<\/p>\n
<\/p>\n
PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI<\/strong> I ZA\u0160TITE OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje op\u0161tini da:<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Op\u0161tina \u0107e obavestiti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o merama koje su preduzete u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n <\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti u skladu sa zakonom nije dopu\u0161tena \u017ealba, niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n O b r a z l o \u017e e nj e<\/em><\/strong><\/p>\n \u00a0<\/em><\/strong><\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratio se predsednik \u201eAA\u201c zbog, kako je navedeno, kr\u0161enja propisa o slu\u017ebenoj upotrebi ma\u0111arskog jezika i pisma prilikom zamene starih i postavljanja novih saobra\u0107ajnih znakova na teritoriji op\u0161tina gde su pored srpskog jezika, u slu\u017ebenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina. U svom obra\u0107anju je naveo da se nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o slu\u017ebenoj upotrebi jezika i pisma, pristupilo postepenom prilago\u0111avanju postoje\u0107ih natpisa na saobra\u0107ajnim znacima, ali se pri tome \u201enije obratila pa\u017enja\u201c na slu\u017ebenu upotrebu jezika i pisma u onim op\u0161tinama u kojima su u slu\u017ebenoj upotrebi manjinski jezici. Istaknuto je da pripadnici\/ce nacionalnih manjina imaju pravo da natpisi na saobra\u0107ajnim znacima budu ispisani na, u konkretnom slu\u010daju, ma\u0111arskom jeziku i da je na ovaj na\u010din do\u0161lo do povrede prava na slu\u017ebenu upotrebu ma\u0111arskog jezika i pisma na teritoriji onih op\u0161tina koje nisu izvr\u0161ile postavljanje odgovaraju\u0107ih naziva i saobra\u0107ajnih znakova na kojima bi nazivi mesta i drugi toponimi bili ispisani i na ma\u0111arskom jeziku i pismu.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da \u201eAA\u201c nije ta\u010dno precizirala na teritoriji kojih jedinica lokalnih samouprava nisu zamenjene saobra\u0107ajne table u skladu sa propisima, Poverenik se dopisom obratio Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i dru\u0161tveni dijalog i Ministarstvu dr\u017eavne uprave i lokalne samouprave sa zahtevom da dostave spisak jedinica lokalnih samouprava u kojima su ma\u0111arski jezik i pismo u slu\u017ebenoj upotrebi. Prema podacima koje su ova ministarstva dostavila Povereniku ma\u0111arski jezik i pismo su u slu\u017ebenoj upotrebi u 28 jedinica lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine: Ada, Ba\u010d, Ba\u010dka Topola, Bela Crkva, Be\u010dej, Vrbas, Vr\u0161ac, \u017diti\u0161te, Zrenjanin, Kanji\u017ea, Kova\u010dica, Kovin, Kula, Mali I\u0111o\u0161, Nova Crnja, Novi Be\u010dej, Novi Kne\u017eevac, Novi Sad, Od\u017eaci, Plandi\u0161te, Senta, Se\u010danj, Sombor, Srbobran, Subotica, Temerin, Titel i \u010coka, kao i u 11 naseljenih mesta u slede\u0107em op\u0161tinama\/gradovima: Apatin (Kupusina, Svilojevo), In\u0111ija(Maradik), Irig (Dobrodol, \u0160atrinci), Kikinda (Banatska Topola, Kikinda, Rusko Selo, Sajan) i Pan\u010devo (Vojlovica, Ivanovo).<\/p>\n <\/p>\n U cilju prikupljanja informacija Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti obratio se svim jedinicama lokalne samouprave na \u010dijoj teritoriji su ma\u0111arski jezik i pismo u ravnopravnoj slu\u017ebenoj upotrebi, sa zahtevom da nas obaveste da li su svi saobra\u0107ajni znakovi koji su postavljeni du\u017e puteva, a za koje je nadle\u017ena lokalna samouprava, ispisani u skladu sa navedenim propisima.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Do dana upu\u0107ivanja ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161titu od diskriminacije, Povereniku nije primio odgovor.