MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n na Predlog Strategije aktivnog i zdravog starenja u Republici Srbiji za period od 2024. do 2030. godine<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju je dopisom broj 560-00-00206\/2023-03 od 28. avgusta 2023. godine dostavilo Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti Predlog Strategije aktivnog i zdravog starenja u Republici Srbiji za period od 2024. do 2030. godine (u daljem tekstu: Predlog strategije), radi davanja mi\u0161ljenja.<\/p>\n Poverenik ve\u0107 godinama, u redovnim godi\u0161njim izve\u0161tajima, ukazuje na potrebu dono\u0161enja strate\u0161kih dokumenata kojima je va\u017enost istekla, a jedan od takvih je i Nacionalna strategija o starenju. Nakon skoro osam godina od prestanka va\u017eenja Nacionalne strategije o starenju (2015), doneta je odluka da se usvoji novi strate\u0161ki dokument koji bi mogao da u narednim godinama predstavlja putokaz za sve u\u010desnike sistema u pogledu pravca razvoja razli\u010ditih oblasti i uka\u017ee na na\u010dine za unapre\u0111enje socijalnog, ekonomskog, politi\u010dkog i kulturnog polo\u017eaja i uloge starijih osoba.<\/p>\n Tako\u0111e, Poverenik podse\u0107a da potreba za dono\u0161enjem novog strate\u0161kog dokumenta koji se odnosi na starije gra\u0111ane nije od zna\u010daja samo sa aspekta demografskog starenja stanovni\u0161tva, nego pre svega sa aspekta op\u0161teg prihvatanja pasivne uloge starijih gra\u0111ana u na\u0161em dru\u0161tvu.<\/p>\n Analizom dostavljenog materijala najpre smo utvrdili da je naziv dokumenta dostavljenog na mi\u0161ljenje izmenjen u odnosu na naziv dokumenta povodom kojeg je vo\u0111ena javna rasprava na kojoj su u\u010destvovali predstavnici ovog organa 2. avgusta 2023. godine u domu Narodne skup\u0161tine Republike Srbije. Naime, javna rasprava je vo\u0111ena o tekstu Strategije za unapre\u0111enje polo\u017eaja starijih lica u Republici Srbiji za period od 2024. do 2030. godine, koji je kako je u uvodu tog dokumenta navedeno izradila Radna grupa koju je formiralo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju sa ciljem da izradi strate\u0161ki dokument \u201ekojim \u0107e biti podr\u017ean pristup aktivnog i zdravog starenja lica starijih od 65 godina u Republici Srbiji\u201d. Me\u0111utim, dokument dostavljen na mi\u0161ljenje nakon zavr\u0161ene javne rasprave nosi naziv: \u201ePredlog Strategije aktivnog i zdravog starenja u Republici Srbiji za period od 2024. do 2030. godine\u201d i njime \u0107e se kako je u uvodu navedeno \u201epodr\u017eati koncept aktivnog i zdravog starenja u Republici Srbiji\u201c. Dakle, ograni\u010denje u pogledu godina starosti osoba na koje se odnosi vi\u0161e ne postoji, te saglasno navedenom najpre postavljamo pitanje da li je obuhvat lica na koja se ciljevi i mere utvr\u0111ene Predlogom Strategije odnose sada ve\u0107i ili je re\u010d o tehni\u010dkoj gre\u0161ci budu\u0107i da su u tom delu izvr\u0161ene samo neznatne izmene teksta, a da je izostalo detaljnije obja\u0161njenje, jer je kao razlog za izmenu naziva dokumenta navedeno samo da su \u201eanalizirani pristigli komentari i sugestije sa javne rasprave i da je tom prilikom utvr\u0111en kona\u010dan naziv, kao i tekst budu\u0107e strategije\u201d.<\/p>\n Imaju\u0107i uvidu da smo analizom dostavljenog teksta, kao i njegovim upore\u0111ivanjem sa tekstom dokumenta povodom kojeg je vo\u0111ena javna rasprava utvrdili da su izmene koje su izvr\u0161ene nakon zavr\u0161enog procesa javne rasprave neznatne, Poverenik ostaje na stanovi\u0161tu da Predlog strategije koji ste nam dostavili na mi\u0161ljenje sadr\u017ei niz nedostataka, te upu\u0107ujemo na\u010delne primedbe na predlo\u017eeni tekst.