Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnela AA protiv dr BB, zbog diskriminaicje na osovu pola. P<\/em>odnositeljka pritu\u017ebe je izme\u0111u ostalog navela da joj je dr BB jednom prilikom kada je menjala njegovu sekretaricu i kada je ugostio osmoricu prijatelja u svom kabinetu, rekao da gleda na sat i da na svakih pet minuta u\u0111e i pita prisutne \u201e\u0161ta \u0107e gospoda da piju jer su to njegovi iz stranke po\u0161to je on predsednik stranke …, te da ju je vre\u0111ao pred gostima, \u0161to je kulminiralo komentarom koji je uputio jednom od svojih posetilaca, re\u010dima: \u201eSvi\u0111a li ti se, ho\u0107e\u0161 li da je j…\u201c, pri tome misle\u0107i na pritu\u017eilju. Tako\u0111e je navela da je bila prinu\u0111ena da \u0107uti i trpi i da joj je pretio otkazom. Dalje je navela da je 4. novembra 2018. godine dr BB koji je tada bio dekan, ispred vrata kabineta sekretarice dekana privukao k sebi i uhvatio za grudi, zbog \u010dega mu je u \u0161oku rekla \u201e\u0161ta radi\u0161 to\u201c, \u201eza ovo \u0107u da te tu\u017eim\u201c, na \u0161ta je on sa podsmehom odgovorio \u201e\u0161to da me tu\u017ei\u0161 zato \u0161to sam te uhvatio za sisu\u201c. Tako\u0111e je navela da su navedeni doga\u0111aj snimile i kamere, ali da je drugi dan snimak obrisan. U pritu\u017ebi je navela da je sve to proganjalo i da je zbog toga re\u0161ila da pokrene postupak jer smatra da bi trebalo da se zna da postoji podr\u0161ka za sve one koji nesmeju da ka\u017eu. Pored toga je navela da je on u … \u201esila\u201c i da joj je otvoreno rekao da mu ne mo\u017ee ni\u0161ta jer je pitao advokata, te da \u017eeli da zadnje poni\u017eenje koje je do\u017eivela bude obelodanjeno i ka\u017enjeno. U pritu\u017ebi je predlo\u017eila VV, kao svedokinju moja mo\u017ee da potvrdi njene navode. S tim u vezi, obzirom da je u skladu sa Zakonom o zabrani doskriminacije podnosilac pritu\u017ebe du\u017ean da dostavi dokaze kojima akt diskriminacije \u010dini verovatnim, Poverenik je pribavio izjavu svedokinje. Pritu\u017eba je dostavljena dr BB radi izja\u0161njenja. U svom izja\u0161njenju dr BB je osporio navode pritu\u017ebe navode\u0107i da oni nisu ta\u010dni i da su izmi\u0161ljeni, kao i da nikada nije omalova\u017eavao i vre\u0111ao podnositljeku pritu\u017ebe. Dalje je naveo da navodi iz pritu\u017ebe da je podnositeljku pritu\u017ebe primoravao da na svakih pet minuta ulazi u kancelariju da bi sipala pi\u0107e nisu ta\u010dni, i da bi na osnovu takvog pona\u0161anja svako pomislio da je \u201epsihi\u010dki bolestan\u201c, i da se sam pita kako je mogu\u0107e da je njega \u201etakvog bolesnog, kolektiv fakulteta birao pet puta u zvanje dekana fakulteta, tajnim glasanjem?\u201c, te da je na kraju 15-godi\u0161njeg mandata dekana izabran za prorektora Univerziteta, \u0161to misli \u201eda ne mogu da budu bolesni ljudi\u201c. U izja\u0161njenju je naveo da odgovorno tvrdi da skoro svakog dana AA verbalno maltretira VV, \u0161to se mo\u017ee saznati od osoba \u010dije se kancelarije dodiruju sa pomenutom kancelarijom, kao i da su do njega, u periodu kada je bio dekan, dolazile usmene prijave da se to de\u0161ava, tako da je nekoliko puta reagovao, te da je za\u010du\u0111uju\u0107e \u0161to VV nikada nije htela da napi\u0161e pisanu izjavu o tome. Pored toga je naveo da podnositeljka pritu\u017ebe ima srednju stru\u010dnu spremu u skladu sa kojom ju je rasporedio na odgovaraju\u0107e radno mesto, zbog \u010dega ga je podnositeljka pritu\u017ebe nekoliko puta verbalno napadala navode\u0107i da joj nije dao adekvatno radno mesto, te da smatra da je to jedini razlog zbog \u010dega je podnositeljka pritu\u017ebe podnela pritu\u017ebu protiv njega. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja koji su od zna\u010daja za utvr\u0111ivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualne propuste u radu ili postupanje za koje su nadle\u017eni drugi dr\u017eavni organi, nisu uzeti u razmatranje. S tim u vezi nisu izvo\u0111eni ni dokazi, niti saslu\u0161avani svedoci povodom doga\u0111aja iz kojih o\u010digledno proizlazi da se ne radi o povredi prava iz Zakona o zabrani diskrimnacije. Stoga, imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, Poverenik se isklju\u010divo fokusirao na utvr\u0111ivanje da li je dr BB izlo\u017eio podnositeljku pritu\u017ebe uznemiravanju i poni\u017eavaju\u0107em postupanju na osnovu njenog li\u010dnog svojstva – pola. S tim u vezi, va\u017ena je primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slu\u010daju, podnositeljka pritu\u017ebe treba da u\u010dini verovatnim da je dr BB diskriminisao, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakih prava i obaveza, le\u017ei na dr BB. Prema podacima iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja nesporno je da je podnositeljka pritu\u017ebe zaposlena na Fakultetu tehni\u010dkih nauka u …, kao i da je dr BB anga\u017eovan na istom fakultetu, od \u010dega je vi\u0161e od deceniju obavljao du\u017enost dekana. Tako\u0111e, nesporno je da su pritu\u017eilja i dr BB u vi\u0161e navrata direktno sara\u0111ivali. Imaju\u0107i u vidu da je svedokinja potvrdila navode iz pritu\u017ebe u pogledu doga\u0111aja od 4. novembra 2018. godine kojem je neposredno prisustvovala, Poverenik se fokusirao na utvr\u0111ivanje \u010dinjenica povodom ovog doga\u0111aja. U skladu sa pravilom o prebacivanju tereta dokazivanja<\/em>, Poverenik <\/em>je<\/em> analizirao navode <\/em>iz <\/em>izja\u0161njenja dr<\/em> BB, u kojem je<\/em> navedeno da \u201esve \u0161to je navedeno u pritu\u017ebi nije ta\u010dno i da je izmi\u0161ljeno\u201c. Dr BB se u svom izja\u0161njenju nije uop\u0161te osvrnuo na doga\u0111aj od 4. novembra 2018. godine, odnosno, nije naveo da li se tog dana uop\u0161te sreo sa podnositeljkom pritu\u017ebe, a ukoliko jeste, kako je taj susret izgledao i \u0161ta se tom prilikom dogodilo. Iako nije spominjao doga\u0111aj od 4. novembra 2018. godine, dr BB se u svom izja\u0161njenju osvrnuo na \u010dinjenicu da je VV predlo\u017eena za svedokinju u ovom postupku. Me\u0111utim, on nije naveo da \u0107e svedokinja potvrditi da navodi iz pritu\u017ebe nisu istiniti, odnosno, da se doga\u0111aj opisan u pritu\u017ebi uop\u0161te nije dogodio, ili da se odigrao druga\u010dije, ve\u0107 se isklju\u010divo bavio njenim odnosom sa podnositeljkom pritu\u017ebe, isti\u010du\u0107i da pritu\u017eilja gotovo svakog dana navodno zlostavlja svedokinju. Svedokinja u svom iskazu ni jednom re\u010dju nije spomenula da su me\u0111uljudski odnosi izme\u0111u nje i podnositeljke pritu\u017ebe naru\u0161eni. \u0160tavi\u0161e, iskazala je empatiju prema te\u0161koj situaciji u kojoj se podnositeljka pritu\u017ebe na\u0161la, pri \u010demu je detaljnim opisom doga\u0111aj od 4. novembra 2018. godine kojem je neposredno prisustvovala u potpunosti potvrdila navode podnositeljke pritu\u017ebe. \u0160to se ti\u010de navoda iz izja\u0161njenja koji se odnose na stru\u010dnost i bogato profesionalno iskustvo, Poverenik konstatuje da navedeno nije predmet analize Poverenika, niti je pritu\u017ebom njegova stru\u010dnost osporavana.<\/em> To tako\u0111e ne zna\u010di da neko ko ima profesionalne kompetencije za obavljanje posla univerzitetskog profesora, ne mo\u017ee kr\u0161iti propise o zabrani diskriminacije i u radnom okru\u017eenju ispoljavati razne oblike neprimerenog pona\u0161anja.\u00a0 Tako\u0111e, u izja\u0161njenju je istakao da se u njegovoj karijeri niko od zaposlenih nije \u017ealio da ga je uznemiravao i poni\u017eavao, o \u010demu je pozvao Poverenika da se raspita kod zaposlenih. \u010cak i da nisu postojale nikakve ranije pritu\u017ebe na pona\u0161anje dr BB, to samo po sebi ne zna\u010di, niti je dokaz u prilog tvrdnji da kriti\u010dnog dana nije diskriminisao AA. Osim toga, postupak pred Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti je formalan i odlu\u010duje se na osnovu dokaza koji se dostavljaju uz pritu\u017ebu i izja\u0161njenje na pritu\u017ebu, a ne \u201eraspitivanjem\u201c.