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik ukazuje na pojedine odredbe propisa koji ure\u0111uju ovu materiju. \u010clanom 21. Ustava Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[3]<\/sup><\/a>, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dlana 14. Ustava propisano je da Republika Srbija \u0161titi prava nacionalnih manjina, dok je stavom 2. iste odredbe propisano da dr\u017eava jem\u010di posebnu za\u0161titu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i o\u010duvanja njihovog identiteta. \u010clanom 48. Ustava propisano je da merama u obrazovanju, kulturi i javnom obave\u0161tavanju, Republika Srbija podsti\u010de razumevanje, uva\u017eavanje i po\u0161tovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etni\u010dkog, kulturnog, jezi\u010dkog ili verskog identiteta njenih gra\u0111ana. Ustav RS u \u010dlanu 76. zabranjuje diskriminaciju nacionalnih manjina. Stavom 1. navedene odredbe propisano je da se pripadnicima nacionalnih manjina jem\u010di ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska za\u0161tita, dok je stavom 2. navedene odredbe propisano da je zabranjena bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini. Odredbom \u010dlana 79. stav 1. Ustava propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izra\u017eavanje, \u010duvanje, negovanje, razvijanje i javno izra\u017eavanje nacionalne, etni\u010dke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na kori\u0161\u0107enje svog jezika i pisma; da u sredinama gde \u010dine zna\u010dajnu populaciju, dr\u017eavni organi, organizacije kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na \u0161kolovanje na svom jeziku u dr\u017eavnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde \u010dine zna\u010dajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obave\u0161tavanje na svom jeziku, uklju\u010duju\u0107i i pravo na izra\u017eavanje, primanje, slanje i razmenu obave\u0161tenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obave\u0161tavanja, u skladu sa zakonom.<\/p>\n <\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[4]<\/a>, koji u \u010dlanu 2. stav 1. propisuje da diskriminacije ozna\u010dava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima[5]<\/sup><\/a>. \u010clan 4. ovog zakona propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dlana 24. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etni\u010dkog porekla, verskih uverenja i jezika. Stavom 2. Iste odredbe propisano je da se na\u010din ostvarivanja i za\u0161tita prava pripadnika nacionalnih manjina ure\u0111uje posebnim zakonom.<\/p>\n <\/p>\n Zakonom o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina[6]<\/a> u \u010dlana 11. propisana je slu\u017ebena upotreba jezika i pisama\u00a0 na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno \u017eive pripadnici nacionalnih manjina, njihov jezik i pismo mo\u017ee biti u ravnopravnoj slu\u017ebenoj upotrebi. Stavom 2. iste odredbe zakona propisano je da \u0107e jedinica lokalne samouprave \u0107e obavezno svojim statutom uvesti u ravnopravnu slu\u017ebenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dosti\u017ee 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovni\u0161tva. Jedinica lokalne samouprave uvodi jezik i pismo nacionalne manjine u slu\u017ebenu upotrebu najkasnije u roku od 90 dana od utvr\u0111ivanja ispunjenosti zakonom propisanih uslova, dok je stavom 3. ove odredbe propisano da u jedinici lokalne samouprave gde je u trenutku dono\u0161enja ovog zakona jezik nacionalne manjine u slu\u017ebenoj upotrebi, isti \u0107e ostati u slu\u017ebenoj upotrebi. Slu\u017ebena upotreba jezika nacionalnih manjina iz stava 1. ovog \u010dlana podrazumeva naro\u010dito: kori\u0161\u0107enje jezika nacionalnih manjina u upravnom i sudskom postupku i vo\u0111enje upravnog postupka i sudskog postupka na jeziku nacionalne manjine, upotrebu jezika nacionalne manjine u komunikaciji organa sa javnim ovla\u0161\u0107enjima sa gra\u0111anima; izdavanje javnih isprava i vo\u0111enje slu\u017ebenih evidencija i zbirki podataka o li\u010dnosti i podataka na jezicima nacionalnih manjina i prihvatanje tih isprava na tim jezicima kao punova\u017enih, upotreba jezika na glasa\u010dkim listi\u0107ima i bira\u010dkom materijalu, upotreba jezika u radu predstavni\u010dkih tela (stav 4.). Stavom 5. iste odredbe propisano je da se na teritorijama iz stava 2. ovog \u010dlana, imena organa koji vr\u0161e javna ovla\u0161\u0107enja, nazivi jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova i ulica i drugi toponimi ispisuju i na jeziku doti\u010dne nacionalne manjine, prema njenoj tradiciji i pravopisu.<\/p>\n <\/p>\n \u010clanom 11. Zakona o lokalnoj samoupravi[7]<\/a> propisano je da se statutom jedinice lokalne samouprave ure\u0111uje, izme\u0111u ostalog, slu\u017ebena upotreba jezika i pisama nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.