PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti zdravstvenoj ustanovi________________:<\/p>\n – da preduzme mere iz svoje nadle\u017enosti u cilju obezbe\u0111ivanja da podatke o HIV statusu pacijenata i pacijentkinja zdravstveni radnici upisuju u rubriku u medicinskoj dokumentaciji koja je predvi\u0111ena za upisivanje dijagnoza (ili ostalih dijagnoza), istom veli\u010dinom i bojom slova kojom se uobi\u010dajeno upisuju dijagnoze i stanja od zna\u010daja za medicinski postupak, kori\u0161\u0107enjem latinskog naziva i \u0161ifre bolesti prema Me\u0111unarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti.<\/p>\n Zdravstvena ustanova obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti postupaju\u0107i po pritu\u017ebama do\u0161ao je do saznanja da se u pojedinim ustanovama zdravstvene za\u0161tite u Republici Srbiji podaci o HIV statusu pacijenata i pacijentkinja upisuju na neadekvatan na\u010din, crvenom bojom ili pove\u0107anim slovima, van rubrika u medicinskoj dokumentaciji koja je predvi\u0111ena za upisivanje dijagnoza.<\/p>\n <\/p>\n Ustav Republike Srbije[2]<\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n <\/p>\n Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda[3]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj Konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu.<\/p>\n <\/p>\n Odredbom \u010dlana 2. stav 2. Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima[4]<\/sup><\/a> garantovano je da \u0107e sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji ko\u017ee, polu, jeziku, veri, politi\u010dkom ili kakvom drugom mi\u0161ljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, ro\u0111enju ili kakvoj drugoj okolnosti. U Generalnom zapa\u017eanju o nediskriminaciji[5]<\/sup><\/a> Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava uklju\u010dio je zdravstveno stanje, a naro\u010dito HIV status u \u201edrugu okolnost\u201c iz \u010dlana 2. stav 2. Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U Generalnom zapa\u017eanju navedeno je da HIV status ne mo\u017ee da bude osnov za razli\u010dit tretman u pogledu pristupa obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenoj nezi […].<\/p>\n <\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koje se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima.[6]<\/a> Kao poseban slu\u010daj diskriminacije, odredbom \u010dlana 27. propisana je diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja.<\/p>\n \u00a0<\/em><\/strong><\/p>\n Odredbom \u010dlana 21. Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi[7]<\/sup><\/a> propisano je na\u010delo pravi\u010dnosti zdravstvene za\u0161tite koje podrazumeva zabranu diskriminacije u pru\u017eanju zdravstvene za\u0161tite po osnovu rase, pola, roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog ube\u0111enja, imovnog stanja, kulture, jezika, zdravstvenog stanja, vrste bolesti, psihi\u010dkog ili telesnog invaliditeta, kao i drugog li\u010dnog svojstva koje mo\u017ee biti uzrok diskriminacije, dok je odredbom \u010dlana 54. stav 2. ovog zakona zagarantovana poverljivost podataka iz medicinske dokumentacije pacijenta.<\/p>\n <\/p>\n Zakonom o pravima pacijenata propisano je da podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije, spadaju u podatke o li\u010dnosti i predstavljaju naro\u010dito osetljive podatke o li\u010dnosti pacijenta, u skladu sa zakonom.[8]<\/sup><\/a> Odredbom \u010dlana 14. stav 1. ovog zakona propisano je da pacijent ima pravo na poverljivost svih li\u010dnih informacija, koje je saop\u0161tio nadle\u017enom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, uklju\u010duju\u0107i i one koje se odnose na stanje njegovog zdravlja i potencijalne dijagnosti\u010dke i terapijske procedure, kao i pravo na za\u0161titu svoje privatnosti tokom sprovo\u0111enja dijagnosti\u010dkih ispitivanja i le\u010denja u celini. Zabranjeno je da nadle\u017eni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, saop\u0161ti drugim licima li\u010dne informacije iz stava 1. ovog \u010dlana.