<\/em> Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, a polaze\u0107i od \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, dr BB nije dokazao da se doga\u0111aj od 4. novembra 2018. godine odigrao na druga\u010diji na\u010din od onog kako je opisano u pritu\u017ebi, odnosno, nije ponudio \u010dinjenice i dokaze u prilog tvrdnji da spornog datuma nije uznemirio i ponizio podnositeljku pritu\u017ebe na osnovu njenog li\u010dnog svojstva – pola. Nakon sprovedenog postupka Poverenik je dao mi\u0161ljenje da je 4. novembra 2018. godine, dr BB prilikom susreta sa AA izvr\u0161io akt diskriminacije \u2013 uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje na osnovu pola, \u010dime je povredio odredbe \u010dlana 12, a u vezi sa \u010dlanom 20. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije i \u010dlanom 10. Zakona o ravnopravnosti polova. Zbog toga je dr BB preporu\u010deno da uputi pisano izvinjenje AA zbog uznemiravanja i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja na osnovu pola, kao i da se ubudu\u0107e<\/em> suzdr\u017ei od uznemiravaju\u0107ih i poni\u017eavaju\u0107ih postupaka prema podnositeljki pritu\u017ebe.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Analiza <\/u>navoda iz pritu\u017ebe, <\/u>priloga <\/u>i izja\u0161njenja <\/u>sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n 3.9. <\/strong>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja koji su od zna\u010daja za utvr\u0111ivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualne propuste u radu ili postupanje za koje su nadle\u017eni drugi dr\u017eavni organi, nisu uzeti u razmatranje. S tim u vezi nisu izvo\u0111eni ni dokazi, niti saslu\u0161avani svedoci povodom doga\u0111aja iz kojih o\u010digledno proizlazi da se ne radi o povredi prava iz Zakona o zabrani diskrimnacije ve\u0107 eventualno nekog drugog prava.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Stoga, imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, Poverenik se isklju\u010divo fokusirao na utvr\u0111ivanje da li je dr BB izlo\u017eio podnositeljku pritu\u017ebe uznemiravanju i poni\u017eavaju\u0107em postupanju na osnovu njenog li\u010dnog svojstva – pola. Naime, podnositeljka pritu\u017ebe je navela da podnosi pritu\u017ebu protiv dr BB iz nekoliko razloga, od kojih su dva u vezi sa njenim li\u010dnim svojstvom – polom: 1) vre\u0111anja i uznemiravanja koje se dogodilo jednom prilikom kada je menjala njegovu sekretaricu, a kada ju je dr BB vre\u0111ao pred svojim gostima, \u0161to je kulminiralo komentarem koji je uputio jednom od svojih posetilaca, re\u010dima: \u201eSvi\u0111a li ti se, ho\u0107e\u0161 li da je j…<\/em>\u201c, pri tome misle\u0107i na pritu\u017eilju; 2) hvatanje pritu\u017eilje za grudi, uz neprimeren komentar, nakon njenog pru\u017eanja otpora, re\u010dima: \u201e\u0160to da me tu\u017ei\u0161, zato \u0161to sam te uhvatio za sisu<\/em>\u201c, \u0161to se po pritu\u017eiljinim navodima dogodilo 4. novembra 2018. godine.<\/p>\n 3.11. <\/strong>Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje dr BB bilo diskriminatorno, va\u017ena je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slu\u010daju, podnosilac pritu\u017ebe treba da u\u010dini verovatnim da je dr BB diskriminisao AA, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakih prava i obaveza, le\u017ei na dr BB. Naime, prema podacima iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja nesporno je da je podnositeljka pritu\u017ebe zaposlena na Fakultetu tehni\u010dkih nauka u …, kao i da je dr BB anga\u017eovan na istom fakultetu, od \u010dega je vi\u0161e od deceniju obavljao du\u017enost dekana. Tako\u0111e, nesporno je da su pritu\u017eilja i dr BB u vi\u0161e navrata direktno sara\u0111ivali.