\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TITU OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje medijskoj ku\u0107i da:<\/p>\n – prilikom izve\u0161tavanja i objavljivanja tekstova i priloga o slova\u010dkoj nacionalnoj manjini vodi ra\u010duna da se ovim sadr\u017eajima ne zagovaraju ili podr\u017eavaju predrasude i drugi dru\u0161tveni obrasci pona\u0161anja koji su zasnovani na stereotipima, a naro\u010dito da se u tim sadr\u017eajima ne upotrebljavaju izraze i fraze koje vre\u0111aju dostojanstvo Slovakinja i Slovaka, npr. kao \u0161to je kori\u0161\u0107enje izraza \u201eZuska\u201c.<\/p>\n Medijska ku\u0107a obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratilo se vi\u0161e gra\u0111ana i gra\u0111anki ukazuju\u0107i na tekstove u \u0161tampanim i online izdanjima medija, npr. \u201eVojvo\u0111anske pri\u010de: Kova\u010dica – u Totica zlatne ruke\u201c, \u201eVredne Zuske ku\u0107ni bud\u017eet dr\u017ee spremanjem prestoni\u010dkih stanova\u201c, \u201ePokora ima plave o\u010di\u201c i sl. u kojima se, kako navode, koriste pogrdni nazivi za pripadnice slova\u010dke nacionalne manjine u Srbiji. Gra\u0111ani i gra\u0111anke ukazuju da se u navedenim i sli\u010dnim tekstovima koriste izrazi kao \u0161to su \u201et\u00f2tica \u017e\u201c – pogrdni naziv za Slovakinju koji se u pro\u0161losti koristio u ma\u0111arskom jeziku i koji je vremenom iz ma\u0111arskog jezika pre\u0161ao u srpski i naziv \u201ezuske\u201c – pogrdan naziv za Slovakinje u Vojvodini, jer u sredinama gde \u017eivi starosedela\u010dko stanovni\u0161tvo srpske nacionalnosti, ovaj termin predstavlja sinonim za \u201elake\u201c \u017eene. Dalje se ukazuje da se ovakvim tekstovima i kori\u0161\u0107enjem navedenim termina stvara i \u0161iri stereotip o Slovakinjama kao \u017eenama koje se povezuju isklju\u010divo za poslove ku\u0107ne pomo\u0107nice.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti pre svega ukazuje da Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Odredbama \u010dlana 76. stav 2. zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je odredbama \u010dlana 81. propisano da Republika Srbija u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, podsti\u010de duh tolerancije i me\u0111ukulturalnog dijaloga i preuzima efikasne mere za unapre\u0111enje uzajamnog po\u0161tovanja, razumevanja i saradnje me\u0111u svim ljudima koji \u017eive na njenoj teritoriji.<\/p>\n Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[3]<\/a>, koja u \u010dlanu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etni\u010dkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naru\u0161i ili da ugrozi priznavanje, u\u017eivanje ili vr\u0161enje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u politi\u010dkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog \u017eivota. Odredbama \u010dlana 7. Konvencije dr\u017eave \u010dlanice obavezuju se da preduzmu hitne i efikasne mere, naro\u010dito u oblasti nastave, vaspitanja, kulture i informisanja radi borbe protiv predrasuda koje vode rasnoj diskriminaciji, i pomaganja razumevanja, tolerancije i prijateljstva me\u0111u narodima, rasnim ili etni\u010dkim grupama, kao i unapre\u0111enja ciljeva i na\u010dela Povelje Ujedinjenih nacija, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Deklaracije Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i ove Konvencije.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama \u010dlana 12. ovog zakona zabranjeno je uznemiravanje, poni\u017eavaju\u0107e postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje, dok je odredbama \u010dlana 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etni\u010dkog porekla, verskih uverenja i jezika.<\/p>\n Zakonom o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina[4]<\/a> zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etni\u010dkoj, rasnoj i jezi\u010dkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 75. Zakona o javnom informisanju i medijima[5]<\/a> propisano je da se idejama, mi\u0161ljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog li\u010dnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem u\u010dinjeno krivi\u010dno delo. Tako\u0111e, \u010dlanom 51. Zakona o elektronskim medijima[6]<\/a> propisano je da se regulator stara da programski sadr\u017eaj pru\u017eaoca medijske usluge ne sadr\u017ei informacije kojima se podsti\u010de, na otvoren ili prikriven na\u010din, diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje zbog rase, boje ko\u017ee, predaka, dr\u017eavljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili politi\u010dkih ube\u0111enja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, ro\u0111enja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa, osu\u0111ivanosti, starosnog doba, izgleda, \u010dlanstva u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih li\u010dnih svojstava.