\u00a0<\/strong><\/p>\n MINISTARSTVO RUDARSTVA I ENERGETIKE<\/strong><\/p>\n Dubravka \u0110edovi\u0107, ministarka<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Nemanjina 22-26<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Po\u0161tovana gospo\u0111o \u0110edovi\u0107,<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Obra\u0107amo Vam se povodom urgentnog problema sa kojim se suo\u010davaju stanovnici i stanovnice naselja \u201e12. februar\u201c u Ni\u0161u. Pozdravljamo brzo formiranje radne grupe za rad na re\u0161avanju ovog problema, u koju su pozvani i predstavnici\/e na\u0161e institucije. Me\u0111utim, za sve ovo vreme tra\u017eenja sistemskog re\u0161enja, u naselju \u201e12. februar\u201c de\u0161ava se humanitarna katastrofa \u010dije prevazila\u017eenje treba da bude apsolutni prioritet. Veliki broj porodica sa malom decom, starijih i bolesnih \u017eivi u ovom naselju, u okolnostima sve ni\u017eih atmosferskih temperatura. U Va\u0161em dopisu br. 119-01-134\/2022-01 od 22. novembra 2022. godine upu\u0107enom Ministarstvu dr\u017eavne uprave i lokalne samouprave, ukazano je da zbog nere\u0161enih imovinsko-pravnih odnosa nije mogu\u0107e po redovnoj proceduri ispuniti zahtev da stanovnici naselja \u201e12. februar\u201c odmah budu priklju\u010deni na elektroenergetsku mre\u017eu. Me\u0111utim, imaju\u0107i u vidu sve okolnosti ovog slu\u010daja, te pa\u017eljivo vagaju\u0107i stepen va\u017enosti dobara koja se u konkretnom slu\u010daju \u0161tite, \u017eelimo da istaknemo da pitanja imovinskih odnosa i administrativnih procedura, koje su va\u017ene u demokratskom dru\u0161tvu, nikako ne treba da imaju prioritet u odnosu na pravo na \u017eivot i zadovoljenje elementarnih ljudskih potreba.<\/p>\n Ustavom Republike Srbije[1]<\/a> propisano je da je Republika Srbija dr\u017eava srpskog naroda i svih gra\u0111ana koji u njoj \u017eive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, na\u010delima gra\u0111anske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.[2]<\/a>\u00a0 Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.[3]<\/sup><\/a><\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima[4]<\/sup><\/a>. Posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lica ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njegovog li\u010dnog svojstva u nepovoljan polo\u017eaj u pore\u0111enju sa drugim licima u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, osim ako je to nu\u017eno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena (\u010dlan 7). Odredbama \u010dlana 13. ovog zakona propisani su te\u0161ki oblici diskriminacije me\u0111u kojim je i diskriminacija lica po osnovu dva ili vi\u0161e li\u010dnih svojstava bez obzira na to da li se uticaj pojedinih li\u010dnih svojstava mo\u017ee razgrani\u010diti (vi\u0161estruka diskriminacija) ili se ne mo\u017ee razgrani\u010diti (intersekcijska diskriminacija). \u010clanom 33. stav 1. ta\u010dka 9. ovog zakona propisano je da Poverenik upu\u0107uje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Svako ima pravo na standard \u017eivota koji obezbe\u0111uje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, uklju\u010duju\u0107i hranu, ode\u0107u, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne slu\u017ebe, propisano je odredbom \u010dlana 25. stav 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1948). Dr\u017eave ugovornice Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima priznaju pravo svakog lica na \u017eivotni standard dovoljan za njega i njegovu porodicu, podrazumevaju\u0107i tu i odgovaraju\u0107u ishranu, odevanje i stanovanje, kao i stalno pobolj\u0161anje \u017eivotnih uslova. Dr\u017eave ugovornice \u0107e preduzeti celishodne mere za obezbe\u0111enje ostvarivanja ovog prava.