<\/p>\n U pritu\u017ebi, AA je navela da je jednom prilikom menjala sekretaricu dr BB, koji je tog dana ugostio osmoricu prijatelja u svom kabinetu, te da joj je rekao da \u201eda na svakih pet minuta u\u0111e i pita \u0161ta \u0107e gospoda da piju<\/em>\u201c. U pritu\u017ebi je navela da je prilikom svakog ulaska u kabinet, dr BB ismevao i uznemiravao, \u0161to je, prema njenim re\u010dima, kulminiralo komentarem koji je uputio jednom od svojih gostiju, re\u010dima: \u201eSvi\u0111a li ti se, ho\u0107e\u0161 li da je j…<\/em>\u201c, pri tome misle\u0107i na pritu\u017eilju. Me\u0111utim, u odnosu na okolnosti koje se ti\u010du ovog doga\u0111aja, analizom pritu\u017ebe, dopune pritu\u017ebe i iskaza svedoka, utvr\u0111eno je da podnositeljka pritu\u017ebe nije dostavila ni jedan dokaz u prilog tvrdnji da se ovaj doga\u0111aj odigrao na na\u010din na koji je opisala u pritu\u017ebi, odnosno, da ju je dr BB, kriti\u010dnom prilikom, vre\u0111ao na osnovu njenog pola. Stoga, Poverenik se fokusirao na utvr\u0111ivanje da li je podnositeljka pritu\u017ebe u\u010dinila verovatnim da je pretrpela akt diskriminacije na osnovu pola u drugoj opisanoj situaciji, koja se odigrala 4. novembra 2018. godine.<\/p>\n Opisuju\u0107i konkretnu situaciju, pritu\u017eilja je navela da je 4. novembra 2018. godine po\u0161la kod dekana u kancelariju i da je na vratima kancelarije sekretara, tada\u0161nji dekan dr BB iznenada privukao ka sebi jednom rukom, a drugom rukom je uhvatio za grudi, te da mu je u \u0161oku rekla \u201e\u0161ta radi\u0161 to\u201c, \u201eza ovo \u0107u da te tu\u017eim<\/em>\u201c, na \u0161ta je dr BB sa podsmehom odgovorio \u201e\u0161to da me tu\u017ei\u0161 zato \u0161to sam te uhvatio za sisu<\/em>\u201c. U pritu\u017ebi je navela da VV, mo\u017ee da potvrdi ove njene navode jer je neposredno bila prisutna, zbog \u010dega ju je predlo\u017eila kao svedokinju.<\/p>\n 3.12.\u00a0 <\/strong>Svedokinja VV, koleginica podnositeljke pritu\u017ebe i dr BB, koja je bila prisutna tokom ovog doga\u0111aja, u potpunosti je potkrepila navode pritu\u017ebe opisuju\u0107i\u00a0 doga\u0111aj od 4. novembra 2018. godine, kojem je prisustvovala. Ona je navela da je toga dana zamenjivala sekretaricu dekana, te da je videla kako je dr BB sa\u010dekao podnositeljku pritu\u017ebe, privukao je ka sebi i uhvatio je za grudi. Svedokinja je u svom iskazu istakla da je jasno \u010dula pritu\u017eilju, koja je vi\u0161e vi\u010du\u0107i, vidno uzrujana, rekla profesoru BB da \u0107e ga tu\u017eiti, na \u0161ta se on sklonio od nje i ne obaziru\u0107i se na svedokinju, rekao podnositeljki pritu\u017ebe: \u201e\u0160to, je li zato \u0161to sam te uhvatio za sisu?<\/em>\u201c<\/p>\n 3.13.<\/strong> Prilikom razmatranja navoda iz pritu\u017ebe, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je imao u vidu i rezultate razli\u010ditih istra\u017eivanja o izlo\u017eenosti \u017eena seksualnom uznemiravanju na radu. Tako je istra\u017eivanje ra\u0111eno u Republici Srbiji[8]<\/a> pokazalo da 42% ispitanih \u017eena ka\u017ee da su do\u017eivele barem jedan oblik seksualnog uznemiravanja nakon svoje 15. godine. \u017dene su izjavile da je seksualno uznemiravanje u Srbiji uobi\u010dajeno iskustvo svih \u017eena, koje obi\u010dno po\u010dinje tokom perioda adolescencije. Rana iskustva su uklju\u010divala ne\u017eeljeno dodirivanje od strane adolescentnih de\u010daka, \u0161to je okolina smatrala normalnim pona\u0161anjem i nije uzimano za ozbiljno ni od strane odraslih koji su ga bili svesni. U odraslom dobu ispitanice su opisale do\u017eivljavanje seksualnog uznemiravanja na poslu od kolega, posebno od onih na vi\u0161im polo\u017eajima. Kao naj\u010de\u0161\u0107e oblike seksualnog uznemiravanja \u017eene navode zastra\u0161ivanje i to tako \u0161to ih neko nepristojno i neprikladno fiksira pogledom, ili postavlja nametljiva i uvredljiva pitanja o njihovom privatnom \u017eivotu. Dva procenta ispitanih \u017eena je navelo da je ne\u017eeljeno dodirivano, grljeno ili ljubljeno vi\u0161e od \u0161est puta tokom \u017eivota. Istra\u017eivanje Agencije za osnovna prava Evropske unije[9]<\/a> je pokazalo da je seksualno uznemiravanje i dalje veoma uobi\u010dajeno iskustvo mnogih \u017eena. U zavisnosti od vrste uznemiravanja, ovo istra\u017eivanje pokazuje da je 83 do 102 miliona (45%\u201355%) \u017eena u 28 zemalja \u010dlanica Evropske unije bilo izlo\u017eeno nekoj vrsti uznemiravanja od petnaeste godine, uklju\u010duju\u0107i i uznemiravanje na poslu.<\/p>\n 3.1<\/strong>4<\/strong>.