Sr\u0111an Kolari\u0107 , predsednik gradske op\u0161tine<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11030 BEOGRAD <\/strong><\/p>\n \u0160umadijski trg br. 2<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Kolari\u0107u,<\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratila se Inicijativa za ekonomska i socijalna prava \u2013 A11 sa molbom da hitno reagujemo povodom trenutne situacije u neformalnom kolektivnom centru \u201eAda Ciganlija\u201c koji se nalazi na op\u0161tini \u010cukarica, ulica Obrenova\u010dki drum br. 1, u neposrednoj blizini parkirali\u0161ta \u201eAda Ciganlija\u201c nakon \u0161to je u kolektivnom centru 26. juna 2023. godine isklju\u010dena voda. U dopisu je navedeno da u ovom kolektivnom centru koji je ranije pripadao Javnom komunalnom preduze\u0107u \u201eBeogradski vodovod i kanalizacija\u201c, a koji je u me\u0111uvremenu prenamenjen za potrebe stanovanja, \u017eivi 12 romskih porodica, od kojih su \u010detiri interno raseljene sa Kosova. Porodice koje pribli\u017eno broje oko 90 \u010dlanova uselile su se u prostor kolektivnog centra nakon \u0161to je grad Beograd 2020. godine sproveo postupak raseljavanja 32 interno raseljene porodice koje su prethodno stanovale u ovom objektu. Kolektivni centar je bio priklju\u010dne na zajedni\u010dku kanalizacionu, elektri\u010dnu i vodovodnu mre\u017eu, ali su njegovi stanovnici bili oslobo\u0111eni obaveze pla\u0107anja ra\u010duna za potro\u0161nju. Dalje je navedeno da je stanovnicima ovog kolektivnog centra 26. juna 2023. godine isklju\u010dena voda bez ikakve pismene odluke JKP \u201eBeogradski vodovod i kanalizacija\u201c i drugih nadle\u017enih institucija. U dopisu je navedeno da su zaposleni u udru\u017eenju Inicijativa A 11 u telefonskom razgovoru sa zaposlenima u JKP \u201eBeogradski vodovod i kanalizacija\u201c dobili informaciju da je razlog isklju\u010denja vode \u0161to u kolektivnom centru postoji \u201ezajedni\u010dki nelegalni priklju\u010dak na vodovodnu mre\u017eu, i da iz tog razloga nije mogu\u0107e izvr\u0161iti ponovno priklju\u010denje<\/em>\u201c, zbog \u010dega skoro 90 stanovnika, me\u0111u kojima je i veliki broj dece ve\u0107 du\u017ee od dvadeset dana \u017eivi bez pristupa vodi. Dalje je navedeno da je uz svo uva\u017eavanje odluke JKP \u201eBeogradski vodovod i kanalizacija\u201c da brine o nelegalnim priklju\u010dcima, odluka ipak neproporcionalna jer je njenim sprovo\u0111enje ozbiljno ugro\u017eena egzistencija stanovnika ovog kolektivnog centra. Navedeno je da su 4. jula 2023. godine u jutarnjim \u010dasovima slu\u017ebena lica organa unutra\u0161njih poslova izvr\u0161ila popis stanovni\u0161tva i usmenim putem najavila ru\u0161enje objekata i iseljenje porodica u skora\u0161njem periodu, dok su slu\u017ebenici JKP \u201eBeogradski vodovod i kanalizacija\u201c istog dana iza\u0161li na teren i ponovo konstatovali da je priklju\u010dak nelegalan. Udru\u017eenje Inicijativa A 11 ukazuje da su isklju\u010denje vode i vr\u0161enje popisa stanovnika \u010desto u praksi prvi koraci koji vode ka nezakonitom prinudnom iseljenju. Navedeno je i da su se, od 12 porodica koje trenutno \u017eive u kolektivnom centru, \u010detiri zbog veoma lo\u0161ih stambenih uslova doselili iz neformalnog kolektivnog centra \u201eStara \u0161kola\u201c koji se tako\u0111e nalazi na teritoriji gradske op\u0161tine \u010cukarica, dok se ostalih osam doselilo sa drugih lokacija u Beogradu. Ove \u010detiri porodice vi\u0161e ne mogu da se vrate u prethodni sme\u0161taj jer su se u taj prostor u me\u0111uvremenu uselili drugi ljudi. Osim nov\u010dane socijalne pomo\u0107i i privremene zarade od sakupljanja i prodaje sekundarnih sirovina porodice nemaju drugih prihoda \u0161to njihov status \u010dini izuzetno nepovoljnim.