<\/p>\n <\/p>\n Zakon o slu\u017ebenoj upotrebi jezika i pisama[8]<\/a> \u00a0u \u010dlanu 1. stav 3. propisuje da su na podru\u010djima Republike Srbije na kojima \u017eive pripadnici nacionalnih manjina u slu\u017ebenoj upotrebi, istovremeno sa srpskim jezikom i jezici i pisma nacionalnih manjina, na na\u010din utvr\u0111en ovim zakonom. Odredbom \u010dlana 3. stav 2. ovog zakona propisano je da se slu\u017ebenom upotrebom jezika i pisama smatra i upotreba jezika i pisama pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa, organizacija i firmi, objavljivanju javnih poziva, obave\u0161tenja i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju drugih javnih natpisa. Odredbama \u010dlana 5. istog zakona propisano je da se saobra\u0107ajni znaci i putni pravci na me\u0111unarodnim i magistralnim putevima, nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju \u0107irili\u010dkim i latini\u010dkim pismom, kao i da se saobra\u0107ajni znaci i putni pravci na drugim putevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi pored \u0107irili\u010dkog, mogu ispisivati i latini\u010dkim pismom. \u010clanom 7. ovog zakona propisano je da se u slu\u017ebenoj upotrebi tekst na jezicima i pismima nacionalnih manjina ispisuje posle teksta na srpskom jeziku ispod ili desno od njega, istim oblikom i veli\u010dinom slova. Ako je vi\u0161e jezika nacionalnih manjina u slu\u017ebenoj upotrebi, tekst na tim jezicima ispisuje se posle srpskog jezika po azbu\u010dnom redu. Odredbama \u010dlana 11. stav 4. ovog zakona propisano je da se na teritorijama iz stava 2. ovog \u010dlana, imena organa koji vr\u0161e javna ovla\u0161\u0107enja, nazivi jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova i ulica i drugi toponimi ispisuju i na jeziku doti\u010dne nacionalne manjine, prema njenoj tradiciji i pravopisu. Odredbama \u010dlana 19. ovog zakona propisano je da na podru\u010djima na kojima su u slu\u017ebenoj upotrebi i jezici nacionalnih manjina, nazivi mesta i drugi geografski nazivi, nazivi ulica i trgova, nazivi organa i organizacija, saobra\u0107ajni znaci, obave\u0161tenja i upozorenja za javnost i drugi javni natpisi ispisuju se i na jezicima nacionalnih manjina.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Odredbama \u010dlana 157. Zakona o bezbednosti saobra\u0107aja na putevima[9]<\/a> propisano je da tehni\u010dko regulisanje saobra\u0107aja na dr\u017eavnim putevima obavlja ministarstvo nadle\u017eno za poslove saobra\u0107aja, a na op\u0161tinskim putevima i ulicama u naseljima organ jedinice lokalne samouprave nadle\u017ean za poslove saobra\u0107aja. Na delu puta gde dolaze u dodir dr\u017eavni i op\u0161tinski putevi, odnosno ulice u naselju, organ jedinice lokalne samouprave je du\u017ean da, prilikom tehni\u010dkog regulisanja saobra\u0107aja iz svoje nadle\u017enosti, odluku uskladi sa na\u010dinom tehni\u010dkog regulisanja saobra\u0107aja na dr\u017eavnom putu.<\/p>\n <\/p>\n Pravilnik o saobra\u0107ajnoj signalizaciji[10]<\/a> \u010dlanom 11. stav 1. propisuje da se nazivi mesta i drugi geografski nazivi na saobra\u0107ajnim znakovima na dr\u017eavnim putevima prvog reda ispisuju \u0107irili\u010dnim i latini\u010dnim pismom na na\u010din da se prvo ispisuje natpis \u0107irilicom, a zatim latinicom na istom znaku. Stavom 3. i 4. istog \u010dlana propsano je da se nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju \u0107irili\u010dnim pismom na saobra\u0107ajnim znakovima na dr\u017eavnim putevima drugog reda, op\u0161tinskim putevima i ulicama, kao i da se na turisti\u010dkoj signalizaciji natpisi ispisuju \u0107irili\u010dnim pismom. Ispod \u0107irili\u010dnog pisma je dozvoljen natpis na engleskom jeziku. Stavom 5. iste odredbe propisano je da se na mestima gde se dozvoljava primena pisma ili jezika nacionalne manjine, ovaj natpis ispisuje ispod natpisa koji su definisani st. 1, 3. i 4. ovoga \u010dlana.