MINISTARSTVO ZA BRIGU O PORODICI I DEMOGRAFIJU<\/strong><\/p>\n Ministarka, prof. dr. Darija Kisi\u0107<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11070 NOVI BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Bulevar Mihajla Pupina 2<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Predmet<\/strong>: Inicijativa za izmenu \u010dlana 17. st. 4, 5. i 7. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovana gospo\u0111o Kisi\u0107,<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je, koriste\u0107i svoja zakonska ovla\u0161\u0107enja propisana \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/a>, 18. juna 2021. godine, Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju uputio Inicijativu za izmenu Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, broj 011-00-14\/2021-02. Poverenik je u Inicijativi, izme\u0111u ostalog, podsetio i na to da je daju\u0107i mi\u0161ljenje na odredbe tada dostavljenog Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom[2]<\/a>, predlaga\u010du zakona ukazao na potrebu izmena pojedinih odredaba zakona.<\/p>\n <\/p>\n Naime, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je u nekoliko navrata ukazivao na pojedina zakonska re\u0161enja u Zakonu o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, kako kroz mi\u0161ljenja na nacrte zakona tako i u inicijativama za izmenu ovog zakona. Na polo\u017eaj \u017eena koje samostalno obavljaju delatnost, na \u017eene poljoprivrednice i one koje obavljaju rad van radnog odnosa (na osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, o privremenim i povremenim poslovima i sl) tj. na one na koje se odnosi i osporavani \u010dlan 17. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom Poverenik je ukazivao prilikom davanja mi\u0161ljenja na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, Nacrt Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, kao i u poslednjoj inicijativi za izmenu Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom. U navedenim aktima Poverenik je posebno ukazao na odredbe zakona koji ure\u0111uju ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta, kao i na odredbe nekoliko zakona koji me\u0111osubno uti\u010du na ostvarivanje ovog prava (Zakon o privrednim dru\u0161tvima, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakon o porezu na dohodak gra\u0111ana). Kako su u trenutku upu\u0107ivanja inicijative nacrti dva zakona (Nacrt Zakona o zdravstvenom osiguranju i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom) bili u proceduri Poverenik je smatrao da je dobra prilika da se ovi zakoni me\u0111usobno usklade u pogledu pla\u0107anja doprinosa i neravnopravnog polo\u017eaja preduzetnica u odnosu na druge zaposlene \u017eene.<\/p>\n Kako izmenama zakona nisu obuhva\u0107ene sporne odredbe Poverenik je, 7. aprila 2022. godine, Ustavnom sudu podneo Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti \u010dlana 17. st.4, 5. i 7. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom[3]<\/a> (u daljem tekstu: Predlog).<\/p>\n <\/p>\n U Predlogu je, izme\u0111u ostalog, navedeno da je \u010dlan 17. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom pretrpeo odre\u0111ene izmene Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 50\/18) kao i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 66\/21). Pored toga raniji stav 2. ovog \u010dlana prestao je da va\u017ei Odlukom Ustavnog suda koja je objavljena u \u201eSlu\u017ebenom glasniku RS\u201c 46\/2021. Nakon svih izmena i dopuna \u010dlan 17. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 113\/2017, 50\/2018, 46\/2021 \u2013 odluka US, 51\/2021 \u2013 odluka US, 53\/2021 \u2013 odluka US, 66\/2021, 130\/2021) koji ure\u0111uje ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta sada glasi:<\/p>\n \u201e<\/em>Ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete ro\u0111eno 1. jula 2018. godine i kasnije, mo\u017ee ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre ro\u0111enja deteta ostvarivala prihode:<\/em><\/p>\n 1) a u momentu ro\u0111enja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na nov\u010danu naknadu po osnovu nezaposlenosti;<\/em><\/p>\n 2) po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti;<\/em><\/p>\n 3) kao nosilac porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva koje ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se ure\u0111uje porez na dohodak gra\u0111ana;<\/em><\/p>\n 4) po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova;<\/em><\/p>\n 5) po osnovu ugovora o delu;<\/em><\/p>\n 6) po osnovu autorskog ugovora;<\/em><\/p>\n 7) po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.<\/em><\/p>\n Ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta mo\u017ee ostvariti i majka koja je u periodu od 18 meseci pre ro\u0111enja deteta bila poljoprivredni osiguranik.<\/em><\/p>\n Pravo iz st. 1. i 2. ovog \u010dlana mo\u017ee ostvariti i \u017eena koja je usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta.<\/em><\/p>\n Pravo na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana ro\u0111enja deteta, bez obzira na red ro\u0111enja deteta.<\/em><\/strong><\/p>\n Izuzetno, od stava 4. ovog \u010dlana, za lice koje ostvaruje i pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, pravo na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana otpo\u010dinjanja prava na porodiljsko odsustvo.<\/em><\/strong><\/p>\n Pravo na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta ostvaruje majka iz st. 1. i 2. ovog \u010dlana u trajanju od tri meseca od dana ro\u0111enja deteta, ako se dete rodi mrtvo ili umre pre navr\u0161ena tri meseca \u017eivota, odnosno do smrti deteta ukoliko ono umre kasnije.<\/em><\/p>\n Pravo na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta, mo\u017ee ostvariti i otac deteta, ukoliko majka nije \u017eiva, ako je napustila dete, ili ako je iz objektivnih razloga spre\u010dena da neposredno brine o detetu.<\/em><\/strong><\/p>\n Pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta ostvaruje se u skladu sa ovim zakonom i propisima koji reguli\u0161u ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta za lica zaposlena kod poslodavca.<\/em><\/p>\n Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta mo\u017ee se podneti do isteka zakonom utvr\u0111ene du\u017eine trajanja prava koje se ostvaruje.<\/em>\u201c<\/em><\/p>\n Za razliku od ovog \u010dlana, \u010dlanom 12. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom na druga\u010diji na\u010din je ure\u0111eno pravo koje ostvaruju druge zaposlene \u017eene, kao i o\u010devi pod uslovima propisanim zakonom.<\/p>\n Dakle, Zakon o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom je od njegovog dono\u0161enja 2017. godine nekoliko puta dopunjavan i menjan. Pojedine izmene, kao \u0161to smo naveli, su bile uzrokovane donetim odlukama Ustavnog suda dok su pojedine izmene bile usmerene na ve\u0107a prava koja se mogu ostvariti na osnovu ovog zakona u vezi sa poro\u0111ajem i materinstvom.<\/p>\n Poverenik je u Predlogu istakao posebnu va\u017enost Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom s obzirom na ciljeve i svrhu koju ovaj zakon treba da postigne. Ovaj zakon ima dodatnu va\u017enost imaju\u0107i u vidu demografsku sliku koju karakteri\u0161e demografsko starenje i visoka prose\u010dna starost stanovni\u0161tva, opadanje stope fertiliteta i visina stope mortaliteta, uz i dalje postojanje ekonomskih migracija. Kao \u0161to je poznato, neke od demografskih karakteristika Srbije su pad nataliteta, visok mortalitet, negativni prirodni prira\u0161taj, negativan migracioni saldo, nizak fertilitet, depopulacija i intenzivno starenje stanovni\u0161tva. Projekcije kretanja stanovni\u0161tva, bez obzira na varijante, ukazuju na dalje delovanje procesa demografskog starenja, odnosno dalje pove\u0107anje broja starijih gra\u0111ana i opadanje u\u010de\u0161\u0107a mladih, uz depopulaciju sela i ekonomske migracije.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da za ujedna\u010davanje polo\u017eaja preduzetnica sa drugim zaposlenim \u017eenama zahteva usagla\u0161avanje vi\u0161e zakona, Poverenik se u ovom predlogu za ocenu ustavnosti fokusirao na odredbe \u010dlana 17. st. 4, 5. i 7. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom koje su isklju\u010diva materija ovog zakona.<\/p>\n S tim u vezi, u Predlogu je ukazano na odredbe Ustava Republike Srbije[4]<\/sup><\/a> koje su relevantne za razmatranje ove pravne stvari. \u010clanom 18. Ustava ure\u0111ena je neposredna primena zajem\u010denih prava<\/em>. Ovim \u010dlanom je propisano da se lj<\/em>udska i manjinska prava zajem\u010dena Ustavom neposredno primenjuju (stav1). Ustavom se jem\u010de, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajem\u010dena op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava, potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se mo\u017ee propisati na\u010din ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izri\u010dito predvi\u0111eno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri \u010demu zakon ni u kom slu\u010daju ne sme da uti\u010de na su\u0161tinu zajem\u010denog prava (stav 2. istog \u010dlana). Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tuma\u010de se u korist unapre\u0111enja vrednosti demokratskog dru\u0161tva, saglasno va\u017ee\u0107im me\u0111unarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi me\u0111unarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovo\u0111enje (stav 3. istog \u010dlana). \u010clanom 19. Ustava propisano je da jemstva neotu\u0111ivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slu\u017ee o\u010duvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom dru\u0161tvu, zasnovanom na na\u010delu vladavine prava. U skladu sa \u010dlanom 20. Ustava ljudska i manjinska prava zajem\u010dena Ustavom mogu zakonom biti ograni\u010dena ako ograni\u010denje dopu\u0161ta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopu\u0161ta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograni\u010denja zadovolji u demokratskom dru\u0161tvu i bez zadiranja u su\u0161tinu zajem\u010denog prava. Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne mo\u017ee se smanjivati. Pri ograni\u010davanju ljudskih i manjinskih prava, svi dr\u017eavni organi, a naro\u010dito sudovi, du\u017eni su da vode ra\u010duna o su\u0161tini prava koje se ograni\u010dava, va\u017enosti svrhe ograni\u010denja, prirodi i obimu ograni\u010denja, odnosu ograni\u010denja sa svrhom ograni\u010denja i o tome da li postoji na\u010din da se svrha ograni\u010denja postigne manjim ograni\u010denjem prava.<\/p>\n \u010clanom 21. st.1. i 2. Ustava propisano je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, kao i da svako ima pravo na jednaku zakonsku za\u0161titu, bez diskriminacije. Stavom 3. ovog \u010dlana zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta, dok je stavom 4. propisano da se ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su\u0161tinski u nejednakom polo\u017eaju sa ostalim gra\u0111anima. \u010clanom 60. Ustava propisanao je da se jem\u010di pravo na rad, u skladu sa zakonom (stav 1), da svako ima pravo na slobodan izbor rada (stav 2), da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (stav3). Svako ima pravo na po\u0161tovanje dostojanstva svoje li\u010dnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu za\u0161titu na radu, ograni\u010deno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, pla\u0107eni godi\u0161nji odmor, pravi\u010dnu naknadu za rad i na pravnu za\u0161titu za slu\u010daj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne mo\u017ee odre\u0107i (stav 4. istog \u010dlana). \u017denama, omladini i invalidima omogu\u0107uju se posebna za\u0161tita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (stav 5. istog \u010dlana).<\/p>\n Dalje, \u010dlanom 66. stavom 1. Ustava propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji u\u017eivaju posebnu za\u0161titu, u skladu sa zakonom, dok je stavom 2. propisano da se majci pru\u017ea posebna podr\u0161ka i za\u0161tita pre i posle poro\u0111aja. \u010clanom 68. propisano je sa svako ima pravo na za\u0161titu svog fizi\u010dkog i psihi\u010dkog zdravlja (stav 1), kao i da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu za\u0161titu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi na\u010din, u skladu sa zakonom (stav 2).<\/p>\n Zakonom o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21) u \u010dlanu 2. propisano je da se pod diskriminacijom i diskriminatorskim postupanjem ozna\u010dava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda,*<\/sup> imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima (u daljem tekstu: li\u010dna svojstva). Tako\u0111e, \u010dlanom 4. ovog zakona propisano je da su svi su jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, kao i da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. \u010clanom 8. ovog zakona propisano je na\u010delo jednakih prava i obaveza. Povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena.<\/p>\n \u010clanom 20. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu rodne ravnopravnosti, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Stavom 2. istog \u010dlana propisano je da je zabranjeno uskra\u0107ivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilago\u0111avanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta. Zabranjeno je i fizi\u010dko i drugo nasilje, eksploatacija, izra\u017eavanje mr\u017enje, omalova\u017eavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.<\/p>\n Zakon o rodnoj ravnopravnosti u \u010dlanu 4. propisuje da se diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, smatra, izme\u0111u ostalog nejednako postupanje na osnovu trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu o\u010dinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva i podsticanje na diskriminaciju kao i svaki nepovoljniji tretman koji lice ima zbog odbijanja ili trpljenja takvog pona\u0161anja. \u010clanom 28. stav 1. ovog zakona propisano je da se u oblasti zapo\u0161ljavanja i rada garantuju jednake mogu\u0107nosti i obezbe\u0111uje primena op\u0161tih i posebnih mera radi ostvarivanja prava na rad za \u017eene i mu\u0161karce u pogledu dostupnosti izvr\u0161ila\u010dkih radnih mesta i polo\u017eaja; uslova za pristup zapo\u0161ljavanju, samozapo\u0161ljavanju ili zanimanju, uklju\u010duju\u0107i kriterijume selekcije i uslove regrutovanja bez obzira o kojoj se grani aktivnosti radi i na svim nivoima profesionalne hijerarhije uklju\u010duju\u0107i napredovanje u karijeri, svim oblicima pla\u0107enog radnog anga\u017eovanja; raspore\u0111ivanja i napredovanja; radnog vremena; fleksibilnog radnog vremena zbog uskla\u0111ivanja porodi\u010dnih i radnih obaveza mu\u0161karaca i \u017eena, odsustvovanja sa posla; pla\u0107anja; uslova rada; stru\u010dnog usavr\u0161avanja i dodatnog obrazovanja, uklju\u010duju\u0107i prakti\u010dno radno iskustvo, dnevnog, nedeljnog i godi\u0161njeg odmora; prestanka radnog odnosa i radnog anga\u017eovanja; kolektivnog pregovaranja; informisanja; socijalnog osiguranja; odsustva zbog trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, trajanja porodiljskog odsustva i naknada za vreme porodiljskog odsustva; odsustvo radi nege deteta i posebne nege deteta sa invaliditetom; za\u0161tite prava na rad i u vezi s radom.