\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje Centru za socijalni rad u ____________:<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n – Da prilikom sa\u010dinjavanja plana pru\u017eanja usluga socijalne za\u0161tite starijih korisnika, a naro\u010dito prilikom procene o neophodnosti postavljanja privremenog staratelja i pokretanja postupka kojima se ova lica li\u0161avaju poslovne sposobnosti, svoje odluke ne zasnivaju na predrasudama i stereotipima o njihovim mogu\u0107nostima i sposobnostima da \u0161tite i zastupaju svoja prava i interese, s obzirom na njihovo starosno doba i zdravstveno stanje, ve\u0107 na usmerenoj, balansiranoj i nepristrasnoj proceni okolnosti konkretnog slu\u010daja i punu primenu principa najmanje restriktivne intervencije i okru\u017eenja, kao i po\u0161tovanja li\u010dnosti i dostojanstva starijih korisnika\/ca radi dostizanja ili odr\u017eavanja njihovog optimalanog nivoa psihofizi\u010dkog i socijalnog funkcionisanja.<\/p>\n – Da u roku za postupanje po Preporuci Poverenika upozna sve zaposlene koji rade na navedenim poslovima sa datom preporukom mera.<\/p>\n Centar za socijalni rad u Majdanpeku obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n <\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n U toku postupka po pritu\u017ebama, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je do\u0161ao do saznanja da pojedini centri za socijalni rad pokre\u0107u postupke za li\u0161enje poslovne sposobnosti starijih korisnika\/ca i postavljaju privremenog staratelja ovim licima, vode\u0107i se predrasudama i stereotipima o mogu\u0107nostima i sposobnostima ovih lica da \u0161tite i zastupaju svoja prava i interese, a ne njihovim realnim mogu\u0107nostima. Naime, prema raspolo\u017eivim saznanjima do kojih je Poverenik do\u0161ao postupaju\u0107i po pritu\u017ebama, odlukama pojedinih centara za socijalni rad nije prethodila adekvatna procena snaga i potreba starijih korisnika. Zastarela je praksa da se olako pokre\u0107u postupci li\u0161enja poslovne sposobnosti i postavljaju privremeni staratelji, bez uzimanja u obzir posledica koje ovakva praksa nosi po konkretna lica. Pored toga, primetno je da se neretko stariji korisnici u potpunosti isklju\u010duju iz postupka koji se odnose na ostvarivanje i za\u0161titu njihovih prava. U jednom konkretnom slu\u010daju, centar za socijalni rad je starijoj korisnici postavio privremenog staratelja i pokrenuo postupak za njeno li\u0161enje poslovne sposobnosti bez obave\u0161tavanja i u\u010de\u0161\u0107a korisnice. Tom prilikom zanemarene su njene potrebe i interesi samo iz razloga \u0161to se radilo o starijoj osobi naru\u0161enog zdravstvenog stanja, pri \u010demu nije uzimano u obzir da je ona sposobna za \u201enormalno\u201c rasu\u0111ivanje i da je u stanju da se sama stara o sebi i o za\u0161titi svojih prava i interesa. U konkretnoj situaciji centar se nije rukovodio najboljim interesom korisnice, niti principima najmanje restriktivne intervencije i okru\u017eenja i po\u0161tovanja dostojanstva li\u010dnosti radi dostizanja ili odr\u017eavanja optimalanog nivoa njenog psihofizi\u010dkog i socijalnog funkcionisanja.<\/p>\n Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 18. izme\u0111u ostalog propisuje da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tuma\u010de u korist unapre\u0111enja vrednosti demokratskog dru\u0161tva, saglasno va\u017ee\u0107im me\u0111unarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi me\u0111unarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovo\u0111enje. \u010clanom 20. Ustava Republike Srbije propisano je da se ljudska i manjinska prava zajem\u010dena Ustavom mogu zakonom ograni\u010diti ako ograni\u010denje dopu\u0161ta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopu\u0161ta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograni\u010denja zadovolji u demokratskom dru\u0161tvu i bez zadiranja u su\u0161tinu zajem\u010denog prava. Stavom 2. propisano je da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne mo\u017ee se smanjivati, dok je stavom 3. iste odredbe propisano da su pri ograni\u010davanju ljudskih i manjinskih prava, svi dr\u017eavni organi, a naro\u010dito sudovi, du\u017eni su da vode ra\u010duna o su\u0161tini prava koje se ograni\u010dava, va\u017enosti svrhe ograni\u010denja, prirodi i obimu ograni\u010denja, odnosu ograni\u010denja sa svrhom ograni\u010denja i o tome da li postoji na\u010din da se svrha ograni\u010denja postigne manjim ograni\u010denjem prava. \u010clanom 21. Ustava Republike Srbije zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u \u010dlanu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[3]<\/sup><\/a>, koju je Republika Srbija ratifikovala, a koja predstavlja jedan od najzna\u010dajnijih dokumenata za polo\u017eaj starijih gra\u0111ana s obzirom da zna\u010dajan broj ljudi u ovoj populaciji ima i neki oblik invaliditeta i da se suo\u010dava sa posebnim izazovima u vezi sa invaliditetom i staro\u0161\u0107u, kao jedno od osnovnih na\u010dela propisuje po\u0161tovanje uro\u0111enog dostojanstva, individualne autonomije i samostalnosti osoba sa invaliditetom, uklju\u010duju\u0107i pravo da donose odluke o sopstvenim \u017eivotima. Odredbom \u010dlanom 12. Konvencije propisano je da osobe sa invaliditetom, izme\u0111u ostalog, imaju pravo da poslovnu sposobnost u\u017eivaju na jednakim osnovama kao i drugi gra\u0111ani i u svim oblastima, a da \u0107e dr\u017eava preduzeti odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom omogu\u0107i pristup podr\u0161ci koja im mo\u017ee biti potrebna za ostvarivanje njihove poslovne sposobnosti. Tako\u0111e, dr\u017eava je u obavezi da osigura da sve mere koje se odnose na u\u017eivanje poslovne sposobnosti imaju odgovaraju\u0107e i efektivne mehanizme za\u0161tite koji \u0107e spre\u010diti zloupotrebe, u skladu sa odredbama me\u0111unarodnog prava o ljudskim pravima.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je Republika Srbija ratifikovala Revidiranu Evropsku socijalnu povelju[4]<\/a>, koja u \u010dlanu 23. propisuje prava starijih na socijalnu za\u0161titu. Radi efikasnog ostvarivanja prava starijih lica na socijalnu za\u0161titu, strane ugovornice se obavezuju da usvoje ili podstaknu, direktno ili u saradnji sa javnim i privatnim organizacijama, odgovaraju\u0107e mere koje imaju za cilj da omogu\u0107e starijim licima da ostanu punopravni \u010dlanovi dru\u0161tva koliko god je to mogu\u0107e. Ovim \u010dlanom propisana je obaveza dr\u017eave da omogu\u0107i starijim licima da slobodno odaberu svoj na\u010din \u017eivota i da vode nezavisan \u017eivot u svom porodi\u010dnom okru\u017eenju sve dok to \u017eele i mogu, putem obezbe\u0111ivanja sme\u0161taja u skladu sa njihovim potrebama i zdravstvenim stanjem ili odgovaraju\u0107e podr\u0161ke za adaptaciju njihovog stambenog sme\u0161taja, pru\u017eanja zdravstvene za\u0161tite i usluga koje su im potrebne u njihovom stanju, kao i da garantuju starijim licima koja \u017eive u ustanovama odgovaraju\u0107u podr\u0161ku, uz puno po\u0161tovanje njihove privatnosti i u\u010de\u0161\u0107a u odlu\u010divanju o pitanjima koja se ti\u010du \u017eivotnih uslova u tim ustanovama.<\/p>\n Preporukom Komiteta ministara Saveta Evrope o promociji ljudskih prava starijih osoba (2014), Komitet je potvrdio prava starijih osoba i preporu\u010dio dr\u017eavama \u010dlanicama niz mera u cilju borbe protiv diskriminacije na osnovu starosnog doba. Poseban osvrt dat je u oblasti nediskriminacije, samostalnosti i participacije, za\u0161tite od nasilja i zlostavljanja, socijalne za\u0161tite i zapo\u0161ljavanja, nege i ure\u0111enja pravnog sistema. Izme\u0111u ostalog, preporu\u010deno je dr\u017eavama \u010dlanicama da starije osobe u\u017eivaju svoja prava i slobode bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uklju\u010duju\u0107i i starosno doba . Starije osobe imaju pravo na po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva. Oni imaju pravo da vode svoje \u017eivote samostalno, na samoodre\u0111uju\u0107i i autonoman na\u010din. Ovo obuhvata, izme\u0111u ostalog, dono\u0161enje nezavisnih odluka u vezi sa svim pitanjima koja se ti\u010du njih, uklju\u010duju\u0107i i one koje se ti\u010du njihovih imanja, prihoda, finansija, mesta stanovanja, zdravstva, le\u010denja ili nege, kao i sahrane. Sva ograni\u010denja treba da budu srazmerna konkretnoj situaciji, i obezbe\u0111ena odgovaraju\u0107im i efikasnim merama za\u0161tite od zlostavljanja i diskriminacije. Usluge nege treba da budu dostupne u okviru zajednice kako bi se omogu\u0107ilo starijim osobama da ostanu \u0161to du\u017ee u svojim ku\u0107ama.<\/p>\n Komitet tako\u0111e isti\u010de da starije osobe koje se nalaze u institucijama za stare, imaju pravo na slobodu kretanja i da sva ograni\u010denja moraju biti zakonita, neophodna, srazmerna, i u skladu sa me\u0111unarodnim pravom. Preporuka Komiteta je da dr\u017eave \u010dlanice osiguraju da sva pojedina\u010dna ograni\u010denja za starije osobe budu realizovana uz slobodan i informisan pristanak tih lica ili kao srazmeran odgovor na rizik od povreda. Starije osobe u principu treba, sme\u0161tati u institucije sme\u0161taja, nege i psihijatrijskog le\u010denje samo na osnovu njihovog slobodnog i informisanog pristanka, a svaki izuzetak od ovog principa mora ispuniti zahteve Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, naro\u010dito pravo na slobodu i bezbednost (\u010dlan 5.) .