[9]<\/a><\/p>\n U skladu sa odredbama \u010dlana 38. stav 3. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva,[10]<\/a> nadle\u017eni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik i drugo ovla\u0161\u0107eno lice du\u017eno je da u postupku vo\u0111enja zdravstvene dokumentacije i evidencija po\u0161tuje najvi\u0161e standarde ljudskih prava i bezbednosti pacijenta, uz uva\u017eavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ube\u0111enja. Odredbom \u010dlana 40. navedenog zakona propisano je da podaci iz medicinske dokumetacije pacijenta predstavljaju naro\u010dito osetljive podatke o li\u010dnosti, i da su zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica, du\u017ena da prikupljanje i obradu podatka o li\u010dnosti pacijenta vr\u0161e na na\u010din kojim se obezbe\u0111uje ostvarivanje prava na privatnost i prava na poverljivost podataka o li\u010dnosti pacijenta, u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uju prava pacijenata i zakonom kojim se ure\u0111uje za\u0161tita podataka o li\u010dnosti.<\/p>\n Radi obezbe\u0111ivanja jedinstvenog sistema vo\u0111enja zdravstvene dokumentacije i evidencija u sistemu zdravstvene za\u0161tite u Republici Srbiji, odredbom \u010dlana 42. stav 1. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva propisano je da se primenjuju jedinstveni metodolo\u0161ki principi i standardi (definicije, nomenklature, klasifikacije, \u0161ifarnici) i postupci za vo\u0111enje zdravstvene dokumentacije i evidencija, kreiranje izve\u0161taja i dostavljanje. Jedinstvene metodolo\u0161ke principe, standarde i postupke iz stava 1. ovog \u010dlana propisuje ministar, na predlog zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije.[11]<\/a> Pravilnikom o obrascima i sadr\u017eaju obrazaca za vo\u0111enje zdravstvene dokumentacije, evidencija, izve\u0161taja, registara i elektronskog medicinskog dosijea[12]<\/a> propisuju se obrasci i sadr\u017eaj obrazaca za vo\u0111enje osnovne zdravstvene dokumentacije i pomo\u0107nih sredstava za vo\u0111enje evidencija u oblasti zdravstvene za\u0161tite, sadr\u017eaj registara i elektronskog zdravstvenog dosijea, kao i sadr\u017eaj izve\u0161taja, osim za oblasti koje su ure\u0111ene propisima iz te oblasti: a) zaraznih bolesti (uklju\u010duju\u0107i i bolni\u010dke infekcije) i obavezne imunizacije; b) transfuziolo\u0161ke delatnosti, transplantacije i biomedicinski potpomognute oplodnje, lekova i medicinskih sredstava; v) povreda na radu i profesionalnih oboljenja.<\/p>\n Zakonom o za\u0161titi stanovni\u0161tva od zaraznih bolesti[13]<\/a> ure\u0111uju se za\u0161tita stanovni\u0161tva od zaraznih bolesti i posebna zdravstvena pitanja, odre\u0111uju zarazne bolesti koje ugro\u017eavaju zdravlje stanovni\u0161tva Republike Srbije i \u010dije spre\u010davanje i suzbijanje je od op\u0161teg interesa za Republiku Srbiju, sprovo\u0111enje epidemiolo\u0161kog nadzora i mera, na\u010din njihovog sprovo\u0111enja i obezbe\u0111ivanje sredstava za njihovo sprovo\u0111enje, vr\u0161enje nadzora nad izvr\u0161avanjem ovog zakona, kao i druga pitanja od zna\u010daja za za\u0161titu stanovni\u0161tva od zaraznih bolesti. Odredbama \u010dlana 5. ovog zakona propisano je da infekcija uzrokovana virusom humane imunodeficijencije (HIV-om) spada u zarazne bolesti nad kojima se sprovodi epidemiolo\u0161ki nadzor i protiv kojih se primenjuju mere spre\u010davanja i suzbijanja zaraznih bolesti. Pravilnikom o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja propisano je da se dijagnoza zarazne bolesti upisuje na latinskom jeziku i \u0161ifrira prema va\u017ee\u0107oj Me\u0111unarodnoj klasifikaciji bolesti.