\u00a0<\/strong><\/p>\n JAVNOBELE\u017dNI\u010cKA KOMORA SRBIJE<\/strong><\/p>\n Srbislav Cveji\u0107, predsednik<\/strong><\/p>\n <\/p>\n 11 000 BEOGRAD <\/strong><\/p>\n Ma\u010dkov Kamen<\/strong> br. <\/strong>1<\/strong>4<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Cveji\u0107u,<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je, kao specijalizovani dr\u017eavni organ za za\u0161titu od diskriminacije ovla\u0161\u0107en da u skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa, kao i da inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa.<\/p>\n Poverenik svake godine Narodnoj skup\u0161tini dostavlja izve\u0161taj o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti u kojem pored analize stanja daje i odre\u0111ene preporuke kojima organima javne vlasti i drugim licima preporu\u010duje na koji na\u010din mogu doprineti unapre\u0111enju ravnopravnosti lica ili grupe lica u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije. Tako se prethodnih godina u svojim izve\u0161tajima kao i istra\u017eivanjima Poverenik bavio i pitanjem nasle\u0111ivanja i njegovom uticaju na polo\u017eaj pojedinih dru\u0161tvenih grupa koje su u ve\u0107em riziku od diskriminacije.<\/p>\n Ono \u0161to je praksa Poverenika pokazala, jeste da postoje odre\u0111eni patrijahalni obrasci pona\u0161anja koji su od uticaja na jedan broj gra\u0111ana u pogledu toga kakvu \u0107e nasledni\u010dku izjavu dati u slu\u010daju da se pojave u ostavinskom postupku.<\/p>\n Iako postoji zakonska obaveza da se svako lice u postupku upozori na posledice davanja nasledni\u010dke izjave, nemali broj gra\u0111ana su\u0161tinski ne razume sve posledice jednom date nasledni\u010dke izjave, posebno na postupke koji se ti\u010du ostvarivanja prava i usluge iz oblasti socijalne za\u0161tite, naknadno prona\u0111ene imovine ostavioca, ali i na druga prava. Kao \u0161to Vam je poznato na ro\u010di\u0161tu za raspravljanje zaostav\u0161tine testamentarni i zakonski naslednici du\u017eni su da daju nasledni\u010dke izjave. Nasledni\u010dka izjava o odricanju od nasledstva mora biti bezuslovna i neopoziva i ne mo\u017ee biti data pod uslovom ili rokom. S obzirom da naslednik mo\u017ee zahtevati poni\u0161taj nasledni\u010dke izjave samo ako je ona data pod prinudom, pretnjom, prevarom, zabludom, dakle u slu\u010daju neke mane volje, njene posledice su dugoro\u010dne i mogu zna\u010dajno uticati na \u017eivot naslednika ali i njegovih potomaka.<\/p>\n Praksa Poverenika, kao i brojna istra\u017eivanja i izve\u0161taji, kako doma\u0107i tako i me\u0111unarodni, su pokazali da je imovinsko stanje od velikog uticaja na ostvarivanje na\u010dela ravnopravnosti. Kada se pored imovinskog stanja uzmu u obzir i druga li\u010dna svojstva koja su propisana \u010dlanom 2. Zakona o zabrani diskriminacije, mo\u017ee se zaklju\u010diti da su u posebno osetljivom polo\u017eaju lica koja mogu biti vi\u0161estruko diskriminisana po osnovu vi\u0161e li\u010dnih svojstava. Tako su primera radi \u010de\u0161\u0107e izlo\u017eene vi\u0161estrukoj diskriminaciji osobe sa invaliditetom, starije \u017eene, Romkinje, \u017eene iz ruralnih ili udaljenih podru\u010dja i dr.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu aktivnosti Poverenika u prethodnom periodu, ovom dr\u017eavnom organu se obratilo nekoliko organizacija civilnog dru\u0161tva ali i pojedinci ukazuju\u0107i na pora\u017eavaju\u0107u \u010dinjenicu da se \u017eene \u010desto svesno odri\u010du svojih imovinskih prava, posebno kada je u pitanju nasle\u0111ivanje u korist mu\u0161kih \u010dlanova u\u017ee porodice (konkretno bra\u0107e i\/ili njihove mu\u0161ke dece), a sve zarad mira u porodici ali i straha da \u0107e biti isklju\u010dene iz svih porodi\u010dnih tokova ako se usude da istaknu da imaju ista prava kao i mu\u0161ki \u010dlanovi porodice.