<\/p>\n Dalje, Poverenik ukazuje da su Rezolucijom Generalne skup\u0161tine UN 46\/91, usvojeni Principi Ujedinjenih nacija za starije osobe \u010diji je cilj da se pobolj\u0161a \u017eivot osoba starije \u017eivotne dobi. Neki od osnovnih principa su nezavisnost, dru\u0161tvena participacija, briga, samoispunjenje i dostojanstvo starijih osoba, a dr\u017eave su pozvane da ove principe uklju\u010de u svoje nacionalne propise i programe. Principom broj 14, proklamovano je da starije osobe treba da u\u017eivaju ljudska prava i osnovne slobode tokom boravka u ustanovi za brigu, le\u010denje ili prihvat starijih ljudi, uklju\u010duju\u0107i puno po\u0161tovanje njihovog dostojanstva, verovanja, potreba i privatnosti i prava da donose odluke o svojoj nezi i kvalitetu svojih \u017eivota. Dalje, principima 17 i 18 propisano je da starijim osobama treba da bude omogu\u0107eno da \u017eive dostojanstveno i sigurno, te da budu za\u0161ti\u0107ene od eksploatacije i fizi\u010dkog i mentalnog zlostavljanja, odnosno, da bi prema starijim osobama trebalo postupati pravi\u010dno, bez obzira na godine, pol, rasno i etni\u010dko poreklo, invaliditet ili drugi status i vrednovati ih nezavisno od njihovog ekonomskog doprinosa.<\/p>\n Na Drugoj skup\u0161tini o starenju Ujedinjenih nacija, odr\u017eanoj 2002. godine u Madridu, usvojena je Politi\u010dka deklaracija o starenju zajedno sa Madridskim me\u0111unarodnim planom aktivnosti o starenju. U Politi\u010dkoj deklaraciji o starenju, dr\u017eave \u010dlanice su se obavezale da elimini\u0161u sve oblike diskriminacije, uklju\u010duju\u0107i i diskriminaciju na osnovu starosnog doba. Tako\u0111e, priznato je da sve osobe, nezavisno od godina starosti, imaju pravo na po\u0161tovanje, zdrav i bezbedan \u017eivot i aktivno u\u010de\u0161\u0107e u\u00a0 ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politi\u010dkom \u017eivotu njihovih dru\u0161tava i izra\u017eena je spremnost da se pobolj\u0161a priznavanje dostojanstva starijih osoba i da se elimini\u0161u svi oblici zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja (\u010dlan 5.).<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[5]<\/a>, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dlana 23. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je zabranjeno diskriminisati lica na osnovu starosnog doba, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano da stari imaju pravo na dostojanstvene uslove \u017eivota bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i za\u0161titu od zanemarivanja i uznemiravanja u kori\u0161\u0107enju zdravstvenih i drugih usluga. Tako\u0111e, \u010dlanom 27. istog zakona propisano je da je zabranjena diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i \u010dlanova njihovih porodica.<\/p>\n Zakon o socijalnoj za\u0161titi[6]<\/a> u \u010dlanu 25. zabranjuje diskriminaciju korisnika socijalne za\u0161tite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, politi\u010dkog, sindikalnog ili drugog opredeljenja, imovnog stanja, kulture, jezika, invaliditeta, prirode socijalne isklju\u010denosti ili drugog li\u010dnog svojstva. Odredbom \u010dlana 34. stav 1. ovog zakona propisano je da korisnik ima pravo da u skladu sa svojim potrebama i sposobnostima bude informisan o svim podacima koji su zna\u010dajni za utvr\u0111ivanje njegovih socijalnih potreba, dok je \u010dlanom\u00a0 35. istog zakona izme\u0111u ostalog propisano da korisnik ima pravo da u\u010destvuje u proceni svog stanja i potreba i da blagovremeno dobija sva obave\u0161tenja koja su mu za to potrebna, uklju\u010duju\u0107i i opis, cilj i korist od predlo\u017eene usluge kao i druga obave\u0161tenja koja su od zna\u010daja za pru\u017eanje usluge, a da se bez pristanka korisnika, odnosno njegovog zakonskog zastupnika, ne sme pru\u017eiti bilo kakva usluga, izuzev u slu\u010dajevima utvr\u0111enim zakonom.