<\/p>\n Zakonom o radu (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 24\/05, 61\/05, 54\/09, 32\/13, 75\/14, 13\/17 – US, 113\/17, 95\/18 – Autenti\u010dno tuma\u010denje) propisano je da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, ure\u0111uju se ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim me\u0111unarodnim konvencijama (\u010dlan 1. stav 1). Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure\u0111uju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu \u2013 samo kada je to ovim zakonom odre\u0111eno (\u010dlan 1. stav 2). Dalje, odredbama \u010dlana 2. ovog zakona propisano je da se odredbe ovog zakona primenjuju na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod doma\u0107eg ili stranog pravnog, odnosno fizi\u010dkog lica, kao i na zaposlene koji su upu\u0107eni na rad u inostranstvo od strane poslodavca ako zakonom nije druk\u010dije odre\u0111eno; na zaposlene u dr\u017eavnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim slu\u017ebama, ako zakonom nije druk\u010dije odre\u0111eno; na zaposlene kod poslodavaca u oblasti saobra\u0107aja, ako posebnim propisom nije druk\u010dije odre\u0111eno, kao i na zaposlene strane dr\u017eavljane i lica bez dr\u017eavljanstva koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije druk\u010dije odre\u0111eno. Tako\u0111e, \u010dlanom 12. Zakona o radu propisano je da zposleni ima pravo na odgovaraju\u0107u zaradu, bezbednost i\u00a0zdravlje na radu, zdravstvenu za\u0161titu, za\u0161titu li\u010dnog integriteta, dostojanstvo li\u010dnosti\u00a0i druga prava u slu\u010daju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbe\u0111enje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike za\u0161tite, u skladu sa zakonom i op\u0161tim aktom, odnosno ugovorom o radu. Stavom 2. ovog \u010dlana propisano je da zaposlena \u017eena ima pravo na posebnu za\u0161titu za vreme trudno\u0107e i poro\u0111aja, dok je stavom 3. propisano da zaposleni ima pravo na posebnu za\u0161titu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom.<\/p>\n Primena \u010dl 94. i 94a Zakona o radu va\u017ena je u pogledu prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta. Tako je \u010dlanom 94. ovog zakona propisano da zaposlena \u017eena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudno\u0107e i poro\u0111aja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana\u00a0 (stav 1). Zaposlena \u017eena ima pravo da otpo\u010dne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadle\u017enog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odre\u0111enog za poro\u0111aj (stav 2). Porodiljsko odsustvo traje do navr\u0161ena tri meseca od dana poro\u0111aja (stav 3). Zaposlena \u017eena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana\u00a0\u00a0od dana otpo\u010dinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog \u010dlana<\/strong> (stav 4)<\/strong>. Otac deteta mo\u017ee da koristi pravo iz stava 3. ovog \u010dlana u slu\u010daju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga spre\u010dena da koristi to pravo (izdr\u017eavanje kazne zatvora, te\u017ea bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu (stav 5). Otac deteta mo\u017ee da koristi pravo iz\u00a0stava 4.\u00a0ovog \u010dlana<\/strong> (stav 6)<\/strong>. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena \u017eena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom (stav 7).<\/p>\n \u010clan<\/strong>om<\/strong> 94a<\/strong> Zakona o radu propisano je da z<\/strong>aposlena \u017eena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za tre\u0107e i svako naredno novoro\u0111eno dete u ukupnom trajanju od dve godine<\/strong> (stav 1)<\/strong>.<\/strong> Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena \u017eena koja u prvom poro\u0111aju rodi troje ili vi\u0161e dece, kao i zaposlena \u017eena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom poro\u0111aju rodi dvoje ili vi\u0161e dece<\/strong> (stav 2)<\/strong>.<\/strong> Zaposlena \u017eena iz st. 1. i 2. ovog \u010dlana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpo\u010dinjanja porodiljskog odsustva iz \u010dlana 94. stav 2. ovog zakona<\/strong> (stav 3)<\/strong>.<\/strong> Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog \u010dlana mo\u017ee da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slu\u010dajevima i pod uslovima utvr\u0111enim u \u010dlanu 94. stav 5. ovog zakona, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u du\u017eini utvr\u0111enoj u <\/strong>stavu 3. ovog \u010dlana (stav 4).