<\/p>\n
PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TITU OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje ministarstvu da:<\/p>\n – prilikom odlu\u010divanja o napredovanju dr\u017eavnih slu\u017ebenica zaposlenih u ministarstvu, uzima u obzir kao uzastopne ocene one ocene dobijene za godine u kojima je dr\u017eavna slu\u017ebenica ocenjivana, ne ra\u010dunaju\u0107i godinu u kojoj nije ocenjivana zbog kori\u0161\u0107enja trudni\u010dkog, porodiljskog odsustva i odustva sa rada radi nege deteta, odnosno da se ne prekida niz ocena podobnih za napredovanje zbog toga \u0161to dr\u017eavna slu\u017ebenica zbog kori\u0161\u0107enja trudni\u010dkog, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nije bila ocenjena.<\/p>\n – o ovoj preporuci obavesti organizacionu jedinicu\/sektor koji se bavi ljudskim resursima.<\/p>\n Potrebno je da o navedenom postupanju po ovoj preporuci uprava obavestiti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Gra\u0111ani i gra\u0111anke su u razli\u010ditim vidovima obra\u0107anja Poverenku za za\u0161titu ravnopravnosti ukazali da pojedina ministarstva, odnosno organizacione jednice u sklopu ministarstava, kao i neki drugi dr\u017eavni organi kao poslodavci, razli\u010dito tuma\u010de i primenjuju odredbe Zakona o platama dr\u017eavnih slu\u017ebenika i name\u0161tenika prilikom odlu\u010divanja o napredovanju dr\u017eavnih slu\u017ebenica koje su koristile trudni\u010dko, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta. Naime, neki dr\u017eavni organi kao poslodavci, prilikom odlu\u010divanja o napredovanju dr\u017eavnih slu\u017ebenica, imaju praksu da prekidaju niz uzastopnih ocena podobnih za napredovanje zbog toga \u0161to dr\u017eavna slu\u017ebenica zbog kori\u0161\u0107enja trudni\u010dkog, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nije bila ocenjena.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti pre svega ukazuje da Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu pola, bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa, rase, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili invaliditeta.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 60. stav 5. Ustava Republike Srbije, propisano je da se \u017eenama, omladini i osobama sa invaliditetom omogu\u0107uje posebna za\u0161tita na radu i posebni uslovi rada, dok je odredbama \u010dlana 66. st. 1. i 2. propisano da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji u\u017eivaju posebnu za\u0161titu, te da se majci pru\u017ea posebna podr\u0161ka i za\u0161tita pre i posle poro\u0111aja, dok je odredbom \u010dlana 15. propisano da dr\u017eava jem\u010di ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca i razvija politiku jednakih mogu\u0107nosti.<\/p>\n Konvencija o jednakim mogu\u0107nostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodi\u010dnim obavezama) broj 156 iz 1981. godine[3]<\/sup><\/a> primenjuje se na radnike i radnice koji imaju obaveza prema deci koju izdr\u017eavaju i kada im te obaveze ograni\u010davaju mogu\u0107nost da se ekonomski anga\u017euju i napreduju. Dr\u017eave \u010dlanice su se obavezale da kao cilj nacionalne politike postave mogu\u0107nost da ova lica iskoriste sva prava iz radnog odnosa bez diskriminacije.<\/p>\n Konvencijom o za\u0161titi materinstva Me\u0111unarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine[4]<\/sup><\/a> propisana je obaveza svake \u010dlanice da usvoji mere kako bi obezbedila da materinstvo ne bude izvor diskriminacije u oblasti radnih odnosa.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Poseban oblik diskriminacije predstavlja posredna diskriminacija koja postoji ako se na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njegovog li\u010dnog svojstva, u nepovoljniji polo\u017eaj u pore\u0111enju sa drugim licima u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdana legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. Odredbom \u010dlana 14. st. 1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju, kao i da se posebne mere primenjuju dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako zakonom nije druga\u010dije propisano.<\/p>\n Zakonom o zabrani diskriminacije definisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije. Odredbom \u010dlana 16. propisana je zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno naru\u0161avanje jednakih mogu\u0107nosti za zasnivanje radnog odnosa ili u\u017eivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao \u0161to su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slu\u017ebi, na stru\u010dno usavr\u0161avanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravi\u010dne i zadovoljavaju\u0107e uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na za\u0161titu od nezaposlenosti. Za\u0161titu od diskriminacije iz stava 1. ovog \u010dlana u\u017eiva lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje tra\u017ei posao, student i u\u010denik na praksi, lice na stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu u\u010destvuje u radu.