\u00a0<\/strong><\/p>\n MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, dopisom broj 019-01-6\/2022-02, koje je zavedeno u Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti 22.2.2023. godine, dostavilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, sa obrazlo\u017eenjem, radi davanja mi\u0161ljenja.<\/p>\n Podse\u0107anja radi, Poverenik je Ustavnom sudu podneo predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba \u010dlana 17. st. 4, 5. i 7. sada va\u017ee\u0107eg Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom. Tako\u0111e inicijativu za ocenu ustavnosti ovog \u010dlana podnelo je i Udru\u017eenje \u201eMame su zakon\u201c, kao i 31 narodni poslanik\/ca.<\/p>\n <\/p>\n Odlukom Ustavnog suda IUz-299\/2018 od 22. decembra 2022. godine utvr\u0111eno je da odredba \u010dlana 17. stav 4. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 113\/17, 50\/18, 46\/21-Odluka US, 51\/21-Odluka US, 53\/21-Odluka US, 66\/21 i 130\/21) nije u saglasnosti sa Ustavom. Tako\u0111e Ustavni sud je odbacio predlog za utvr\u0111ivanje neustavnosti odredaba \u010dlana 17. st. 5. i 7). Ustavni sud je uz navedenu odluku doneo Re\u0161enje IUz-299\/2018 kojim je odlo\u017eio objavljivanje odluke za \u0161est meseci od dana njenog dono\u0161enja. Odluke Ustavnog suda stupaju na snagu danom objavljivanja. Navedeno re\u0161enje je upravo doneto kako bi se nadle\u017enom donosiocu osporenog akta pru\u017eila mogu\u0107nost da u tom roku uredi spornu odredbu i usaglasi je sa Ustavom.<\/p>\n <\/p>\n U pomenutom predlogu za ocenu ustavnosti Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, Poverenik je istakao da se pravi razlika u du\u017eini trajanja prava na naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta kada je u pitanju ro\u0111enje tre\u0107eg i svakog narednog deteta u zavisnosti od toga da li je re\u010d o zaposlenoj \u017eeni kod poslodavca ili \u017eeni koja obavlja samostalnu delatnost odnosno rad van radnog odnosa, tako \u0161to je za ove \u017eene pravo propisano u kra\u0107em trajanju (umesto dve jednu godinu). S tim u vezi, Nacrtom zakona je ova odredba ispravljena odnosno usagla\u0161ena sa Ustavom.<\/p>\n <\/p>\n Me\u0111utim, pored razlike izme\u0111u \u017eena u zavisnosti od radnog statusa, u predlogu Poverenika je ukazano i da se pravi razlika u pogledu ostvarivanja prava o\u010deva dece u slu\u010dajevima ostvarivanja prava po osnovu nege deteta i posebne nege deteta na na\u010din da su za njih propisani stro\u017eiji uslovi u odnosu na o\u010deve \u010dije su \u017eene zaposlene kod poslodavca, a koji u skladu sa \u010dlanom 12. stav 3. ovog zakona i \u010dlanom 94. Zakona o radu, imaju pravo da koriste odsustvo sa rada radi nege deteta bez ograni\u010denja na \u010dinjenicu da li je majka \u017eiva, napustila dete ili je iz drugih objektivnih razloga spre\u010dena da koristi to pravo. Poverenik je ukazao da je nesporno da Zakon o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom pravi razliku u ostvarivanju prava (prava na naknadu zarade i prava na ostale naknade) za isti \u017eivotni doga\u0111aj, a to je ro\u0111enje deteta. U predlogu je istaknuto da je prevashodni cilj ovog zakona finansijska podr\u0161ka porodici sa decom, pobolj\u0161anje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, uskla\u0111ivanje rada i roditeljstva, posebni podsticaji i podr\u0161ka roditeljima da ostvare \u017eeljeni broj dece, kao i pobolj\u0161anje materijalnog polo\u017eaja porodica sa decom. Istaknuto je da nema objektivnog i razumnog opravdanja da se u potpuno uporedivim okolnostima pravi razlika. Umesto da ova mera bude sastavni deo mera podr\u0161ke koje dr\u017eava preduzima u cilju razvoja \u017eenskog preduzetni\u0161tva i samozapo\u0161ljavanja, ovakvo razlikovanje dovodi, pored neravnopravnog polo\u017eaja, do gu\u0161enja \u017eenskog preduzetni\u0161tva i samozapo\u0161ljavanja, odnosno do toga da njihovo roditeljstvo nije podr\u017eano od strane dru\u0161tva na jednak na\u010din kao kod lica zaposlenih kod poslodavaca. Ovakav nejednak tretman, favorizuje samo jedan oblik radnog anga\u017eovanja, i to radni odnos kod poslodavca u odnosu na druge oblike radnog anga\u017eovanja (rad van radnog odnosa, samozapo\u0161ljavanje, preduzetni\u0161tvo). Ova \u010dinjenica dodatno govori u prilog tome da ovakvo razlikovanje izme\u0111u \u017eena, kao i prava o\u010deva dece, u aktuelnim okolnostima na tr\u017ei\u0161tu rada, nema racionalnog opravdanja.