<\/p>\n Podse\u0107amo da je \u010dlanom 11. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> definisano da je strategija izme\u0111u ostalog dokument kojim se na celovit na\u010din utvr\u0111uju strate\u0161ki pravci delovanja i javne politike u konkretnoj oblasti planiranja i sprovo\u0111enje javnih politika utvr\u0111enih propisom Vlade.<\/p>\n Na\u010delna primedba koju upu\u0107ujemo odnosi se upravo na \u010dinjenicu da strate\u0161ki pravci nisu utvr\u0111eni na celovit na\u010din i da pojedine oblasti koje su od zna\u010daja za unapre\u0111enje polo\u017eaja starijih nisu obuhva\u0107ene (suzbijanje diskriminacije starijih, postupanje u kriznim situacijama prema starijima, sistemske promene u oblastima penzijskog i invalidskog osiguranja, socijalne i zdravstvene za\u0161tite i sl.), a pojedine su samo pomenute, dok je utvr\u0111ivanje posebnih ciljeva i mera za njihovo dostizanje izostalo. Tako\u0111e, ve\u0107ina mera za dostizanje posebnih ciljeva koji su utvr\u0111eni je informativno- edukativne prirode, dok je mnogo manji broj onih koje predvi\u0111aju sistemske izmene postoje\u0107ih praksi, kako bi se unapredilo stanje u oblastima kao \u0161to su sistem penzijsko invalidskog osiguranja, socijalne za\u0161tite, zdravstvene za\u0161tite i sli\u010dno.<\/p>\n Dalje, izradi ovakvog dokumenta saglasno Uredbi o metodologiji upravljanju javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadr\u017eaju pojedina\u010dnih dokumenata javnih politika[3]<\/sup><\/a>, morala bi da prethodi Analiza postoje\u0107eg stanja koja bi trebalo da obuhvata:<\/p>\n –Identifikaciju osnovnih pokazatelja koji se prate u toj oblasti<\/strong><\/p>\n –Analizu me\u0111unarodne konkurentnosti u toj oblasti<\/strong><\/p>\n –Analizu ostvarenih rezultata sprovo\u0111enja prethodnog dokumenta javne politike, odnosno propisa<\/strong><\/p>\n –Identifikaciju va\u017ee\u0107ih dokumenata javne politike i propisa koji imaju direktan uticaj na stanje u toj oblasti i analizu tog uticaja u cilju konzistentnog i uskla\u0111enog delovanja u toj oblasti<\/strong>;<\/p>\n –Identifikaciju problema u toj oblasti, njihovog obima i prirode, kao i uzroka koji su doveli do njihovog nastanka i posledica koje izazivaju u praksi<\/strong>.<\/p>\n Deo teksta koji se zove Analiza postoje\u0107eg stanja osim statisti\u010dkih podataka koji se pre svega odnose na demografske karakteristike sadr\u017eane u Izve\u0161taju Republi\u010dkog zavoda za statistiku izra\u0111enog nakon poslednjeg popisa stanovni\u0161tva i pregleda normativnog okvira koji je nepotpun i koji ne sadr\u017ei sve propise relevantne za ovu oblast, ne sadr\u017ei ni jednu od prethodno navedenih analiza. Nepostojanje navedenih analiza dovodi do toga da pokazatelji rezultata za pojedine mere predvi\u0111ene Predlogom strategije nisu utvr\u0111eni, ve\u0107 \u0107e po\u010detne vrednosti kako je u tekstu navedeneo biti odre\u0111ene naknadno, \u201enakon sprovedene analize u 2024\u201c. Saglasno navedenom Poverenik postavlja pitanje na osnovu \u010dega je u svim ovim slu\u010dajevima predlaga\u010d utvrdio ciljanu vrednost ukoliko znamo da nije poznata po\u010detna vrednost.