[14]<\/a><\/p>\n <\/p>\n Kodeksom medicinske etike Lekarske komore Srbije[15]<\/a> propisana je du\u017enost lekara da lekarsku pomo\u0107 pru\u017ea svima jednako, bez obzira na godine \u017eivota, pol, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, dru\u0161tveni polo\u017eaj, obrazovanje, socijalno poreklo, politi\u010dko ili drugo ube\u0111enje, imovinsko stanje, jezik, kulturu, vrstu bolesti, psihi\u010dki ili telesni invaliditet ili drugo li\u010dno svojstvo, po\u0161tuju\u0107i ljudska prava i dostojanstvo svakog \u010doveka.<\/p>\n <\/p>\n Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu[16]<\/a> propisani su minimalni zahtevi koje je poslodavac du\u017ean da ispuni u obezbe\u0111ivanju primene preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, a Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu[17]<\/a> propisane su mere \u010dijom se primenom, odnosno sprovo\u0111enjem osigurava bezbednost i zdravlje na radu. Odredbom \u010dlana 35. ovog zakona propisana je du\u017enost zaposlenog da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za li\u010dnu za\u0161titu na radu i da sa njima pa\u017eljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.<\/p>\n <\/p>\n Navedeni propisi istovremeno \u0161tite bezbednost i zdravlje na radu, kao i dostojanstvo i integritet osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om.<\/p>\n <\/p>\n Uprkos znatnom napretku u prevenciji HIV-a i boljem pristupu tretmanu u vezi sa virusom u poslednje vreme, stigma i diskriminacija osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om ostala je predmet velike zabrinutosti svih me\u0111unarodnih organizacija koje su aktivne u ovom domenu, navedeno je u presudi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kiyutin protiv Rusije<\/em>[18]<\/sup><\/a>. U obrazlo\u017eenju presude navedeno je i da je u Deklaraciji o posve\u0107enosti borbi protiv HIV\/AIDS-a nazna\u010deno da je stigma pogor\u0161ala posledice epidemije za pojedince, porodice, zajednice i nacije, te da sud smatra da su osobe koje \u017eive sa HIV-om osetljiva grupa koja je ve\u0107 dugo vremena \u017ertva predrasuda i stigmatizacije.<\/p>\n <\/p>\n U Strategiji za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018-2025. godine[19]<\/a> navedeno je da je od izuzetnog zna\u010daja po\u0161tovanje i promocija ljudskih prava osoba koje \u017eive s HIV-om, klju\u010dnih populacija u riziku od HIV-a, kao i drugih osetljivih grupacija stanovni\u0161tva.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno, Poverenik, najpre, isti\u010de da se, u skladu sa propisima o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, podaci o bolestima, stanjima i povredama pacijenata unose u medicinsku dokumentaciju i da je nesporno da se ovla\u0161\u0107ena lica, prilikom upisivanja ovakvih podataka, rukovode medicinskim razlozima.<\/p>\n <\/p>\n Pravilnikom o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja propisano je da se dijagnoza zarazne bolesti upisuje na latinskom jeziku i \u0161ifrira prema va\u017ee\u0107oj Me\u0111unarodnoj klasifikaciji bolesti.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik ukazuje na obavezu medicinskog osoblja da u radu sa pacijentima koriste za\u0161titnu opremu, koja je utvr\u0111ena propisima iz oblasti za\u0161tite na radu i Posebnim kolektivnim ugovorom za zdravstvene ustanove \u010diji je osniva\u010d Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalna samouprave[20]<\/a>. Dodatno, treba imati u vidu i \u010dinjenicu da mnogi pacijenti ne znaju za svoj HIV status, te zbog toga i postoje protokoli kojima su propisani uslovi i na\u010din kori\u0161\u0107enja za\u0161titne opreme.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu prethodno navedeno, Poverenik ukazuje da prevencija bolesti i za\u0161tita zdravlja stanovni\u0161tva i zaposlenih uvek predstavlja opravdan cilj, ali za njegovo ispunjenje nije potrebno da se HIV status evidentira van mesta propisanog za to i na na\u010din koji nije dopu\u0161ten.