[5]<\/a><\/p>\n O zna\u010daju adekvatnih \u017eivotnih uslova, posebno u pogledu stanovanja, higijenskih uslova i elektri\u010dne energije, govori i Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (CEDAW)[6]<\/a>. Naime, odredbom \u010dlana 14. ove konvencije propisano je da \u0107e dr\u017eave \u010dlanice preduzeti sve odgovaraju\u0107e mere radi eliminisanja diskriminacije \u017eena u seoskim podru\u010djima kako bi obezbedile da one, na osnovi ravnopravnosti mu\u0161karaca i \u017eena, u\u010destvuju u razvoju sela i da od toga imaju koristi, posebno da bi obezbedile njihovo pravo na adekvatne \u017eivotne uslove, posebno u pogledu stanovanja, higijenskih uslova, elektri\u010dne energije i snabdevanja vodom, saobra\u0107aja i veza.<\/p>\n Svako ima pravo na po\u0161tovanje svog privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota, doma i prepiske, proklamovano je \u010dlanom 8. stav 1. Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda.[7]<\/a> Tako, kao primer dobre prakse navodimo primer odluke jednog\u00a0 nacionalnog sud koji se bavio ovim pitanjem sa aspekta primene Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava. Naime, Apelacioni sud u Briselu je 1988. godine ukazao da je u\u017eivanje usluga elektri\u010dne energije i gasa neizostavan deo ljudskog dostojanstva. Sud je naveo da javne vlasti imaju obavezu da pru\u017eaju usluge gasa i elektri\u010dne energije u okviru usluga socijalne za\u0161tite.[8]<\/a><\/p>\n Povezanost pristupa energiji i prava na \u017eivot, zdravlje i socijalnu sigurnost, istaknuta je u Zaklju\u010dnom dokumentu Konferencije Ujedinjenih nacija o odr\u017eivom razvoju Rio + 20.[9]<\/a> Naime, u paragrafu 125. ovog dokumenta navedeno je: \u201ePrepoznajemo da energija igra klju\u010dnu ulogu u procesu razvoja, s obzirom na to da pristup odr\u017eivim modernim energetskim uslugama doprinosi iskorenjivanju siroma\u0161tva, spa\u0161ava \u017eivote, pobolj\u0161ava zdravlje i poma\u017ee da se obezbede osnovne ljudske potrebe. Nagla\u0161avamo da su ove usluge od su\u0161tinskog zna\u010daja za socijalnu inkluziju i ravnopravnost polova, kao i da je energija klju\u010dni \u010dinilac za proizvodnju. Obavezujemo se da olak\u0161amo podr\u0161ku za pristup ovim uslugama za 1.4 milijarde ljudi \u0161irom sveta koji ih trenutno nemaju. Prepoznajemo da je pristup ovim uslugama klju\u010dan za postizanje odr\u017eivog razvoja.\u201c<\/p>\n Va\u017enost pristupa elektri\u010dnoj energiji prepoznata je i u Strategiji za smanjenje siroma\u0161tva u Srbiji.[10]<\/a> Naime, nedostatak pristupa elektri\u010dnoj energiji u romskim naseljima, smatra se jednim od najozbiljnijih problema kada je u pitanju dostupnost komunalnih i javnih usluga, navedeno je u ovoj strategiji.<\/p>\n Vlada Republike Srbije donela je Strategiju za socijano uklju\u010divanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine[11]<\/a>. Op\u0161ti cilj Strategije je da se pobolj\u0161a socijalno-ekonomski polo\u017eaj romske nacionalne manjine u Republici Srbiji, uz puno u\u017eivanje manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i postizanje ve\u0107e socijalne uklju\u010denosti Roma i Romkinja u sve segmente dru\u0161tva. Strategija ima pet posebnih ciljeva u klju\u010dnim oblastima koji doprinose ostvarivanju op\u0161teg cilja, a to su obrazovanje, stanovanje, zapo\u0161ljavanje, zdravlje i socijalna za\u0161tita. Posebni ciljevi ostvaruju se operativnim ciljevima, merama i aktivnostima ka o\u010dekivanim ishodima do 2025. godine. Posebni cilj 2, za oblast Stanovanje je \u201eUnaprediti uslove stanovanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji kroz obezbe\u0111ivanje pravne sigurnosti stambenog statusa, dostupnosti usluga, materijala, objekata, infrastrukture, finansijske priu\u0161tivosti, odgovaraju\u0107e nastanjivosti i pristupa\u010dnosti, odgovaraju\u0107e lokacije i kulturne adekvatnosti, kako je definisano me\u0111unarodnim standardima o pravu na adekvatno stanovanje, a koje je Republika Srbija ratifikovala\u201c.