<\/p>\n Pre nego \u0161to damo na\u010delnu primedbu na Predlog strategije sa stanovi\u0161ta nadle\u017enosti ovog organa \u017eelimo da uka\u017eemo i na oblasti koje je neophodno definisati ili bolje regulisati kroz utvr\u0111ivanje posebnih ciljeva i mera za njihovo dostizanje, a koje nisu informativno- edukativne prirode koje trenutno dominiraju u predlo\u017eenom tekstu.<\/p>\n Predlo\u017eenim dokumentom nije predvi\u0111ena izmena postoje\u0107ih ili dono\u0161enje novih propisa u brojnim oblastima, usagla\u0161enih sa me\u0111unarodnim standardima, vode\u0107i ra\u010duna o unapre\u0111enju polo\u017eaja i ostvarivanja ravnopravnosti starijih gra\u0111ana (predvi\u0111ena je samo analiza i dopuna nastavnih planova i programa u cilju razvijanja me\u0111ugeneracijske solidarnosti, dopuna programa redovnog obrazovanja za diplomirane medicinske sestre i tehni\u010dare sa sadr\u017eajima iz gerontologije i gerijatrije i izmena Zakona o lokalnoj samouprave u svrhu uspostavljanja rgistra starijih bez primanja).<\/p>\n Predlo\u017eenim dokumentom nisu predvi\u0111ene ni mere za obezbe\u0111ivanje podr\u0161ke finansijskoj sigurnosti u starosti kroz reformu penzijskog sistema i sistema socijalne za\u0161tite u pravcu pobolj\u0161anja efikasnosti i kvaliteta finansijske podr\u0161ke radi savladavanja socijalnih i \u017eivotnih te\u0161ko\u0107a (npr. pro\u0161irenje postoje\u0107ih programa nov\u010danih socijalnih pomo\u0107i za najugro\u017eenije starije gra\u0111ane, relaksiranje imovinskih uslova za ostvarivanje ovih prava, uvo\u0111enje \u201esocijalnih penzija\u201c za one koji nisu ostvarili pravo na starosnu ili drugu vrstu penzije). Naime, penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici Srbiji zasnovano je na principu obaveznog penzijskog osiguranja, kod kojeg se finansiranje vr\u0161i iz bruto zarada. Ovaj sistem se, kao i u nizu drugih zemalja, temelji na me\u0111ugeneracijskoj solidarnosti i sistemu pokrivanja rashoda za penzije teku\u0107im prihodima od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje prema kojem zaposleni neposredno, svojim doprinosima, finansiraju penzionere i tako sami sti\u010du pravo na penziju. Me\u0111utim, u svetlu demografskih promena, ovakvi penzioni sistemi postaju te\u0161ko odr\u017eivi u dana\u0161njem obliku. Osnovni problem nije u broju korisnika penzija, odnosno onih koji koriste plodove ranijih uplata doprinosa, nego u smanjenju broja onih koji osiguranje upla\u0107uju – radno aktivnog stanovni\u0161tva, \u0161to remeti odnos me\u0111ugeneracijske solidarnosti na kome po\u010diva sistem penzijskog i invalidskog osiguranja. Stoga u svetlu demografskih promena, dosada\u0161nji model penzionog osiguranja postaje neodr\u017eiv, a visine penzija se zbog toga smanjuju u pore\u0111enju sa periodom kada je ovakav sistem uspostavljen, kada je tri ili \u010detiri osiguranika upla\u0107ivalo iznos osiguranja za jednog penzionera, \u0161to u velikoj meri uti\u010de na finansijsku sigurnost starijih gra\u0111ana i \u201egura\u201c ih u siroma\u0161tvo.<\/p>\n Tako\u0111e, ni jedan posebni cilj nije posve\u0107en kriznim situacijama i posebnim merama koje bi bile kreirane za starije, a svedoci smo da su tokom nedavne krize izazvane COVID virusom upravo stariji bili najugro\u017eenija dru\u0161tvena grupa. Stoga je neophodno predvideti izradu novih ili dopunu postoje\u0107ih propisa kojim se ustanovljavaju jasne, precizne i primenjive procedura za postupanje u svim fazama trajanja kriznih doga\u0111aja.<\/p>\n Na kraju, Predlogom strategije osim na jednom mestu (stariji u ruralnim oblastima i to samo u pogledu dostupnosti javnog prevoza) nisu prepoznate najranjivije grupe starijih gra\u0111ana (stariji Romi, satarije osobe sa invaliditetom, starije \u017eene, stariji pripadnici nacionalnih manjina i sli\u010dno).