<\/p>\n <\/p>\n Osobe koje \u017eive sa HIV-om imaju pravo na privatnost, normalno \u0161kolovanje, zdravstvenu za\u0161titu, rad, stanovanje i nediskrimini\u0161u\u0107i odnos u svim podru\u010djima \u017eivota. Javnost treba upoznati s va\u017eno\u0161\u0107u prevladavanja predrasuda, neznanja i spre\u010davanja diskriminacije u cilju uspe\u0161ne kontrole HIV infekcije i AIDS-a. Posebna odgovornost svih zaposlenih u javnim slu\u017ebama, a posebno u zdravstvenim, vaspitno-obrazovnim i ustanovama socijalne za\u0161tite je u domenu uklanjanja predrasuda i suzbijanja straha prema osobama koji \u017eive sa HIV-om. Javno-zdravstvene mere u pogledu zdravstvene za\u0161tite, zaposlenja, obrazovanja, socijalne za\u0161tite, stanovanja i drugih dru\u0161tvenih aktivnosti moraju se temeljiti na nau\u010dnim saznanjima o preno\u0161enju HIV-a, a ne na pretpostavkama, spekulacijama i strahu.[21]<\/a> Kako je u Strategiji za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji navedeno, \u010dak oko 41% zdravstvenih radnika u Republici Srbiji ima diskriminatoran stav prema osobama koje \u017eive sa HIV-om.[22]<\/a> Ve\u0107ina slu\u010dajeva stigme i diskriminacije prijavljenih od strane PLHIV biva po\u010dinjeno od strane zdravstvenih radnika.[23]<\/a><\/p>\n <\/p>\n Tako\u0111e, osobe koje \u017eive sa HIV-om, ukazuju da je jedan od osnovnih problema sa kojima se suo\u010davaju stigma i diskriminacija, pa tako oko 22% do 25% ispitanika smatra da je imalo iskustvo sa diskriminacijom, ali ona uglavnom nisu nikome prijavljena[24]<\/sup><\/a>. Ukoliko su slu\u010dajevi diskriminacije i prijavljeni, to je naj\u010de\u0161\u0107e \u010dinjeno PLHIV udru\u017eenju. Osnovni razlog ovakvog stanja je \u010dinjenica da \u017ertve nisu voljne da u\u0111u u proces dokazivanja diskriminacije iz razloga \u0161to bi njihov status postao poznat \u010ditavoj zajednici, \u0161to bi opet moglo da pove\u0107a rizik od ponovne izlo\u017eenosti diskriminaciji. Na to ukazuje i podatak da tek oko 3%-4% ispitanika javno govori o svom statusu[25]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Prema podacima iz Redovnog godi\u0161njeg izve\u0161taja Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2018. godinu, na petom mestu po brojnosti pritu\u017ebi\u00a0 nalaze se pritu\u017ebe zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja, a po tom osnovu su upravo najbrojnije pritu\u017ebe podnete od strane osoba koje \u017eive sa HIV-om. Ove osobe su najvi\u0161e stigmatizovane i diskriminisane u oblasti pru\u017eanja usluga i to naj\u010de\u0161\u0107e u sistemu\u00a0 zdravstvene i socijalne za\u0161tite, ali i u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja, kao i obrazovanja. Zabrinjavaju\u0107i je i podatak dobijen istra\u017eivanjima da u Srbiji svega 7,7 odsto stanovni\u0161tva nema diskriminatoran stav prema osobama koje \u017eive sa\u00a0 HIV-om[26]<\/a>, a da \u010dak 1\/3 stanovni\u0161tva uzrasta od 15 do 49 godina ne bi kupila povr\u0107e, vo\u0107e i drugu hranu od HIV pozitivne osobe iako za takav stav nema nikakvih osnova jer se HIV ne prenosi hranom, vazduhom i socijalnim kontaktom.<\/p>\n <\/p>\n Sagledavaju\u0107i sve navedeno, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je za\u0161tita ljudskih prava i stvaranje dru\u0161tva i okru\u017eenja bez stigme i diskriminacije prema osobama koje \u017eive sa HIV-om, bitan uslov za normalan \u017eivot, ali i osna\u017eivanje ovih osoba da javno govore o izazovima sa kojima se susre\u0107u kako bi se eventualni problemi re\u0161avali u partnerstvu svih relevantnih aktera. Za uspe\u0161an odgovor na HIV infekciju preduslov je po\u0161tovanje ljudskih prava. Prepreke u ostvarivanju ljudskih prava, postojanje stigme, diskriminacije, nasilja i razli\u010dite zloupotrebe u zna\u010dajnoj\u00a0 meri doprinose pove\u0107anju osetljivosti na HIV u klju\u010dnim populacijama i smanjenju kvaliteta \u017eivota osoba koje \u017eive sa HIV-om.