<\/p>\n Porodi\u010dnim zakonom[7]<\/sup><\/a> propisano je da organ starateljstva mo\u017ee odlu\u010diti da postavi privremenog staratelja \u0161ti\u0107eniku, kao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno nesposobnom licu ako proceni da je to neophodno radi privremene za\u0161tite li\u010dnosti, prava ili interesa tih lica. \u010clanom 135. stav 1. propisano je da je staratelj du\u017ean da se savesno stara o \u0161ti\u0107eniku. Tako\u0111e, ovim zakonom je u \u010dlanu 146. propisano da punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho \u2013 fizi\u010dkom razvoju nije sposobno za normalno rasu\u0111ivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o za\u0161titi svojih prava i interesa mo\u017ee biti potpuno li\u0161eno poslovne sposobnosti, kao i da je u skladu sa odredbom \u010dlana 136. stav 2. istog zakona propisano da je staratelj du\u017ean da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je punoletni \u0161ti\u0107enik li\u0161en poslovne sposobnosti te da se on \u0161to pre osposobi za samostalan \u017eivot.\u00a0 Odredbom \u010dlana 333. zakona propisano je da \u017ealbu protiv re\u0161enja o stavljanju pod starateljstvo mo\u017ee izjaviti staratelj, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadle\u017enom za porodi\u010dnu za\u0161titu u roku od 15 dana od dana prijema re\u0161enja.<\/p>\n \u010clanom 32. stav 1. Zakona o vanparni\u010dnom postupku[8]<\/a>\u00a0 propisano je da postupak za li\u0161enje poslovne sposobnosti sud pokre\u0107e po slu\u017ebenoj du\u017enosti, kao i na predlog organa starateljstva, supru\u017enika, vanbra\u010dnog partnera, deteta ili roditelja lica koje treba li\u0161iti poslovne sposobnosti, dok je \u010dlanom 33. stav 1. istog zakona propisano da predlog za pokretanje postupka li\u0161enja mora da sadr\u017ei \u010dinjenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se te \u010dinjenice utvr\u0111uju ili \u010dine verovatnim.<\/p>\n Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad[9]<\/sup><\/a>, propisano je da je centar du\u017ean da u ostvarivanju prava i pru\u017eanju usluga po\u0161tuje ljudska prava i dostojanstvo korisnika, da zastupa interese i prava korisnika, i da \u00a0obezbedi jednak pristup uslugama za koje je nadle\u017ean nezavisno od rodnih, kulturnih, verskih, etni\u010dkih ili socio-ekonomskih razlika, invaliditeta i seksualne orijentacije. Odredbom \u010dlana 8. ovog pravilnika propisano je da je Centar du\u017ean da svoj rad organizuje na na\u010din da omogu\u0107i dostupnost usluga svima onima kojima su one potrebne, sa posebnom pa\u017enjom usmerenom na ranjive grupe (deca, stari, invalidi, pripadnici manjinskih grupa i dr.). Nadalje, \u010dlanom 74. stav 3. ovog pravilnika propisano je da \u0107e Centar zajedno sa drugim slu\u017ebama u zajednici, korisnikom i drugim zna\u010dajnim osobama iz njegove sredine preduzeti razumne napore da uz primenu principa najmanje restriktivne intervencije i okru\u017eenja korisnik dostigne ili odr\u017ei optimalan nivo psihofizi\u010dkog i socijalnog funkcionisanja, da predupredi ili otkloni okolnosti zbog kojih korisnik mo\u017ee biti izme\u0161ten iz svoje sredine, ili \u0107e preduzeti sve napore da se korisnik odr\u017ei ili uspostavi produktivne veze i odnose sa novom sredinom. Odredbom \u010dlana 58. Pravilnika[10]<\/sup><\/a> propisano je da odluke centra treba da budu donete i obrazlo\u017eene u pismenoj formi, nezavisno od toga da li su donete u obliku pojedina\u010dnog pravnog akta ili je re\u010d o odlukama koje se ti\u010du stru\u010dne procedure ili daljih koraka u radu na slu\u010daju.<\/p>\n Kodeks profesionalne etike stru\u010dnih radnika socijalne za\u0161tite Srbije[11]<\/sup><\/a>, propisuje da stru\u010dni radnik ima odgovornost da se suprotstavi diskriminaciji na osnovu bilo koje li\u010dne, porodi\u010dne ili grupne karakteristike kao \u0161to je uzrast, pol, ometenost, porodi\u010dna, etni\u010dka, rasna ili kulturna pripadnost, bra\u010dni ili socioekonomski status, seksualna orijentacija, politi\u010dka, religiozna ili druga uverenja, kao i druga svojstva po kojima se pojedinci i grupe razlikuju, a koja ih mogu dovesti u neravnopravan polo\u017eaj. \u00a0Odredbom \u010dlana 18. Kodeksa propisano je da je stru\u010dni radnik du\u017ean da svoje mi\u0161ljenje zasniva na balansiranom, pa\u017eljivom i obzirnom razmatranju, odr\u017eavaju\u0107i pri tom svest o uticaju sopstvenih vrednosti, predrasuda i sukoba interesa na sopstvenu praksu i na druge uklju\u010dene strane. Kodeks tako\u0111e propisuje da je stru\u010dni radnik du\u017ean da primenjuje vrednosti i principe Eti\u010dkog kodeksa i standarde i procedure rada, da donosi odluke u saradnji sa korisnikom i kolegama, kao i da bude pripremljen da korisnicima, kolegama, rukovodiocima i \u0161iroj javnosti obrazlo\u017ei i opravda svoje profesionalno mi\u0161ljenje, odluke i aktivnosti (\u010dlan 19.).