<\/strong>\u00a0\u00a0 Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije u\u010dinjen verovatnim, u smislu \u010dlana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slu\u010daju nije povre\u0111eno na\u010delo jednakosti snosi dr BB. U skladu sa tim, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti cenio je da li \u010dinjenice i dokazi koje je dr BB ponudio pru\u017eaju dovoljno osnova za zaklju\u010dak da prema podnositeljki pritu\u017ebe nije postupao na uvredljiv i poni\u017eavaju\u0107 na\u010din zbog njenog li\u010dnog svojstva – pola, odnosno, da svojim postupanjem nije povredio dostojanstvo li\u010dnosti AA.<\/p>\n 3.1<\/strong>5<\/strong>.<\/strong>\u00a0\u00a0 Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti analizirao je navode iz izja\u0161njenja dr BB, u kojem je navedeno da \u201esve \u0161to je navedeno u pritu\u017ebi nije ta\u010dno i da je izmi\u0161ljeno<\/em>\u201c. Me\u0111utim, dr BB ove navode nije potkrepio dokazima. \u0160tavi\u0161e, u svom izja\u0161njenju, dr BB se, osim prethodno spomenute op\u0161te napomene, nije osvrnuo na doga\u0111aj od 4. novembra 2018. godine, odnosno, nije naveo da li se tog dana uop\u0161te sreo sa podnositeljkom pritu\u017ebe, a ukoliko jeste, kako je taj susret izgledao i \u0161ta je tom prilikom re\u010deno. Iako nije spominjao doga\u0111aj od 4. novembra 2018. godine, dr BB se u svom izja\u0161njenju osvrnuo na \u010dinjenicu da je VV predlo\u017eena za svedokinju u ovom postupku. Me\u0111utim, on nije naveo da \u0107e svedokinja potvrditi da navodi iz pritu\u017ebe nisu istiniti, odnosno, da se doga\u0111aj opisan u pritu\u017ebi uop\u0161te nije dogodio, ili da se odigrao druga\u010dije, ve\u0107 se isklju\u010divo bavio njenim odnosom sa podnositeljkom pritu\u017ebe, isti\u010du\u0107i da pritu\u017eilja gotovo svakog dana navodno zlostavlja svedokinju. Ipak, svedokinja u svom iskazu ni jednom re\u010dju nije spomenula da su me\u0111uljudski odnosi izme\u0111u nje i podnositeljke pritu\u017ebe naru\u0161eni. \u0160tavi\u0161e, svedokinja se sa empatijom izrazla o te\u0161koj situaciji u kojoj se podnositeljka pritu\u017ebe na\u0161la, isti\u010du\u0107i da je prisustvovala i trenucima kada je pritu\u017eilja, nakon povratka iz kabineta, glasno plakala, te da joj je zbog svega \u0161to se de\u0161ava nije bilo lako.\u00a0 Dr BB nije nijednim dokazom doveo u sumnju kredibilitet svedokinje VV, niti se moglo ste\u0107i uverenje da je ona iz bilo kog razloga zainteresovana za ishod postupka, zbog \u010dega je Poverenik njen iskaz prihvatio u potpunosti.<\/p>\n Dalje, u svom izja\u0161njenju, dr BB je istakao svoju stru\u010dnost i bogato profesionalno iskustvo, te \u010dinjenicu da je nakon petnaest godina mandata dekana izabran za prorektora Univerziteta, \u0161to nije predmet analize Poverenika u ovom postupku, niti je pritu\u017ebom njegova stru\u010dnost osporavana. To tako\u0111e ne zna\u010di da neko ko ima profesionalne kompetencije za obavljanje posla univerzitetskog profesora, ne mo\u017ee kr\u0161iti propise o zabrani diskriminacije i u radnom okru\u017eenju ispoljavati razne oblike neprimerenog pona\u0161anja. Tako\u0111e, u izja\u0161njenju je istakao da se u njegovoj karijeri niko od zaposlenih nije \u017ealio da ga je uznemiravao i poni\u017eavao, o \u010demu je pozvao Poverenika da se raspita kod zaposlenih. Me\u0111utim, \u010dak i da nisu postojale nikakve ranije pritu\u017ebe na pona\u0161anje dr BB, to samo po sebi ne zna\u010di, niti je dokaz u prilog tvrdnji da kriti\u010dnog dana nije diskriminisao AA. Osim toga, postupak pred Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti je formalan i odlu\u010duje se na osnovu dokaza koji se dostavljaju uz pritu\u017ebu i izja\u0161njenje na pritu\u017ebu, a ne \u201eraspitivanjem\u201c.