<\/p>\n U okviru posebnog cilja 5. Unapre\u0111ena institucionalna za\u0161tita starijih (za\u0161tita zdravlja, socijalna za\u0161tita i sigurnost i prevencija nasilja) bez obzira na va\u017enost informativno- edukativnih mera usmerenih na ostvarenje ovog cilja (izraditi i distribuirati informativno edukativni materijal, organizovati medijsku kampanju, edukovati zdravstvene radnike i saradnike za rad sa starijom populacijom sa fokusom na naju\u010destalija oboljenja u ovoj dobi) u oblasti zdravstvene za\u0161tite neophodno je predvideti mere koje \u0107e se odnositi na aktivnosti na unapre\u0111ivanju sistema zdravstvene za\u0161tite i intenziviranju rada na pove\u0107anju dostupnosti i razvoja mobilnih i inovativnih usluga za starije gra\u0111ane (pomenuto samo kroz indikator osnivanje novih zdravstvenih ustanova za pru\u017eanje palijativne nege). Posebnu pa\u017enju potrebno je posvetiti \u010dinjenici da su kao posledica depopulacije i migracija, pojedine zdravstvene ustanove posebno primarne zdravstvene za\u0161tite (zdravstvene stanice i ambulante) u ruralnim podru\u010djima Srbije su zatvorene. Ovo dovodi do ote\u017eane dostupnosti ovih usluga seoskom, uglavnom starijem stanovni\u0161tvu. Slu\u017ebe ku\u0107ne nege i pomo\u0107i na ovim podru\u010djima se, tako\u0111e, retko formiraju zbog malog broja stanovnika i razu\u0111enosti podru\u010dja. Integrisane usluge na lokalnom nivou koje uklju\u010duju pomo\u0107 gerontodoma\u0107ica, palijativnu negu i zbrinjavanje obolelih u terminalnim fazama bolesti nisu razvijene u potrebnom obimu, nedovoljno je gerijatrijskih postelja i mogu\u0107nosti za institucionalno zbrinjavanje ovih osoba.<\/p>\n Tako\u0111e, unapre\u0111enje sistema socijalne za\u0161tite osim mera informativno- edukativne prirode (promovisanje zbrinjavanja starijih u stanju socijalne potrebe, organizovanje informativno edukativne kampanje o pravima iz sistema socijalne za\u0161tite uz distribuciju informativno edukativnog materijala) trebalo bi da ide u pravcu ja\u010danja kvantitativnih i kvalitativnih kapaciteta centara za socijalni rad i drugih ustanova socijalne za\u0161tite kako bi u punoj meri obezbedili kvalitetno mapiranje potreba, prepoznavanje socijalne isklju\u010denosti i blagovremeno aktiviranje svih oblika podr\u0161ke i pomo\u0107i starijim gra\u0111anima. Naime, u Izve\u0161taj<\/em>u<\/em> o dugotrajnoj nezi u Srbiji 2018[4]<\/strong><\/sup><\/a><\/em> Evropske komisije koji je dao op\u0161ti opis nacionalnih sistema dugotrajne nege u 35 evropskih zemalja me\u0111u kojima je i Republika Srbija, je navedeno da Srbija nema sveobuhvatnu politiku dugotrajne nege koja bi odgovarala potrebama starije populacije. Sada\u0161nja re\u0161enja i instrumenti u ovoj oblasti osmi\u0161ljeni su pre nekoliko decenija i nisu reformisani u uslovima brzog starenja stanovni\u0161tva. Javna formalna nega obuhvata institucionalno zbrinjavanje u javnim domovima za starije osobe, usluge nege u ku\u0107i na dnevnom nivou i nov\u010dane naknade za one kojima je potrebna tu\u0111a nega i pomo\u0107. Posebno je pitanje zadovoljenja potreba za sprovo\u0111enjem razli\u010ditih mera socijalne za\u0161tite u vanrednim situacijama, kakva je bila situacija izazvana pandemijom Kovid-19.