Goran Vesi\u0107, ministar<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Nemanjina 22-26<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Predmet<\/strong>: Inicijativa za izradu sistemskog dugoro\u010dnog plana na nacionalnom nivou za otklanjanje arhitektonskih barijera i unapre\u0111enje pristupa\u010dnosti na svim objektima u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama <\/strong><\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Vesi\u0107u,<\/p>\n Zakonom o zabrani diskriminacije[1]<\/a> propisano je da Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa, inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa i daje mi\u0161ljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n S tim u vezi, ukazujemo da je Zakonom o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[2]<\/a> zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama. Pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju se: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne za\u0161tite, kulture, turizma ili objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sli\u010dno, dok se javnim povr\u0161inama, u smislu ovog zakona , smatraju se: parkovi, zelene povr\u0161ine, trgovi, ulice, pe\u0161a\u010dki prelazi i druge javne saobra\u0107ajnice i sli\u010dno. Dalje je zakonom propisano da su jedinice lokalne samouprave du\u017ene da preduzmu mere s ciljem da se fizi\u010dka sredina, zgrade, javne povr\u0161ine i prevoz u\u010dine pristupa\u010dnim osobama sa invaliditetom (\u010dlan 33), dok je odredbama \u010dlana 38. propisano da svi organi dr\u017eavne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave su du\u017eni da preduzmu aktivnosti s ciljem stvaranja jednakih mogu\u0107nosti za osobe sa invaliditetom i da u tim\u00a0 aktivnostima obezbede u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom i njihovih udru\u017eenja.<\/p>\n Ustavom Republike Srbije[3]<\/a> u \u010dlanu 21. propisana je zabrana svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u odredbama \u010dlana 2. propisuje da akt diskriminacije ozna\u010dava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva, izme\u0111u ostalog i na invaliditetu i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima[4]<\/sup><\/a>. \u010clanom 26. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n Republika Srbija je usvojila Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[5]<\/a>, \u010diji je cilj da se unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva[6]<\/a>. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isklju\u010divanje ili ograni\u010denje po osnovu invaliditeta, \u0161to ima za cilj ili efekat naru\u0161enja ili poni\u0161tenja priznavanja, u\u017eivanja ili vr\u0161enja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhva\u0107eni i svi oblici diskriminacije, uklju\u010duju\u0107i i uskra\u0107ivanje razumnog prilago\u0111avanja, a dr\u017eave ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu za\u0161titu od diskriminacije po bilo kom osnovu. \u010clanom 9. Konvencije izme\u0111u ostalog je propisano da \u0107e u cilju omogu\u0107avanja samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a osoba sa invaliditetom u svim sferama \u017eivota, dr\u017eave ugovornice preduzeti odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizi\u010dkom okru\u017eenju<\/strong>, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Mere koje uklju\u010duju identifikovanje i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, odnose se izme\u0111u ostalog, i na: zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i otvorenom prostoru, uklju\u010duju\u0107i \u0161kole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta.<\/p>\n Republike Srbije je usvojila Strategiju unapre\u0111enja polo\u017eaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine[7]<\/a> u kojoj je ukazano da je pristupa\u010dnost preduslov za samostalni \u017eivot, puno i ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u dru\u0161tvu i neograni\u010deno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda, ravnopravno sa drugima i odnosi se na osobe sa svakom vrstom invaliditeta. U pregledu stanja Strategija navodi da bez obzira na postoje\u0107u regulativu, osobe sa invaliditetom se i dalje suo\u010davaju sa preprekama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, prilikom kretanja, kori\u0161\u0107enja prevoza, ulaska i kretanja kroz razli\u010dite javne objekte, kao i stambenih objekata koji i dalje nisu pristupa\u010dni, \u010dime im se u izvesnoj meri onemogu\u0107ava pristup robama i uslugama i uklju\u010divanje u dru\u0161tvo uop\u0161te. Op\u0161ti cilj Strategije je izjedna\u010davanje mogu\u0107nosti osoba sa invaliditetom u u\u017eivanju svih gra\u0111anskih, politi\u010dkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, uz puno po\u0161tovanje njihovog dostojanstva i individualne autonomije, obezbe\u0111ivanja nezavisnosti, slobode izbora i pune i efektivne participacije u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, uklju\u010duju\u0107i i \u017eivot u zajednici. Da bi se postigao op\u0161ti cilj Strategije, planirana su tri posebna cilja. Prvi posebni cilj: Pove\u0107ana dru\u0161tvena inkluzija osoba sa invaliditetom, realizova\u0107e se, izme\u0111u ostalog i doslednim sprovo\u0111enjem propisa, uz poja\u010danje inspekcijskog nadzora, stalne obuke; sistemskim uklju\u010divanjem pitanja pristupa\u010dnosti tako da se programi, planovi i projekti obavezno razvijaju sa ugra\u0111enom komponentom pristupa\u010dnosti, u skladu sa principom \u201eUniverzalni dizajn\u201c, kao i prevazila\u017eenjem prepreka na koje osobe sa invaliditetom nailaze u ostvarivanju prava u svojstvu pojedinaca, potro\u0161a\u010da, u\u010desnika u kulturnom, ekonomskom, politi\u010dkom, sportskom i drugom \u017eivotu.<\/p>\n Akcionim planom za sprovo\u0111enje Strategije unapre\u0111enja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine, u periodu od 2021. do 2022. godine[8]<\/a> predvi\u0111eno je da je Ministarstvo gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture jedna od institucija nadle\u017enih za sprovo\u0111enje mere 1.1.1. Obezbe\u0111ivanje pune pristupa\u010dnosti obejkata, javnih povr\u0161ina, informacija, usluga i proizvoda osobama sa invaliditetom, a radi ostvarivanja Op\u0161teg cilja 1. Strategije. Akcionim planom je predvi\u0111ena aktivnost 1.1.1.2. Kreiranje i sprovo\u0111enje operativnog plana za pristupa\u010dnost u okviru koje je Ministarstvo gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastruktre predvi\u0111ena kao organ koji sprovodi navedenu aktivnost.<\/p>\n Poverenik posebno ukazuje da je odredbama \u010dlana 5. Zakona o planiranju i izgradnji[9]<\/a> propisano da zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), moraju se projektovati, graditi i odr\u017eavati tako da svim korisnicima, a naro\u010dito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogu\u0107avaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno kori\u0161\u0107enje u skladu sa odgovaraju\u0107im tehni\u010dkim propisima \u010diji su sastavni deo standardi koji defini\u0161u obavezne tehni\u010dke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, kao i da stambene i stambeno-poslovno zgrade sa deset i vi\u0161e stanova moraju se projektovati i graditi tako da se svim korisnicim, a naro\u010dito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogu\u0107ava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.<\/p>\n Iz svega navedenog mo\u017ee se zaklju\u010diti da je pozitivnim propisima Republike Srbije, uklju\u010duju\u0107i i Zakon o planiranju i izgradnji, osobama sa invaliditetom zagarantovano pravo na dostupnost fizi\u010dkog okru\u017eenja, ravnopravno sa drugima. U praksi je ostvarivanje tog prava onemogu\u0107eno. Strategija unapre\u0111enja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji sadr\u017ei podatke koji ukazuju da je nepristupa\u010dnost javnih objekata, posebno onih u kojima se ostvaruju razli\u010dita prava, kao \u0161to su centri za socijalni rad, jedinice lokalne samouprave, po\u0161te, policijske uprave, Republi\u010dki fond PIO i dalje izra\u017eena i pored brojnih ali nesistemati\u010dnih intervencija, \u0161to predstavlja prepreku osobama sa invaliditetom da ostvare zagarantovana prava iz oblasti obrazovanja, zdravstvene i socijalne za\u0161tite, sudske za\u0161tite, kulture, informisanja, sporta i drugih oblasti.