<\/p>\n 3.16<\/strong>. Kona\u010dno, u svom izja\u0161njenju dr BB isti\u010de da je podnisteljki pritu\u017ebe \u201eizla\u017eeno u susret kada su bili u pitanju njeni finansijski problemi<\/em>\u201c, te da je nekoliko puta \u201eli\u010dno odobravao njene zahteve za nepovratnu nov\u010danu pomo\u0107<\/em>\u201c. Kao ni prethodno, ni ovaj navod sam po sebi ne govori u prilog \u010dinjenici da dr BB nije uznemiravaju\u0107e i poni\u017eavaju\u0107e postupao prema podnositeljki pritu\u017ebe 4. novembra 2018. godine. Osim toga, u pitanju su li\u010dni podaci podnositeljke pritu\u017ebe, \u010dije izno\u0161enje nije ni od kakvog zna\u010daja za utvr\u0111ivanje relevantnih \u010dinjenica u ovom postupku.<\/p>\n Tako\u0111e, indikativno je da se u izja\u0161njenju navode upravo ovakve \u010dinjenice, koje govore o odnosu mo\u0107i izme\u0111u dr BB i podnositeljke pritu\u017ebe. Seksualno uznemiravanje u svojoj su\u0161tini, naro\u010dito kada se doga\u0111a na radnom mestu izme\u0111u nadre\u0111enog i podre\u0111ene, predstavlja kompleksan odnos, koji ima svoju dinamiku. Kroz razli\u010dite studije, utvr\u0111eno je da je seksualno uznemiravanje utemeljeno u potrebi, naj\u010de\u0161\u0107e mu\u0161karaca, da i kroz ovaj oblik pona\u0161anja ispolje svoju dominaciju i mo\u0107 i u profesionalnom mu\u0161ko-\u017eenskom odnosu[10]<\/a>, te eventualna finansijska podr\u0161ka zaposlenoj od njenog nadre\u0111enog ne zna\u010di da je taj isti nadre\u0111eni nije pre ili nakon toga i seksualno uznemiravao.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu sve prethodno navedeno dr BB, u smislu \u010dlana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, nije dokazao da se doga\u0111aj od 4. novembra 2018. godine odigrao na druga\u010diji na\u010din od onog kako je opisano u pritu\u017ebi, odnosno, nije ponudio \u010dinjenice i dokaze u prilog tvrdnji da spornog datuma nije uznemirio i ponizio podnositeljku pritu\u017ebe na osnovu njenog li\u010dnog svojstva – pola.<\/p>\n 3.18. <\/strong>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti \u017eeli da uka\u017ee i na posledice koje seksualno uznemiravanje ostavlja na \u017ertve, kao i na razloge zbog kojih je malo onih koji su pretrpeli ovaj oblik diskriminacije, odlu\u010duje da ovo delo prijavi. Naime, psiholo\u0161ke posledice seksualnog uznemiravanja rezultat su kompleksne interakcije izme\u0111u osobe koja je izlo\u017eena seksualnom uznemiravanju, po\u010dinioca, njihovih koleginica i kolega i nadre\u0111enih, te njima bliskih osoba. Osnovna posledica seksualnog uznemiravanja je stres. \u0160to je taj stres dugotrajniji i intenzivniji, ve\u0107a je verovatno\u0107a da \u0107e posledice biti te\u017ee. Visok nivo stresa koji \u0107e verovatno do\u017eivljavati osobe izlo\u017eene seksualnom uznemiravanju tako\u0111e lo\u0161e uti\u010de na fizi\u010dko zdravlje. Vi\u0161e studija o seksualnom uznemiravanju pokazalo je da seksualno uznemiravanje ostavlja ozbiljne negativne posledice na profesionalni \u017eivot ne samo uznemiravanih osoba nego i \u010ditavih organizacija u kojima dolazi do uznemiravanja.[11]<\/a> I sama podnositeljka pritu\u017ebe je istakla da su joj ostale posledice vezane za plakanje u snu i neprospavane no\u0107i. Tako\u0111e, svedokinja, koja deli kancelariju sa podnositeljkom pritu\u017ebe, navela je, na kraju svog iskaza, govore\u0107i o pritu\u017eilji: \u201eSve u svemu gospodo, nije joj bilo lako i sada sam svedok da \u010desto uzima sredstva za smirenje<\/em>\u201c.<\/p>\n Va\u017eno je ukazati i da su rezultati istra\u017eavanja[12]<\/a> ra\u0111enog u na\u0161oj zemlji pokazali da vi\u0161e od \u010detvrtine \u017eena (26%) koje su do\u017eivele seksualno uznemiravanje na radnom mestu nisu to nikome rekle ili prijavile, a samo 8% je upotrebilo zvani\u010dni mehanizam za takve prijave na radnom mestu, dok je 2% \u017eena seksualno uznemiravanje prijavilo policiji. Gotovo polovina \u017eena (49%) koje nisu prijavile seksualno uznemiravanje reklo je da su \u017eelela da to same re\u0161e, 28% je navelo da nije \u017eelelo da prijavi to iskustvo, 17% se bojalo da bi, da je prijavilo incident(e), ostalo bez posla, a 11% da ih je bilo sramota. Intervjui su, tako\u0111e, otkrili da su se \u017eene koje su do\u017eivele seksualno uznemiravanje \u010de\u0161\u0107e odlu\u010divale na to da odu sa radnog mesta gde su do\u017eivele uznemiravanje nego da prijave incident(e). Stoga, ne \u010dudi \u0161to je podnositeljki pritu\u017ebe bilo potrebno vi\u0161e od godinu dana da se osna\u017ei i zatra\u017ei za\u0161titu od uznemiravanja i poni\u017eavanja koje je pretrpela na radnom mestu.