BRATISLAV GA\u0160I\u0106, ministar<\/strong><\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Bulevar Mihajla Pupina 2 <\/strong><\/p>\n <\/p>\n PREDMET: Inicijativa za razmatranje izmene, odnosno preciziranja \u010dl. 43. i 51. Uredbe o stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova<\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Ga\u0161i\u0107u,<\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti dopisom se jo\u0161 jednom obratilo Strukovno udru\u017eenje policije zbog, kako je navedeno, \u010dinjenice da Ministarstvo unutra\u0161njih poslova \u201ene poseduje informaciju o broju slu\u017ebenika policije koji su pripadnici nacionalnih, etni\u010dkih i verskih grupa\u201c. Naime, ranijim dopisom dostavljenim Povereniku, ovo udru\u017eenje je ukazivalo na odredbe Uredbe o stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova (u daljem tekstu: Uredba) za koje smatraju da nisu u skladu sa antidiskriminacionim propisima i to kako u pogledu istih kriterijuma za kandidate i kandidatkinje prilikom provere bazi\u010dno-motornog statusa (\u010dlan 43), tako i na \u201epogre\u0161nu primenu\u201c \u010dlana 51. Uredbe u pogledu dodatnog prijema lica na osnovnu policijsku obuku odlukom ministra.<\/p>\n <\/p>\n Naime, Uredbom o stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova[1]<\/sup><\/a> ure\u0111eni su kriterijumi po kojima \u0107e se vr\u0161iti izbor kandidata za polaznike osnovne policijske obuke i drugih oblika stru\u010dnog osposobljavanja, prava, obaveze i odgovornosti polaznika obuka, standardi stru\u010dnog osposobljavanja i usavr\u0161avanja, pra\u0107enje, ocenjivanje, polaganje zavr\u0161nog ispita i izdavanje uverenja, mentorski rad u osnovnoj i specijalisti\u010dkoj obuci, samovrednovanje i vrednovanje osnovne i specijalisti\u010dke obuke i stru\u010dnog usavr\u0161avanja, izdava\u010dka delatnost, pru\u017eanje usluga prema tre\u0107im licima i druga pitanja u vezi sa obukom i druga prava. Odredbom \u010dlana 43. Uredbe propisano je da se proverom bazi\u010dno-motori\u010dkog statusa procenjuju: 1) izdr\u017eljivost u snazi ruku i ramenog pojasa (test repetitivne snage ruku i ramenog pojasa, u vremenu od 30 sekundi); 2) izdr\u017eljivost u snazi mi\u0161i\u0107a pregiba\u010da trupa (test pregibanje trupa, u trajanju od 30 sekundi); 3) eksplozivnost u snazi mi\u0161i\u0107a donjih ekstremiteta (test skok u dalj iz mesta); 4) aerobni potencijal organizma (test tr\u010danje, u vremenu od 12 minuta – Kuperov test); 5) edukativni motori\u010dki potencijal – koordinacija ruku i nogu (test slalom sa tri lopte); 6) penjanje uz konopac (5 m). Stavom 2. iste odredbe propisano je da se svaki test procene bazi\u010dno-motori\u010dkog statusa vrednuje od 0 do 5 poena, pri \u010demu ukupni maksimalni broj poena iznosi 30, dok je stavom 3. propisano da ocenu ne zadovoljava dobija kandidat koji ukupno osvoji 7 ili manje poena, odnosno kandidat koji na bilo kom delu provere bazi\u010dno-motori\u010dkog statusa osvoji 0 poena. Odredbom \u010dlana 49. propisano je da se potpuna ravnopravnost kandidata, u procesu selekcije, obezbe\u0111uje se na taj na\u010din \u0161to se kandidati vode pod \u0161ifrom prilikom provera iz \u010dl. 41-43. ove uredbe. Dalje, odredbom \u010dlana 51. Uredbe propisano je da u skladu sa kadrovskim planom, teritorijalnim potrebama i principom nacionalne zastupljenosti pripadnika Ministarstva, ministar mo\u017ee doneti odluku da se na osnovnu policijsku obuku primi dodatni broj kandidata, koji ispunjavaju uslove predvi\u0111ene \u010dlanom 34. ove uredbe i koji su polo\u017eili kvalifikacioni ispit. Stavom 2. iste odredbe propisano je da odlukom iz stava 1. ovog \u010dlana ministar mo\u017ee primiti dodatni broj kandidata koji ne mo\u017ee biti ve\u0107i od 10% od ukupnog broja polaznika koji je predvi\u0111en konkursom.