<\/p>\n Prema poslednjem dostupnom izve\u0161taju Republi\u010dkog zavoda za socijalnu za\u0161titu[12]<\/a> ukupan broj punoletnih korisnika kod kojih je primenjena starateljska za\u0161tita bio je 13.075 korisnika. Prema grafikonu koji je dat u izve\u0161taju broj lica li\u0161enih poslovne sposobnosti je u stalnom porastu \u0161to je suprotno standardima postupanja i socijalnom modelu, umesto medicinskog modela. U Izve\u0161taju Republi\u010dkog zavoda, a koji je sa\u010dinjen na osnovu izve\u0161taja centara za socijalni rad, u ovoj kategoriji i dalje dominiraju korisnici potpuno li\u0161eni poslovne sposobnosti, dok je broj osoba delimi\u010dno li\u0161enih poslovne sposobnosti neznatan. Kada se sagledavaju slu\u010dajevi u kategoriji korisnika potpuno li\u0161enih poslovne sposobnosti 71% su odrasli. U Izve\u0161taju Republi\u010dkog zavoda dalje je navedeno da od ukupnog broja starateljstava nad punoletnim osobama, u 31% slu\u010dajeva re\u010d je o neposrednim starateljstvima koje obavlja centar za socijalni rad, \u0161to otvara pitanja o optere\u0107enosti stru\u010dnih radnika i kvaliteta podr\u0161ke koja se pru\u017ea \u0161ti\u0107enicima. Ovakvi podaci o praksi centara za socijalni rad su zabrinjavaju\u0107i, imaju\u0107i u vidu da su posledice li\u0161enja poslovne sposobnosti, a kojem je prethodio postupak stavljanja pod privremeno starateljstvo, nesagledive, s obzirom da se osoba li\u0161ava prava da samostalno donosi odluke u bilo kom segmentu svog \u017eivota.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da kvantitativni podaci o broju odraslih osoba pod starateljstvom pokazuju da je ova praksa i dalje veoma rasprostranjena u Srbiji, \u0161to, izme\u0111u ostalog, govori i o nerazvijenim modelama dono\u0161enja odluka uz podr\u0161ku, kao alternative restriktivnom re\u017eimu starateljstva.<\/p>\n <\/p>\n Tako\u0111e, u Izve\u0161taju Evropske komisije za Republiku Srbiju za 2018. godinu[13]<\/a>, navedeno je da je potpuno li\u0161enje poslovne sposobnosti i dalje uobi\u010dajena praksa, iako je do\u0161lo do odre\u0111enog napretka u vezi sa delimi\u010dnim li\u0161enjem.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno, Poverenik najpre podse\u0107a da poslovna sposobnost ozna\u010dava sposobnost lica da samostalno odlu\u010duje o svojim pravima i obavezama, odnosno, da sopstvenim izjavama volje preuzima odre\u0111ena prava i prihvata odre\u0111ene obaveze. Imaju\u0107i u vidu zna\u010daj koji poslovna sposobnost proizvodi u \u017eivotu svakog lica, jasno je da se njenim potpunim ili delimi\u010dnim oduzimanjem, lice li\u0161ava, odnosno ograni\u010dava u obimu prava koji u\u017eiva. Primera radi, potpunim li\u0161enjem poslovne sposobnosti licu se oduzima mogu\u0107nost da raspola\u017ee svojim imovinom \u0161to je jednako kao i da je ne poseduje, budu\u0107i da je poslovna sposobnost ovih lica jednaka poslovnoj sposobnosti mla\u0111ih maloletnika. Tako\u0111e, lica li\u0161ena poslovne sposobnosti li\u0161avaju se izbornog prava, budu\u0107i da je \u010dlanom 52. Ustava Republike Srbije propisano da svaki punoletan, poslovno sposoban dr\u017eavljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Dakle, spektar prava koja lica ostvaruju na osnovu svoje poslovne sposobnosti jasno ukazuje da ona predstavlja klju\u010d pune participacije svih lica u pravnom sistemu.<\/p>\n <\/p>\n Za razumevanje zna\u010daja poslovne sposobnosti od va\u017enosti je Op\u0161ti komentar broj 1 na \u010dlan 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom Komiteta za prava osoba sa invaliditetom, u kojem je izri\u010dito navedeno da status osobe sa invaliditetom ili postojanje neke te\u0161ko\u0107e (uklju\u010duju\u0107i i fizi\u010dke i senzorne probleme) ne sme nikada biti osnov za li\u0161avanje poslovne sposobnosti ili drugog prava. Komitet zahteva od dr\u017eava ugovornica Konvencije da iskorene sve prakse kojima se kr\u0161e odredbe \u010dlana 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, radi obezbe\u0111ivanja pune poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom na jednakim osnovama sa drugima. Pru\u017eaju\u0107i detaljna obja\u0161njenja prava i obaveza propisanih navedenim \u010dlanom Konvencije, Komitet isti\u010de da su poslovna sposobnost i mentalna sposobnost razli\u010diti koncepti, budu\u0107i da poslovna sposobnost ozna\u010dava sposobnost da se imaju prava i du\u017enosti i da se ova prava i du\u017enosti ostvaruju, dok se, sa druge strane, mentalna sposobnost odnosi na ve\u0161tine osobe da donosi odluke, koje prirodno variraju od osobe do osobe, i koje mogu biti razli\u010dite u zavisnosti od brojnih faktora uklju\u010duju\u0107i faktor okoline i dru\u0161tva.