<\/p>\n Tako\u0111e, praksa Poverenika u postupanju po pritu\u017ebama, kao i nalazi razli\u010ditih istra\u017eivanja i izve\u0161taja, pokazuju da do diskriminacije na osnovu pola\/roda naj\u010de\u0161\u0107e dolazi upravo u sferi zapo\u0161ljavanja ili na poslu. Podaci pokazuju da su \u017eene u manjem procentu zaposlene od mu\u0161karaca i da \u010dine najve\u0107u ranjivu grupu na tr\u017ei\u0161tu rada u Republici Srbiji, te da su \u017eene vi\u0161e diskriminisane u radnim odnosima i na poslu, od postavljanja pitanja u vezi sa planiranjem porodice, preko seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, do nemogu\u0107nosti napredovanja.[13]<\/a> Istra\u017eivanje Fondacije Kvinna till Kvinna Rodna diskriminacija <\/em>u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja u Srbiji<\/em>[14]<\/a> iz 2019. godine, ispituje rodnu diskriminaciju, koja se defini\u0161e kao diskriminacija kojoj je osoba izlo\u017eena zbog roda kojem pripada, do koje dolazi zato \u0161to je neko \u017eena, mu\u0161karac ili pripada nekom drugom rodnom identitetu. Rodna diskriminacija poga\u0111a i \u017eene i mu\u0161karce, s tim \u0161to su joj \u010de\u0161\u0107e izlo\u017eene \u017eene. Vi\u0161e od polovine anketiranih iz ovog istra\u017eivanja imalo je iskustva s diskriminacijom kada je re\u010d o napredovanju na poslu. \u017dene se suo\u010davaju i s tim da im poslodavac upu\u0107uje aluzije i predloge seksualne prirode, a prisutno je i seksualno uznemiravanje. Gotovo polovina anketiranih \u017eena izjavila je da je iskusila neki vid seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, a svaka peta da je seksualnom uznemiravanju bila izlo\u017eena vi\u0161e puta. \u017dene se retko obra\u0107aju sudovima za za\u0161titu prava iz radnog odnosa. Rezultati istra\u017eivanja Radna prava i diskriminacija \u2013 upoznatost i stavovi \u017eena u Srbiji<\/em>[15]<\/sup><\/a> pokazuju da je glavni razlog strah od gubitka posla i trajne ili veoma duge nemogu\u0107nosti za nala\u017eenje novog zaposlenja. Tako\u0111e, razlozi su i nedovoljno poznavanje prava, visoki tro\u0161kovi postupka i nepostojanje mehanizama koji bi spre\u010dili viktimizaciju.<\/p>\n 3.20.<\/strong> Pitanje seksualnog uznemiravanja \u017eena, kao jedne od manifestacije rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije na osnovu pola, ve\u0107 neko vreme je u fokusu me\u0111unarodnih organizacija za za\u0161titu ljudskih prava, ali je bilo vi\u0161e puta i predmet razmatranja na\u0161ih sudova. Tako je u presudi Apelacionog suda u Kragujevcu, koja se odnosi na seksualno uznemiravanje na radu ne\u017eeljenim grljenjem, poku\u0161ajem ljubljenja i neumesnim verbalnim izrazima, sud je usvojio tu\u017ebeni zahtev tu\u017eilje i ocenio da je navedeno pona\u0161anje tu\u017eenog prema tu\u017eilji predstavljalo povredu njenog dostojanstva, ugleda li\u010dnog i profesionalnog integriteta, a kod tu\u017eilje je izazvalo ose\u0107aj poni\u017eenosti i vidne uznemirenosti odnosno stvorilo je poni\u017eavaju\u0107e okru\u017eenje.[16]<\/a> Te\u0161ko je zamisliti meru koja mo\u017ee \u017ertvi da nadomesti pretrpljeno poni\u017eenje, odnosno da otkloni posledice diskriminatornog postupanja. Posledice seksualnog uznemiravanja izuzetno te\u0161ko poga\u0111aju osobe koje su im izlo\u017eene i ostavljaju dugotrajne posledice. Komitet za eliminaciju svih oblika diskriminacije \u017eena, u Op\u0161toj preporuci broj 35, ukazuje da rodno zasnovano nasilje prema \u017eenama predstavlja diskriminaciju \u017eena, koje poga\u0111a \u017eene tokom celog njihovog \u017eivotnog ciklusa. Prema ovom dokumentu, jedna od manifestacija rodno zasnovanog nasilja je i uznemiravanje.