\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI<\/strong> I ZA\u0160TITE OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje jedinici lokalne samouprave, da:<\/p>\n <\/p>\n – prilikom pripreme novog propisa ili javne politike od zna\u010daja za ostvarivanje prava socioekonomski ugro\u017eenih lica ili grupa lica izradi procenu uticaja propisa ili politike na ova lica odnosno grupe.<\/p>\n <\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Povereniku se obratila organizacija civilnog dru\u0161tva Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – A11, ukazuju\u0107i na to da su Zakonom o izmenama i dopunama Zakon o zabrani diskriminacije 2021. godine unete nove odredbe koje propisuju obavezu za organe javne vlasti da prilikom pripreme novog propisa ili javne politike od zna\u010daja za ostvarivanje prava socioekonomski ugro\u017eenih lica ili grupa lica izvr\u0161e procenu uticaja propisa ili politike u kojoj procenjuje njihovu usagla\u0161enost sa na\u010delom jednakosti. U svom obra\u0107anju su posebno ukazali na nove izmene Zakona o ministarstvima kojima su formirana nova ministarstva, dok je u pojedinim ministarstvima izmenjena ranije propisana nadle\u017enost. Pored toga naglasili su zna\u010daj uvo\u0111enja obaveze procene uticaja na smanjenje nejednakosti, kao i okolnost da jo\u0161 uvek nema primera adekvatne procene uticaja propisa u praksi, zbog \u010dega smatraju da je neophodno da Poverenik uputi preporuku mera i podseti organe javne vlasti na ovu uvedenu obavezu.<\/p>\n <\/p>\n Praksa Poverenika potvr\u0111uje da su socioekonomski ugro\u017eena lica \u010de\u0161\u0107e diskriminisana po raznim osnovama. Tako\u0111e se neretko ova lica obra\u0107aju Povereniku i u situacijama kada se ne radi o diskriminaciji ve\u0107 o drugim povredama prava, \u0161to dodatno ukazuje na probleme sa kojima se svakodnevno suo\u010davaju.<\/p>\n <\/p>\n Sagledavaju\u0107i praksu Poverenika, kao i nacrte\/predloge propisa koji se ovom organu dostavljaju na mi\u0161ljenje nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik smatra va\u017enim da u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti socio-ekonomski ugro\u017eenih grupa uputi ovu preporuku mera i uka\u017ee na pojedine odredbe Ustava i zakona. Po\u0161tovanjem obaveze izrade procene uticaja propisa ili javne politike na ostvarivanje prava socioekonomski ugro\u017eenih lica spre\u010dilo bi dono\u0161enje propisa i javnih politika koji su u suprotnosti sa zabranom diskriminacije ili koji imaju negativan uticaj na najugro\u017eenije gra\u0111ane ili grupe gra\u0111ana.<\/p>\n Poverenik ukazuje da Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima[3]<\/a>.<\/p>\n U skladu sa \u010dlanom 2. stav 1. ta\u010dka 4) Zakona o zabrani diskriminacije izraz \u201eorgan javne vlasti\u201c ozna\u010dava dr\u017eavni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduze\u0107e, ustanova, javna agencija, druga organizacija, odnosno fizi\u010dko lice kojem je povereno vr\u0161enje javnih ovla\u0161\u0107enja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno prete\u017enom delu Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 14. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju[4]<\/a>. Posebne mere iz ovog stava primenjuju se dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako zakonom nije druga\u010dije propisano[5]<\/a>.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 14. stav 4. ovog zakona posebno su propisane obaveze organa javne vlasti, koji, prilikom pripreme novog propisa ili javne politike koja je od zna\u010daja za ostvarivanje prava socioekonomski ugro\u017eenih lica ili grupa lica, donosi procenu uticaja propisa ili politike u kojoj procenjuje njihovu usagla\u0161enost sa na\u010delom jednakosti[6]<\/a>. Procena uticaja propisa ili javne politike naro\u010dito treba da sadr\u017ei sveobuhvatan opis stanja u oblasti koja je predmet regulisanja sa posebnim osvrtom na socioekonomski ugro\u017eena lica i grupe lica, procenu neophodnosti i srazmernosti nameravanih izmena propisa sa aspekta po\u0161tovanja na\u010dela jednakosti i prava socioekonomski ugro\u017eenih lica i grupa lica, kao i procenu rizika za prava, obaveze i na zakonu zasnovane interese lica i grupa lica iz stava\u00a0 3 ovog \u010dlana[7]<\/a>.