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik ukazuje da je Ustavni sud u svojoj odluci izme\u0111u ostalog, naveo:<\/p>\n \u00a0\u201eOno \u0161to je u vezi utvr\u0111enih korisnika prava na ostale naknade od zna\u010daja za postupanje Ustavnog suda jesto ono \u0161to je zajedni\u010dko svima njima, a to je da su u pitanju \u017eene koje su u propisanom periodu pre ro\u0111enja detata bile radno aktivne i da su usled ro\u0111enja i nege detata one objektivno spre\u010dene za rad. Otuda pitanje uskla\u0111ivanja rada i roditeljstva kada se radi o njima ima isti zna\u010daj kao i kada se radi o \u017eenama koje su u statusu zaposlenih kod poslodavaca. Budu\u0107i da su oba prava zasnovana isklju\u010divo na pla\u0107enim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i da nisu uslovljena du\u017einom radnog anga\u017eovanja, odnosno prethodnim sta\u017eem osiguranja, kao i da je trajanje oba prava jednako za ro\u0111enje prvog i drugog deteta, Ustavni sud ne nalazi objektivno i razumno opravdanje za razli\u010dito trajnje tih prava u slu\u010daju ro\u0111enja tre\u0107eg i svakog narednog deteta. Ovo posebno imaju\u0107i u vidu da je trajnje odsustva sa rada uz pravo na naknadu zarade za ro\u0111enje tre\u0107eg i svakog narednog detata prevashodno mera populacione politike, koja zbog nepovoljne demografske situacije treba da podstakne radno aktivne \u017eene na ra\u0111anje ve\u0107eg broja dece, zbog \u010dega ne postoji opravdanje da ta mera bude uslovljena oblikom radnog anga\u017eovanja, odnosno radnopravnim statusom<\/u>. Stoga Ustavni sud smatra da su majke koje su pre ro\u0111enja tre\u0107eg i svakog narednog detata u propisanom periodu ostvarivale prihode po nekom od predvi\u0111enih osnova, osporenom odredom \u010dlana 17. stav 4. Zakona neopravdano stavljene u nepovoljniji polo\u017eaj u odnosu na majke koje su u radnom odnosu kod poslodavca. Saglasno navedenom, Ustavni sud je ocenio da osporena odredba \u010dlana 17. stav 4. Zakona nije u saglasnosti sa odredbom \u010dlana 21. stav 3. Ustava, pa je odlu\u010dio kao u ta\u010dki\u00a0 1. izr<\/strong><\/em>eke<\/strong>.\u201c<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu deo obrazlo\u017eenja koji se odnosi na \u010dlan 17. stav 4. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, Ustavni sud je nedvosmisleno ukazao da se radi o meri populacione politike, utemeljenoj na odrebi \u010dlana 63. stav 2. Ustava, prema kojoj Republika Srbija podsti\u010de roditelje da se odlu\u010de na ra\u0111anje dece i poma\u017ee im u tome<\/u><\/strong>. Analogno ovom stavu kada je re\u010d o \u017eenama i potrebi izjedna\u010davanja njihovog polo\u017eaja bez obzira na oblik radnog anga\u017eovanja, proizilazi da nema osnova ni za pravljenje razlika me\u0111u o\u010devima.<\/p>\n <\/p>\n Ukazujemo na \u010dlan 2. Nacrta zakona kojim je dodat odeljak 1a i \u010dlanovi 16a, 16b i 16v, pri \u010demu posebno na \u010dlan 16a koji nije dovoljno jasan. Ovim \u010dlanom je omogu\u0107eno pravo na odsustvo sa rada radi nege i posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate za oca deteta koji je zaposlen kod poslodavca. Ovakvo pravo prepoznaje i Zakon o radu kada je u pitanju otac deteta \u017eene zaposlene kod poslodavca. Nejasno je za\u0161to ovo pravo u oba slu\u010daja ne mo\u017ee da ostvari i samozaposleni otac. U ovim slu\u010dajevima bi se trebao imati u vidu stav Ustavnog suda o neopravdanosti uslovljavanja mere oblikom radnog anga\u017eovanja.<\/p>\n <\/p>\n Tako\u0111e, predlaga\u010d u Nacrtu zakona, u \u010dlanu 16a st. 1. i 2 daje odre\u0111eno pravo ocu deteta, dok u stavu 7. istog \u010dlana propisuje da o tom pravu (pravu na odsustvo) odlu\u010duje poslodavac zaposlenog, dok ovo pravilo ne predvi\u0111a \u010dlan 94. Zakona o radu, kao i \u010dlan 40. va\u017ee\u0107eg Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom u ostalim slu\u010dajevima. Obzirom da je obrazlo\u017eenje koje je sastavni deo Nacrta zakona \u0161turo i ne sadr\u017ei dodatno obja\u0161njenje, mi\u0161ljenja smo da bi odredbe \u010dlana 16a trebalo dodatno pojasniti, odnosno preformulisati.<\/p>\n <\/p>\n Pored navedenog, nejasan je i razlog pravljenja razlike u du\u017eini trajanja prava izme\u0111u lica iz stava 5. i stava 6. \u010dlana 17. Zakona (\u010dlana 3. Nacrta zakona kojim se menja navedeni \u010dlan 17.). I u ovom slu\u010daju se iz obrazlo\u017eenja ne mo\u017ee sagledati cilj i svrha propisivanja ovog izuzetka. Tako\u0111e nejasna je i odredba stava 3. istog \u010dlana u kojoj su izostavljene preduzetnice u odnosu na stav 1. istog \u010dlana gde su one prepoznate.