<\/p>\n S tim u vezi, Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti se dopisom obratilo udr\u017eenje \u201eForum \u017eena Prijepolja\u201c u kojem je navelo da je ova situacija posebno izra\u017eena u manjim, patrijarhalnim sredinama i, na\u017ealost, iz generacije u generaciju \u017eene se (naj\u010de\u0161\u0107e) vaspitavaju da imovina ostane \u201eu porodici\u201c i da \u0107e svoju ste\u0107i udajom. Zbog ovog obi\u010dajnog prava, one se \u010desto dovode u situaciju da nemaju imovinu, \u0161to ih \u010dini ekonomski zavisnim od svojih partnera ili drugih \u010dlanova porodice. Ekonomska zavisnost sama po sebi pove\u0107ava rizik od do\u017eivljavanja nekog oblika diskriminacije, ali i nasilja. Na osnovu iskustva \u017eena koje su u\u010destvovale u ostavinskom procesu, Forum \u017eena Prijepolja se 3. maja 2023. godine, obratilo Javnobele\u017eni\u010dkoj komori sa predlozima za dopunu Javnobele\u017eni\u010dkog poslovnika, organizovanje obuka javnih bele\u017enika i javnobele\u017eni\u010dkih pomo\u0107nika\/ca u oblasti nasle\u0111ivanja i aktivnu saradnju sa organizacijama civilnog dru\u0161tva.<\/p>\n Ovaj problem istaklo je i \u017densko udru\u017eenje Kolubarskog okruga koje se obratilo Povereniku i u prilogu dopisa dostavilo dopis Koalicije za pravedno nasle\u0111ivanje. U ovom dopisu koji je Koalicija dostavila Janobele\u017eni\u010dkoj komori Srbije, navedeno je, izme\u0111u ostalog, da istra\u017eivanja pokazuju da veliki broj \u017eena u Srbiji (44% \u017eena naspram 0,5% mu\u0161karaca) odustaje od nasledstva odricanjem od istog \u010dime ga indirektno prepu\u0161taju mu\u0161kim naslednicima, ili direktno, prihvataju\u0107i se nasledstva, a onda ustupaju\u0107i svoj deo nasledstva bra\u0107i ili mu\u0161kim potomcima ostavioca (ili odricanjem u njihovu korist). U dopisu je istaknuto da bi bilo od velikog zna\u010daja da se u toku ostavinskog postupka na samom ro\u010di\u0161tu, kao i prilikom slanja poziva za ostavinsku raspravu, naslednici\/e upozore na posledice odricanja ili ustupanja naslednog dela, posebno imaju\u0107i u vidu posledice na ostvarivanje prava na nov\u010danu socijalnu pomo\u0107 i druga davanja i\/ili usluge iz sistema socijalne za\u0161tite.<\/p>\n <\/p>\n Ovom prilikom \u017eelimo i da ilustrativno predstavimo i primer iz prakse Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti kojem se obratila \u017eena sa pitanjem da li mo\u017ee da podnese pritu\u017ebu protiv brata i majke, sa kojima ima velike probleme, zato \u0161to je prihvatila svoj nasledni deo nakon smrti oca. U svom obra\u0107anju je pojasnila da joj majka i brat ne dozvoljavaju da u\u0111e u posed jer se nije odrekla naslednog dela u korist brata.<\/p>\n <\/p>\n Ovaj i sli\u010dni primeri pokazuje uvre\u017eene patrijarhalne obrasce, kao i preno\u0161enje takvih obrazaca i na naredne generacije. Tako\u0111e, u ovakvim obrascima pona\u0161anja gde se \u017eene odri\u010du nasle\u0111a u korist mu\u0161kih \u010dlanova se uo\u010dava odnos prema potomcima sa \u017eenske strane, koji ostaju bez ikakve imovine u slu\u010daju odricanja od nasle\u0111a njihove majke.