<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Statutom Autonomne pokrajine Vojvodine[11]<\/a> propisano je da su pored srpskog jezika i \u0107irili\u010dkog pisma, u organima AP Vojvodine u ravnopravnoj slu\u017ebenoj upotrebi i ma\u0111arski, slova\u010dki, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma, u skladu sa zakonom. Odredbom \u010dlana 24. stav 2. Statuta propisano je da u okviru svojih nadle\u017enosti organi AP Vojvodine preduzimaju mere u cilju doslednog ostvarivanja zakonom ure\u0111ene slu\u017ebene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Statutom op\u0161tine[12]<\/a> u \u010dlanu 5. propisano je da s obzirom da na teritoriji op\u0161tine i pripadnici rumunske, ma\u0111arske i \u010de\u0161ke nacionalne manjine, u skladu sa zakonom u slu\u017ebenoj upotrebi istovremeno su i rumunski jezik i \u0107irili\u010dnopismo, \u010de\u0161ki jezik i latini\u010dno pismo i ma\u0111arski jezik i latini\u010dno pismo.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno nesporno je da je Op\u0161tina u obavezi da postupi u skladu sa propisima u pogledu postavljanja vi\u0161ejezi\u010dnih saobra\u0107ajnih tabli. \u00a0Poverenik posebno ukazuje da je \u010dlanom 79. Ustava Republike Srbije pripadnicima nacionalnih manjina priznato pravo, izme\u0111u ostalog, da u sredinama gde \u010dine zna\u010dajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku.<\/p>\n <\/p>\n Polaze\u0107i od \u010dinjenice da Republika Srbija ima dobar zakonodavni i institucionalni za za\u0161titu prava nacionalnih manjina, te da o\u010duvanje identiteta nacionalnih manjina u velikoj meri zavisi od obezbe\u0111enja po\u0161tovanja prava na ravnopravnu upotrebu maternjeg jezika i pisma, Poverenik smatra da je neophodno da jedinice lokalne samouprave na \u010dijoj teritoriji pripadnici\/ce nacionalnih manjina dosti\u017eu 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovni\u0161tva bez odlaganja preduzmu mere u cilju postavljanja vi\u0161ejezi\u010dnih tabli u kojima \u0107e imena naseljenih mesta i drugi geografski nazivi biti ispisani na jeziku one nacionalne manjine \u010diji je jezik u ravnopravnoj slu\u017ebenoj upotrebi radi ostvarivanja njihove potpune ravnopravnosti.<\/p>\n <\/p>\n S tim u vezi, a imaju\u0107i u vidu da su na teritoriji op\u0161tine ma\u0111arski jezik i pismo u ravnopravnoj slu\u017ebenoj upotrebi, postavljanje vi\u0161ejezi\u010dnih tabli sa nazivima naseljenih mesta i drugih toponima ispisanim na ma\u0111arskom jeziku i pismu, osim \u0161to predstavlja zakonsku obavezu op\u0161tine predstavlja i po\u0161tovanje jezi\u010dke raznolikosti stanovnika jedinice lokalne samouprave.<\/p>\n <\/p>\n Sagledavaju\u0107i sve okolnosti, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, postupaju\u0107i u skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upu\u0107uje preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti op\u0161tini da na teritoriji svoje op\u0161tine izvr\u0161i postavljanje vi\u0161ejezi\u010dnih tabli u kojima \u0107e imena naseljenih mesta biti ispisana na jeziku ma\u0111arske nacionalne manjine, prema njenoj tradiciji i pravopisu.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 22\/09 i 52\/21, \u010dlan 33. ta\u010dka\u00a0 9.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [4]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09)<\/p>\n [5]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 22\/09), \u010dlan 2. stav 1. ta\u010dka 1<\/p>\n [6]<\/a>\u201eSlu\u017ebeni list SRJ”, br. 11\/02, \u201eSlu\u017ebeni list SCG”, br. 1\/03 – Ustavna povelja i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 72\/09 – dr. zakon, 97\/13 – odluka US i 47\/18<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 129\/07, 83\/14, 101\/16, 47\/18 i 111\/21<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 45\/91, 53\/93, 67\/93, 48\/94, 101\/05 \u2013 dr.zakon, 30\/10, 47\/18 i 48\/18 – ispr.<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 41\/09, 53\/10, 101\/11, 32\/13 \u2013 odluka US, 55\/14, 96\/15 \u2013 dr.zakon, 9\/16 \u2013 odluka US, 24\/18, 41\/18, 41\/18 \u2013 dr.zakon, 87\/18, 23\/19 i 128\/20 \u2013 dr.zakon<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 85\/17 i 14\/21<\/p>\n [11]<\/a> Statut AP Vojvodine (\u201eSlu\u017ebeni list AP Vojvodine\u201c, broj 54\/14) \u010dlan 24.<\/p>\n [12]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list op\u0161tine\u201c, broj 8\/08<\/p>\n <\/p>\n\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
945-22 Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161titu od diskriminacije<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n