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, postupaju\u0107i u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upu\u0107uje preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti zdravstvenim ustanovama uz obavezu obave\u0161tavanja o preduzetim merama u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09), \u010dlan 33. ta\u010d.\u00a0 9.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (\u201eSlu\u017ebeni list SCG- Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj\u00a0 9\/03, 5\/05 i 7\/05 \u2013 ispr. i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u02ee, broj 12\/10 i 10\/15)<\/p>\n [4]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u201c, broj 7\/71)<\/p>\n [5]<\/a> Br. 20\/09<\/p>\n [6]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09), \u010dlan 2.<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 25\/19<\/p>\n [8]<\/a> Zakon o pravima pacijenata (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 45\/13 i 25\/19 – dr. zakon), \u010dlan 21. stav 1.<\/p>\n [9]<\/a> Zakon o pravima pacijenata (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 45\/13 i 25\/19 – dr. zakon), \u010dlan 14. stav 2.<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 123\/14, 106\/15, 105\/17 i 25\/19 \u2013 dr. zakon<\/p>\n [11]<\/a> Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, broj 123\/14, 106\/15, 105\/17 i 25\/19 \u2013 dr. zakon) , \u010dlan 42. stav 2.<\/p>\n [12]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 109\/16 i 20\/19<\/p>\n [13]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 15\/16<\/p>\n [14]<\/a> Pravilnik o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 58\/18),\u010dl.13.<\/p>\n [15]<\/a> Kodeks medicinske etike Lekarske komore Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 104\/16), \u010dlan 5.<\/p>\n [16]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 21\/09 i 1\/19<\/p>\n [17]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 101\/05, 91\/15 i 113\/17 \u2013 dr. zakon<\/p>\n [18]<\/a> Kiyutin v. Russia<\/em>, predstavka broj 2700\/10, presuda od 10. marta 2011. godine<\/p>\n [19]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 61\/18<\/p>\n [20]<\/a>\u00a0 \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 106\/18<\/p>\n [21]<\/a> Strategija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018-2025. godine (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 61\/18)<\/p>\n [22]<\/a> Goran Opa\u010di\u0107. Istra\u017eivanje znanja, stavova i pona\u0161anja zdravstvenih radnika u oblasti HIV-a. (Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovi\u0107 Batut”, 2015) http:\/\/www.batut.org.rs\/index.php?content=1330\u00a0<\/em><\/p>\n [23]<\/a> Aleksandra Bo\u017einovi\u0107 Kne\u017eevi\u0107, Violeta An\u0111elkovi\u0107 i Rado\u0161 Keravica. Monitoring ljudskih prava osoba koje \u017eive sa HIV\/sidom u Srbiji. (Beograd: \u010covekoljublje, Dobrotvorna fondacija Srpske Pravoslavne Crkve, 2016)<\/p>\n [24]<\/a> \u201eUsluga podr\u0161ke u zajednici za osobe koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om<\/em>\u201d, autorka Sla\u0111ana Baro\u0161, Unija organizacija koje se bave za\u0161titom osoba koje \u017eive sa HIV-om i AIDS-om u Srbiji, Beograd 2018 \u2013 dostupno na internet stranici: http:\/\/www.academia.edu\/37068987\/USLUGA_PODR%C5%A0KE_U_ZAJEDNICI_ZA_OSOBE_KOJE_%C5%BDIVE_SA_HIV_AIDS-om_PROCENA_ISHODA_Community-based_Peer_Support_Service_for_People_Living_with_HIV_Outcome_Assessment<\/p>\n [25]<\/a> Isto, str. 69<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti zdravstvenim ustanovama<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n