Mom\u010dilo M. Bulatovi\u0107, advokat<\/strong><\/p>\n 11000 Beograd<\/strong><\/p>\n De\u010danska 13<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Predmet:<\/u><\/strong>\u00a0 <\/strong>Inicijativa za stavljanje van snage Odluke Upravnog odbora Advokatske komore Beograda, del. br. 4235\/2022 od 7. juna 2022. godine<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Bulatovi\u0107u,<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratila se Advokatska komora Srbije navode\u0107i da je\u00a0 Upravni odbor Advokatske komore Beograda dodneo Odluku br. 4235\/2022 od 7. juna 2022. godine, kojom je uveden dodatni kriterijum za upis u Imenik advokata te Komore. Pored ostalog navedeno je da je odredbom \u010dlana 65. Zakona o advokaturi[1]<\/a>, advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije povereno vr\u0161enje javnih ovla\u0161\u0107enja u prvom stepenu me\u0111u kojima je i javno ovla\u0161\u0107enje: odlu\u010divanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedni\u010dkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera. Advokatska komora Srbije ukazuje da je navedenom odlukom Upravni odbor Advokatske komore Beograda bez ikakvog pravnog osnova uveo dodatni uslov za upis u imenik advokata te Komore, mimo uslova propisanih \u010dlanom 6. stav 1. Zakona o advokaturi. Dalje se navodi da\u00a0 se odlukom Upravog odbora Advokatske komore Beograda sprovodi posredna diskriminacija kandidata za upis u imenik advokata koji su advokatski ispit polo\u017eili pred Komisijom za advokatski ispit Advokatske komore Srbije i drugih advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije. Smatraju da je na ovaj na\u010din Advokatska komora Beograda povredila odredbe \u010dl. 5, 7, 8 i \u010dlana 13. stav 1. ta\u010dka 1. Zakona o zabrani diskriminacije[2]<\/a>.<\/p>\n <\/p>\n S tim u vezi Poverenik je sa aspekta svoje nadle\u017enosti analizirao Odluku del. br. 4235\/2022 koju je Advokatska komora Beograda donela 7. juna 2022. godine (u daljem tekstu: Odluka).<\/p>\n <\/p>\n Uvidom u Odluku utvrdio da je Upravni odbor Advokatske komore Beograda na 13. sednici odr\u017eanoj dana 7. juna 2022. godine, na osnovu \u010dlana 23. Statuta Advokatske komore Beograda doneo Odluku koja glasi: \u201eUVODI SE obavezno polaganje advokatskog ispita pred Advokatskom komorom Beograda, kao uslov za upis u Imenik advokata Advokatske komore Beograda<\/em>.\u201c<\/p>\n <\/p>\n Poverenik najpre ukazuje da je Ustavom Republike Srbije[3]<\/a> utvr\u0111eno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta (\u010dlan 21. st. 1 i 3.); da se Ustavom jem\u010de, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajem\u010dena op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava, potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima i zakonima; da se zakonom mo\u017ee propisati na\u010din ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izri\u010dito predvi\u0111eno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri \u010demu zakon ni u kom slu\u010daju ne sme da uti\u010de na su\u0161tinu zajem\u010denog prava; da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tuma\u010de u korist unapre\u0111enja vrednosti demokratskog dru\u0161tva, saglasno va\u017ee\u0107im me\u0111unarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi me\u0111unarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovo\u0111enje (\u010dlan 18.); da svako ima pravo na slobodan izbor rada i da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (\u010dlan 60. st. 2. i 3.); da pravnu pomo\u0107 pru\u017eaju advokatura, kao samostalna i nezavisna slu\u017eba, i slu\u017ebe pravne pomo\u0107i koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom (\u010dlan 67. stav 2.); da svi imaju jednak pravni polo\u017eaj na tr\u017ei\u0161tu, da su zabranjeni\u00a0 akti kojima se suprotno zakonu, ograni\u010dava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog\u00a0 ili dominantnog polo\u017eaja \u010dlan 84. st. 1 i 2.);\u00a0 da Republika Srbija ure\u0111uje i obezbe\u0111uje, pored ostalog, ostvarivanje i za\u0161titu sloboda i prava gra\u0111ana, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, kao i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom (\u010dlan 97. ta\u010d. 2, 6. i 17.); da se u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza gra\u0111ana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za \u017eivot i rad, zakonom mo\u017ee poveriti obavljanje odre\u0111enih poslova iz nadle\u017enosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, da se pojedina javna ovla\u0161\u0107enja mogu zakonom poveriti i preduze\u0107ima, ustanovama, organizacijama i pojedincima, da se javna ovla\u0161\u0107enja mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima (\u010dlan 137. st. 1. do 3.).