<\/p>\n Pre izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije, obaveza izrade procene uticaja propisa u \u0161irem smislu propisana je i Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije[8]<\/sup><\/a>, pri \u010demu su odredbe ovog zakona bli\u017ee razra\u0111ene Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadr\u017eaju\u00a0 pojedina\u010dnih dokumenata javnih politika[9]<\/sup><\/a> (u daljem tekstu: Uredba).<\/p>\n <\/p>\n Odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije precizirano je da su u\u010desnici u planskom sistemu koji utvr\u0111uju javne politike usvajanjem dokumenata javnih politika Narodna skup\u0161tina, Vlada i organi lokalne vlasti u skladu sa svojom nadle\u017eno\u0161\u0107u. Tako\u0111e, izme\u0111u ostalog, odredbama \u010dlana 31. ovog zakona propisana je obaveza sprovo\u0111enja ex-ante analize efekata, odnosno obaveza da se dokumenti javnih politika izra\u0111uju u skladu sa rezultatima ex-ante analize efekata (i ex-post analize efekata) va\u017ee\u0107ih dokumenata javnih politika i propisa u toj oblasti. Ex-ante analiza efekata obavezno se sprovodi pre dono\u0161enja odluke o izradi dokumenta javne politike i zakon predvi\u0111a korake iz kojih se ova analiza sastoji.<\/p>\n <\/p>\n Uredba, izme\u0111u ostalog, preciznije defini\u0161e ex-ante i ex-post analizu efekata, odre\u0111uje kada sprovo\u0111enje ovih analiza nije obavezno, propisuje kada se donosi odluka o potrebi sprovo\u0111enja analize efekata dokumenata javnih politika i propisa, kao i obim sprovo\u0111enja ex-ante analize efekata i korake u njenom sprovo\u0111enju.<\/p>\n <\/p>\n Analiza postoje\u0107eg stanja, u skladu sa \u010dlanom 10. stav 2. Uredbe, izme\u0111u ostalog, obuhvata i identifikaciju va\u017ee\u0107ih dokumenata javne politike i propisa koji imaju direktan uticaj na stanje u toj oblasti i analizu tog uticaja u cilju konzistentnog i uskla\u0111enog delovanja u toj oblasti. Odredbama \u010dlana 27. Uredbe propisano je da se analizom efekata na dru\u0161tvo sagledavaju zna\u010dajni pozitivni i negativni direktni i indirektni efekti opcija javne politike na razli\u010dite kategorije stanovni\u0161tva, a naro\u010dito na osetljive kategorije pojedinaca ili grupa pojedinaca \u010dija se situacija mo\u017ee pogor\u0161ati usled sprovo\u0111enja mera javne politike, kao i na ostvarivanje principa rodne ravnopravnosti.\u00a0 Razmatranje efekata na dru\u0161tvo posebno je zna\u010dajno prilikom usvajanja javnih politika u oblastima konkurentnosti, socijalne za\u0161tite, obrazovanja, zdravstva, urbanizma, prostornog planiranja i gra\u0111evinarstva, kao i u svim drugim oblastima u kojima se ostvaruje direktan ili indirektan uticaj na stanovni\u0161tvo. Sagledavanjem efekata na rodnu ravnopravnost treba da se proceni postojanje uticaja na rodnu ravnopravnost, sa posebnim osvrtom na pol koji je manje zastupljen. Analiza efekata na dru\u0161tvo vr\u0161i se odgovorima na pitanja koja su sastavni deo Uredbe.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik tako\u0111e podse\u0107a da je u Zaklju\u010dnim zapa\u017eanjima Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava u vezi sa Tre\u0107im periodi\u010dnim izve\u0161tajem Republike Srbije o primeni Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Komitet preporu\u010dio Republici Srbiji preduzmanje svih neophodnih mera za sprovo\u0111enje sistematske procene uticaja na ljudska prava tokom procesa formulisanja zakona i politika u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava[10]<\/a>. Tako\u0111e u dokumentu pod nazivom Instrument za uklju\u010divanje principa da niko ne bude izostavljen u zakonska i strate\u0161ka dokumenta Republike Srbije[11]<\/strong><\/a><\/em>, koji je izradilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, uz podr\u0161ku Ujedinjenih nacija i u\u010de\u0161\u0107e i podr\u0161ku Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, date su tako\u0111e odre\u0111ene smernice donosiocima odluka u razumevanju i primeni pristupa da niko ne bude izostavljen u budu\u0107im zakonskim, strate\u0161kim i planskim dokumentima Republike Srbije \u010dime se obezbe\u0111uje da i najugro\u017eenije i najvi\u0161e isklju\u010dene grupe budu prepoznate i uklju\u010dene.