<\/p>\n Tokom dugogodi\u0161nje prakse Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti gra\u0111ani i gra\u0111anke su se obra\u0107ali ovom organu sa pritu\u017ebama zbog nemogu\u0107nosti da osobe sa invaliditetom u\u0111u i samostalno se kre\u0107u u razli\u010ditim javnim objektima i na povr\u0161inama. Primera radi, u toku 2022. godine Povereniku je upu\u0107en ve\u0107i broj pritu\u017ebi zbog nepristupa\u010dnosti razli\u010ditih objekata (60% ukupnog broja pritu\u017ebi podnetih po ovom osnovu), imaju\u0107i u vidu da je pristupa\u010dnost, kako arhitektonska tako i informaciona i komunikaciona, jedan od osnovnih preduslova za ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota. Ove pritu\u017ebe se odnose na nepristupa\u010dnost domova zdravlja, usluga zdravstvene za\u0161tite, bioskopa, \u0161kola, muzeja, slu\u017ebenih prostorija koje koriste filijale Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje i Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Poverenik ve\u0107 vi\u0161e godina u kontinuitetu na razli\u010dite na\u010dine, kako u konkretnim slu\u010dajevima, tako i kroz preporuke mera za unapre\u0111enje ravnopravnosti, inicijative ali i preporuke organima javne vlasti kroz svoje redovne godi\u0161nje izve\u0161taje, ukazuje na neophodnost intenziviranja rada na primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima sa ciljem omogu\u0107avanja nesmetanog pristupa javnim objektima i povr\u0161inama, javnom prevozu, informacijama, komunikacijama i uslugama za sve gra\u0111ane.<\/p>\n Podse\u0107amo da je Poverenik Ministarstvu gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture po\u010detkom 2023. godine uputio Inicijativu za izmenu \u010dlana 135. stav 8. zakona o planiranju i izgradnji tako da se ovim zakonom kao izuzetak propi\u0161e da se za izvo\u0111enje radova na gra\u0111evinskom zemlji\u0161tu ili objektu koji je u vlasni\u0161tvu vi\u0161e lica ne\u0107e tra\u017eiti overena saglasnost tih lica ukoliko se radovi odnose na ostvarivanje nesmetanog kretanja i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, bez upu\u0107ivanja na odredbe drugog zakona koji tako\u0111e predvi\u0111a saglasnost drugih vlasnika.<\/p>\n Tako\u0111e, marta 2023. godine Poverenik je Ministarstvu gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture uputio i Inicijativu za dopunu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji tako da Elaborat o po\u0161tovanju standarda pristupa\u010dnosti bude sastavni deo glavnog projekta koji predstavlja dokaz o po\u0161tovanju standarda pristupa\u010dnosti, kao i da je potrebno izmeniti i odgovaraju\u0107e odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na sadr\u017eaj i obavezne elemente glavnog projekta, odnosno projekta za gra\u0111evinsku dozvolu i\/ili projekta za izvo\u0111enje i predvideti obavezu u skladu sa kojom \u0107e ovi projekti, odnosno odgovaraju\u0107i projekat, sadr\u017eavati dokaze o po\u0161tovanju standarda pristupa\u010dnosti kroz Elaborat o po\u0161tovanju standarda pristupa\u010dnosti kao obavezan sastavni deo projekta.<\/p>\n Pristupa\u010dnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za jednako u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, a iako je normativni okvir u Republici Srbiji zadovoljavaju\u0107i, osobe sa invaliditetom su jedna od najugro\u017eenijih i najvi\u0161e diskriminisanih dru\u0161tvenih grupa u svim oblastima javnog i privatnog \u017eivota. Smetnje za ravnopravno uklju\u010divanje osoba sa invaliditetom u sve dru\u0161tvene odnose po\u010dinju od sfere obrazovanja i zapo\u0161ljavanja, \u0161to dodatno pogor\u0161ava njihov polo\u017eaj usled izostanka efikasne podr\u0161ke za samostalan \u017eivot. Obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti objekata i usluga predstavlja preduslov za samostalan \u017eivot osoba sa invaliditetom jer omogu\u0107ava aktivno u\u010de\u0161\u0107e u svim oblastima \u017eivota na ravnopravnoj osnovi. Ukoliko samo jedan od elemenata pristupa\u010dnosti nije adekvatan, osoba sa invaliditetom \u0107e se na\u0107i u situaciji tzv. \u201eprekinutog lanca kretanja\u201c<\/em>, odnosno, bi\u0107e dovedena u situaciju nemo\u0107i, u kojoj nema mogu\u0107nost da samostalno funkcioni\u0161e.