<\/p>\n \u010clanom 95. ovog zakona propisano ja da pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvr\u0111enom u \u010dlanu 94. stav 3. ovog zakona ima i zaposlena \u017eena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.<\/p>\n Dakle iz navedenih odredaba mo\u017ee se zaklju\u010diti da u skladu sa Zakonom o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom zaposlena \u017eena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za tre\u0107e i svako naredno novoro\u0111eno dete u ukupnom trajanju od dve godine<\/strong>, dok \u017eene koje ostvaruju pravo na ostale naknade u istoj situaciji imaju pravo na jednu godinu. Pored toga iz citiranih odredaba mo\u017ee se zaklju\u010diti da polo\u017eaj o\u010deva nije isti kada je u pitanju pravo na ostale naknade saglasno \u010dlanu 17. i kada je u pitanju naknada zarade, odnosno plate iz \u010dlana 12. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom.<\/p>\n Dakle, Zakon o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom pravi razliku u du\u017eini trajanja prava kada je u pitanju ro\u0111enje tre\u0107eg i svakog narednog deteta u zavisnosti od toga da li je re\u010d o zaposlenoj \u017eeni kod poslodavca ili \u017eeni koja obavlja samostalnu delatnost odnosno obavlja rad van radnog odnosa (privremeni povremeni poslovi, ugovor o radu, autorski ugovor, poljoprivrednica i sl).<\/p>\n Tako\u0111e zakon pravi razliku u pogledu prava oca kada mo\u017ee da koristi pravo na ostale naknade po osnovu nege deteta<\/strong> i ograni\u010dava mu to pravo samo u slu\u010dajevima ukoliko majka nije \u017eiva ako je napustila dete ili ako je iz objektivnih razloga spre\u010dena da neposredno brine o detetu. Dakle \u010dlan 17. stav 7. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom propisuje neopravdano stro\u017eije uslove kada je u pitanju ostvarivanje prava oca na ostale naknade u periodu nege deteta (nakon isteka porodiljskog odsustva), za razliku od oca, koji u skladu sa \u010dlanom 12. stav 3. ovog zakona i \u010dlanom 94. Zakona o radu, ima pravo da koristi odsustvo sa rada radi nege deteta bez ograni\u010denja<\/strong> na \u010dinjenicu da li je majka \u017eiva, napustila dete i iz drugih opravdanih razloga (na izdr\u017eavanju kazne zatvora, bolesna i sl.)<\/p>\n Navedenim odredbama pored prethodno navedene razlike, nesporno je da su nositeljke prava na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta u odnosu na nositeljke prava na naknadu zarade, odnosno plate u slu\u010dajevima kada se radi o ro\u0111enju tre\u0107eg i svakog narednog detata stavljene u razli\u010dit polo\u017eaj. Naime, iste \u010dinjenice, odnosno isti \u017eivotni doga\u0111aji kao \u0161to su ro\u0111enje tre\u0107eg i svakog narednog deteta stavljaju u lo\u0161iji polo\u017eaj \u017eene koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta u odnosu na \u017eene koje ostvaruju naknadu zarade, odnosno plate, na na\u010din da ovo pravo ostvaruju u kra\u0107em periodu odnosno u periodu od godinu dana, umesto dve godine kako je to propisano kod prava na naknadu zarade (\u010dl. 12-16 Zakona).<\/p>\n Poverenik posebno ukazuje da kada je u pitanju pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta Zakon o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom (u \u010dlanu 17. stav 8) propisuje da se u tom slu\u010daju ova naknada ostvaruje u skladu sa ovim zakonom i propisima koji reguli\u0161u ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta za lica zaposlena kod poslodavca (odnosno upu\u0107uje na Zakon o radu). Dakle zakonodavac je u ovom delu, imaju\u0107i u vidu svrhu i cilj ovih prava upravo ovakvom odredbom ukazao da su u pitanju su\u0161tinski ista prava koja imaju istu namenu.<\/p>\n Da bi se odgovorilo na pitanje da li se u ovoj pravnoj stvari radi o neopravdano nejednakom tretmanu, va\u017eno je napraviti uporednu analizu, odnosno uporedno sagledati ova dva prava \u2013 pravo na naknadu zarade (\u010dl. 12-16) i pravo na ostale naknade ( \u010dl. 17-19). Poverenik najpre ukazuje da je nesporno da iz Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom proizlazi da se radi o dva prava. Dalje proizlazi da i pravo na naknadu zarade (kada su u pitanju zaposlene \u017eene) i pravo na ostale naknade (kada su u pitanju \u017eene koje samastalno obavljaju delatnost, po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, autorskog ugovora i sl \u2013 videti \u010dlan 17. stav 1), ostvaruju ova prava zbog spre\u010denosti za rad zbog ro\u0111enja i nege deteta. Dakle, razlog ovih primanja je spre\u010denost za rad u vezi sa trudno\u0107om i poro\u0111ajem.