<\/p>\n <\/p>\n Zakonska obaveza organa javne vlasti da vr\u0161e procenu uticaja, odnosno procenu usagla\u0161enosti odre\u0111enog propisa ili javne politike sa na\u010delom jednakosti, imaju\u0107i u vidu da \u0107e se ta procena de\u0161avati u fazi pripreme novog propisa ili javne politike, treba da doprinese usvajanju kvalitetnijih propisa, odnosno propisa u kojima je sagledan uticaj na najugro\u017eenije grupe, kako u smislu da li su obuhva\u0107ena sva lica odnosno grupe na koja \u0107e navedeni propis ili javna politika imati uticaj, tako i u smislu da li \u0107e propis doprineti unapre\u0111enju njihovog polo\u017eaja.<\/p>\n <\/p>\n Prilikom izrade procene uticaja propisa treba imati u vidu da socioekonomski ugro\u017eena lica nisu homogena grupa, ve\u0107 da tu grupu \u010dine lica, izme\u0111u ostalog, razli\u010ditog starosnog doba, nacionalne ili etni\u010dke pripadnosti, razli\u010ditog zdravstvenog, imovnog stanja, bra\u010dnog ili porodi\u010dnog statusa, verskih i politi\u010dkih ube\u0111enja i sl.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik je mi\u0161ljenja da procena uticaja propisa ili javnih politika treba da bude efikasna i u\u010dinkovita, odnosno da ne treba da iscrpljuje predlaga\u010de akata u smislu formalnog ispunjenja obaveze, a bez su\u0161tinskog zna\u010daja. Odnosno procenu uticaja treba izraditi na osnovu sagledanog stanja uz konkretan prikaz na koji na\u010din \u0107e navedeni propis ili javna politika uticati na polo\u017eaj ovih lica odnosno grupa i sagledavanje odnosno procenu rizika za prava, obaveze i na zakonu zasnovane interese ovih lica, odnosno grupa.<\/p>\n <\/p>\n Sagledavaju\u0107i kompleksnost ove zakonske obaveze, Poverenik je u sklopu svojih aktivnosti, u saradnji sa organizacijama civilnog dru\u0161tva, ve\u0107 zapo\u010deo sa odr\u017eavanjem obuka koje za cilj imaju unapre\u0111ivanje i primenu znanja o proceni usagla\u0161enosti propisa ili politike sa na\u010delom jednakosti u postupku njihovog dono\u0161enja.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, koriste\u0107i svoja ovla\u0161\u0107enja iz \u010dlana 33. stav 1. ta\u010d. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, uputio ovu preporuku mera svim ministarstvima, jedinicama lokalne samouprave, kao i Republi\u010dkom sekretarijatu za zakonodavstvo i Generalnom sekretarijatu Vlade imaju\u0107i u vidu nadle\u017enost ovih organa u postupku dono\u0161enja propisa.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 9.<\/p>\n [2]<\/a> (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. \u00a098\/06 i 115\/21), \u010dlan 21.<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 2. stav 2.<\/p>\n [4]<\/a> \u010dlan 14. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije<\/p>\n [5]<\/a> \u010dlan 14. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije<\/p>\n [6]<\/a> \u010dlan 14. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije<\/p>\n [7]<\/a> \u010dlan 14. stav 5. Zakona o zabrani diskriminacije<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 30\/18<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 8\/19<\/p>\n [10]<\/a> https:\/\/www.minljmpdd.gov.rs\/medjunarodni-ugovori-icescr.php<\/a><\/p>\n [11]<\/a> https:\/\/serbia.un.org\/sites\/default\/files\/2022-09\/instrument-za-ukljucivanje-lnob-principa-sprds.pdf<\/a>, Beograd 2022. godine<\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka mera JLS procena uticaja propisa na socioekonomski ugro\u017eena lica<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n