<\/p>\n Nadle\u017enosti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti propisane su odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a>. Jedna od osnovnih nadle\u017enost Poverenika je da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog povrede odredaba ovog zakona i daje mi\u0161ljenje i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima i izri\u010de zakonom propisane mere. Poverenik je ovla\u0161\u0107en da upu\u0107uje preporuke mera organima javne vlasti u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Poverenik ukazuje da Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu nacionalne pripadnosti, pola, bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa, rase, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili invaliditeta. Odredbom \u010dlana 76. stav 3. Ustava Republika Srbije propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politi\u010dkom \u017eivotu, radi postizanja pune ravnopravnosti izme\u0111u pripadnika nacionalne manjine i gra\u0111ana koji pripadaju ve\u0107ini, ako su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova \u017eivota koji ih posebno poga\u0111aju.<\/p>\n Ratifikacijom Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine[3]<\/sup><\/a>, Republika Srbija se obavezala da \u0107e priznati svakom licu pravo na \u017eivotni standard dovoljan za njega samog i njegovu porodicu, ubrajaju\u0107i tu i dovoljnu koli\u010dinu hrane, ode\u0107u i sme\u0161taj, kao i stalno pobolj\u0161anje njegovih uslova \u017eivota[4]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Okvirnom konvencijom za za\u0161titu nacionalnih manjina[5]<\/sup><\/a>, u \u010dl. 4. odeljka II, pripadnicima nacionalnih manjina garantovana je ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija. Tako\u0111e, Me\u0111unarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[6]<\/sup><\/a> propisana je obaveza dr\u017eava potpisnica da preduzmu, ako okolnosti to zahtevaju, u socijalnoj, ekonomskoj, kulturnoj i ostalim oblastima, posebne i konkretne mere za obezbe\u0111ivanje razvoja ili za\u0161tite izvesnih rasnih grupa ili pojedinaca koji pripadaju ovim grupama radi garantovanja pod uslovima jednakosti, punog ostvarenja prava \u010doveka i osnovnih sloboda[7]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Istambulskom deklaracijom iz 1996. godine[8]<\/sup><\/a>, koja je usvojena na drugoj UN Konferenciji o ljudskim naseljima, dr\u017eave su obavezane na postizanje ciljeva obezbe\u0111enja stambenog prostora za sve stanovnike i uspostavljanje odr\u017eivog razvoja ljudskih naselja u kontekstu progresivne urbanizacije u celom svetu. Na ovoj konferenciji usvojena je Habitat agenda, u kojoj je u \u010dlanu 11. nagla\u0161eno da svako ima pravo na adekvatne \u017eivotne standarde za sebe i svoju porodicu, uklju\u010duju\u0107i pravo na adekvatno stanovanje i stalno pobolj\u0161anje \u017eivotnih uslova. Prema ovom dokumentu, prava na stanovanje smatraju se progresivnim zakonskim obavezama, \u0161to podrazumeva da su dr\u017eave du\u017ene da neprestano nastoje da oja\u010daju ekonomska, socijalna i kulturna prava, uklju\u010duju\u0107i i pravo na adekvatno stanovanje. Ideja progresivne realizacije obavezuje dr\u017eavu da nastoji da \u0161to br\u017ee, \u0161to efikasnije i u potpunosti, ostvari pravo na stanovanje.