<\/p>\n \u010clanom 14. Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda utvr\u0111eno je da se u\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status. \u010clanom 1. Protokola broj 12 uz ovu konvenciju, utvr\u0111eno je da \u0107e se svako pravo koje zakon predvi\u0111a ostvariti bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao npr. polu, rasi, boji ko\u017ee, jeziku, veroispovesti, politi\u010dkom i drugom uverenju, nacionalnom ili dru\u0161tvenom poreklu, povezanosti s nacionalnom manjinom, imovini, ro\u0111enju ili drugom statusu, a da javne vlasti ne\u0107e ni prema kome vr\u0161iti diskriminaciju po pomenutim osnovima.<\/p>\n <\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[4]<\/sup><\/a>, kojim je regulisana op\u0161ta zabrana diskriminacije, i to tako \u0161to je propisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti. Prema odredbi \u010dlana 2. stav 1. ta\u010dka 1. ovog zakona diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima.<\/p>\n <\/p>\n Zakonom o zabrani diskriminacije definisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije. Odredbom \u010dlana 7. propisano je da posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog li\u010dnog svojstva, u nepovoljan polo\u017eaj u pore\u0111enju sa drugim licima u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. Tako\u0111e, odrebom \u010dlana 8. ovog zakona propisano je da povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. Pored toga, odredbom \u010dlana 16. stav 1. istog zakona propisano je da je diskriminacija zabranjena u oblasti rada, odnosno naru\u0161avanja jednakih mogu\u0107nosti za zasnivanje radnog odnosa ili u\u017eivanja pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao \u0161to su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slu\u017ebi, na stru\u010dno usavr\u0161avanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravi\u010dne i zadovoljavaju\u0107e uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na za\u0161titu od nezaposlenosti.<\/p>\n <\/p>\n Zakonom o advokaturi ure\u0111ena je advokatska slu\u017eba, uslovi za bavljenje advokaturom i oblici rada advokata, prava, obaveze i odgovornosti advokata i advokatskih pripravnika i organizacija i rad advokatskih komora. Odredbom \u010dlana 2. ovog zakona propisano je da je advokatura nezavisna i samostalna slu\u017eba pru\u017eanja pravne pomo\u0107i fizi\u010dkim i pravnim licima, te da se samostalnost i nezavisnost advokature ostvaruje pored ostalog, organizovanjem advokata u Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu, kao samostalne i nezavisne organizacije advokata, dono\u0161enjem op\u0161tih akata od strane advokatskih komora, odlu\u010divanjem o prijemu u advokaturu i o prestanku prava na bavljenje advokaturom (\u010dlan 2. stav 1. i stav 2. ta\u010d. 3) do 5)). Prema \u010dlanu 4. ta\u010d. 2), 3) i 10), Zakona, “advokat” je lice koje je upisano u imenik advokata, polo\u017eilo advokatsku zakletvu i bavi se advokaturom, “kandidat” je lice koje je podnelo zahtev za upis u imenik advokata, sve dok nije upisano u imenik advokata i polo\u017eilo advokatsku zakletvu, “imenik advokata” je imenik advokata dr\u017eavljana Republike Srbije.<\/p>\n <\/p>\n Prema odredbama \u010dlana 5. Zakona, pravo na bavljenje advokaturom sti\u010de se dono\u0161enjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve, a postupak za ostvarivanje prava na bavljenje advokaturom pokre\u0107e se zahtevom kandidata za upis u imenik advokata podnetim advokatskoj komori na \u010dijem podru\u010dju \u0107e biti sedi\u0161te advokatske kancelarije kandidata.