<\/p>\n Ne samo da regulisanje ovih oblasti na celoviti na\u010din nije izvr\u0161eno, ve\u0107 je ostalo nepoznato kolika su sredstva opredeljena za realizaciju utvr\u0111enih ciljeva. Iz teksta Obrazlo\u017eenja se mo\u017ee zaklju\u010diti da \u0107e se potrebna sredstva iskazati u akcionim planovima koji \u0107e biti naknadno usvojeni, ali da ona \u201ene\u0107e uticati na javne prihode i javne rashode u srednjem i dugom roku\u201d, kao i da \u0107e sredstva za realizaciju aktivnosti planiranih za 2024, 2025. i 2026. godinu biti \u201eu okviru limita koje je odredilo Ministarstvo finansija za sve bud\u017eetske korisnike\u201d. Tako\u0111e, zamerku upu\u0107ujemo i zbog \u010dinjenice da su izvori verifikacije pokazatelja rezultata za najve\u0107i broj utvr\u0111enih mera izve\u0161taji ministarstava koja su naddle\u017ena za sprovo\u0111enje mere.<\/p>\n Na kraju, sa stanovi\u0161ta nadle\u017enosti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti ozbiljnu primedbu upu\u0107ujemo zbog \u010dinjenice da oblast za\u0161tite od diskriminacije nije prepoznata, niti predvi\u0111ena kao va\u017ean strate\u0161ki cilj, pa \u010dak ni obuhva\u0107ena nekom od mera za dostizanje ciljeva koji su ve\u0107 utvr\u0111eni ovim dokumentom.<\/p>\n Nagla\u0161avamo da praksa Poverenika pokazuje da je starosno doba kao osnov diskriminacije me\u0111u najbrojnijim li\u010dnim svojstvima tokom celog perioda rada institucije. Ovaj osnov diskriminacije je bio me\u0111u prvih pet osnova po u\u010destalosti podnetih pritu\u017ebi, sa brojem pritu\u017ebi koji se iz godine u godinu uve\u0107ava. Tako je starosno doba kao osnov diskriminacije bio drugi osnov po broju pritu\u017ebi tokom 2016, 2017. i 2018. godine. U 2019. godini ovaj osnov diskriminacije je bio \u010detvrti po u\u010destalosti, ali je naveden u pribli\u017eno 10% od ukupnog broja pritu\u017ebi, od kojih se najve\u0107i broj odnosio na diskriminaciju osoba starijih od 65 godinaa u 2020. godini diskriminacija na osnovu starosnog doba bila je drugi osnov po u\u010destalosti. Kada su u pitanju oblasti dru\u0161tvenih odnosa, diskriminacija starijih se ispoljava u gotovo svim oblastima, poput: postupka pred organima javne vlasti, pri pru\u017eanju javnih usluga, u oblasti socijalne i zdravstvene za\u0161tite, penzijskog i invalidskog osiguranja, rada i zapo\u0161ljavanja, imovinskih prava, stanovanja, obrazovanja, kulture i sporta, kao i u oblasti javnog informisanja i medija. Ovaj osnov diskriminacije se \u010desto pojavljuje u i kombinaciji sa jo\u0161 nekim li\u010dnim svojstvom \u2013 invaliditet, zdravstveno stanje, pol i dr. \u0161to je naro\u010dito slu\u010daj kod diskriminacije starijih osoba sa invaliditetom u oblasti pru\u017eanja usluga i\/ili kori\u0161\u0107enja javnih povr\u0161ina. Pri tome treba imati u vidu da broj podnetih pritu\u017ebi ne predstavlja realnu sliku o diskriminaciji starijih u na\u0161em dru\u0161tvu, budu\u0107i da ve\u0107ina slu\u010dajeva diskriminacije ostaje neprijavljena. Stariji sugra\u0111ani \u010desto ne prepoznaju diskriminaciju i ne prijavljuju je usled slabije informisanosti, nedovoljne upu\u0107enosti u zna\u010denje diskriminacije i mehanizme za\u0161tite, ali i zbog \u010dinjenice da su zbog svog ranjivog polo\u017eaja neretko primorani da trpe odre\u0111ena pona\u0161anja ili ih smatraju porodi\u010dnom sramotom.