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[9]<\/sup><\/a>, tako je odredbom \u010dlana 4. propisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dlana 24. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etni\u010dkog porekla, verskih uverenja i jezika.<\/p>\n Tako\u0111e, odredbom \u010dlana 27a stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija u oblasti stanovanja postoji ako se na osnovnu li\u010dnog svojstva lica ili grupe lica uskra\u0107uje ili ote\u017eava pristup programima stambene podr\u0161ke, odbije ostvarivanje prava iz oblasti stanovanja, za omogu\u0107avanje pristupa programima stambene podr\u0161ke tra\u017ei ispunjenje uslova koji se ne postavljaju drugim licima ili grupi lica, odnosno ako se u pristupu programima stambene podr\u0161ke neopravdano omogu\u0107i prvenstvo drugom licu ili grupi lica.<\/p>\n Zakon o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina[10]<\/sup><\/a>, pored op\u0161te zabrane diskriminacije lica koja pripadaju nacionalnim manjinama, preporu\u010duje mere za obezbe\u0111enje ravnopravnosti u vidu propisa, pojedina\u010dnih pravnih akata i mera u cilju popravljanja polo\u017eaja lica koja pripadaju romskoj nacionalnoj manjini.<\/p>\n Republika Srbija je donela Strategiju za socijalno uklju\u010divanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine[11]<\/sup><\/a>. Jedan od glavnih ciljeva ove strategije jeste i ozakonjenje svih naselja gde \u017eive Romi i Romkinje gde je to mogu\u0107e, kao i obezbe\u0111ivanje trajno, dostojno, priu\u0161tivo i desegregisano stanovanje Romima i Romkinjama koji \u017eive u neuslovnim naseljima koja se iz opravdanih razloga ne mogu ozakoniti. Strategijom je propisano da se, izme\u0111u ostalog, ovi ciljevi mogu posti\u0107i unapre\u0111enjem postoje\u0107eg broja stambenih jedinica i izgradnjom novih, pru\u017eanjem podr\u0161ke kroz obrazovanje, pove\u0107anjem zaposlenosti i radnog anga\u017eovanja i pru\u017eanjem zdravstvene i socijalne pomo\u0107i, pri \u010demu va\u017enu ulogu imaju jedinice lokalne samouprave.<\/p>\n Poverenik podse\u0107a da me\u0111unarodni standardi u postupku preseljenja obuhvataju sprovo\u0111enje mera i po\u0161tovanje kriterijuma pre preseljenja, za vreme preseljenja i nakon preseljenja. S tim u vezi, treba napomenuti da Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava u Op\u0161tem komentaru br. 7. navodi da evikcije, odnosno, ru\u0161enja ne treba da za posledicu imaju da pojedinac postane besku\u0107nik ili podlo\u017ean povredama drugih ljudskih prava i da dr\u017eava \u010dlanica mora da preduzme sve odgovaraju\u0107e mere kako bi omogu\u0107ila dostupan adekvatan alternativni sme\u0161taj ili preseljenje. Evropski sud za ljudska prava stao je na stanovi\u0161te da evikcija iz objekta, u slu\u010daju kada organ javne vlasti nije obezbedio adekvatan alternativni sme\u0161taj, predstavlja povredu prava na po\u0161tovanje privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota iz \u010dlana 8. Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda[12]<\/a>. Amnesti Interne\u0161nel (Amnesty International) ukazivao u svojim izve\u0161tajima da Srbija treba da donese zakon kojim \u0107e se urediti zabrana prinudnih iseljavanja, te obezbediti adminstrativne smernice kojima bi se garantovalo da \u0107e eventualna budu\u0107a iseljavanja biti sprovedena u skladu sa me\u0111unarodnim standardima.<\/p>\n Tako\u0111e, pravo na adekvatno stanovanje garantuje sigurnost stanarskog statusa i u slu\u010dajevima u kojima su objekti neuslovni ili izgra\u0111eni bez potrebnih dozvola, a u slu\u010dajevima prinudnih iseljenja koje dovode do toga da gra\u0111ani i gra\u0111anke ostaju bez krova nad glavom u direktnoj je suprotnosti sa odredbama \u010dlana 11. Pakta o ekonomskom, socijalnim i kulturnim pravima[13]<\/a>.