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik je jo\u0161 2017. godine u svojim inicijativama ukazivao tada\u0161njem Ministarstvu poljoprivrede i za\u0161tite \u017eivotne sredine, kao i Republi\u010dkom geodetskom zavodu na propise koji uti\u010du na ravnopravan tretman u postupcima upisa u Katastar, kao i u Registar poljoprivrednih gazdinstava na na\u010din da se ovim propisima ne ograni\u010dava pravo samostalnog raspolaganja i zajedni\u010dkom i posebnom imovinom koje je supru\u017enicima garantovano zakonom. Poverenik je ukazao da su \u017eene u ruralnim podru\u010djima u mnogo ve\u0107oj meri optere\u0107ene nepla\u0107enim radom na gazdinstvu i u doma\u0107instvu, a situacija da, pored ote\u017eavaju\u0107ih faktora, ne mogu ni samostalno da raspola\u017eu svojom imovinom, \u010dini njihov polo\u017eaj te\u017eim i \u010dini ih ekonomski zavisnim. Navedeno je i da ku\u0107e u kojima \u017eive \u017eene na selu su u 88% slu\u010dajeva u vlasni\u0161tvu mu\u0161karaca, da one ne poseduju zemlju u 84% slu\u010dajeva i da gotovo ne poseduju sredstva za poljoprivrednu proizvodnju. \u017dene \u010dine 55% nezaposlenog ruralnog stanovni\u0161tva i 74% nepla\u0107enih poma\u017eu\u0107ih \u010dlanova\/\u010dlanica poljoprivrednih gazdinstava.[1]<\/a> Tako\u0111e i u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014 \u2013 2024. godine[2]<\/sup><\/a> navedeno je: \u201eRodne nejednakosti u domenu ekonomske participacije su veoma izra\u017eene me\u0111u ruralnom populacijom. Me\u0111u \u017eenama je manje u\u010de\u0161\u0107e aktivnih lica, manje zaposlenih i manje onih koje rade van poljoprivrede, nego me\u0111u mu\u0161karcima. Iz perspektive regionalnih razlika, uo\u010dava se da je u AP Vojvodini neznatno manje u\u010de\u0161\u0107e nezaposlenih lica me\u0111u \u017eenama nego me\u0111u mu\u0161karcima, \u0161to ne zna\u010di i da je njihov ekonomski polo\u017eaj bolji, budu\u0107i da su manje od mu\u0161karaca zaposlene u nepoljoprivrednom sektoru, manje anga\u017eovane u poljoprivredi i u izrazito ve\u0107em broju neaktivne. Znatno je nepovoljniji polo\u017eaj \u017eena prema svim pokazateljima u Ju\u017enoj i Isto\u010dnoj Srbiji, gde su rodne razlike posebno sna\u017eno ispoljene u svim segmentima tr\u017ei\u0161ta rada. Pored \u017eena, mladi na selu se tako\u0111e suo\u010davaju sa visokim rizicima od isklju\u010denosti sa tr\u017ei\u0161ta rada. Mladi u uzrastu 15 \u2013 24 godine tek u 21% slu\u010dajeva su zaposleni u nepoljoprivrednim sektorima<\/em>.\u201c[3]<\/sup><\/a>.<\/p>\n <\/p>\n U \u201eAlternativnom izve\u0161taju Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije \u017eena o diskriminaciji starijih \u017eena u Republici Srbiji\u201c ukazano je da su starije \u017eene, naro\u010dito one koje \u017eive na selu, diskriminisane isklju\u010divanjem iz dono\u0161enja odluka \u010dak i u svojim porodicama, da su retko vlasnice imovine, kao i da su naj\u010de\u0161\u0107e bez penzije i drugih primanja. S druge strane, \u017eene koje \u017eive u vanbra\u010dnim zajednicama u nepovoljnijem su polo\u017eaju u odnosu na \u017eene u braku, jer posle smrti vanbra\u010dnog partnera ne nasle\u0111uju zaostav\u0161tinu. Starije \u017eene koje \u017eive u seoskim sredinama su veoma retko vlasnice imovine na kojoj \u017eive i rade, jer tek 9,1% \u017eena \u017eivi na svojoj imovini, a na mu\u017eevljevoj \u017eivi 88,5%, dok je u 2,4% slu\u010dajeva imovina zajedni\u010dka.