakon analize finansijskih sredstava koje je potrebno izdvojiti, kao i njihovom uticaju na pove\u0107anje menstrualnog siroma\u0161tva, pojedine zemlje u Evropi i regionu su smanjile PDV na ove proizvode, a u pojedinim dr\u017eavama on je i ukinut. U nekim zemljama ovi proizvodi su besplatni i dostupni na\u00a0 javnim mestima. Dobar primer su pojedini fakulteti u Srbiji koji su obezbedili besplatne higijenske ulo\u0161ke za svoje studentkinje i zaposlene. Pitanje dostupnosti proizvoda koji se koriste za \u017eensku higijenu tokom menstruacije, ali i drugih osnovnih proizdvoda za odr\u017eavanje li\u010dne higijene je mnogo kompleksnije od pojedina\u010dnih mera, me\u0111utim smanjenje poreske stope bi svakako uticalo na ve\u0107u pristupa\u010dnost ili dostupnost ovih proizvoda i najsiroma\u0161nijim gra\u0111ankama.<\/p>\n U Republici Srbiji jo\u0161 uvek nije sprovedeno sveobuhvatno istra\u017eivanje o rasprostranjenosti mentrualnog siroma\u0161tva. Me\u0111utim, bilo je pojedina\u010dnih anketa, kao \u0161to je primera radi, anketa koja je sprovedena na novosadskom fakultetu gde se 13 odsto studentkinja izjasnilo da mora da bira izme\u0111u ovih proizvoda i osnovnih \u017eivotnih potreba. Naime, \u017denska inicijativa je sprovela anketu me\u0111u studentkinjama Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i od 1.205 devojaka, 69 odsto njih je na pitanje koje se odnosi na prose\u010dnu cenu menstrualnih proizvoda, a koje glasi: \u201eKako se ose\u0107a\u0161 povodom toga?\u201c odgovorile sa \u201elo\u0161e\u201c, 29 odsto \u201eravnodu\u0161no\u201c, a jedan odsto ispitanica je izjavilo da se ose\u0107a \u201edobro\u201c. Ova anketa je pokazala da proizvodi za \u017eensku higijenu tokom menstruacije nisu jeftini i svima pristupa\u010dni. O sli\u010dnim nalazima govore i istra\u017eivanja sprovedena u regionu, gde je u pojedinim zemljama, kao \u0161to smo naveli, smanjena stopa PDV-a na proizvode za higijenu \u017eena tokom menstruacije (u Hrvatskoj 13%, u Sloveniji 9,5%). Ovom smanjenju PDV-a prethodila su istra\u017eivanja koja su pokazala da je, primera radi, tre\u0107ina ispitanica bila prisiljena da \u0161tedi na ulo\u0161cima jer su im preskupi, vi\u0161e od 10% gra\u0111anki nije bilo u mogu\u0107nosti da kupi dovoljno ulo\u017eaka kako bi ih menjale, a 11,9% njih navelo je da nisu mogle da priu\u0161te ove proizvode, kao ni lekove za smenjenje bolova tokom menstruacije[6]<\/a>.<\/p>\n U svetu i Evropi ve\u0107 godinama traje proces re\u0161avanja problema menstrualnog siroma\u0161tva koje, izme\u0111u ostalog, podrazumeva nemogu\u0107nost devojaka i \u017eena da priu\u0161te osnovne higijenske proizvode. U junu 2021. godine Parlament Evropske unije usvojio je Rezoluciju o stanju u pogledu seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava u EU-u u kontekstu zdravlja \u017eena (2020\/2215(INI)<\/a>)[7]<\/sup><\/a>. Na ovu rezoluciju je Poverenik ukazao i u svom Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti za 2022. godinu.[8]<\/a> Zemlje \u010dlanice su pozvane da proizvode zdrave mensturalne higijenske proizvode (oslobo\u0111ene odre\u0111enih toksina koji su se koristili u proizvodnji), i da elimini\u0161u \u201etampon porez\u201c, odnosno da ove proizvode potpuno oslobode od PDV. Tako je \u0160kotska oti\u0161la i korak dalje u o\u010duvanju zdravlja svojih gra\u0111anki, te je postala prva dr\u017eava na svetu koja je usvojila zakon kojim higijenski ulo\u0161ci i tamponi postaju besplatni za sve. Uveli su, tako\u0111e, da sve obrazovne ustanove i javne institucije ove proizvode moraju u\u010diniti javno dostupnim.<\/p>\n U prilog neophodnosti uvo\u0111enja mere osloba\u0111anja od pla\u0107anja PDV na higijenske proizvode za \u017eene govore i podaci Republi\u010dkog zavoda za statistiku. Naime, u 2021. godini stopa rizika od siroma\u0161tva iznosila je 21,2%, a stopa rizika od siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti iznosila je 28,5%. Stopa rizika od siroma\u0161tva predstavlja procenat lica \u010diji je raspolo\u017eivi ekvivalentni prihod ni\u017ei od praga rizika od siroma\u0161tva, koji je u 2021. iznosio 24.064 dinara prose\u010dno mese\u010dno za jedno\u010dlano doma\u0107instvo. Ova stopa ne pokazuje koliko lica je stvarno siroma\u0161no, ve\u0107 koliko njih ima prihod ni\u017ei od praga rizika od siroma\u0161tva[9]<\/sup><\/a>. Prag rizika od siroma\u0161tva za doma\u0107instvo s dvoje odraslih i jednim detetom mla\u0111im od 14 godina, iznosio je 43.315 dinara, dok je za \u010detvoro\u010dlano doma\u0107instvo s dvoje odraslih i dvoje dece mla\u0111e od 14 godina, iznosio 50.533 dinara. S obzirom da se proizvodi za \u017eensku higijenu tokom menstruacije oporezuju po poreskoj stopi PDV-a od 20%, oni, iako osnovna potreba, postaju luksuz. Tako\u0111e, podaci pomenutog Gender Knowledge Hub[10]<\/a> pokazuju da su u periodu od maja do oktobra pro\u0161le godine ovi proizvodi poskupeli za oko 33%.