<\/p>\n Problem stanovanja Roma u Srbiji veoma je kompleksan, s obzirom da neadekvatni uslovi stanovanja i \u017eivot u neformalnim naseljima znatno ote\u017eavaju pristup drugim ekonomskim i socijalnim pravima. Oko dve tre\u0107ine romske populacije u Srbiji \u017eivi u nelegalnim naseljima u uslovima koji su daleko ispod standarda njihovih sugra\u0111ana. To ne predstavlja svestan izbor ili kulturolo\u0161ki uslovljen stil \u017eivota, ve\u0107 je to strategija pre\u017eivljavanja u lo\u0161im socioekonomskim uslovima. Poverenik podse\u0107a da je u skladu sa Op\u0161tim komentarom broj 4. Komiteta Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava, pitanje pravne sigurnosti stambenog statusa od centralnog zna\u010daja za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje jer od njega zavisi za\u0161tita od prinudnih iseljenja, uznemiravanja i ometanja u u\u017eivanju prava na stanovanje.<\/p>\n \u0160iroko prihva\u0107ena praksa sudova u Republici Srbiji je da u sporovima sli\u010dne sadr\u017eine donose privremene mere kojima se onemogu\u0107ava prekid isporuke elektri\u010dne energije do momenta odluke o spornom pravu. Insistiranje Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti da se omogu\u0107i snabdevanje elektri\u010dnom energijom doma\u0107instvima u naselju \u201e12. februar\u201c, nikako ne treba shvatiti kao ograni\u010davanje prava operatera koji vr\u0161i isporuku elektri\u010dne energije da \u0161titi svoju opremu i vr\u0161i naplatu za isporu\u010dene usluge i tokom perioda trajanja prelaznog re\u0161enja, do pronala\u017eenja odgovaraju\u0107eg pravnog re\u017eima od strane radne grupe koju ste fromirali.<\/p>\n \u010cinjenica je da u Republici Srbiji i dalje traje tranzicioni period regulisanja imovinsko-pravnih odnosa i gra\u0111ana i dr\u017eave, ali za to vreme ne treba da dozvolimo da nere\u0161eni imovinsko-pravni odnosi dovedu do \u017eivotnog ugro\u017eavanja stanovnika naselja \u201e12. februar\u201c u Ni\u0161u. Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, a polaze\u0107i od ovla\u0161\u0107enja iz \u010dlana 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, molimo Vas da hitno reagujete u cilju uklju\u010denja struje stanovnicima ovog naselja do pronala\u017eenja sistemskog re\u0161enja, kao i da nas obavestite o preduzetom.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 98\/2006 i 115\/2021<\/p>\n [2]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 98\/2006 i 115\/2021). \u010dlan 1.<\/p>\n [3]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 98\/2006 i 115\/2021). \u010dlan 21, stav 1. i stav 3.<\/p>\n [4]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 2. stav 1. ta\u010dka 1<\/p>\n [5]<\/a> Me\u0111unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u201c (Me\u0111unarodni ugovori), br. 7\/1971), \u010dlan 11. stav 1.<\/p>\n [6]<\/a> (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ – Me\u0111unarodni ugovori”, br. 11\/81)<\/p>\n [7]<\/a> (\u201eSlu\u017ebeni list SCG – Me\u0111unarodni ugovori”, br. 9\/2003, 5\/2005 i 7\/2005 – ispr. i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS – Me\u0111unarodni ugovori”, br. 12\/2010 i 10\/2015)<\/p>\n [8]<\/a> Aviles L. A. (2012) Pristup elektri\u010dnoj energiji u Evropskom pravu: Ljudsko pravo?, SSRN Elektronski \u017eurnal<\/em>, str. 8.<\/p>\n [9]<\/a> Dostupno na: https:\/\/expeditio.org\/images\/stories\/downloads\/Buducnost_kakvu_zelimo-FINAL.pdf<\/a><\/p>\n [10]<\/a> Dostupno na: https:\/\/www.mei.gov.rs\/upload\/documents\/nacionalna_dokumenta\/strategija_siromastvo.pdf<\/a><\/p>\n [11]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 26\/2016<\/p>\n <\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/05\/images_jdownloads_fileimages_pdf.png\")
<\/a><\/strong>Preporuka mera Ministarstvu rudarstva i energetike<\/strong><\/p>\n