<\/strong> Osnovica za obra\u010dun ovih zarada, odnosno naknada predstavljaju upla\u0107eni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i to u istom periodu od 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpo\u010dinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa odr\u017eavanjem trudno\u0107e ili porodiljskog odsustva ukoliko nije kori\u0161\u0107eno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa odr\u017eavanjem trudno\u0107e. Me\u0111utim kada je u pitanju trajanje prava na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta, zakonodavac je napravio razliku i to samo u pogledu tre\u0107eg i svakog narednog deteta. Za prvo i drugo dete zakonodavac je predvideo isto trajanje prava, ali je za tre\u0107e i svako naredno ro\u0111enje preduzetnicama, \u017eenama koje rade po osnovu ugovora o delu, autorskom ugovoru, privremenim i povremenim poslovima i sl. propisao kra\u0107e trajanje prava na na\u010din da im ovo pravo mo\u017ee trajati najdu\u017ee godinu dana a ne dve godine kao \u0161to je slu\u010daj sa zaposlenim \u017eenama kod poslodavca.<\/p>\n \u010cinjenica je da je Ustav ostavio zakonodavcu da uredi zakonom posebnu za\u0161titu koju u\u017eiva \u017eena u vezi sa materinstvom, kao i dete, ali nije ostavio zakonodavcu pravo da razli\u010dito uredi trajanje prava za prava koja imaju isti cilj i svrhu i za doga\u0111aje koji predstavljaju iste \u017eivotne situacije (spre\u010denost za rad zbog zbog ro\u0111enja i nege deteta). Poverenik isti\u010de da \u010dinjenica da je Ustav ure\u0111ivanje odre\u0111enog pitanja prepustio zakonodavcu ne zna\u010di da zakonodavac nije du\u017ean da postupa saglasno osnovnim ustavnim na\u010delima, samim tim i na\u010delom jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i zabrane diskriminacije<\/em>.<\/em><\/p>\n Podse\u0107anja radi, Poverenik ukazuje na ciljeve Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom koji su dati u \u010dlanu 1. ovog zakona kao i u Obrazlo\u017eenju koje je dato u prilogu Predloga zakona. Naime, Zakonom o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom ure\u0111uje se finansijska podr\u0161ka porodici sa decom, koja se, u smislu ovog zakona, dodeljuje radi pobolj\u0161anja uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, uskla\u0111ivanja rada i roditeljstva, posebnog podsticaja i podr\u0161ke roditeljima da ostvare \u017eeljeni broj dece, kao i radi pobolj\u0161anja materijalnog polo\u017eaja porodica sa decom<\/strong>, porodica sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i porodica sa decom bez roditeljskog staranja.<\/p>\n <\/p>\n Dakle ciljevi propisivanja ova dva prava (prava na naknadu zarade i prava na ostale naknade) su isti. U pitanju je prevashodno mera populacione politike kojom se podsti\u010du roditelji da se odlu\u010de na ra\u0111anje dece. Nema objektivnog i razumnog opravdanja da se u potpuno uporedivim okolnostima,<\/strong> pravi razlikovanje izme\u0111u korisnica prava po osnovu toga da li se samozapo\u0161ljavaju, obavljaju samostalnu delatnost ili su zaposlene kod poslodavca. Ovakvim razlikovanjem zakonodavac gu\u0161i \u017eensko preduzetni\u0161tvo i poni\u0161tava mere koje je preduzeo u cilju pove\u0107avanja samozapo\u0161ljavanja i preduzetni\u0161tva i prakti\u010dno na ovaj na\u010din uslovljava \u017eenu da bira izme\u0111u materinstva i profesionalnog razvoja. Umesto da ova mera bude sastavni deo mera podr\u0161ke koje dr\u017eava preduzima u cilju razvoja \u017eenskog preduzetni\u0161tva i samozapo\u0161ljavanja, ovakvo razlikovanje dovodi, pored neravnopravnog polo\u017eaja, do ose\u0107aja kod ovih \u017eena da su manje va\u017ene i da je njihovo dete manje va\u017eno, odnosno njihovo materinstvo i roditeljstvo nije podr\u017eano od strane dru\u0161tva na jednak na\u010din. Ovakav nejednak tretman, favorizuje samo jedan oblik radnog anga\u017eovanja, i to radni odnos kod poslodavca u odnosu na druge oblike radnog anga\u017eovanja (rad van radnog odnosa, samozapo\u0161ljavanje, preduzetni\u0161tvo). Ova \u010dinjenica dodatno govori u prilog tome da ovakvo razlikovanje, u aktuelnim okolnostima na tr\u017ei\u0161tu rada, nema racionalnog opravdanje.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik dalje podse\u0107a da je Zakonom o privrednim dru\u0161tvima[5]<\/sup><\/a> ure\u0111en pravni polo\u017eaj privrednih dru\u0161tava i drugih oblika organizovanja, pa tako i pravni polo\u017eaj preduzetnika (\u010dlan 1. stav 1.). U skladu sa tim zakonom preduzetnik je poslovno sposobno fizi\u010dko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano (stav 1). U preduzetnike se ubrajaju i fizi\u010dka lica koja su upisana u poseban registar a koja obavljaju delatnost slobodne profesije ako je to odre\u0111eno posebnim propisom (knji\u017eavnice, umetnice..). Sama \u010dinjenica da je u pitanju samostalna delatnost koju obavlja fizi\u010dko lice govori u prilog tome da odsustvovanje sa posla zbog ro\u0111enja i nege detata mo\u017ee dovesti u rizik i samo poslovanje i opstanak firme. Dakle, neopravdani polo\u017eaj \u017eena koje imaju pravo na ostalu naknadu u smislu Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom dodatno je ote\u017ean jer one ne mogu ovo pravo preneti na partnera kada je u pitanju nega deteta i vratiti se u poslovne tokove u \u0161to kra\u0107em periodu, kao \u0161to to mo\u017ee da uradi \u017eena koja je zaposlena kod poslodavca.