<\/p>\n <\/p>\n Strukovno udru\u017eenje je u svom obra\u0107anju navelo da izjedna\u010deni kriterijumi u pogledu provere bazi\u010dno-motori\u010dkog statusa dovode u neopravdano nepovoljniji polo\u017eaj kandidatknje, odnosno \u017eene koje \u017eele da budu primljene na osnovnu policijsku obuku u odnosu na njihove kolege \u2013 mu\u0161karce. Ovako ustanovljeni kriterijumi dovode do toga da je smanjen broj polaznica koje upisuju osnovnu policijsku obuku jer se pred njih stavljaju nerealni zahtevi s obzirom na njihove biolo\u0161ke i polne karakteristike i gra\u0111u. Pored toga, ovo Strukovno udru\u017eenje je ukazalo i na primenu odredbe \u010dlana 51. ove uredbe, navode\u0107i da je od 2007. do 2022. godine doneto preko 50 odluka i dopuna odluka na kojima je preko hiljadu kandidata. Istakli su da je u odnosu na ovaj broj prema njihovom saznanju primljeno 150 pripadnika nacionalne manjine, te da je jedina odluka na kojoj su svi pripadnici nacionalnih manjina Odluka ministra unutra\u0161njih poslova o prijemu 20 kandidata u Centar za osnovnu policijsku obuku iz 2015. godine. Podnosioci su dalje naveli da smatraju da se navedena odredba \u201epogre\u0161no primenjuje jer se u nekim odlukama ovi uslovi navode posebno\u201c, kao i da \u201enisu poznati kriterijumi na osnovu kojih se kandidati rangiraju i da navedeno ostavlja mesta za proizvoljnost u odlu\u010divanju i omogu\u0107ava situaciju u kojoj se kandidati sa vi\u0161e bodova mogu na\u0107i u neopravdano nepovoljnijem polo\u017eaju u odnosu na kandidate koji su na odlukama\u201c.<\/p>\n <\/p>\n Ustav Republike Srbije[2]<\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Stavom 3. iste odredbe propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su\u0161tinski u nejednakom polo\u017eaju sa ostalim gra\u0111anima.<\/p>\n <\/p>\n Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena[3]<\/sup><\/a>, koju je Republika Srbija ratifikovala propisuje da za svrhe ove Konvencije, izraz \u201ediskriminacija \u017eena\u201c ozna\u010dava svaku razliku, isklju\u010denje ili ograni\u010denje u pogledu pola, \u0161to ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogu\u0107i priznanje, ostvarenje ili vr\u0161enje od strane \u017eena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na politi\u010dkom, ekonomskom, dru\u0161tvenom, kulturnom, gra\u0111anskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bra\u010dno stanje, na osnovu ravnopravnosti mu\u0161karaca i \u017eena.<\/p>\n <\/p>\n Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija \u2013 \u017dene, mir i bezbednost afimiri\u0161u\u0107i va\u017enost uloge \u017eene u spre\u010davanju i re\u0161avanju konflikata i u izgradnji mira, kao i va\u017enost njihove jednake participacije, pozvala je zemlje \u010dlanice da osiguraju pove\u0107ano prisustvo \u017eena na svim nivoima odlu\u010divanja u nacionalnim, regionalnim i me\u0111unarodnim institucijama i mehanizmima za spre\u010davanje, vo\u0111enje i re\u0161avanje sukoba.<\/p>\n <\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[4]<\/sup><\/a>, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dlana 7. propisano je da posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog li\u010dnog svojstva, u nepovoljan polo\u017eaj u pore\u0111enju sa drugim licima u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. Odredbama \u010dlana 14. ovog zakona propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju. Stavom 2. iste odredbe propisano je da se posebne mere iz stava 1. ovog \u010dlana primenjuju dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako zakonom nije druga\u010dije