<\/p>\n <\/p>\n Me\u0111utim, uprkos \u010dinjenici da je li\u0161enje poslovne sposobnosti u suprotnosti sa ratifikovanim me\u0111unarodnim konvencijama, zakonska re\u0161enja koja reguli\u0161u ovo pitanje i dalje predstavljaju deo pozitivno-pravnog sistema Republike Srbije, zbog \u010dega je Poverenik ve\u0107 godinama unazad, kao i u svom poslednjem Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju za 2018. godinu[14]<\/sup><\/a>, dao op\u0161tu preporuku za unapre\u0111enje ravnopravnosti, u okviru koje je ukazao da je neophodno unaprediti pravni okvir u pogledu izmene propisa koji ure\u0111uju pitanje li\u0161enja poslovne sposobnosti i starateljstva nad punoletnim osobama, uz omogu\u0107avanje njihovog samostalnog odlu\u010divanja.<\/p>\n <\/p>\n Naime, razlozi za li\u0161enje poslovne sposobnosti lica propisani su Porodi\u010dnim zakonom[15]<\/sup><\/a>, dok je postupak za njeno oduzimanje ure\u0111en Zakonom o vanparni\u010dnom postupku[16]<\/a>. Imaju\u0107i u vidu da Zakon o vanparni\u010dnom postupku propisuje da se postupak za li\u0161enje poslovne sposobnosti izme\u0111u ostalog pokre\u0107e i predlogom organa starateljstva, Poverenik smatra da bez obzira na ovla\u0161\u0107enja koje je centrima dato u skladu sa ovim zakonom, a koja se ti\u010du mogu\u0107nosti pokretanja postupka za li\u0161enje poslovne sposobnosti, ono predstavlja ograni\u010davanje garantovanog obima ljudskih prava koji je propisan Evropskom konvencijom o za\u0161titi ljudskih prava i Konvecijom o pravima osoba sa invaliditetom. Naime, navedeno zakonsko ovla\u0161\u0107enje centri za socijalni rad trebalo bi pre svega da tuma\u010de kao mogu\u0107nost, a ne pravilo. Dalje, Poverenik ukazuje i na odredbu \u010dlana 33. stav 1. Zakona o vanparni\u010dnom postupku kojom je propisano da predlog kojim se pokre\u0107e postupak za li\u0161enje poslovne sposobnosti mora da sadr\u017ei \u010dinjenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se te \u010dinjenice utvr\u0111uju ili \u010dine verovatnim. S tim u vezi, va\u017eno je ista\u0107i da \u201enerazumnost uma\u201c i druge diskrimini\u0161u\u0107e etikete nisu opravdani razlog za li\u0161avanje poslovne sposobnosti jer pretpostavljeni ili stvarni nedostatak u mentalnoj sposobnosti ne sme biti kori\u0161\u0107en kao opravdanje za uskra\u0107ivanje poslovne sposobnosti.[17]<\/sup><\/a><\/p>\n <\/p>\n Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, kao jedan od najzna\u010dajnijih dokumenata za polo\u017eaj starijih gra\u0111ana, s obzirom da zna\u010dajan broj ljudi u ovoj populaciji ima i neki oblik invaliditeta i da se suo\u010dava sa posebnim izazovima u vezi sa invaliditetom i staro\u0161\u0107u[18]<\/a>, u \u010dlanu 12. potvr\u0111uje pravo osoba sa invaliditetom da budu priznate kao li\u010dnosti pred zakonom i da u\u017eivaju poslovnu sposobnost na jednakim osnovama sa drugima, u svim oblastima \u017eivota. Odredbama stava 3. ovog \u010dlana Konvencije propisano je da sve dr\u017eave ugovornice imaju obavezu da obezbede pristup podr\u0161ci u ostvarivanju poslovne sposobnosti i da se uzdr\u017eavaju od li\u0161avanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom, ve\u0107 da im umesto toga omogu\u0107e pristup podr\u0161ci koja mo\u017ee biti neophodna za dono\u0161enje odluka koje imaju pravno dejstvo. Podr\u0161ka u ostvarivanju poslovne sposobnosti mora po\u0161tovati prava, volju i \u017eelje osoba sa invaliditetom i nikada ne sme dovesti do zamenskog odlu\u010divanja, odnosno do toga da staratelj donosi odluku umesto osobe sa invaliditetom.<\/p>\n <\/p>\n Me\u0111utim, u na\u0161em dru\u0161tvu su i dalje \u0161iroko rasprostranjene predrasude da starije osobe nisu sposobne da samostalno donose odluke o svom \u017eivotu, iako svi relevantni me\u0111unarodni dokumenti propisuju da stari imaju pravo da samostalno vode svoje \u017eivote uz adekvatnu podr\u0161ku porodice i dru\u0161tva kada je ona potrebna, kao i da samostalno i nezavisno donose odluke povodom svih pitanja koja ih se ti\u010du, uklju\u010duju\u0107i i ona koje se odnose na mesto stanovanja, le\u010denje ili negu. Po\u0161tovanje dostojanstva starijih osoba treba da bude garantovano u svim okolnostima, uklju\u010duju\u0107i i slu\u010dajeve kada su u pitanju starije osobe sa mentalnim invaliditetom, osobe naru\u0161enog zdravstvenog stanja ili osobe koje su na kraju svog \u017eivotnog doba, bez obzira da li \u017eive u domu za starije, uz podr\u0161ku porodice ili samostalno. Pona\u0161anje koje je uslovljeno stereotipom da starija osoba, samo na osnovu godina \u017eivota, nije u mogu\u0107nosti da samostalno \u017eivi, brine o sebi i \u0161titi svoje interese, naj\u010de\u0161\u0107e za posledicu ima kr\u0161enja prava na slobodu kretanja, participaciju i autonomno odlu\u010divanje ovih lica.