<\/p>\n <\/p>\n Dakle, ovako razlikovanje nema objektivnog i razumnog opravdanja, niti se njime te\u017ei odre\u0111enom legitimnom cilju<\/strong>, naro\u010dito imaju\u0107i u vidu napred citirane odredbe Ustava i zajam\u010dena prava. Ne mo\u017ee imati razumno opravdanje \u010dinjenica da se na isti na\u010din ne pru\u017ea podr\u0161ka odgovornom roditeljstvu roditelja koji rade, bez obzira na vid radnog anga\u017eovanja.<\/p>\n <\/p>\n Dakle, analizom spornih \u010dlanova Zakona ovaj nejednak tretman predstavlja povredu \u010dlana 21, kao i \u010dlana 63. stav 2. Ustava kojim je propisano da Republika Srbija podsti\u010de roditelje da se odlu\u010de na ra\u0111anje dece u \u010demu im poma\u017ee, kao i \u010dlana 66. stav 1. i 2. Ustava kojim je propisano da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji u\u017eivaju posebnu za\u0161titu, u skladu sa zakonom, kao i da se majci pru\u017ea posebna podr\u0161ka i za\u0161tita pre i posle poro\u0111aja. Ovo naro\u010dito kada se radi o majkama koje rade i koje ula\u017eu dodatne napore u uskla\u0111ivanje porodi\u010dnog i poslovnog \u017eivota. Poverenik tako\u0111e podse\u0107a da su poslednjim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom uvedena nova prava kojima se pru\u017ea dodatna podr\u0161ka u vidu nov\u010danih sredstava koja nisu zanemrljivo mala (pravo na nov\u010dana sredstva za izgradnju, u\u010de\u0161\u0107e u kupovini, odnosno kupovinu porodi\u010dno-stambene zgrade ili stana po osnovu ro\u0111enja deteta), \u0161to dodatno ukazuje na intenciju zakonodavca da pru\u017ei ve\u0107u podr\u0161ku u cilju postizanja svrhe zakona, a ne da pojedinim licima ograni\u010di ostvarivanje prava stavljaju\u0107i ih u neopravdano nepovoljniji polo\u017eaj.<\/p>\n Poverenik je u Predlogu podsetio i na Odluku Ustavnog suda koja je objavljena u Slu\u017ebenom glasniku RS, broj 46\/21 gde je Ustavni sud na\u0161ao povredu na\u010del<\/em>a<\/em> jednakosti i zabrane diskriminacije<\/em> u pogledu razli\u010ditog tretmana poljoprivrednih osiguranica<\/em>. Ustavni sud je tada zauzeo slede\u0107i stav: \u201ePolaze\u0107i od sadr\u017eine osporenih re\u0161enja iz \u010dl. 17. i 18. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, Ustavni sud je na\u0161ao da se kao sporno postavlja pitanje da li se predvi\u0111enim re\u0161enjem u stavu 2. \u010dlana 17, a potom posledi\u010dno u st. 2, 4. i 6. \u010dlana 18. Zakona kr\u0161i jedno od osnovnih na\u010dela Ustava u ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, na\u010delo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i zabrane diskriminacije, utvr\u0111eno \u010dlanom 21. st. 1-3. Ustava. Naime, odredbama \u010dlana 17. Zakona odre\u0111eni su korisnici prava na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta, kao i uslovi za ostvarivanje toga prava, dok je \u010dlanom 18. propisan na\u010din utvr\u0111ivanja osnovice i mese\u010dne osnovice za obra\u010dun navedene naknade, tako da se majkama korisnicama navedenog prava koje su ostvarivale prihode po nekom od osnova na koje se pla\u0107aju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a koji nemaju karakter zarade (samostalno obavljanje delatnosti, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, nosilac porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva sa statusom lica koje samostalno obavlja delatnost i dr.), kao i onima koje su u momentu ro\u0111enja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na nov\u010danu naknadu po osnovu nezaposlenosti, kao relevantan period za utvr\u0111ivanje osnovice za obra\u010dun navedene naknade uzima period od poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpo\u010dinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa odr\u017eavanjem trudno\u0107e ili porodiljskog odsustva, odnosno danu ro\u0111enja deteta (\u010dlan 18. stav 1.), a nasuprot tome, saglasno stavu 2. \u010dlana 17, majkama koje su poljoprivredni osiguranici, kao relevantan period za utvr\u0111ivanje osnovice za obra\u010dun navedene naknade uzima se period od poslednja 24 meseca koji prethode danu ro\u0111enja deteta (\u010dlan 18. st. 2, 4. i 6.), \u0161to zna\u010di da je za ostvarivanje istog prava zakonodavac samo za majke koje su poljoprivredne osiguranice, u pogledu uslova koji se odnosi na trajanje perioda u kome je ostvarivan prihod po osnovu koga su upla\u0107ivani doprinosi, propisao du\u017ei period \u2013 24 meseca, a za sve ostale korisnike toga prava 18 meseci (jednako kao u slu\u010daju zaposlenih koje ostvaruju pravo na naknadu zarade<\/strong>).