propisano. Poslodavci su du\u017eni da preduzmu odgovaraju\u0107e mere ako je to potrebno u konkretnom slu\u010daju u cilju obezbe\u0111ivanja pristupa, razumno prilago\u0111enog radnog mesta, u\u010de\u0161\u0107a, stru\u010dnog usavr\u0161avanja i napredovanja u poslu zaposlenih koji se nalaze u neravnopravnom polo\u017eaju u odnosu na druge zaposlene, a naro\u010dito osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina, \u017eena, mu\u0161karaca, osoba druga\u010dije seksualne orijentacije, rodnog identiteta, starijih osoba i drugih, osim ako bi ove mere predstavljale nesrazmeran teret za poslodavca. Ne smatra se da je teret nesrazmeran ako je umanjen primerenim merama javnih politika u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja (stav 4.).<\/p>\n <\/p>\n Zakon o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina[5]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 4. propisuje da organi vlasti u Republici Srbiji u skladu sa Ustavom i zakonom donose propise, pojedina\u010dne pravne akte i preduzimaju mere u cilju obezbe\u0111enja pune i efektivne ravnopravnosti izme\u0111u pripadnika nacionalnih manjina i gra\u0111ana koji pripadaju ve\u0107ini. Stavom 2. iste odredbe propisano je da \u0107e organi vlasti donositi pravne akte i preduzeti mere iz stava 1. ovog \u010dlana u cilju popravljanja polo\u017eaja lica koja pripadaju romskoj nacionalnoj manjini.Ne\u0107e se smatrati diskriminacijom mere za unapre\u0111enje pune i efektivne ravnopravnosti u zapo\u0161ljavanju, odnosno pogodnosti u slu\u010daju prestanka radnog odnosa u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije, koje su propisane odredbama posebnih zakona kojima se ure\u0111uje radno-pravni status zaposlenih u javnom sektoru, ako takve mere va\u017ee do postizanja odgovaraju\u0107e zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina koja je utvr\u0111ena tim zakonima (stav 3). Odredbom \u010dlana 5. stav 3. ovog zakona propisano je da je pravo pripadnika nacionalnih manjina da se podaci o njihovoj nacionalnoj pripadnosti upisuju u slu\u017ebene evidencije i zbirke podataka o li\u010dnosti, u skladu sa posebnim zakonom. Podatak o nacionalnoj pripadnosti mo\u017ee se koristiti samo u svrhu za koju je prikupljen i na na\u010din predvi\u0111en zakonom koji ure\u0111uje za\u0161titu podataka o li\u010dnosti (stav 4).<\/p>\n <\/p>\n Zakon o rodnoj ravnopravnosti[6]<\/sup><\/a> \u00a0u \u010dlanu 3. propisuje da rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogu\u0107nosti, ravnomerno u\u010de\u0161\u0107e i uravnote\u017eenu zastupljenost \u017eena i mu\u0161karaca u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, jednake mogu\u0107nosti za ostvarivanje prava i sloboda, kori\u0161\u0107enje li\u010dnih znanja i sposobnosti za li\u010dni razvoj i razvoj dru\u0161tva, jednake mogu\u0107nosti i prava u pristupu robama i uslugama, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uva\u017eavanje biolo\u0161kih, dru\u0161tvenih i kulturolo\u0161ki formiranih razlika izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena<\/strong> i razli\u010ditih interesa, potreba i prioriteta \u017eena i mu\u0161karaca prilikom dono\u0161enja javnih i drugih politika i odlu\u010divanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama. Odredbom \u010dlana 4. stav 3. ovog zakona propisano je da posredna diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, postoji ako, na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa, lice ili grupu lica, stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog pola, polnih karakteristika, odnosno roda, u nepovoljan polo\u017eaj u pore\u0111enju sa drugim licima u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. \u010clanom 