<\/p>\n <\/p>\n Odredbom \u010dlana 6. Zakona o advokaturi propisani su uslovi za dono\u0161enje odluke o upisu u imenik advokata, ako ovim zakonom nije druga\u010dije odre\u0111eno, i to:<\/p>\n <\/p>\n 1) diploma pravnog fakulteta ste\u010dena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta ste\u010dena u stranoj dr\u017eavi i priznata u skladu sa propisima koji ure\u0111uju oblast visokog obrazovanja;<\/p>\n <\/p>\n 2) polo\u017een pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji<\/strong>;<\/p>\n <\/p>\n 3) dr\u017eavljanstvo Republike Srbije;<\/p>\n <\/p>\n 4) op\u0161ta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;<\/p>\n <\/p>\n 5) nepostojanje radnog odnosa;<\/p>\n <\/p>\n 6) neosu\u0111ivanost za krivi\u010dno delo koje bi kandidata \u010dinilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;<\/p>\n <\/p>\n 7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, \u010dlana ili predsednika izvr\u0161nog odbora banke, zastupnika dr\u017eavnog kapitala, ste\u010dajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvr\u0111enu zabranu konkurencije;<\/p>\n <\/p>\n 8) dostojnost za bavljenje advokaturom;<\/p>\n <\/p>\n 9) obezbe\u0111en radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehni\u010dkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije;<\/p>\n <\/p>\n 10) protek najmanje tri godine od dono\u0161enja kona\u010dne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.<\/p>\n <\/p>\n Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat iz \u010dijeg se \u017eivota i rada, u skladu sa op\u0161teprihva\u0107enim moralnim normama i kodeksom, mo\u017ee zaklju\u010diti da se ne\u0107e savesno baviti advokaturom i \u010duvati njen ugled.<\/p>\n <\/p>\n Ispunjenost uslova za upis u imenik advokata iz stava 1. ta\u010d. 6) i 8) ovog \u010dlana advokatska komora ceni po slobodnoj oceni.<\/p>\n <\/p>\n Kandidat koji je obavljao sudijsku ili javnotu\u017eila\u010dku funkciju najmanje 12 godina, ne pola\u017ee advokatski ispit.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Odredbom \u010dlana 8. stav 2. istog zakona propisano je da ako kandidat ispunjava uslove iz \u010dlana 6. stav 1. ovog zakona, advokatska komora donosi odluku o upisu u imenik advokata.<\/p>\n <\/p>\n Odredbom \u010dlana 13. stav 1. propisano je da advokat koji preme\u0161ta sedi\u0161te advokatske kancelarije sa teritorije jedne na teritoriju druge advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, upisuje se u imenik advokata druge advokatske komore bez ispitivanja uslova za upis, osim uslova iz \u010dlana 6. stav 1. ta\u010dka 9) ovog zakona<\/strong>.<\/p>\n <\/p>\n Dalje, odredbom \u010dlana 63. stav 1. ovog zakona propisano je da su Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu samostalne i nezavisne profesionalne organizacije advokata, osnovane u skladu sa zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije, koje su nadle\u017ene za vr\u0161enje javnih ovla\u0161\u0107enja i obavljanje poslova od op\u0161teg interesa, u skladu sa ovim zakonom i svojim statutom.<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Prema \u010dlanu 65. stav 1. ta\u010d. 1), i 9) Zakona, Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu, pored ostalih imaju slede\u0107a javna ovla\u0161\u0107enja \u2013 odlu\u010divanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedni\u010dkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera (ta\u010dka 1)), vo\u0111enje imenika iz ta\u010dke 1. ovog stava (ta\u010dka 9)), s tim \u0161to prema \u010dlanu 65. st. 2. i 3. Zakona, Advokatska komora Srbije kao drugostepeni organ vr\u0161i javno ovla\u0161\u0107enje iz stava 1. ta\u010d. 1) i 9), dok advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije u prvom stepenu vr\u0161e javna ovla\u0161\u0107enja iz stava 1. ta\u010d. 1) i 9).<\/p>\n <\/p>\n Dalje Poverenik ukazuje i na odredbe \u010dlana 73. Statuta advokatske komore Beograda[5]<\/a> koja propisuje identi\u010dne uslove za dono\u0161enje odluke o upisu u imenik advokata, ako Zakonom o advokaturi nije druga\u010dije odre\u0111eno, i to:<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Dalje, Pravilnik o advokatskom ispitu u \u010dlanu 4. stav 1. propisuje da se ispit pola\u017ee pred Komisijom advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije na \u010dijoj teritoriji nadle\u017enosti kandidat ima prebivali\u0161te<\/strong>, ili \u00a0pred Komisijom Advokatske komore Srbije.