<\/p>\n Poverenik, tako\u0111e, podse\u0107a i da Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji za period od 2018-2026. godine podr\u017eava unapre\u0111enje zdravlja, spre\u010davanje bolesti i produ\u017eenje kvalitetnog \u017eivota stanovni\u0161tva, a u njoj je predvi\u0111ena, kao specifi\u010dan cilj, izme\u0111u ostalog, i primena i pra\u0107enje Nacionalnog programa o\u010duvanja i unapre\u0111enja seksualnog i reproduktivnog zdravlja gra\u0111ana Republike Srbije, usvojenog 2017. godine. Planiranje porodice, odr\u017eavanja trudno\u0107e i druge usluge zdravstvene za\u0161tite od klju\u010dne su va\u017enosti za \u010ditavo dru\u0161tvo, a sigurne trudno\u0107e i poro\u0111aji zavise od funkcionalnih zdravstvenih sistema i dostupnosti zdravstvenih i drugih relevantnih usluga. Posebno, kada su u pitanju mla\u0111e generacije, veliki zna\u010daj imaju edukativni programi u vezi sa ranim razvojem dece i mladih, a odr\u017eavanje menstrualne higijene mora biti dostupno svakoj devoj\u010dici od trenutka dobijanja menstruacije, ba\u0161 kao i sveobuhvatne i potpune informacije s tim u vezi. Nije suvi\u0161no ni naglasiti da ovakav pristup temi koja je, neretko, neprijatna i nepo\u017eeljna u javnom diskursu, doprinosi gra\u0111enju pozitivnog i podr\u017eavaju\u0107eg okru\u017eenja koje omogu\u0107ava \u017eenama koje imaju menstruaciju u\u010de\u0161\u0107e u svim dru\u0161tvenim, profesionalnim, obrazovnim i drugim aktivnostima, ali i pove\u0107anje vidljivosti i prepoznavanje poreme\u0107aja menstrualnog ciklusa i adekvatno le\u010denje.<\/p>\n Proizvodi za higijenu \u017eena tokom menstruacije\u00a0 predstavljaju nu\u017enost u \u017eivotu devoj\u010dica i \u017eena, kao i osnovnu potrebu uslovljenu njihovim polnim karakteristikama. Poverenik je mi\u0161ljenja da bi smanjenje ili osloba\u0111anje od pla\u0107anja PDV na higijenske proizvode za \u017eene, pored ostalog, doprinelo i unapre\u0111enju seksualnog i reproduktivnog zdravlja devoj\u010dica i \u017eena, kao i smanjenju siroma\u0161tva, zbog \u010dega ovi proizvodi treba da budu jednako dostupni svima bez obzira na imovno stanje lica i\/ili porodice.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, a u skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik upu\u0107uje Ministarstvu finansija inicijativu kako bi se razmotrilo da se proizvodi oslobode pla\u0107anja PDV-a ili da se bar smanji stopa PDV-a na ove proizvode koji su svakoj \u017eeni u odre\u0111enom periodu \u017eivota neophodni i koji, posebno u situaciji kada porodica ima vi\u0161e \u017eenskih \u010dlanova, dodatno i prekomerno optere\u0107uju bud\u017eet i ostavljaju manje novca za zadovoljenje drugih elementarnih potreba.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 84\/04, 86\/04 – ispr., 61\/05, 61\/07, 93\/12, 108\/13, 6\/14 – uskla\u0111eni din. izn., 68\/14 – dr. zakon, 142\/14, 5\/15 – uskla\u0111eni din. izn., 83\/15, 5\/16 – uskla\u0111eni din. izn., 108\/16, 7\/17 – uskla\u0111eni din. izn., 113\/17, 13\/18 – uskla\u0111eni din. izn., 30\/18, 4\/19 – uskla\u0111eni din. izn., 72\/19, 8\/20 – uskla\u0111eni din. izn., 153\/20 i 138\/22<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 37 od 14. aprila 2021, 64 od 25. juna 2021, 127 od 24. decembra 2021, 49 od 21. aprila 2022, 59 od 20. maja 2022, 7 od 31. januara 2023, 15 od 24. februara 2023, 60 od 21. jula 2023.<\/p>\n [3]<\/a> https:\/\/publikacije.stat.gov.rs\/G2023\/Html\/G20231179.html<\/a><\/p>\n [4]<\/a> https:\/\/publikacije.stat.gov.rs\/G2023\/Pdf\/G202327012.pdf<\/a><\/p>\n [5]<\/a> https:\/\/www.bbc.com\/news\/business-45667020<\/a>, informacije iz 2018. godine<\/p>\n [6]<\/a> https:\/\/pariter.hr\/objavljeno-je-prvo-istrazivanje-o-menstrualnom-siromastvu-u-hrvatskoj\/<\/a><\/p>\n [7]<\/a> https:\/\/www.europarl.europa.eu\/doceo\/document\/TA-9-2021-0314_EN.html<\/a><\/p>\n [8]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n [9]<\/a> https:\/\/publikacije.stat.gov.rs\/G2022\/Html\/G20221287.html<\/a><\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
1035-23 Inicijativa za osloba\u0111anje od pla\u0107anja poreza na dodatu vrednost za proizvode koji se koriste za \u017eensku higijenu<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n