<\/p>\n S obzirom na sve navedeno, Poverenik smatra da je potrebno izraditi sistemski dugoro\u010dni plan na nacionalnom nivou za otklanjanje arhitektonskih barijera i unapre\u0111enje pristupa\u010dnosti na svim objektima u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama.<\/p>\n Ovim sistemskim planom bi bilo neophodno odrediti objekte u javnoj upotrebi kod kojih bi otklanjanje arhitektonskih barijera moralo imati prioritet i \u010dija bi pristupa\u010dnost u \u0161to kra\u0107em roku trebala biti postignuta zbog zadovoljenja potreba gra\u0111ana za ostvarivanjem razli\u010ditih prava i usluga, poput objekata koje koriste centri za socijalni rad, zdravstvene, pred\u0161kolske i obrazovne ustanove, fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja i sl. Kod ostalih objekata, posebno onih za koje postoje administrativne ili druge te\u0161ko\u0107e prilikom ostvarivanja pristupa\u010dnosti za osobe koje se ote\u017eano kre\u0107u poput starijih zgrada, objekata progla\u0161enih spomenikom kulture ili pod posebnim re\u017eimom za\u0161tite i sl., pristupa\u010dnost bi mogla biti obezbe\u0111ena u du\u017eem roku, nakon stru\u010dnog i preciznog sagledavanja svih raspolo\u017eivih mogu\u0107nosti, kako se ne bi naru\u0161ila njihova istorijska i kulturna vrednost ili kako bi eventualno bili prona\u0111eni drugi adekvatni objekti za iste namene.<\/p>\n Sistemski plan otklanjanje arhitektonskih barijera i unapre\u0111enje pristupa\u010dnosti bi, u smislu navedenog, trebalo da sadr\u017ei krajnje optimalne rokove, koji nu\u017eno ne moraju biti kratki nego razumni u odnosu na aktuelno stanje i sveobuhvatno sagledavanje mogu\u0107nosti u odnosu na konkretnu situaciju, istovremeno vode\u0107i ra\u010duna i rukovode\u0107i se interesima gra\u0111ana kojima pristupa\u010dnost predstavlja prepreku za ostvarivanje razli\u010ditih prava.<\/p>\n Za realizaciju svih aktivnosti na obezbe\u0111ivanju pristupa\u010dnosti javnih objekata i povr\u0161ina potrebno je precizno definisati nadle\u017ene subjekte, saradnju sa jedinicama lokalne samouprave i drugim subjektima (poput organa nadle\u017enih za za\u0161titu spomenika kulture, stru\u010dnjaka iz odgovaraju\u0107ih oblasti, organizacija civilnog dru\u0161tva i sl.) \u010dije delovanje i me\u0111usobna saradnja mogu biti od uticaja na realizaciju konkretnih aktivnosti.<\/p>\n Sistemski pristup re\u0161avanju problema pristupa\u010dnosti objekata u javnoj upotrebi i javnih povr\u0161ina bi predstavljao va\u017ean korak ka ispunjenju obaveze dr\u017eave u skladu sa priznatim me\u0111unarodnim ugovorima i propisima Republike Srbije da preduzme odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom omogu\u0107i samostalan \u017eivot i puno u\u010de\u0161\u0107e u svim sferama \u017eivota, posebno imaju\u0107i u vidu da je uklanjanje fizi\u010dkih barijera na objektima u javnoj upotrebi korisno za sve gra\u0111ane i gra\u0111anke, kako one koji se ote\u017eano kre\u0107u ili starije osobe, tako i za roditelje sa malom decom i sve druge, a u skladu sa principom univerzalnog dizajna[10]<\/a>.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/2009 i 52\/2021, \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 33\/2006 i 13\/2016, \u010dlan 13.<\/p>\n [3]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 98\/06 i 115\/21)<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21, \u010dlan 2. stav 1. ta\u010dka 1<\/p>\n [5]<\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201d, br. 42\/09)<\/p>\n [6]<\/a> \u010clan 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom<\/p>\n [7]<\/a> “Slu\u017ebeni glasnik RS”, broj 44\/2020.<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 37\/2021<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 72\/09, 81\/09 – ispr., 64\/10 \u2013 odluka US, 24\/11, 121\/12, 42\/13 – odluka US, 50\/13 – odluka US, 98\/13 – odluka US, 132\/14, 145\/14, 83\/18, 31\/19 i 37\/19 \u2013 dr. zakon<\/p>\n [10]<\/a> Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, \u010dlan 2. stav 5.<\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
186-23 Inicijativa za izradu sistemskog plana za otklanjanje arhitektonskih barijera<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n