<\/p>\n Odredbama Zakona o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada[14]<\/a> propisana je jasna procedura kako se sprovodi ovakav vid iseljenja. Ovaj zakon uvodi nekoliko instituta koji su od zna\u010daja za ostvarivanja prava romske nacionalne manjine na adekvatno stanovanje, a pre svega instituta stambene podr\u0161ke, kao i definisanja postupka iseljenja i preseljenja u odgovaraju\u0107i sme\u0161taj, koji je posebno zna\u010dajan za ostvarivanje prava na stanovanje romskih porodica koje \u017eive u podstandardnim naseljima.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 78. stav 1. ovog zakona propisano je da iseljenje lica iz objekta koji je izgra\u0111en suprotno zakonu kojim se ure\u0111uju planiranje prostora i izgradnja objekata i koji se nalazi na zemlji\u0161tu u svojini drugog fizi\u010dkog ili pravnog lica sprovodi se kada je to neophodno i opravdano radi ostvarenja javnog interesa, a prvenstveno radi za\u0161tite \u017eivota i zdravlja ljudi i za\u0161tite imovine, odnosno kada je va\u017ee\u0107im planskim dokumentom predvi\u0111eno privo\u0111enje zemlji\u0161ta urbanisti\u010dkoj nameni za izgradnju objekata za koje se, u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje eksproprijacija objekata, utvr\u0111uje javni interes.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 79. Zakona o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada izme\u0111u ostalog je propisano da ukoliko je neophodno izvr\u0161iti iseljenje i ukoliko to lice sa \u010dlanovima svog porodi\u010dnog doma\u0107instva nema u svojini drugu nepokretnost za stanovanje i nema dovoljno sredstava da obezbedi drugi sme\u0161taj, to lice sa \u010dlanovima svog porodi\u010dnog doma\u0107instva ostvaruje pravo na preseljenje u odgovaraju\u0107i sme\u0161taj koje obezbe\u0111uje nadle\u017eni organ jedinice lokalne samouprave na \u010dijoj teritoriji to lice ima prebivali\u0161te i koji je doneo re\u0161enje o iseljenju. Tako\u0111e, ukoliko lice koje se iseljava i ispunjava uslove za preseljenje u odgovaraju\u0107i sme\u0161taj nema prebivali\u0161te na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja je donela re\u0161enje o iseljenju, odgovaraju\u0107i sme\u0161taj obezbe\u0111uje jedinica lokalne samouprave na \u010dijoj teritoriji to lice ima poslednje prijavljeno prebivali\u0161te, odnosno na \u010dijoj teritoriji se nalazi ustanova ili centar za socijalni rad ukoliko lice na toj adresi ima prijavljeno prebivali\u0161te, a po obave\u0161tenju jedinice lokalne samouprave koja je donela re\u0161enje o iseljenju.<\/p>\n Dr\u017eavni i drugi organi, kao i drugi subjekti koji u\u010destvuju u sprovo\u0111enju postupaka iseljenja i preseljenja, du\u017eni su da ga sprovode u skladu sa principima koji su propisani odredbom \u010dlana 80. ovog zakona i to u pogledu zakonitosti, \u0161to zna\u010di da odlu\u010duju i postupaju na osnovu zakona i drugih op\u0161tih akata, kao i op\u0161teprihva\u0107enih pravila me\u0111unarodnog prava i potvr\u0111enih me\u0111unarodnih ugovora; srazmernosti, koja zna\u010di kori\u0161\u0107enje mera koje su za lica pogo\u0111ena iseljenjem i preseljenjem najpovoljnija, ako se njima posti\u017eu svrha i cilj zakona; za\u0161tite dostojanstva, \u0161to zna\u010di da po\u0161tuju i \u0161tite dostojanstvo lica koja su pogo\u0111ena iseljenjem i preseljenjem; za\u0161tite posebno ugro\u017eenih lica, \u0161to zna\u010di