<\/p>\n <\/p>\n Dalje, Zakonom o Ustavnom sudu[2]<\/a> u \u010dlanu 58. izme\u0111u ostalog, propisano je da kad Ustavni sud utvrdi da zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi op\u0161ti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti s Ustavom, op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava i potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorom, taj zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi op\u0161ti akt ili kolektivni ugovor prestaje da va\u017ei danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u “Slu\u017ebenom glasniku Republike Srbije”. Ustavni sud mo\u017ee posebnim re\u0161enjem odlo\u017eiti objavljivanje svoje odluke u “Slu\u017ebenom glasniku Republike Srbije”, ali najdu\u017ee za \u0161est meseci od dana njenog dono\u0161enja.<\/p>\n <\/p>\n \u010clanom 60. propisano je da zakoni i drugi op\u0161ti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvr\u0111eno da nisu u saglasnosti s Ustavom, op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava, potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda,<\/strong> ako do tog dana nisu pravnosna\u017eno re\u0161eni. <\/strong>Dalje je istim \u010dlanom propisano da op\u0161ti akti doneti za izvr\u0161enje zakona i drugih op\u0161tih akata za koje se odlukom Ustavnog suda utvrdi da nisu u saglasnosti s Ustavom, op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava, potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima ili zakonom, ne\u0107e se primenjivati od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako iz odluke proizilazi da su ti op\u0161ti akti nesaglasni Ustavu op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava, potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima ili zakonu. Stavom 2. istog \u010dlana je propisano da izvr\u0161enje pravnosna\u017enih pojedina\u010dnih akata donetih na osnovu propisa koji se vi\u0161e ne mogu primenjivati, ne mo\u017ee se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvr\u0161enje zapo\u010deto – obustavi\u0107e se.<\/p>\n \u010clanom 61. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da svako kome je povre\u0111eno pravo kona\u010dnim ili pravnosna\u017enim pojedina\u010dnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog op\u0161teg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvr\u0111eno da nije u saglasnosti s Ustavom, op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava, potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da tra\u017ei od nadle\u017enog organa izmenu tog pojedina\u010dnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedina\u010dni akt donet.<\/strong><\/p>\n Dalje je ovim \u010dlanom propisano da predlog za izmenu kona\u010dnog ili pravnosna\u017enog pojedina\u010dnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog op\u0161teg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvr\u0111eno da nije u saglasnosti sa Ustavom, op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava, potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima ili zakonom, mo\u017ee se podneti u roku od \u0161est meseci od dana objavljivanja odluke u \u201eSlu\u017ebenom glasniku Republike Srbije\u201c, ako od dostavljanja pojedina\u010dnog akta do podno\u0161enja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo vi\u0161e od dve godine.<\/strong><\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedene odredbe Zakona o Ustavnom sudu, Poverenik je mi\u0161ljenja da je potrebno razmotriti jo\u0161 jednom odredbe \u010dlana 3. Nacrta zakona kojima se menja \u010dlan 17. stav 1. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, a koja propisuje da se pravo na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta mo\u017ee ostvariti za dete ro\u0111eno 1. maja 2023. godine<\/strong> i kasnije. Postavlja se pitanje za\u0161to se ovo pravo ne mo\u017ee ostvariti i pod uslovom da lice ispunjava uslove propisane zakonom posebno imaju\u0107i u vidu odredbe \u010dl. 60 i 61. Zakona o Ustavnom sudu.<\/p>\n U tom smislu ukazujemo i na odredbe \u010dlana 7. Nacrta zakona koja u stavu 1. propisuje da postupci za ostvarivanje prava na odsustvo sa rada i naknadu zarade odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta,kao i prava na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta koji su zapo\u010deti pre po\u010detka primene ovog zakona okon\u010da\u0107e se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme otpo\u010dinjanja porodiljskog odsustva, dok u stavu 2. propisuje da pravo na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta za prvo i drugo dete ro\u0111eno pre stupanja na snagu ovog zakona, ostvari\u0107e se u skladu sa propisom koji je bio na snazi u vreme otpo\u010dinjanja tog prava.