7. istog zakona propisano je da politika jednakih mogu\u0107nosti, izme\u0111u ostalog, podrazumeva preduzimanje mera kojima se obezbe\u0111uje jednaka polazna ta\u010dka za ostvarivanje principa jednakih mogu\u0107nosti za lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju po osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, posebno pripadnika osetljivih dru\u0161tvenih grupa. Odredbom \u010dlana 39. stav 1. ovog zakona propisano je da organi javne vlasti i poslodavci koji obavljaju poslove u oblasti odbrane i bezbednosti obezbe\u0111uju primenu politika jednakih mogu\u0107nosti i unapre\u0111enja rodne ravnopravnosti i doprinose uklanjanju rodnih stereotipa prilikom ostvarivanja prava i obaveza lica oba pola u oblasti odbrane i bezbednosti.<\/p>\n <\/p>\n Uredbom o stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova[7]<\/sup><\/a> \u00a0pre poslednjih izmena bilo je propisano da se proverom bazi\u010dno-motori\u010dkog statusa procenjuju:1) izdr\u017eljivost u snazi ruku i ramenog pojasa (test repetitivne snage ruku i ramenog pojasa, u vremenu od 30 sekundi); 2) izdr\u017eljivost u snazi mi\u0161i\u0107a pregiba\u010da trupa (test pregibanje trupa, u trajanju od 30 sekundi); 3) eksplozivnost u snazi mi\u0161i\u0107a donjih ekstremiteta (test skok u dalj iz mesta); 4) aerobni potencijal organizma (test tr\u010danje, u vremenu od 12 minuta – Kuperov test); 5) edukativni motori\u010dki potencijal – koordinacija ruku i nogu (test slalom sa tri lopte). Stavom 22. iste odredbe bilo je propisano da se svaki test procene bazi\u010dno-motori\u010dkog statusa vrednuje od 0 do 5 poena, pri \u010demu ukupni maksimalni broj poena iznosi 25, dok je stavom 3. Bilo propisano da ocenu ne zadovoljava dobija kandidat koji ukupno osvoji 7 ili manje poena, odnosno na 2 testa osvoji 0 poena.<\/p>\n <\/p>\n U skladu sa zakonom propisanom nadle\u017eno\u0161\u0107u i ulogom definisanom Akcionim planom, institucija Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti je tokom 2022. godine izradila Izve\u0161taj o monitoringu sprovo\u0111enja NAP za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti ujedinjenih nacija \u2013 \u017eene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2017-2020)[8]<\/sup><\/a>. Prema prikupljenim podacima u Centru za osnovnu policijsku obuku (COPO) tokom 2017. godine, od ukupnog broja polaznika\/ca 21,4% su \u010dinile \u017eene. Tokom 2019. godine raspisana su dva konkursa za prijem polaznika\/ca, prilikom kojih su prose\u010dno \u017eene \u010dinile 27,5% od ukupnog broja prijavljenih kandidata\/kinja i 24,8% kandidata\/kinja koji su uspe\u0161no pro\u0161li proces selekcije, dok je obuku zavr\u0161ilo 80 polaznika\/ca, od kojih su 35% \u017eene. Tokom 2020. godine raspisan je konkurs za prijem 1060 polaznika\/ca na stru\u010dno osposobljavanje za obavljanje poslova uniformisanog policijskog slu\u017ebenika na radnom mestu policajca. Prijavilo se ukupno 6152 osoba, od \u010dega 30,7% \u010dine \u017eene. U trenutku dostavljanja izve\u0161taja, selekcija kandidata je bila u toku. U 2019. godini osnovnu obuku za pripadnike vatrogasno \u2013 spasila\u010dkih jedinica zavr\u0161ilo je 213 polaznika\/ca, od kojih su 4,22% \u017eene. Pored toga, 2020. godine raspisan je konkurs za prijem 200 polaznika\/ca Osnovne obuke pripadnika vatrogasno \u2013 spasila\u010dkih jedinica, na koju su, nakon sprovedenog procesa selekcije, primljene 2 \u017eene, od ukupnog broja od 211 polaznika\/ca odnosno 0,94%. Kada su u pitanju obuke za rukovode\u0107i kadar, tokom 2019. godine, obuku za operativni nivo rukovo\u0111enja uspe\u0161no je zavr\u0161ilo 26,2% \u017eena, obuku za srednji nivo rukovo\u0111enja 14%, obuku za visoki nivo rukovo\u0111enja 15% \u017eena, a