\u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe A. A., podnete protiv <\/em>B. B.<\/em>,<\/em> zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta, a<\/em> povodom teksta \u201eTransrodne osobe i profesionalni sport\u201c. U pritu\u017ebi je navedeno da su u tekstu iznete nau\u010dno neutemeljeni stavovi o rodnom identitetu, le\u010denju rodne disforije i hormonskoj terapiji trans osoba i izvo\u0111eni pau\u0161alni podaci, kao i da se transrodne \u017eene nazivaju mu\u0161karcima. Tako\u0111e navedeno je da je kori\u0161\u0107ena uvredljiva i diskriminatorna terminologija<\/em>, pri \u010demu je ovaj sajt promovisao t<\/em>ekst na dru\u0161tvenim mre\u017eama pod sloganom \u201eKad diskriminacija manjine zaprvo postaje diskriminacija ve\u0107ine\u201c, kao i \u201e\u0160ta je transrodnost i da li je mesto transrodnim \u017eenama u sportu\u201c. <\/em>Tokom postupka primenjeno je pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja iz \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, po kome podnositelj pritu\u017ebe treba da u\u010dini verovatnim akt diskriminacije, a ako to uradi, teret dokazivanja da nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti snosi lice protiv koga je pritu\u017eba podneta. <\/em>Navedeni sajt se nije izjasnio na navode iz pritu\u017ebe u zakonskom roku. Imaju\u0107i u vidu da je akt u\u010dinjen verovatnim, pre svega zbog <\/em>slogana kojima<\/em> je tekst promovisan<\/em> na dru\u0161tvenim mre\u017eama<\/em>, a kojima se \u0161alje poruka da trans \u017eenama nije mesto u profesionalnom sportu i da one diskrimini\u0161u ve\u0107inu, <\/em>Poverenik je analizirao i sadr\u017einu objavljenog teksta. Analizom teksta sa aspekta antidiskriminacionih propisa, mo\u017ee se konstatovati da se u tekstu koristila zastarela, diskriminatorna i neadekvatna terminologija o transrodnim i interpolnim osobama. Tako\u0111e, iz pisanih dokaza utvr\u0111eno je da je sajt<\/em> B. B. promovisao svoj tekst na dru\u0161tvenim mre\u017eama sloganima kojima se \u0161alje poruka da trans \u017eenama nije mesto u profesionalnom sportu.<\/em> Primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, Poverenik je doneo mi\u0161ljenje da je B. B. povredio odredbe \u010dlana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, koji zabranjuje uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje, polno i rodno uznemiravanje. Poverenik je dao preporuku B. B. da ukloni slogane pod kojima promovi\u0161e tekst, kao i da se sastane sa podnosiocem pritu\u017ebe ili predstavnicima organizacije civilnog dru\u0161tva koja se bavi za\u0161titom transrodnih osoba kako bi se bli\u017ee upoznali sa problemima i izazovima sa kojima se suo\u010davaju transrodni sportisti\/kinje, kao i da se ubudu\u0107e pridr\u017eava propisa o zabrani diskriminacije.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u objavu utvr\u0111eno je da \u00a0B. B. svoj tekst\u00a0 promovi\u0161e pod nazivom \u201e\u0160ta je transrodnost i da li je mesto transrodnim \u017eenama u sportu? Kada diskriminacija manjine, zapravo postaje diskriminacija ve\u0107ine? Pro\u010ditajte vi\u0161e na B. B..\u201c Vitalityserbia ima logo sajta Tekst \u201eTransrodne osobe i profesionalni sport\u201c je objavljen na sajtu B. B. na linku WWW. U tekstu nije naveden autor teksta.<\/p>\n <\/p>\n 2.2. <\/strong>Uvidom u registar medija koji se vodi pri Agenciji za privredne registre utvr\u0111eno je da B. B. nije upisan u ovaj registar.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 3.1. <\/strong>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom razmatranja ovog predmeta, imao je u vidu navode iz pritu\u017ebe i dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne me\u0111unarodne i doma\u0107e pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom[1]<\/a>. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekr\u0161ajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, Ustav Republike Srbije jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje[3]<\/sup><\/a> i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih.[4]<\/sup><\/a><\/p>\n 3.4.