<\/p>\n S obzirom na obra\u0107anje gra\u0111ana povodom upotrebe termina \u201eTotica\u201c, Poverenik se najpre obratio Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu – Katedri za slavistiku, a u vezi upotrebe i zna\u010denje termina \u201etot\u201c i \u201etotica\u201c za pripadnike\/ce slova\u010dke nacionalne manjine. Tim povodom Filolo\u0161ki fakultet u Beogradu,\u00a0 dostavio je dopis Povereniku u kojem navodi: \u201eUz pretpostavku da je re\u010d o upotrebi pomenutih pojmova u srpskom jeziku, budu\u0107i da u dopisu to nije jasno nazna\u010deno, u Re\u010dniku srpskohrvatskog knji\u017eevnog jezika (Matica srpska 1967-1976) pojam T\u00f4t se defini\u0161e kao \u201ema\u0111arski pogrdan<\/strong> naziv za Slovaka\u201c; saglasno tome T\u00f2tica kao \u201ema\u0111arski pogrdni termin za Slovakinju.\u201c Dalje je navedeno da: \u201ere\u010dnici koji obra\u0111uju leksiku srpskog jezika ne donose obja\u0161njenja zna\u010denja navedenih pojmova\u201c. Ovom prilikom Poverenik ukazuje da, imaju\u0107i uvidu obra\u0107anje pripadnika i pripadnica slova\u010dke nacionalne manjine nesporno je da jedan broj njih ovaj izraz smatra uvredljivim iako je njegovo uvredljivo zna\u010denje prepoznato u ma\u0111arskom jeziku a ne i u srpskom.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu va\u017enost da se u javnom govoru ne upotrebljavaju re\u010di ili izrazi koji mogu izazvati ose\u0107aj poni\u017eenja ili predstavljati povredu dostojanstva lica ili grupe lice na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, Poverenik se obratio Nacionalnom savetu slova\u010dke nacionalne manjine i odr\u017eao sastanak sa predsednicom Saveta, kako bi razmotrio probleme u cilju daljeg preduzimanja mera. Nakon odr\u017eanog sastanka, predsednica Nacionalnog savet je Povereniku dostavila reagovanje Nacionalnog saveta slova\u010dke nacionalne manjine broj 01-80\/2022-08 od 19. jula 2022. godine u kojem je izme\u0111u ostalog navedeno da je u prilogu objavljenom na Javnom servisu slova\u010dko ime Zuzana odnosno, kako Slovaci od milo\u0161ti nazivaju \u201eZuska\u201c, koristi u pejorativnom smislu. U dopisu je navedeno da se na ovaj na\u010din direktno uti\u010de na stvaranje stereotipnog mi\u0161ljenja, odnosno svim Slovakinjama, koje obavljaju ku\u0107ne poslove, sledi obra\u0107anje nazivom \u201eZuske\u201c iz \u010dega proizlazi da su sve ku\u0107ne pomo\u0107nice u gradovima pripadnice slova\u010dke nacionalne manjine, te da Slovakinje ni\u0161ta drugo ne znaju da rade, nego samo da \u010diste i kuvaju. U dopisu se dalje ukazuje da Nacionalni savet smatra da su prilozi u kojima se spaja pripadnost slova\u010dke nacionalne manjine sa poslovima ku\u0107ne pomo\u0107nice, uvredljivi i nedopustivi, kako sa aspekta nacionalnog i etni\u010dkog, tako i sa aspekta rodne ravnopravnosti.<\/p>\n Nacionalni savet slova\u010dke nacionalne manjine dopisom ukazuje da je Zuzana tradicionalno slova\u010dko ime, jedno od najrasprostranjenijih me\u0111u Slovacima i jedno od najlep\u0161ih imena u Slova\u010dkom narodu. Tako\u0111e, ukazuju da se ne zovu sve Slovakinje istim imenom niti se sve Slovakinje bave poslovima ku\u0107ne pomo\u0107nice. Me\u0111u oko 50.000 pripadnika slova\u010dke nacionalne manjine koji vekovima \u017eive na ovim prostorima, svaka porodica ima minimalno jednu pripadnicu koja je stekla visoko obrazovanje i koja se bavi intelektualnim poslovima. Tako\u0111e, Savet ukazuje i na poznate Slovakinje, koje su se upravo zvale Zuzane i koje su trajno obele\u017eile likovnu kulturu Slovaka u Srbiji. Zuzana Halupova, slikarka svetski poznate \u0161kole naive iz Kova\u010dice i Zuzana Medve\u0111ova, prva akademska slikarka Slovakinja u Srbiji iz Ba\u010dkog Petrovca, koja je jo\u0161 pre stotinak godina studirala u slova\u010dkoj Bratislavi. Nacionalni savet ukazuje da se njima ne ponose samo Slovaci u Srbiji, ve\u0107 u njihovo ime i Srbija \u0161irom sveta.