<\/p>\n Rezultati istra\u017eivanja o zlostavljanju i zanemarivanju starijih u Srbiji[19]<\/sup><\/a> koje su sproveli Crveni krst Srbije i Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuju, da je \u010dak 13,5% starijih izjavilo da ne odlu\u010duje u potpunosti o tome na koji na\u010din tro\u0161e sredstva kojima raspola\u017eu. Ova praksa po\u010diva na stavu da starije osobe imaju manje potreba, kao i da su njihove potrebe manje va\u017ene od potreba ostalih \u010dlanova zajednice. Posebno zabrinjava \u0161to stariji podr\u017eavaju ovakav stav i samim tim, \u010dinjenicu da ne odlu\u010duju o svojim prihodima ne prepoznaju kao finansijsko nasilje. Pored toga, u istra\u017eivanju Crvenog krsta Srbije \u201eSocijalna uklju\u010denost starijih osoba (65+) u Srbiji\u201c ispitana su i iskustva starijih osoba kada je re\u010d o diskriminaciji i predrasudama, a rezultati ukazuju da se stariji ose\u0107aju diskriminisano naro\u010dito od strane institucija i mladih. Stariji napominju i ose\u0107aj potpune izolovanosti od dru\u0161tva, jer smatraju da ih drugi vide kao osobe na kraju \u017eivota, koje vi\u0161e nisu vredne pa\u017enje i nege, te da vi\u0161e ne mogu da doprinesu dru\u0161tvu.[20]<\/a><\/p>\n Jo\u0161 ve\u0107em riziku od diskriminacije izlo\u017eene su starije osobe koje imaju naru\u0161eno fizi\u010dko i\/ili mentalno zdravlje, \u0161to naj\u010de\u0161\u0107e dovodi do institucionalizacije ovih lica bez njihove saglasnosti i volje, koje je pra\u0107eno i potpunim li\u0161enjem poslovne sposobnosti. S tim u vezi, centar za socijalni rad kao organ starateljstva je du\u017ean da bude garant po\u0161tovanja dostojanstva starijih korisnika\/ca u svim okolnostima, uklju\u010duju\u0107i i slu\u010dajeve kada su u pitanju starije osobe sa mentalnim invaliditetom, osobe naru\u0161enog zdravstvenog stanja ili osobe koje su na kraju svog \u017eivotnog doba, bez obzira da li \u017eive u domu za starije, uz podr\u0161ku porodice ili samostalno i da prilikom primenjivanja jedne od najrestriktivnijih mera \u2013 pokretanja postupka za li\u0161enje poslovne sposobnosti, ali i svih drugih restriktivnih mera koje imaju uticaj na \u017eivot i dobrobit korisnika, proceni da li je takva mera zaista neophodna ili bi bla\u017ea mera bila dovoljna[21]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Na to ukazuje i Ustav Republike Srbije[22]<\/a> koji zahteva od svih dr\u017eavnih organa da prilikom ograni\u010davanja ljudskih i manjinskih prava vode ra\u010duna o su\u0161tini prava koje se ograni\u010dava, va\u017enosti svrhe ograni\u010denja, prirodi i obimu ograni\u010denja, odnosu ograni\u010denja sa svrhom ograni\u010denja i o tome da li postoji na\u010din da se svrha ograni\u010denja postigne manjim ograni\u010denjem prava. Tako\u0111e, odredbama \u010dlana 7. Pravilnika o organizaciji, normativama i standardima rada centra za socijalni rad[23]<\/sup><\/a> propisano je da je centar du\u017ean da zastupa interese i prava korisnika i da obezbedi jednak pristup uslugama za koje je nadle\u017ean svim gra\u0111anima, nezavisno od etni\u010dkih, kulturnih, verskih, rodnih ili socio-ekonomskih razlika, invaliditeta i seksualne orijentacije.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da svi dru\u0161tveni akteri moraju da pru\u017ee podr\u0161ku i preduzmu sve mere, svako u okviru svojih nadle\u017enosti, kako bi gra\u0111ani i gra\u0111anke starije \u017eivotne dobi u punoj meri bili uklju\u010deni u sve dru\u0161tvene tokove, uz po\u0161tovanje prinicipa dru\u0161tvene i me\u0111ugeneracijske solidarnosti, a naro\u010dito kada se radi o pitanjima koja se ti\u010du njihovog \u017eivota, upravljanja sopstvenom imovinom, slobodom kretanja. Na tom putu i u ostvarivanju tog cilja, centri za socijalni rad imaju posebnu odgovornost i izuzetno va\u017enu ulogu, a naro\u010dito ako se ima u vidu da je demografsko starenje jedan od glavnih trendova savremenog dru\u0161tva i da je u Republici Srbiji, prema podacima Zavoda za statistiku[24]<\/a> u 2018. godine, udeo starijih od 65 godina u stanovni\u0161tvu 19%.<\/p>\n Iako odluka i samo podno\u0161enje predloga sudu za li\u0161enje poslovne sposobnosti lica ne zna\u010di da \u0107e to lice potpuno ili delimi\u010dno biti li\u0161eno poslovne sposobnosti, budu\u0107i da odluku o tome donosi sud, centri moraju imati u vidu da je to prvi korak koji mo\u017ee proizvesti ozbiljno kr\u0161enje \u010ditavog korpusa ljudskih prava jednog lica, uklju\u010duju\u0107i opasnost da lice li\u0161eno poslovne sposobnosti, protivno svojoj volji, bude zatvoreno, podvrgnuto prisilnim tretmanima i isklju\u010deno iz mogu\u0107nosti dono\u0161enja odluka koje se ti\u010du njegovog \u017eivota.