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik konstatuje da iz navedenih odredaba sledi da se advokatura, kao samostalna i nezavisna slu\u017eba, koja se bavi pru\u017eanjem pravne pomo\u0107i fizi\u010dkim i pravnim licima, mo\u017ee obavljati samo ukoliko je lice \u010dlan Advokatske komore Srbije i advokatske komore u njenom sastavu. Ove komore su po svojoj pravnoj prirodi obavezna samostalna i nezavisna udru\u017eenja advokata nadle\u017ena za vr\u0161enje javnih ovla\u0161\u0107enja i obavljanje poslova od op\u0161teg interesa u skladu sa zakonom i njihovim statutom, koje odlu\u010duju o prijemu u advokaturu na osnovu poverenog javnog ovla\u0161\u0107enja.<\/p>\n <\/p>\n Tako\u0111e, sledi da\u00a0 su zakonske pretpostavke za sticanje prava na upis u imenik advokata taksativno nabrojane Zakonom i postavljene kao uslovi koje lice koje zahteva upis\u00a0 mora da ispuni, \u0161to zna\u010di da svi kandidati koji podnesu zahtev za upis u imenik advokata moraju ispunjavati iste uslove propisane \u010dlanom 6. ovog zakona, a jedan od uslova je i polo\u017een pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji. Zakonodavac pravi izuzetak kada je re\u010d o kandidatu koji je obavljao sudijsku ili javnotu\u017eila\u010dku funkciju najmanje 12 godina, koji u tom slu\u010daju ne moraju da pola\u017eu advokatski ispit. Tako\u0111e, Zakon o advokaturi reguli\u0161e i upis bez ispitivanja uslova kada je re\u010d o kandidatu koji preme\u0161ta sedi\u0161te advokatske kancelarije\u00a0 sa teritorije jedne na teritoriju druge advokatske komore u sastavu\u00a0 Advokatske komore Srbije.<\/p>\n <\/p>\n Dalje, Statut advokatske komore Beograd, kao op\u0161ti pravni akt kojim se ure\u0111uju ciljevi, zadaci i poslovi Advokatske komore Beograda, njena organizacija i delokrug njenih organa, postupak izbora i opoziva organa komore, na\u010din vr\u0161enja javnih ovla\u0161\u0107enja i druga pitanja od zna\u010daja za organizaciju i rad, ne predvi\u0111a niti postavlja kao uslov za upis u imenik advokata, polo\u017een advokatski ispit pred Advokatskom komorom Beograda, iz \u010dega se zaklju\u010duje da Statut u skladu sa zakonom ne pravi razliku gde je advokatski ispit polo\u017een, pred kojom advokatskom komorom, ve\u0107 samo kao uslov postavlja da je ovaj ispit polo\u017een u Republici Srbiji.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno Poverenik ukazuje da se propisivanjem dodatnog obavezuju\u0107eg uslova kojim se uvodi obavezno polaganje advokatskog ispita pred Advokatskom komorom Beograda, kao uslov za upis u Imenik advokata Advokatske komore Beograda<\/em>, mimo Ustava i Zakona, u neopravdano nepovoljniji polo\u017eaj stavljaju sva ona lica koja ispunjavaju sve uslove propisane Zakonom o advokaturi a koja su advokatski ispit polo\u017eili pred drugim advokatskim komorama s obzirom na svoje mesto prebivali\u0161ta u datom trenutku, kao i da se postavlja pitanje na koji na\u010din se dati uslov postavlja u slu\u010daju preme\u0161taja advokatskih kancelarija i upisa u Imenik advokata lica za koja zakon ne propisuje kao obavezan uslov polaganje advokatskog ispita.<\/p>\n Pored toga, Poverenik posebno ukazuje i na odredbe \u010dlana 60. Ustava kojima se utvr\u0111uje da svako ima pravo\u00a0 na slobodan izbor rada i da su svima, pod jednakim uslovima<\/strong>, dostupna sva radna mesta, a potom\u00a0 i \u010dlana 84. koji reguli\u0161e jednak pravni polo\u017eaj na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, a u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je propisano da Poverenik prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa i inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa, podnosimo ovu inicijativu za stavljanje van snage Odluke br. 4235\/2022 od 7. juna 2022. godine.<\/p>\n <\/p>\n Advokatska komora Beograda obavesti\u0107e u roku od 15 dana Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetom. U slu\u010daju da Povereniku ne bude dostavljeno obave\u0161tenje, Poverenik \u0107e razmotriti preduzimanje drugih mera iz svoje nadle\u017enosti u skladu sa \u010dlanom 33. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni gloasnik RS\u201c, br. 31\/11 i 24\/12 – OUS<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni gloasnik RS\u201c, br.22\/09 i 52\/21<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik\u00a0 RS\u201c, broj 98\/06, 115\/21 i 16\/22<\/p>\n [4]<\/a>\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 37\/18<\/p>\n <\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
437-22 Inicijativa za stavljanje van snage Odluke Upravnog odbora Advokatske komore Beograda<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n