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[5]<\/sup><\/a>, u \u010dlanu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status. Pored toga, \u010dlanom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izra\u017eavanja. Ovo pravo uklju\u010duje slobodu posedovanja sopstvenog mi\u0161ljenja, primanja i saop\u0161tavanja informacija i ideja bez me\u0161anja javne vlasti i bez obzira na granice. Po\u0161to kori\u0161\u0107enje ovih sloboda povla\u010di za sobom du\u017enosti i odgovornosti, ono se mo\u017ee podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni\u010denjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru\u0161tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre\u010davanja nereda ili kriminala, za\u0161tite zdravlja ili morala, za\u0161tite ugleda ili prava drugih, spre\u010davanja otkrivanja obave\u0161tenja dobijenih u poverenju, ili radi o\u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima S obzirom na okolnosti konkretnog slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe \u010dlana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je definisano da uznemiravanje, poni\u017eavaju\u0107e postupanje i polno i rodno uznemiravanje, kao oblik diskriminacije ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu rodne ravnopravnosti, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. \u010clanom 20. ovog zakona zabranjeno je uskra\u0107ivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilago\u0111avanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta. Zabranjeno je i fizi\u010dko i drugo nasilje, eksploatacija, izra\u017eavanje mr\u017enje, omalova\u017eavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.<\/p>\n <\/p>\n Analiza <\/u>navoda iz pritu\u017ebe, dokaza i izja\u0161njenja<\/u> sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje sajtu B. B.:<\/p>\n 5.1.<\/strong> Da ukloni slogane pod kojima promovi\u0161e tekst.<\/p>\n 5.2.<\/strong> Da se sastane sa podnosiocem pritu\u017ebe ili predstavnicima organizacije civilnog dru\u0161tva koja se bavi za\u0161titom transrodnih osoba kako bi se bli\u017ee upoznali sa problemima i izazovima sa kojima se suo\u010davaju transrodni sportisti\/kinje.<\/p>\n 5.3.<\/strong> Da se ubudu\u0107e pridr\u017eava propisa o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Potrebno je da sajt B. B. obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko sajt B. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [3]<\/a> Ustav Republike Srbije, \u010dlan 46. stav 1.<\/p>\n [4]<\/a> Ustav Republike Srbije, \u010dlan 46. stav 2.<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSl. list SCG – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 9\/03, 5\/05, 7\/05 – ispr. i \u201eSl. glasnik RS – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 12\/10 i 10\/15<\/p>\n [6]<\/a> Principi primene Zakona o me\u0111unarodnim ljudskim pravima vezanim za seksualnu orijentaciju i rodni identitet, tzv. UN D\u017eogd\u017eakarta principi, koje je sastavio me\u0111unarodni ekspertski tim u oblasti ljudskih prava, seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Srbija je dr\u017eava potpisnica navedenog dokumenta Ujedinjenih Nacija.<\/p>\n [7]<\/a> Bhasin, S., Storer, T. W., Berman, N., Callegari, C., Clevenger, B., Phillips, J., … Casaburi, R. (1996). The effects of supraphysiologic doses of testosterone on muscle size and strength in normal men. New England Journal of Medicine, 335(1), 1-7. doi: 10.1056\/NEJM199607043350101<\/p>\n [8]<\/a> Testosterone: An Unauthorized Biography. Rebecca M. Jordan\u2014Young and Katrina Karkazis, Cambridge, MA: Harvard University Press, 2019, 289 pp.<\/p>\n [9]<\/a> https:\/\/www.pinkmantaray.com\/resources\/lia<\/p>\n [10]<\/a> Videti zvani\u010dni konsenzus Me\u0111unarodnog udru\u017eenja sportske medicine, dostupno na:\u00a0 https:\/\/link.springer.com\/article\/10.1007\/s40279-021-01451-8<\/a><\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
240-23 Pritu\u017eba zbog diskriminacije na osnovu li\u010dnog svojstva rodni identitet<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n