<\/p>\n Dalje, odredbama \u010dlana 20. ovog zakona propisano je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno na\u010delu rodne ravnopravnosti, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Istim \u010dlanom je zabranjeno uskra\u0107ivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilago\u0111avanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta. Zabranjeno je i fizi\u010dko i drugo nasilje, eksploatacija, izra\u017eavanje mr\u017enje, omalova\u017eavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 4. Zakona o rodnoj ravnopravnosti[5]<\/sup><\/a> propisano je da diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven na\u010din, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i \u010dlanove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: politi\u010dkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapo\u0161ljavanja, zanimanja i rada, samozapo\u0161ljavanja, za\u0161tite potro\u0161a\u010da (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i za\u0161titi; socijalnom osiguranju i za\u0161titi, u braku i porodi\u010dnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog ogla\u0161avanja i drugim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota. Odredbama stav 5. ovog \u010dlana propisano je da se diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, smatra i nejednako postupanje na osnovu trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu o\u010dinstva i materinstva (roditeljstva).<\/p>\n Odredbom \u010dlana 29. stav 1. istog zakona propisano je da je poslodavac i organ javne vlasti du\u017ean da zaposlenima, odnosno drugim radno anga\u017eovanim licima, bez obzira na pol, odnosno rod i porodi\u010dni status, obezbedi jednake mogu\u0107nosti u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, odnosno drugih vidova radnog anga\u017eovanja, u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje rad kod poslodavca, odnosno organa javne vlasti, dok je stavom 3. ta\u010dka 3 i 4. ovog \u010dlana propisano da je poslodavcu u javnom i privatnom sektoru i organu javne vlasti zabranjena diskriminacija lica iz st. 1-3. ovog \u010dlana na osnovu pola, odnosno roda u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa i napredovanje na poslu.<\/p>\n Zakon o radu[6]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja tra\u017ee zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, ro\u0111enje, jezik, rasu, boju ko\u017ee, starost, trudno\u0107u, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bra\u010dni status, porodi\u010dne obaveze, seksualno opredeljenje, politi\u010dko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, \u010dlanstvo u politi\u010dkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo li\u010dno svojstvo, dok je odredbama \u010dlana 20. stav 1. ta\u010dka 4. ovog zakona diskriminacija zabranjena u odnosu na napredovanje na poslu.<\/p>\n Zakonom o dr\u017eavnim slu\u017ebenicima[7]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 83. stav 2. ta\u010dka 2. propisano je da se ne ocenjuje dr\u017eavni slu\u017ebenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od \u0161est meseci bez obzira na razlog, dok je odredbama \u010dlana 87. propisano da dr\u017eavni slu\u017ebenik napreduje preme\u0161tajem na neposredno vi\u0161e izvr\u0161ila\u010dko radno mesto ili postavljenje na polo\u017eaj ili vi\u0161i polo\u017eaj, u istom ili drugom organu, ali i prelaskom u vi\u0161i platni razred, bez promene radnog mesta prema zakonu kojim se ure\u0111uju plate u dr\u017eavnim organima. Odredbom \u010dlana 88. izme\u0111u ostalog propisano je da rukovodilac mo\u017ee da premesti na neposredno vi\u0161e izvr\u0161ila\u010dko radno mesto dr\u017eavnog slu\u017ebenika kome je najmanje dva puta uzastopno utvr\u0111eno da prevazilazi o\u010dekivanja, ako postoji slobodno radno mesto i dr\u017eavni slu\u017ebenik ispunjava uslove za rad na njemu i ima potrebne kompetencije. Izuzetno, dr\u017eavni slu\u017ebenik koji je preme\u0161ten na neposredno vi\u0161e radno mesto jer je dva puta uzastopno utvr\u0111eno da prevazilazi o\u010dekivanja mo\u017ee, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude preme\u0161ten na neposredno vi\u0161e radno mesto ako je opet utvr\u0111eno da prevazilazi o\u010dekivanja.<\/p>\n Zakonom o platama dr\u017eavnih slu\u017ebenika i name\u0161tenika[8]<\/sup><\/a>, odredbama \u010dlana 16. propisano je da dr\u017eavnom slu\u017ebeniku kome je u dva uzastopna vrednovanja radne uspe\u0161nosti utvr\u0111eno da je prevazi\u0161ao o\u010dekivanja odre\u0111uje se koeficijent ve\u0107i za dva platna razreda u odnosu na koeficijent njegovog radnog mesta. Uve\u0107anjem koeficijenta za jedan platni razred nagra\u0111uje se dr\u017eavni slu\u017ebenik kome je u dva uzastopna vrednovanja radne uspe\u0161nosti utvr\u0111eno da je prevazi\u0161ao o\u010dekivanja ili ispunio o\u010dekivanja, bez obzira na njihov redosled, dok se uve\u0107anjem koeficijenta za jedan platni razred nagra\u0111uje dr\u017eavni slu\u017ebenik kome je u tri uzastopna vrednovanja radne uspe\u0161nosti utvr\u0111eno da je ispunio o\u010dekivanja.