obuku za strate\u0161ki nivo rukovo\u0111enja nije poha\u0111ala nijedna \u017eena. Tokom 2020. godine, obuku za operativni nivo rukovo\u0111enja uspe\u0161no je zavr\u0161ilo 30% \u017eena, obuku za srednji nivo rukovo\u0111enja 17,5%, obuku za visoki nivo rukovo\u0111enja 6,25% \u017eena, a obuku za strate\u0161ki nivo rukovo\u0111enja 13,33% \u017eena. \u00a0Na kraju, Poverenik je uputio vi\u0161e preporuka od kojih se jedna odnosila i na nadle\u017ene institucije na nacionalnom nivou, da se koncept i sistem bezbednosti reformi\u0161e i unapredi tako da se uva\u017ee savremeni izazovi bezbednosti i li\u010dne sigurnosti (nova bezbednosna paradigma) i da se u tom procesu uvek uzme u obzir su\u0161tinska zastupljenost \u017eena.<\/p>\n <\/p>\n Polaze\u0107i od odredbe \u010dlana 6. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojom je propisano da uravnote\u017eena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog od polova izme\u0111u 40-50% u odnosu na drugi pol, a osetno neuravnote\u017eena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog pola ni\u017ea od 40% u odnosu na drugi pol, osim ako iz posebnog zakona ne proizlazi druga\u010dije, mo\u017ee se konstatovati da iako je poslednjih godina u\u010dinjen zna\u010dajan napredak kada je u pitanju zastupljenost \u017eena, u policiji i dalje postoji neuravnote\u017eena zastupljenost polova. Naime, interes \u017eena u Srbiji za policijsko obrazovanje dugo je bio u senci tradicionalnih stereotipa o odnosima polova i predrasudama o tome koje poslove mogu ili ne mogu da obavljaju \u017eene i mu\u0161karci, pri \u010demu se policijski posao do\u017eivljava kao posao koji je dominantno vezan za upotrebu fizi\u010dke snage i sredstava prinude u kojem \u201eprednja\u010de\u201c mu\u0161karci. S druge strane, nije redak slu\u010daj da \u017eene koje imaju status uniformisane policijske slu\u017ebenice odnosno ovla\u0161\u0107enog slu\u017ebenog lica, \u010de\u0161\u0107e od mu\u0161karaca rade poslove u kancelariji sa kojih se te\u017ee napreduje, odnosno da ih preme\u0161taju kao ispomo\u0107 na obavljanju upravnih poslova.\u00a0 S tim u vezi, va\u017eno je ista\u0107i da je zastupljenost \u017eena u policiji va\u017eno ne samo iz perspektive rodne ravnopravnosti i jednakih mogu\u0107nosti, nego i stoga \u0161to policija u takvom sastavu mo\u017ee na bolji na\u010din da odgovori na bezbednosne potrebe kako \u017eena tako i mu\u0161karaca, \u010dime se stvara i ve\u0107e poverenje gra\u0111ana\/ki u policiju. Ovo svakako ne zna\u010di da u \u201eduhu rodne ravnopravnosti\u201c treba zanemariti prirodne razlike izme\u0111u polova na osnovu biolo\u0161kih i anatomskih faktora, pre svega razlike u pogledu gra\u0111e tela, hromozoma, kao i hormonalne razlike izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena. S tim u vezi odredbom \u010dlana 3. Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisano je da rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogu\u0107nosti, ravnomerno u\u010de\u0161\u0107e i uravnote\u017eenu zastupljenost \u017eena i mu\u0161karaca u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, jednake mogu\u0107nosti za ostvarivanje prava i sloboda, kori\u0161\u0107enje li\u010dnih znanja i sposobnosti za li\u010dni razvoj i razvoj dru\u0161tva, jednake mogu\u0107nosti i prava u pristupu robama i uslugama, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uva\u017eavanje biolo\u0161kih, dru\u0161tvenih i kulturolo\u0161ki formiranih razlika izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena<\/strong> i razli\u010ditih interesa, potreba i prioriteta \u017eena i mu\u0161karaca prilikom dono\u0161enja javnih i drugih politika i odlu\u010divanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama<\/p>\n <\/p>\n Dopisom 01 broj 15-90\/23-2 od 9. februara 2023. godine Ministarstvo je, izme\u0111u ostalog, obavestilo Poverenika da je po pitanju odre\u0111ivanja normi za proveru bazi\u010dno-motornog statusa kandidata i kandidatkinja, Ministarstvo odr\u017ealo sastanak sa predstavnicima Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije u cilju definisanja baterije testova za proveru bazi\u010dno-motornog statusa. Ministarstvo je navelo da planira izmene Uredbe o stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova[9]<\/a> posebno u delu normi koje se odnose na bazi\u010dno-motorni status kandidata i kandidatkinja koji konkuri\u0161u za osnovnu policijsku obuku, a kojim \u0107e biti predvi\u0111ene posebne norme za kandidate i posebne za kandidatkinje.<\/p>\n <\/p>\n Polaze\u0107i od \u010dinjenice da je percepcija policije kao javnog servisa gra\u0111ana\/ki cilj koji je neostvariv bez \u017eena, a imaju\u0107i u vidu da va\u017ee\u0107a Uredba o stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova, u \u010dlanu 43. izjedna\u010dava kriterijume koje kandidati i kandidatkinje treba da ispune prilikom procene bazi\u010dno-motornog statusa, smatramo da je izuzetno va\u017eno \u0161to pre pristupiti izmenama Uredbe na na\u010din da se, uva\u017eavaju\u0107i biolo\u0161ke i polne karakteristike mu\u0161kog, odnosno \u017eenskog pola, propi\u0161u kriterijumi koji su prilago\u0111eni svakom polu. Poverenik smatra va\u017enim \u0161to je Ministarstvo odr\u017ealo sastanak sa Zavodom za sport i medicinu sporta Republike Srbije u cilju definisanja kriterijuma koji \u0107e biti objektivni i koji ne\u0107e uticati na to da budu neopravdano nepovoljniji za \u017eene u odnosu na mu\u0161karce s obzirom na biolo\u0161ke karakteristike i anatomske faktore oba pola.<\/p>\n <\/p>\n Cilj koji se postavljanjem odgovaraju\u0107ih uslova treba posti\u0107i, jeste da budu izabrani najbolji kandidati i kandidatkinje u oba pola koji \u0107e poha\u0111ati policijsku obuku, i u budu\u0107nosti kao zaposlena lica u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova obavljati vrlo va\u017ene poslove u cilju za\u0161tite i o\u010duvanja bezbednosti svih gra\u0111ana i njihove imovine.<\/p>\n <\/p>\n Povodom navoda podnosilaca da Ministarstvo unutra\u0161njih poslova \u201ene poseduje informaciju o broju slu\u017ebenika policije koji su pripadnici nacionalnih, etni\u010dkih i verskih grupa\u201c, odredbom \u010dlana 47. Ustava Republike Srbije propisano da je izra\u017eavanje nacionalne pripadnosti slobodno i da niko nije du\u017ean da se izja\u0161njava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.<\/p>\n <\/p>\n Polaze\u0107i od definicije posebnih mera koje su propisane \u010dlanom 21. Ustava i \u010dlanom 14. Zakona o zabrani diskriminacije, a imaju\u0107i u vidu odredbu \u010dlana 51. Uredbe, pretpostavka je da je jedan od glavnih ciljeva za uvo\u0111enje izuzetka (u skladu sa kadrovskim planom, teritorijalnim potrebama i principom nacionalne zastupljenosti), odnosno diskrecionog prava ministra da se na osnovnu obuku primi dodatni broj kandidata koji su ispunili uslove u skladu sa zakonom i ovom uredbom, bio uvo\u0111enje posebne mere odnosno mere koja ima za cilj postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se su\u0161tinski nalaze u nejednakom polo\u017eaju.<\/p>\n <\/p>\n Ustav i zakon prepoznaju vi\u0161e grupa kojima se pru\u017ea posebna za\u0161tita i kojima su namenjene posebne odnosno afirmativne mere, kao \u0161to su, primera radi, nacionalne manjine, \u017eene, osobe sa invaliditetom, siroma\u0161ni i sl.