<\/p>\n Upravo je to uz sve ostale razloge (svaki peti gra\u0111anin Srbije stariji su od 65 godina, polo\u017eaj starijih u Srbiji i na evropskom kontinentu u mnogim segmentima nije povoljan, naro\u010dito imaju\u0107i u vidu svojevrsni \u201eteror mladosti\u201c, stalne promene i instant re\u0161enja u mnogim aspektima \u017eivota, \u010dinjenicu da nemali broj starijih \u017eivi u siroma\u0161tvu ili riziku da postanu siroma\u0161ni, neki su izlo\u017eeni zlostavljanju i zanemarivanju, samozanemarivanju, nepo\u0161tovanju, marginalizaciji, pa i svo\u0111enju na \u201estvar\u201c, re\u0111e se obra\u0107aju nadle\u017enima) bio jedan od osnovnih motiva za izradu Posebnog izve\u0161taja o diskriminaciji starijih 2021. godine, koji je pohvaljen od strane Ujedinjnih Nacija kao jedan od najboljih dokumenata do sada izra\u0111enih u ovoj oblasti. Izme\u0111u ostalog i zbog \u010dinjenice da je Poverenik prva institucija koja je uradila sveobuhvatan izve\u0161taj o diskriminaciji starijih gra\u0111ana \u010dime je postavila za\u0161titu i unapre\u0111enje ljudskih prava starijih visoko na politi\u010dku i dru\u0161tvenu agendu, Republika Srbija je izabrana da zajedno sa drugim relevantnim organima i organizacijama civilnog dru\u0161tva po\u0161alje globalni poziv na akciju za zaustavljanje diskriminacije starijih. Tako je sa Nacionalne konferencije o starenju i ejd\u017eizmu koja je odr\u017eana septembra meseca 2021. godine u Beogradu istovremeno sa regionalnom konferencijom, Poverenik uputio \u201ePoziv na akciju\u201c za zaustavljanje diskriminacije starijih osoba – za puno uklju\u010divanje i ostvarivanje ljudskih prava starijih gra\u0111ana i gra\u0111anki. <\/em>Poziv na akciju sadr\u017ei smernice za dalje zajedni\u010dko delovanje na unapre\u0111enju polo\u017eaja starijih i osiguranje njihove uklju\u010denost u dru\u0161tvene tokove, a realizacija aktivnosti je obuhvatila i uklju\u010divanje lokalnih sredina i aktera na lokalnom nivou kroz radionice i obuke koje smo odr\u017eali u vi\u0161e gradova i op\u0161tina tokom 2021. i 2022. godine.<\/p>\n Saglasno svemu navedenom, smatram da je suzbijanje diskriminacije starijih oblast kojoj je neophodno posvetiti posebnu pa\u017enju i da bi to morao biti jedan od posebnih ciljeva ovog strate\u0161kog dokumenta, a Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti institucija nadle\u017ena za sprovo\u0111enje mera u okviru tog cilja.<\/p>\n Na kraju vas obave\u0161tavamo da Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti nije sa\u010dinio PFE obrasce budu\u0107i da Predlogom Strategije, Poverenik nije prepoznat kao institucija nadle\u017ena za sprovo\u0111enje neke od predlo\u017eenih mera.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj\u00a0 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 1. i \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7<\/p>\n [2]<\/a> Zakona o planskom sistemu Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 30\/18)<\/p>\n [3]<\/a> Uredbi o metodologiji upravljanju javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadr\u017eaju pojedina\u010dnih dokumenata javnih politika (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 8\/19)<\/p>\n [4]<\/a>ESPN Thematic Report on Challenges in long-term care Serbia 2018<\/em>, The European Social Policy Network, European Commission,February 2018, dostupno na internet stranici: https:\/\/ec.europa.eu\/social\/main.jsp?pager.offset=25&advSearchKey=espnltc_2018&mode=advancedSubmit&catId=22&policyArea=0&policyAreaSub=0&country=0&year=0<\/a><\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
1067-23 Mi\u0161ljenje na Predlog Strategije aktivnog i zdravog starenja u Republici Srbiji za period od 2024. do 2030. godine<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n