<\/p>\n Dalje Poverenik podse\u0107a da se pre dostvaljanja Nacrta zakona vi\u0161e puta obra\u0107ao Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, kao i Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja ukazuju\u0107i na nejednak tretman preduzetnica u vezi sa trudno\u0107om i poro\u0111ajem i u pogledu upla\u0107ivanja naknade na ime doprinosa za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta sa \u017eenama koje to isto pravo koriste a zaposlene su kod poslodavca. Poverenik je na to pored inicijativa, ukazivao i u ranijim mi\u0161ljenjima na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom[3]<\/sup><\/a>, kao i na Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju[4]<\/sup><\/a>. Navedena nejednakost ponovo favorizuje samo jedan oblik radnog anga\u017eovanja – radni odnos kod poslodavca, \u010dime se demotivi\u0161e \u017eensko preduzetni\u0161tvo.<\/p>\n U navedenim inicijativama i mi\u0161ljenjima ukazivano je i na odredbe \u010dl. 7, 8. i 9. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje[5]<\/sup><\/a> kojima je propisano da su preduzetnici, izme\u0111u ostalih, obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje i za osiguranje u slu\u010daju nezaposlenosti, a u skladu sa zakonima koji ure\u0111uju odre\u0111ene sisteme. Zakonom o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom propisano je pravo na naknadu zarade i ostale naknade za \u0161irok krug trudnica i porodilja – i za zaposlene kod poslodavca i za one koji samostalno obavljaju delatnost, odnosno ostvaruju prihode po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, poljoprivrednice i dr. Me\u0111utim \u00a0pravo na naknadu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nije propisano ni za jednu kategoriju korisnika finansijske podr\u0161ke porodici sa decom, osim za \u017eene zaposlene kod poslodavca. \u017denama koje samostalno obavljaju delatnost ne vr\u0161i se isplata kao zaposlenim \u017eenama kod poslodavca u bruto, ve\u0107 u neto iznosu.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da je Republika Srbija u procesu pridru\u017eivanja Evropskoj uniji podse\u0107amo da je 2019. godine doneta Direktiv<\/em>a<\/em> EU o ravnote\u017ei izme\u0111u poslovnog i privatnog \u017eivota roditelja i negovatelja<\/em>. U navedenoj direktivi, koju je u procesu harmonizacije potrebno transponovati u doma\u0107e zakonodavstvo, propisano je obavezno odsustvo sa rada za o\u010deve. Direktiva predvi\u0111a trajanje ovog odsustva najmanje deset dana.<\/p>\n <\/p>\n Uz Nacrt zakona nije dostavljena procena uticaja propisa na socioekonomski ugro\u017eena lica u skladu sa \u010dlanom 14. Zakona o zabrani diskriminacije. Na zvani\u010dnoj internet prezentaciji Poverenika nalazi se bro\u0161ura, odnosno date su smernice za izradu ove procene[6]<\/sup><\/a>.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj\u00a0 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 1. i \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 109\/07, 99\/11, 18\/13 – odluka US, 103\/15 i 40\/15 – dr. zakon<\/p>\n [3]<\/a> http:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/misljenje-na-nacrt-zakona-o-finansijskoj-podrsci-porodici-sa-decom-2\/<\/a><\/p>\n [4]<\/a> http:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/misljenje-na-nacrt-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-zdravstvenom-osiguranju\/<\/a><\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 84\/04, 61\/05, 62\/06, 5\/09, 52\/11, 101\/11, 7\/12 \u2013 uskla\u0111eni din. izn., 8\/13 – uskla\u0111eni din. izn., 47\/13, 108\/13, 6\/14 – uskla\u0111eni din. izn., 57\/14, 68\/14 \u2013 dr. zakon, 5\/15 – uskla\u0111eni din. izn., 112\/15, 5\/16 – uskla\u0111eni din. izn., 7\/17 – uskla\u0111eni din. izn., 113\/17, 7\/18 – uskla\u0111eni din. izn., 95\/18, 4\/19 – uskla\u0111eni din. izn.,\u00a0 86\/19, 5\/20 – uskla\u0111eni din. izn. i 153\/20<\/p>\n [6]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/vodic-za-primenu-procene-uticaja-propisa-i-javnih-politika-na-socioekonomski-najugrozenije-gradjane-i-gradjanke\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
166-23 Mi\u0161ljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n