<\/p>\n U Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine[9]<\/sup><\/a> kao Op\u0161ti cilj odre\u0111en je: Prevazila\u017eenje rodnog jaza i ostvarivanje rodne ravnopravnosti kao preduslov za razvoj dru\u0161tva i pobolj\u0161anje svakodnevnog \u017eivota \u017eena i mu\u0161karaca, devoj\u010dica i de\u010daka. Jedan od postavljenih posebnih ciljeva za ostvarivanje op\u0161teg cilja je i smanjen rodni jaz u ekonomiji, nauci i obrazovanju kao preduslov i\u00a0 podsticaj socio-ekonomskog razvoja dru\u0161tva<\/p>\n Antidiskriminacioni propisi zabranjuju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje zasnovano na li\u010dnom svojstvu, uklju\u010duju\u0107i i pol, polne karakteristike, odnosno rod. Zakonom o ravnopravnosti polova u \u010dlanu 4. izri\u010dito i nedvosmisleno je propisano da se diskriminacijom smatra i nejednako postupanje na osnovu trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu o\u010dinstva i materinstva (roditeljstva). Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, izvesno je da propisivanjem uslova za napredovanje dr\u017eavnih slu\u017ebenika, namera zakonodavca nije bila da dr\u017eavne slu\u017ebenice koje koriste odsustvo trudni\u010dko, porodiljsko ili odustvo sa rada radi nege deteta stavi nepovoljniji polo\u017eaj.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedene propise, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da prilikom napredovanja treba uzimati u obzir ocene dr\u017eavnih slu\u017ebenica u nizu ocena za godine u kojima su ocenjene, ne ra\u010dunaju\u0107i godinu u kojoj nisu ocenjene zbog trudni\u010dkog, porodiljskog ili odsustva sa rada radi nege deteta. Uzastopne godine predstavljaju godine u kojima je dr\u017eavni slu\u017ebenik bio ocenjen, a koje mogu biti vezane za kalendarske godine u slu\u010dajevima kada nije bilo prekida u ocenjivanju ili godine koje neposredno prethode ili slede godini u kojoj dr\u017eavni slu\u017ebenik nije bio ocenjen. Tako\u0111e godine u kojima je vrednovan rad dr\u017eavnih slu\u017ebenika u kalendarskim godinama koje prethode godini u kojoj je izuzet od ocenjivanja, ne mogu biti anulirane zbog toga \u0161to dr\u017eavni slu\u017ebenik nije bio ocenjen u jednoj godini. Ukoliko bi se prilikom odlu\u010divanja o napredovanju dr\u017eavnih slu\u017ebenica prekidao niz ocena podobnih za napredovanje zbog toga \u0161to dr\u017eavna slu\u017ebenica zbog kori\u0161\u0107enja trudni\u010dkog, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nije bila ocenjena, ovakva praksa bi bila suprotna Ustavu i antidiskriminacionim propisima. Pored toga, ukoliko se dr\u017eavnim slu\u017ebenicama ne bi ra\u010dunale ocene dobijene pre i nakon kori\u0161\u0107enja trudni\u010dkog, porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta, kao uzastopne ocene, to bi dovelo do toga da dr\u017eavne slu\u017ebenice po povratku sa odsustva ne mogu da napreduju najmanje naredne dve godine nakon povratka na rad.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da odsustvovanje sa posla zbog trudno\u0107e i roditeljstva ne sme da bude smetnja za izbor u vi\u0161e zvanje, napredovanje i stru\u010dno usvar\u0161avanje. Poslodavac je du\u017ean da obezbedi da odsustvovanje sa posla zbog trudno\u0107e i roditeljstva se ne odra\u017eava negativno na radnopravni status \u017eena kao i da donosi odluke koje su zasnovane na objektivnim kriterijumima, kao \u0161to su stru\u010dna sprema, znanje, radna sposobnosti i sli\u010dno. U suprotnom, zaposlenim \u017eenama koje se odlu\u010de da rode dete, \u0161alje se poruka da im preti opasnost da \u0107e po povratku na rad na neki na\u010din biti degradirane, bez obzira na njihova postignu\u0107a u poslu i trud koji su ulo\u017eile pre odlaska na trudni\u010dko, porodiljsko odsustvo ili odsustvo sa rada radi nege deteta.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upu\u0107uje ministarstvu preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 9)<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21, \u010dlan 21.<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u201d, broj 7\/87<\/p>\n [4]<\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije Me\u0111unarodne organizacije rada br. 183\u00a0 o za\u0161titi materinstva (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS – Me\u0111unarodni ugovori\u201d, broj 1\/10), \u010dlan 8. stav 2.<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik \u00a0RS\u201d, broj 52\/21<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 24\/05, 61\/05, 54\/09, 32\/13, 75\/14, 13\/17 – odluka US, 113\/17 i 95\/18 – autenti\u010dno tuma\u010denje<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 79\/05, 81\/05 – ispr., 83\/05 – ispr., 64\/07, 67\/07 – ispr., 116\/08, 104\/09, 99\/14, 94\/17, 95\/18 i 157\/20<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 62\/06, 63\/06 – ispr., 115\/06 – ispr., 101\/07, 99\/10, 108\/13, 99\/14, 95\/18 i 14\/22<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 103\/21<\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
86-23 Preporuka mera ministarstvima, posebnim organizacijama i upravama u sastavu ministarstva<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n