da prilikom sprovo\u0111enja postupaka \u0161tite prava posebno ugro\u017eenih lica, naro\u010dito \u017eena, dece, samohranih roditelja, porodica sa troje i vi\u0161e dece, \u017ertve porodi\u010dnog nasilja, lica preko 65 godina starosti i osoba sa invaliditetom, kao i me\u0111usobne saradnje, \u0161to zna\u010di da su dr\u017eavni i drugi organi, kao i drugi subjekti koji u\u010destvuju u sprovo\u0111enju postupaka iseljenja i preseljenja, du\u017eni da me\u0111usobno sara\u0111uju u cilju za\u0161tite ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja najboljih interesa lica koja su pogo\u0111ena ovim postupcima.<\/p>\n Podse\u0107amo da je Republika Srbija nekoliko puta u poslednjim izve\u0161tajnim ciklusima ugovornim telima Ujedinjenih nacija dobijala preporuke da je potrebno unaprediti stanovanje Roma, kao i izmeniti i dopuniti Zakon o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada, kako bi se spre\u010dilo da kao posledica iseljenja neko od Roma i Romkinja ostane besku\u0107nik, bez mogu\u0107nosti za\u0161tite svojih osnovnih ljudskih prava. Poverenik ukazuje da postoje i takva romska naselja koja, iako nelegalno izgra\u0111ena, ispunjavaju uslove odr\u017eivosti. Uvo\u0111enjem ovakvih naselja u pravno definisani status omogu\u0107io bi se razvoj i spre\u010davanje daljeg propadanja ovih naselja, bolji pristup stanovnica i stanovnika tih naselja javnim servisima i bolju socijalnu integraciju, te re\u0161avanje problema u vezi sa o\u010duvanjem zdrave \u017eivotne sredine i izbegavanje konflikata u kori\u0161\u0107enju zemlji\u0161ta, etni\u010dkih tenzija i neravnopravnog statusa romske populacije.<\/p>\n Problem stanovanja Roma u Srbiji veoma je kompleksan, s obzirom da neadekvatni uslovi stanovanja i \u017eivot u neformalnim naseljima znatno ote\u017eavaju pristup drugim ekonomskim i socijalnim pravima. Jedan broj Roma \u017eivi u nelegalnim naseljima u uslovima koji su daleko ispod standarda. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a da je u skladu sa Op\u0161tim komentarom broj 4. Komiteta Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava, pitanje pravne sigurnosti stambenog statusa od centralnog zna\u010daja za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje jer od njega zavisi za\u0161tita od prinudnih iseljenja, uznemiravanja i ometanja u u\u017eivanju prava na stanovanje. Integracija pripadnika romske nacionalne manjine, uz obezbe\u0111ivanje adekvatnih i humanih uslova \u017eivota, predstavlja jedan od va\u017enih ciljeva i afirmativnih mera Strategije za socijalno uklju\u010divanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine.<\/p>\n U skladu sa Me\u0111unarodnim Paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima pravo na vodu spada u garancije koje su osnovne za obezbe\u0111ivanje odgovaraju\u0107ih standarda \u017eivota, naro\u010dito kao osnovni uslov opstanka. Ljudsko pravo na vodu neophodno je za vo\u0111enje \u017eivota vrednog ljudskog dostojanstva i kao takvo je preduslov u\u017eivanja drugih ljudskih prava poput prava na najbolji nivo zdravlja koji je mogu\u0107e posti\u0107i, prava na ishranu kao i prava na adekvatno stanovanje. Svi u\u017eivaoci prava na stanovanje trebalo bi pored ostalog da imaju i odgovaraju\u0107i pristup prirodnim i zajedni\u010dkim resursima, uklju\u010duju\u0107i tu i pristup vodi kao osnovnom dobru za \u017eivot i zdravlje[15]<\/a>. U Op\u0161tem komentaru br. 15 Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava navedeno je da: \u201eVoda, vodna postrojena i servisi moraju biti dostupni svima, uklju\u010duju\u0107i najugro\u017eenije ili marginalizovane kategorije lica, kako u zakonu tako i u praksi, isklju\u010duju\u0107i diskriminaciju zasnovanu na bilo kojoj osnovi<\/em>\u201c.