<\/p>\n Nacionalni savet ovim povodom navodi i da su Slovaci ponosni na \u010dinjenicu da ih u na\u0161em dru\u0161tvu smatraju radnim, urednim i vrednim ljudima i da ni jedno zanimanje nije poni\u017eavaju\u0107e dokle god se obavlja po\u0161teno i vredno, me\u0111utim spornim prilozima se direktno vre\u0111aju \u017eene, pripadnice slova\u010dke nacionalne manjine, koje svojim radom i trudom po\u0161teno zara\u0111uju za \u017eivot time \u0161to ih sve nazivaju \u201eZuskama\u201c a \u010dime se ujedno izla\u017ee ruglu najlep\u0161e slova\u010dko \u017eensko ime.<\/p>\n Tako\u0111e, Komisije za \u017ealbe Saveta za \u0161tampu na sednici odr\u017eanoj 26. maja 2022. godine izrekla je javnu opomenu portalu \u201eDnevnik.rs\u201c povodom teksta \u201eVredne Zuske bud\u017eet dr\u017ee spremanjem prestoni\u010dkih stanova\u201c i utvrdila da su, po mi\u0161ljenju Komisije, tekstom prekr\u0161ene odredbe Kodeksa novinara Srbije jer su u tekstu izneti stereotipi po kojima su Slovakinje vredne ku\u0107ne pomo\u0107nice koje obavljaju samo takve poslove i posledi\u010dno, da ni\u0161ta drugo ne mogu da rade, kao i da upotreba izraza \u201ezuske\u201c u tekstu uvredljiv za pripadnice slova\u010dke manjine s aspekta plasiranja stereotipa o pripadnicama Slova\u010dke nacionalne manjine[7]<\/a>.<\/p>\n Poverenik ukazuje da je uloga medija u promovisanju ravnopravnosti i smanjivanju diskriminacije zna\u010dajna i veoma kompleksna. S jedne strane, mediji ukazuju na diskriminaciju, a sa druge, mogu podr\u017eavati predrasude i stereotipe ili, \u010dak, biti u ulozi diskriminatora. Vrlo \u010desto, javnost ne prepoznaje diskriminaciju iskazanu u formi vica, humoristi\u010dkih priloga i emisija, zbog \u010dega se ne sme zanemariti zna\u010daj medija u oblikovanju javnog mnjenja i izgradnji stavova stanovni\u0161tva, pogotovo mla\u0111e populacije.<\/p>\n Potrebno je da su svi koji oblikuju javni \u017eivot, me\u0111u kojima i mediji po\u0161tuju propise i profesionalne standarde i da vode ra\u010duna da li se tekstom, slikom ili re\u010dju vre\u0111a dostojanstvo i stvara poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje za neko lice ili grupu lica na osnovu odre\u0111enog li\u010dnog svojstva.<\/p>\n U vezi sa tim, Komitet ministara o medijima i obrazovanju Saveta Evrope, ukazao je da \u201emediji mogu da daju pozitivan doprinos borbi protiv netolerancije, posebno kada neguju kulturu razumevanja izme\u0111u razli\u010ditih etni\u010dkih, kulturnih i verskih grupa u dru\u0161tvu\u201d[8]<\/a>. Kodeks novinara Srbije u odeljku Novinarska pa\u017enja, navodi da novinar\/ka mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da \u0161ire mediji i u\u010dini\u0107e sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, izme\u0111u ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, politi\u010dkom i drugom mi\u0161ljenju, nacionalnom ili dru\u0161tvenom poreklu.<\/p>\n Imaju\u0107i uvidu sve navedeno, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, u skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upu\u0107uje ovu preporuku mera medijskim ku\u0107ama da prilikom izve\u0161tavanja i objavljivanja tekstova o slova\u010dkoj nacionalnoj manjini ne upotrebljavaju stereotipne izraze i fraze koje imaju ili mogu imati diskriminatorno zna\u010denje, npr. kao \u0161to je izraz \u201eZuska\u201c.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 9)<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06, 115\/21i 16\/22, \u010dlan 21.<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201d, broj 31\/67<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SRJ\u201d, broj 11\/02, \u201eSlu\u017ebnei list SCG\u201d, broj 1\/03 \u2013 Ustavna povelja i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 72\/09 \u2013 dr. zakon, 97\/13-odluka US i 47\/18, \u010dlan 3.<\/p>\n [5]<\/a> \u201e\u00adSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 83\/14,58\/15 i 12\/16 \u2013 autenti\u010dno tuma\u010denje<\/p>\n [6]<\/a> \u201e\u00adSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 83\/14, 6\/16 \u2013 dr. zakon i 129\/21<\/p>\n [7]<\/a> http:\/\/zalbe.rs\/zalba\/876<\/a>\u00a0 , pristupljeno 15. jula 2022. godine<\/p>\n [8]<\/a> Preporuka R \u00b0 ( 97 ) Komiteta, 21 oktobar 1997.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti data medijskim ku\u0107ama<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n