[17]<\/a> U novousvojenoj Konvenciji protiv nasilja i uznemiravanja iz 2019. godine (broj 190) Me\u0111unarodne organizacije rada, izme\u0111u ostalog, priznaje se pravo svake osobe na rad bez nasilja i uznemiravanja;\u00a0 prepoznaje se da nasilje i uznemiravanje na radnom mestu mogu predstavljati kr\u0161enje ili povredu ljudskih prava, te da su nasilje i uznemiravanje pretnja jednakim mogu\u0107nostima, neprihvatljiva i nespojiva sa dostojanstvenim radom. Zatim, Konvencija prepoznaje da nasilje i uznemiravanje na radnom mestu uti\u010du na psihi\u010dko i fizi\u010dko zdravlje, dostojanstvo, kao i porodi\u010dni i dru\u0161tveni \u017eivot \u017ertava, te im mogu onemogu\u0107iti pristup, ostanak i napredovanje na tr\u017ei\u0161tu rada, posebno kada je re\u010d o \u017eenama.[18]<\/a><\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Dana 4. novembra 2018. godine, dr BB je prilikom susreta sa AA izvr\u0161io akt diskriminacije \u2013 uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje na osnovu pola, \u010dime je povredio odredbe \u010dlana 12, a u vezi sa \u010dlanom 20. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje dr BB:<\/p>\n 5.1.<\/strong> \u00a0Da uputi pisano izvinjenje AA zbog uznemiravanja i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja na osnovu pola, kao i da se ubudu\u0107e suzdr\u017ei od uznemiravaju\u0107ih i poni\u017eavaju\u0107ih postupaka prema podnositeljki pritu\u017ebe.<\/p>\n Potrebno je da dr BB obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko dr BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09<\/p>\n [2]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06<\/p>\n [4]<\/a> Uredba o ratifikaciji Konvencije Me\u0111unarodne organizacije rada br. 111\u00a0 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapo\u0161ljavanja i zanimanja \u201eSl. list FNRJ – Me\u0111unarodni ugovori i drugi sporazum\u201c, broj 3\/61<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SCG- Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 9\/03<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 104\/09<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 24\/05, 61\/05, 54\/09, 32\/23, 75\/14, 13\/17 \u2013 odluka US, 113\/17 i 95\/18 \u2013 autenti\u010dno tuma\u010denje<\/p>\n [8]<\/a> Anketa o nasilju nad \u017eenama koju je sproveo OEBS \u2013 Dobrobit i bezbednost \u017eena \u2013 Srbija, osnovni izve\u0161taj, OEBS, 2019.<\/p>\n [9]<\/a> Priru\u010dnik za sudije i tu\u017eioce za postupanje u predmetima seksualnog uznemiravanja, Majda Halilovi\u0107 i dr, Atlantska inicijativa, Sarajevo, 2018.<\/p>\n [10]<\/a> Priru\u010dnik za sudije i tu\u017eioce za postupanje u predmetima seksualnog uznemiravanja, Majda Halilovi\u0107 i dr, Atlantska inicijativa, Sarajevo, 2018.<\/p>\n [11]<\/a> Priru\u010dnik za sudije i tu\u017eioce za postupanje u predmetima seksualnog uznemiravanja, Majda Halilovi\u0107 i dr, Atlantska inicijativa, Sarajevo, 2018.<\/p>\n [12]<\/a> Rodna diskriminacija u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja u Srbiji, Aurelija \u0110an i Sofija Vrba\u0161ki, Fondacija Kvinna till Kvinna, Beograd, 2019.<\/p>\n [13]<\/a> \u201cPoseban izve\u0161taj Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o diskriminaciji u oblati rada i zapo\u0161ljavanja\u201c, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, decembar 2019. godine, Beograd<\/p>\n [14]<\/a> Rodna diskriminacija <\/em>u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja u Srbiji<\/em>, Fondacija Kvinna till Kvinna, 2019, dostupno na internet adresi: https:\/\/kvinnatillkvinna.org\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/EU_Final_GenderLabourSerbia_srb.pdf<\/a><\/p>\n [15]<\/a> Radna prava i diskriminacija \u2013 upoznatost i stavovi \u017eena u Srbiji<\/em>, Beogradski centar za ljudska prava<\/p>\n [16]<\/a> Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu G\u017e1 2927\/12 od 09.04.2013. godine<\/p>\n [17]<\/a> Komitet za eliminisanje diskriminacije \u017eena, Op\u0161ta preporuka broj 35. o rodno zasnovanom nasilju nad \u017eenama, 14. juli, 2017, CEDAW\/C\/GC\/35<\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
1174-19 Utvr\u0111enja diskriminacija po osnovu pola<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n