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, ukazujemo da su interno raseljena romske porodice koje ina\u010de spadaju u marginalizovane i posebno ranjive grupe stanovni\u0161tva, isklju\u010divanjem kolektivnog centra sa vodovodne mre\u017ee, posebno ugro\u017eene u ostvarivanju svojih prava.<\/p>\n U skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da organima javne vlasti i drugim licima upu\u0107uje preporuke mera za unapre\u0111enje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije. S tim u vezi Poverenik preporu\u010dujemo Gradskoj op\u0161tini \u010cukarica da se uzdr\u017ei od prinudnog iseljavanja stanovnika i stanovnica <\/strong>kolektivnog centra \u201eAda Ciganlija\u201c<\/strong> dok se prethodno ne obezbedi alternativni sme\u0161taj, koji odgovara kriterijumima adekvatnog stanovanja u skladu sa me\u0111unarodnim standardima<\/strong>, kao i da se u me\u0111uvremenu izna\u0111e celishodno i odr\u017eivo re\u0161enje za pristup i snabdevanje vodom stanovnika ovog kolektivnog centra<\/strong>.<\/strong> Va\u017eno je da proces zbrinjavanja i integracije stanovnika i stanovnica kolektivnog centra \u201eAda Ciganlija\u201c, bude sproveden uz aktivno u\u010de\u0161\u0107e tih lica, po\u0161tuju\u0107i njihove potrebe i pravo na u\u010de\u0161\u0107e u dono\u0161enju odluka u vezi sa svim pitanjima koja ih se ti\u010du, uklju\u010duju\u0107i preseljenje i na\u010din dru\u0161tvene integracije, saglasno me\u0111unarodnim standardima i smernicama za raseljavanje gra\u0111ana iz neformalnih naselja.<\/p>\n Potrebno je da o preduzetom Gradska op\u0161tina \u010cukarica obavestiti Poverenika u roku od 30 dana od prijema ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21, \u010dlan 21.<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (\u201cSl. list SFRJ\u201c, br. 7\/71)<\/p>\n [4]<\/a> \u010cl. 11. st. 1 Zakona o ratifikaciji me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima<\/p>\n [5]<\/a> Zakon potvr\u0111ivanju okvirne konvencije za za\u0161titu nacionalnih manjina (\u201eSl. list SFRJ\u201c, br. 9\/68)<\/p>\n [6]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (\u201eSl. list SFRJ\u201c, br. 31\/67)<\/p>\n [7]<\/a> \u010cl. 2. st. 2. Zakona o ratifikaciji Me\u0111unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije<\/p>\n [8]<\/a>Istanbulska deklaracija o ljudskim naseljima i Habitat agenda,<\/em> Rezolucija 1 \u2013 Izve\u0161taj UN Konferencije o ljudskim naseljima A\/CONF.165\/14 od 7. avgusta 1996.<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SRJ”, br. 11\/02, “Sl. list SCG”, br. 1\/03 – Ustavna povelja i “Slu\u017ebeni glasnik RS”, br. 72\/09 – dr. zakon, 97\/13 – odluka US i 47\/18<\/p>\n [11]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 23\/22<\/p>\n [12]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SCG \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 9\/03, 5\/05 i 7\/05 – ispr.\u00a0 i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 12\/10<\/p>\n [13]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ”, br. 7\/71<\/p>\n [14]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 104\/16 i 9\/20 – dr. zakon<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
1007-23 Preporuka mera GO \u010cukarica da se uzdr\u017ei od prinudnog iseljavanja stanovnika i stanovnica kolektivnog centra Ada Ciganlija<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n