<\/p>\n Na kraju, Poverenik jo\u0161 jednom ukazuje da socijalna za\u0161tita treba da ja\u010da dru\u0161tvenu koheziju i da neguje nezavisnost i sposobnost korisnika.\u00a0 Usluga mora biti zasnovana na odgovaraju\u0107oj proceni i jasnom planu izgra\u0111enom na potencijalima korisnika, porodice i zajednice, kao i njihovoj aktivnoj uklju\u010denosti u pripremi i ostvarivanju. Uloga dr\u017eave u sistemu socijalne sigurnosti i posebno socijalne za\u0161tite, koja se odvija u pravcu ve\u0107e za\u0161tite osnovnih ljudskih prava i efikasnijeg obezbe\u0111ivanja egzistencijalno ugro\u017eenih grupa dece, invalidnih i starih i nemo\u0107nih ljudi, treba da obezbedi povoljniji polo\u017eaj potencijalnog korisnika socijalne za\u0161tite i sigurnost u pogledu ishoda pru\u017eenih usluga.<\/p>\n Sagledavaju\u0107i sve okolnosti, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, postupaju\u0107i u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upu\u0107uje preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti centrima za socijalni rad uz obavezu obave\u0161tavanja o preduzetim merama u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010d. 7. i 9.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 42\/09<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 42\/09)<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, broj 22\/09<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, broj 24\/11<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni \u00a0glasnik RS\u201c, br. 18\/05, 72\/11-dr.zakon i 6\/15 \u00a0\u010dlan 132. stav 1.<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik SRS”, br. 25\/82, 48\/88, \u201e<\/strong>Slu\u017ebeni glasnik RS”, br. 46\/95-dr.zakon, 18\/05-dr.zakon, 85\/12, 45\/13, 55\/14, 6\/15 i \u00a0106\/15-dr.zakon<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 59\/08, 37\/10, 39\/11-dr.pravilnik i 1\/12-dr.pravilnik) \u010dl. 6. i 7.<\/p>\n [10]<\/a> Pravilnik o organizaciji, normativama i standardima centra za socijalni rad (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 59\/08, 37\/10,39\/11 i 1\/12), \u010dl. 6, 7. i 58.<\/p>\n [11]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 1\/15, \u00a0\u010dlan 10.<\/p>\n [12]<\/a> \u201eIzve\u0161taj o radu centara za socijalni rad za 2017. godinu\u201c, Republi\u010dki zavod za socijalnu za\u0161titu, str.10 i 11<\/p>\n [13]<\/a> Izve\u0161taj evripske komisije za Republiku Srbiju za 2018. godinu, sadr\u017eaj dostupan na: http:\/\/www.mei.gov.rs\/upload\/documents\/eu_dokumenta\/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku\/izvestaj_ek_o_srbiji(1).pdf<\/a><\/p>\n [14]<\/a> \u00a0sadr\u017eaj dostupan na : http:\/\/ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/Redovan-godi%C5%A1nji-izve%C5%A1taj-Poverenika-za-za%C5%A1titu-ravnopravnosti-za-2018.-pdf.pdf<\/a><\/p>\n [15]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni \u00a0glasnik RS\u201c, br. 18\/05, 72\/11-dr.zakon i 6\/15\u00a0 \u010dlan 146.<\/p>\n [16]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik SRS”, br. 25\/82, 48\/88, \u201e<\/strong>Slu\u017ebeni glasnik RS”, br. 46\/95-dr.zakon, 18\/05-dr.zakon, 85\/12, 45\/13, 55\/14, 6\/15 i \u00a0106\/15-dr.zakon<\/p>\n [17]<\/a> \u00a0Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 42\/09) \u010dlan 12.<\/p>\n [18]<\/a> \u201ePolo\u017eaj starijih na selu\u201c, B.Jankovi\u0107, G. Zaji\u0107, M. Vra\u010devi\u0107, N. Todorovi\u0107, Crveni krst Srbije, Beograd 2017.<\/p>\n [19]<\/a> \u201eDobro \u010duvana porodi\u010dna tajna \u2013zlostavljanje starijih osoba\u201c, Brankica Jankovi\u0107, Nata\u0161a Todorovi\u0107, Milutin Vra\u010devi\u0107, Beograd : Crveni krst Srbije,\u00a0 2015<\/p>\n [20]<\/a> \u201eSocijalna uklju\u010denost starijih osoba (65+) u Srbiji\u201d, Crveni krst Srbije, Beograd 2018 – dostupno na internet stranici: https:\/\/www.redcross.org.rs\/media\/4437\/socijalna-ukljucenost-starijih-u-srbiji-e-knjiga.pdf<\/p>\n [21]<\/a> Presuda Evropskog suda za ljudska prava X i Y protiv Republike Hrvatske, br. 5193\/09 od 3. novembra 2011. godine, stav 85.<\/p>\n [22]<\/a> Ustav Republike Srbije \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06, \u010dl. 18 i \u010dl.20.<\/p>\n [23]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 59\/08, 37\/10, 39\/11 \u2013 dr. pravilnik i 1\/2012 \u2013 dr. pravilnik<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka mera centrima za socijalni rad<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n