[4]<\/a><\/p>\n <\/p>\n U Srbiji, prema poslednjim podacima Republi\u010dkog zavoda za statistiku,[5]<\/a> me\u0111u svim kategorijama bra\u010dnog statusa, \u017eene su najzastupljenije u kategoriji udovica (oko 78%),\u00a0 a mu\u0161karci u kategoriji neo\u017eenjen (oko 57%). Tako\u0111e, u jedno\u010dlanim doma\u0107instvima \u017eene su znatno vi\u0161e zastupljene, dok mu\u0161karci preovla\u0111uju u svim vi\u0161e\u010dlanim doma\u0107instvima kao lica na koja se vodi doma\u0107instvo. Analiza pokazuje da u Srbiji, uklju\u010duju\u0107i i ruralne i urbane sredine, ima gotovo 25 miliona evidentiranih nepokretnosti od \u010dega \u017eene poseduju u celosti ili imaju udeo u 6,43 miliona. Na nacionalnom nivou, \u017eene su upisane kao jedine vlasnice 13,95% nekretnina, a kao suvlasnice u oko 12%. Zakoni u Srbiji koji ure\u0111uju imovinske i nasledne odnose ravnopravno tretiraju \u017eene i mu\u0161karce, me\u0111utim patrijarhalne norme i obrasci nasle\u0111ivanja naj\u010de\u0161\u0107e idu na \u0161tetu \u017eena, a u korist mu\u0161kih srodika. Posledice takvog postupanja, odnosno, odricanja ili ustupanja dela nasledstva od strane \u017eena povla\u010de kasnije mnogo prepreka, kao npr.\u00a0 nemogu\u0107nost ostvarivanja prava na nov\u010danu socijalnu pomo\u0107 (\u010dl. 82. stav 2. Zakona o socijalnoj za\u0161titi), \u0161to dalje znatno ote\u017eava ostvarivanje drugih prava (npr. na besplatnu pravnu pomo\u0107, a time i pristup pravdi ugro\u017eenim kategorijama \u017eena).<\/p>\n <\/p>\n Poverenik ukazuje na odredbe \u010dlana 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je zabranjeno \u00a0javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.<\/p>\n <\/p>\n Zakon o javnom bele\u017eni\u0161tvu[6]<\/sup><\/a> \u00a0u\u00a0 \u010dlanu 84. stav 1. ta\u010dka 8. propisuje da javnobele\u017eni\u010dki zapis sadr\u017ei izjavu da su stranke, a kad je potrebno i drugi u\u010desnici, pou\u010deni o sadr\u017eini i pravnim posledicama pravnog posla, zave\u0161tanja (testamenta) ili izjave, kao i da su stranke upozorene da su njihove izjave nejasne, nerazumljive ili dvosmislene, kao i da su i posle upozorenja pri takvim izjavama ostale.Eti\u010dkim kodeksom javnih bele\u017enika[7]<\/a>, propisano je da je javni bele\u017enik du\u017ean da prilikom sa\u010dinjavanja javnobele\u017eni\u010dkih zapisa pou\u010di stranke o pravnim posledicama sa\u010dinjavanja takvog zapisa. Javni bele\u017enik je du\u017ean da utvrdi pravu nameru stranaka, da razjasni pravo \u010dinjeni\u010dno stanje, da pou\u010di stranke o pravnom doma\u0161aju pravnog posla koji preduzimaju u formi javnobele\u017eni\u010dke isprave (\u010dlan 25. stav 3. i 4).<\/p>\n <\/p>\n Zakon o socijalnoj za\u0161titi[8]<\/a> propisuje da je svako, u okviru svojih mogu\u0107nosti, svojim radom, prihodima i imovinom du\u017ean da spre\u010di, otklanja ili ubla\u017eava vlastitu socijalnu izolovanost kao i socijalnu izolovanost \u010dlanova svoje porodice. \u010clanom 41. ovog zakona propisano je da korisnik prava ili usluga socijalne za\u0161tite jeste pojedinac, odnosno porodica koja se suo\u010dava s preprekama u zadovoljavanju potreba, usled \u010dega ne mo\u017ee da dostigne ili da odr\u017ei kvalitet \u017eivota ili koja nema dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih \u017eivotnih potreba, a ne mo\u017ee da ih ostvari svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora.<\/p>\n \u010clanom 82. Zakona o socijalnoj za\u0161titi dalje je propisano da pravo na nov\u010danu socijalnu pomo\u0107 mo\u017ee ostvariti pojedinac, odnosno porodica: 1) ako nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i zemlji\u0161ta u povr\u0161ini do 0,5 hektara; 2) ako pojedinac, odnosno \u010dlan porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na nasle\u0111ivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od tr\u017ei\u0161ne vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasle\u0111ivanje, mogao obezbe\u0111ivati pomo\u0107 u smislu ovog zakona; 3) ako pojedinac, odnosno \u010dlan porodice ne poseduje pokretnu imovinu \u010dijim kori\u0161\u0107enjem ili otu\u0111enjem, bez ugro\u017eavanja osnovnih \u017eivotnih potreba, mo\u017ee da obezbedi sredstva u visini \u0161estostrukog iznosa nov\u010dane socijalne pomo\u0107i koja bi mu bila utvr\u0111ena po ovom zakonu u momentu podno\u0161enja zahteva za nov\u010danu socijalnu pomo\u0107; 4) ako pojedinac, odnosno \u010dlan porodice nije zaklju\u010dio ugovor o do\u017eivotnom izdr\u017eavanju. Stavom 2. istog \u010dlana je propisano da pravo na nov\u010danu socijalnu pomo\u0107 mogu ostvariti i pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica \u010diji su svi \u010dlanovi nesposobni za rad, ako pored stambenog prostora koji odgovara potrebama porodice imaju zemlji\u0161te u povr\u0161ini do jednog hektara. Izuzetno, pravo na nov\u010danu socijalnu pomo\u0107 mo\u017ee ostvariti pojedinac, odnosno porodica koji ne ispunjava uslove iz stava 1. ta\u010dka 1) i stava 2. ovog \u010dlana ako centru za socijalni rad da saglasnost za upis hipoteke na svoje nepokretnosti radi obezbe\u0111enja namirenja potra\u017eivanja u visini valorizovanog iznosa ispla\u0107ene nov\u010dane socijalne pomo\u0107i (\u010dlan 82. stav 3). Odgovaraju\u0107im stambenim prostorom, u smislu stava 1. ta\u010dka 1) ovog \u010dlana, smatra se soba po \u010dlanu porodice, odnosno dve sobe za lice koje ostvaruje pravo na nov\u010danu naknadu za pomo\u0107 i negu, odnosno uve\u0107anu nov\u010danu naknadu za pomo\u0107 i negu (\u010dlan 82. stav 4).<\/p>\n Tako\u0111e, \u010dlanom 212. stav 1. ovog zakona propisano je da u tro\u0161kovima usluge socijalne za\u0161tite u\u010destvuju korisnik, srodnik koji ima zakonsku obavezu i mogu\u0107nost izdr\u017eavanja korisnika, lica koja su preuzela obavezu pla\u0107anja tro\u0161kova pru\u017eanja usluge i Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom. Stavom 3. ovog \u010dlana je propisano da korisnik domskog sme\u0161taja u\u010destvuje u tro\u0161kovima sme\u0161taja svim svojim primanjima, prihodima i imovinom, dok je stavom 4. propisano da korisnik porodi\u010dnog sme\u0161taja u\u010destvuje u tro\u0161kovima sme\u0161taja svim svojim primanjima, prihodima i imovinom, izuzev prihoda ostvarenih po osnovu de\u010dijeg dodatka, roditeljskog dodatka, dodatka za pomo\u0107 i negu drugog lica i uve\u0107anog dodatka za pomo\u0107 i negu drugog lica, naknade za telesno o\u0161te\u0107enje, primanja po osnovu nagrada i otpremnine za odlazak u penziju, kao i primanja po osnovu u\u010deni\u010dkog i studentskog standarda. Stavom 5. istog \u010dlana je propisano da ako su primanja i prihodi korisnika iz stava 3. ovog \u010dlana nedovoljni za podmirenje tro\u0161kova sme\u0161taja, tro\u0161kovi sme\u0161taja podmiruju se iz nepokretne imovine korisnika na na\u010din i po postupku utvr\u0111enom u \u010dlanu 82. st. 3. i 5. ovog zakona. Davalac izdr\u017eavanja po osnovu ugovora o do\u017eivotnom izdr\u017eavanju zaklju\u010denog sa korisnikom domskog sme\u0161taja, odnosno porodi\u010dnog sme\u0161taja pla\u0107a punu cenu sme\u0161taja