<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n Polaze\u0107i od toga da na\u010delo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i zabrane diskriminacije iz \u010dlana 21. st. 1-3. Ustava podrazumeva jednak tretman svih pred Ustavom i zakonom a da nejednako postupanje (diskriminacija), u naj\u0161irem smislu re\u010di, predstavlja druga\u010dije tretiranje lica u istim ili sli\u010dnim situacijama bez objektivnog i razumnog opravdanja, Ustavni sud smatra da se odredbom \u010dlana 17. stav 2, a posledi\u010dno i odredbama \u010dlana 18. st. 2, 4. i 6. Zakona, poljoprivredne osiguranice stavljaju u nejednak polo\u017eaj u pogledu uslova za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta u odnosu na druge korisnike tog prava, a da ovako razlikovanje nema objektivnog i razumnog opravdanja, niti se njime te\u017ei odre\u0111enom legitimnom cilju<\/strong>. Saglasno tome, Sud je ocenio da osporene odredbe \u010dlana 17. stav 2, a posledi\u010dno i \u010dlana 18. st. 2, 4. i <\/em>6<\/em>. Zakona, nisu u saglasnosti sa Ustavom.<\/em>\u201c<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n Prema praksi Poverenika iznetoj u Posebnom izve\u0161taju o diskriminaciji u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja,<\/em> prema broju podnetih pritu\u017ebi dva naju\u010destalija li\u010dna svojstva diskriminacije su pol i bra\u010dni i porodi\u010dni status, odnosno vi\u0161estruka diskriminacija \u017eena na tr\u017ei\u0161tu rada. U Finalnom izve\u0161taju evaluacije Akcionog plana za sprovo\u0111enje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost Republike Srbije<\/em>[6]<\/sup><\/a> navedeno je da rodni jaz na tr\u017ei\u0161tu rada opstaje uprkos poklanjanju pa\u017enje ovom problemu u nacionalnim strategijama u oblasti zapo\u0161ljavanja i rodne ravnopravnosti. \u017dene imaju neprekidno i dosledno manju stopu aktivnosti i zaposlenosti od mu\u0161karaca i ve\u0107u stopu neaktivnosti. Neke grupe \u017eena se suo\u010davaju sa posebno visokim preprekama zapo\u0161ljavanju, poput mladih \u017eena, \u201estarijih radnica\u201c, \u017eena u ruralnim podru\u010djima, \u017eena iz marginalizovanih grupa \u2013 sa invaliditetom i Romkinja.[7]<\/sup><\/a> U periodu sprovo\u0111enja Akcionog plana, udeo \u017eena me\u0111u preduzetnicima se neznatno <\/strong>pove\u0107ao (sa 26% 2011. godine na 34% 2017. godine). Me\u0111utim, najve\u0107i deo \u017eenskog preduzetni\u0161tva vo\u0111en je neophodno\u0161\u0107u da se samostalno zaposle suo\u010dene sa preprekama na tr\u017ei\u0161tu rada, a ne zbog dobrih poslovnih resursa, \u0161to umanjuje \u0161ansu \u017eenskim preduze\u0107ima da postanu odr\u017eiva i uspe\u0161na<\/strong>.<\/strong> Rodni jaz u zaradama opstaje iako nije tako visok kao u nekim drugim zemljama. Razlika izme\u0111u prose\u010dne plate mu\u0161karaca i \u017eena kontinuirano raste od po\u010detka 2000. godine.[8]<\/sup><\/a> U ovom izve\u0161taju je navedeno da su m<\/strong>ere za pove\u0107anje zaposlenosti, preduzetni\u0161tva i poljoprivredne aktivnosti deo sistemskih uslova koji omogu\u0107avaju ekonomsko osna\u017eivanje \u017eena,<\/strong> ali da se samo delimi\u010dno mogu pripisati sprovo\u0111enju ovog akcionog plana, jer poti\u010du iz ranijeg perioda reforme politika zapo\u0161ljavanja, socijalnog uklju\u010divanja i rodne ravnopravnosti. Efekti na rodne odnose, rodne prakse i polo\u017eaj \u017eena relativno su slabi i mogu se videti kroz neznatan porast zaposlenosti \u017eena i dostupnost raznih oblika podr\u0161ke ekonomskoj aktivnosti \u017eena.[9]<\/sup><\/a><\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, Poverenik smatra svrsishodnim da se pre dono\u0161enja odluke Ustavnog suda, jo\u0161 jednom obrati Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, kao ovla\u0161\u0107enom predlaga\u010du inicijativom za izmenu \u010dlana 17. stav 4, 5. i 7. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, kako bi ovo ministarstvo predlo\u017eilo Vladi izmenu spornih odredaba zakona.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> Mi\u0161ljenje Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti broj 011-00-00018\/2021-02 od 25. maja 2021. godine<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 113\/2017, 50\/2018, 46\/2021 \u2013 odluka US, 51\/2021 \u2013 odluka US, 53\/2021 \u2013 odluka US, 66\/2021, 130\/2021<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, \u00a0br. 98\/06, \u00a0115\/21, 16\/22<\/p>\n <\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 36\/11, 99\/11, 83\/14 \u2013 dr. zakon, 5\/15, 44\/18, 95\/18 i 91\/19<\/p>\n [6]<\/a> Finalni izve\u0161taj evaluacije Akcionog plana za sprovo\u0111enje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost Republike Srbije<\/em>, SeCons \u2013 grupa za razvojnu inicijativu, 2018, dostupno na internet adresi: https:\/\/www.secons.net\/files\/publications\/99-publication.pdf<\/a><\/p>\n [7]<\/a> Finalni izve\u0161taj evaluacije Akcionog plana za sprovo\u0111enje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost Republike Srbije<\/em>, str.\u00a0 28-29<\/p>\n [8]<\/a> Isto, str. 30<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
743-22 Inicijativa za izmenu \u010dlana 17. st. 4, 5. i 7. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n