<\/p>\n <\/p>\n Tako je primera radi \u010dlanom 4. stav 3. Zakona o nacionalnim manjinama izme\u0111u ostalog, propisano da se ne\u0107e smatrati diskriminacijom mere za unapre\u0111enje pune i efektivne ravnopravnosti u zapo\u0161ljavanju, ako takve mere va\u017ee do postizanja odgovaraju\u0107e zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina. Tako\u0111e, odredbom \u010dlana 27. stav 3. Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisano je da se ne smatra diskriminacijom preduzimanje podsticajnih mera radi zapo\u0161ljavanja i samozapo\u0161ljavanja te\u017ee zapo\u0161ljivih kategorija lica, kao \u0161to su \u017eene, trudnice, porodilje, \u017ertve nasilja u porodici, \u017ertve rodno zasnovanog nasilja, roditelji, osobe mla\u0111e od 18 godina, osobe starije od 45 godina, osobe sa invaliditetom, osobe druga\u010dije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, pripadnici romske nacionalne manjine i drugi.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno predla\u017eemo da se pored razmatranja izmene odredbe \u010dlana 43. Uredbe razmotri i odredba \u010dlana 51. u smislu njenog preciziranja da navedena odredba nedvosmisleno ima karakter posebne afirmativne mere, s obzirom da uvo\u0111enje posebne mere u skladu sa zakonom ne predstavlja diskriminaciju lica bez obzira \u0161to je u pitanju povoljniji tretman odre\u0111enog lica ili grupe lica.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u \u00a0sve napred navedeno, a polaze\u0107i od odredbe \u010dlana 33. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije kojima je propisano da Poverenik prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa i inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa, Poverenik upu\u0107uje ovu inicijativu. Kako je Ministarstvo kao ovla\u0161\u0107eni predlaga\u010d ve\u0107 u svom obra\u0107anju Povereniku najavilo da planira izmene Uredbe, potrebno je da prilikom predlaganja izmena i dopuna Uredbe imate u vidu sve napred navedeno odnosno uskla\u0111enost budu\u0107ih izmena sa antidiskriminacionim propisima.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu spremnost Ministarstva da izmeni ranije donetu Uredbu, stojimo Vam na raspolaganju za svu podr\u0161ku koju Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee da pru\u017ei u okviru svojih ovla\u0161\u0107enja.<\/p>\n <\/p>\n Tako\u0111e napominjemo da je tekst Predloga uredbe potrebno dostaviti i na mi\u0161ljenje Povereniku u skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije uz izvr\u0161enu procenu uticaja propisa propisanu \u010dlanom 14. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br . 42\/17, 56\/18, 34\/19, 11\/20, 24\/21 i 49\/22 \u010dlan 1.<\/p>\n [2]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06)<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije \u017eena (\u201eSlu\u017ebeni list\u00a0 SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori, broj 11\/81), \u010dlan 5.<\/p>\n [4]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 2. stav 1. ta\u010dka 1.<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SRJ”,broj 11\/02, \u201eSlu\u017ebeni list SCG\u201c, broj 1\/03 i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c,br. 72\/09, 97\/13 i 47\/18<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj \u00a052\/21<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br . 42\/17, 56\/18, 34\/19, 11\/20 i 24\/21<\/p>\n [8]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/rs\/izvestaj-o-monitoringu-sprovodjenja-nap-za-primenu-rezolucije-1325-saveta-bezbednosti-ujedinjenih-nacija-zene-mir-i-bezbednost-u-republici-srbiji-2017-2020\/<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
952-22 Inicijativa za razmatranje izmene, odnosno preciziranja \u010dl. 43. i 51. Uredbe o stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n