za korisnika (\u010dlan 21. stav 6). Tako\u0111e, \u010dlanom 110. i 111. Zakona o socijalnoj za\u0161titi je propisano da se jedinica lokalne samouprave stara o ostvarivanju prava na jednokratnu no\u010danu pomo\u0107 kao i da je u njihovoj nadle\u017enosti propisivanje bli\u017eih uslova i na\u010din ostvarivanja i visina jednokratne pomo\u0107i, \u0161to se odnosi i na obezbe\u0111ivanje drugih vrsta meterijalne pomo\u0107i (narodne kuhinje, subvencije i dr.). Jedinice lokalnih samouprava uglavnom ostvarivanje ovih prava uslovljavaju \u010dinjenicom da li se lice ili porodica nalaze u stanju trenutne, izuzetno te\u0161ke situacije, koju ne mogu samostalno prevazi\u0107i.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu ovla\u0161\u0107enja Javnobele\u017eni\u010dke komore iz \u010dlana 119. Zakona o javnom bele\u017eni\u0161tvu, kao i va\u017enu ulogu javnih bele\u017enika u ostavinskom postupku, obra\u0107amo Vam se ovom inicijativom, kako biste sa aspekta svoje nadle\u017enosti razmotrili upu\u0107ivanje npr. uputstva, smernica i sl. kojim biste javnim bele\u017enicima ukazali da prilikom uzimanja nasledni\u010dkih izjava pored obaveza propisanih zakonom, u svakom konkretnom slu\u010daju dodatno pojasne i uka\u017eu na posledice davanja nasledni\u010dke izajave, posebno u slu\u010dajevima davanja negativne nasledni\u010dke izjave. Verujemo da bi se na ovaj na\u010din doprinelo unapre\u0111enju, prvenstveno rodne ravnopravnosti i promeni rodnih stereotipa koji uti\u010du na ostvarivanje prava naslednika i na davanje nasledni\u010dkih izjava, kao i uticaj nasledne izjave na ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne za\u0161tite.<\/p>\n <\/p>\n Tako\u0111e, obra\u0107amo Vam se i kako bismo zajedni\u010dki sagledali i preduzeli odre\u0111ene sinhronizovane mere i aktivnosti u cilju ukazivanja na problem koji smo istakli i va\u017enost davanja nasledni\u010dkih izjava koje su zasnovane na punom razumevanju i informisanosti, posebno o pravnim posledicama davanja negativnih nasledni\u010dkih izjava.<\/p>\n <\/p>\n S obzirom da planiramo da ovim povodom organizujemo i konferenciju, smatramo va\u017enim ulogu Javnobele\u017eni\u010dke komore u ovom procesu i s tim u vezi, a u cilju dalje zajedni\u010dke saradnje, predla\u017eemo i odr\u017eavanje sastanka. Kontakt osoba u Kabinetu Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti je Dragan \u010curovi\u0107, mob. br. 0648898727, mejl: dragan.curovic@ravnopravnost.gov.rs<\/a>; poverenik@ravnopravnost.gov.rs<\/a> .<\/p>\n [1]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/rs\/misljenja-i-preporuke-lat\/<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 85\/14<\/p>\n [3]<\/a> Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014 \u2013 2024. godine, str. 40-41<\/p>\n [4]<\/a> Ove podatke iznela je organizacija Amiti u <\/em>Alternativnom izve\u0161taju o diskriminaciji starijih \u017eena u Srbiji iz 2018. godine.<\/p>\n [5]<\/a> Republi\u010dki zavod za statistiku, \u017dene i mu\u0161karci u RS, 2020.<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 31\/11, 85\/12, 19\/13, 55\/14 \u2013dr.zakon, 93\/14 \u2013dr.zakon, 121\/14, 6\/15 i 106\/15<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeniglasnik RS\u201c, br. 28\/23<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 24\/11 i 117\/22<\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
737-23 Inicijativa Javnobele\u017eni\u010dkoj komori Srbije<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n