\u00a0<\/strong><\/p>\n Mi\u0161ljenje <\/em>j<\/em>e doneto u postupku povodom pritu\u017ebe AA protiv dr BB, na\u010delnika Slu\u017ebe za anesteziju i reanimaciju, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. U pritu\u017ebi je navedeno da je AA zaposlen kao anesteti\u010dar u Slu\u017ebi za anesteziju i reanimaciju Zdravstvenog centra … Nakon hospitalizacije zbog upale plu\u0107a, upu\u0107en je na dalje le\u010denje na infektivnu kliniku u Ni\u0161u, zbog HIV infekcije. Tokom le\u010denja, saznao je da je na\u010delnik slu\u017ebe u kojoj je zaposlen, dr BB, na jutarnjem sastanku, informisao kolege o njegovom HIV statusu i uputio dopis direktoru ZC … koga je tako\u0111e informisao o<\/em> njegovom<\/em> zdravstvenom stanju i tra\u017eio procenu radne sposobnosti. Takvo postupanje, prema daljim navodima, dovelo je do stigmatizacije podnositelja pritu\u017ebe na radnom mestu. U izja\u0161njenju na navode iz pritu\u017ebe, dr BB nije osporio da je na neformalnom sastanku upoznao kolege iz slu\u017ebe sa podacima o zdravstvenom stanju podnositelja pritu\u017ebe i da je uputio dopis direktoru. Navodi da je do podataka do\u0161ao od kolega koji su u\u010destvovali u njegovom le\u010denju i da je imao uvid u medicinsku dokumentaciju. Smatra da je njegov postupak opravdan i da je to u\u010dinio da ne bi do\u0161lo do pogor\u0161anja zdravstvenog stanja podnositelja pritu\u017ebe ali i rizika za okolinu na radu. Tokom potstupka, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti utvrdio je da je dr BB, javno izneo osetljiv podatak o li\u010dnosti AA, bez njegove dozvole, dok se nalazio na le\u010denju, \u0161to je kod podnositelja pritu\u017ebe izazvalo strah, a na radnom mestu stvorilo neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Zbog toga je Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti utvrdio da je svojim postupanjem, dr BB povredio odredbu \u010dlana 12. u vezi sa \u010dlanom 27. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je dao preporuku dr BB<\/em> da preduzme sve neophodne mere u cilju realizacije obuke za zaposlene u Slu\u017ebi za anesteziju i reanimaciju Zdravstvenog centra…, o zabrani diskriminacije osoba koje \u017eive sa HIV-om i efektima savremene antivirusne terapije, da uputi pisano izvinjenje AA zbog javnog izno\u0161enja podataka o njegovom zdravstvenom stanju kao i da preduzme sve neophodne mere, kao na\u010delnik Slu\u017ebe za anesteziju i reanimaciju Zdravstvenog centra …, da se otklone posledice akta diskriminacije, kako bi se na radnom mestu stvorilo okru\u017eenje<\/em> u kome \u0107e se po\u0161tovati dostojanstvo AA.<\/em><\/p>\n <\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti primio je pritu\u017ebu AA iz …, koja je podneta protiv dr BB, na\u010delnika slu\u017ebe za anesteziju i reanimaciju Zdravstvenog centra …<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 2.1. <\/strong>Me\u0111u stranama u postupku, nesporno je da je 22. maja … godine na\u010delnik Slu\u017ebe za anesteziju i reanimaciju dr BB odr\u017eao neformalni sastanak na kome je kolege upoznao sa sadr\u017einom dopisa upu\u0107enog direktoru Zdravstvenog centra, a koji je sadr\u017eao podatak o HIV statusu AA.<\/p>\n <\/p>\n 2.2.\u00a0 <\/strong>Uvidom u fotokopiju dopisa koji je dana 22. maja … godine dr BB uputio direktoru ZC …, utvr\u0111uje se da je u dopisu navedeno da AA boluje od sindroma ste\u010dene imunodeficijencije (SIDA) \u0161to je poslednji stadijum infekcije virusom HIV. U dopisu se dalje navodi da \u201eoboleli zaposleni\u201c dolazi u kontakt sa krvlju i krvnim derivatima, ostvaruje neposredan kontakt sa pacijentima, \u0161to smatra potencijalnom opasno\u0161\u0107u za zdravlje zaposlenih i pacijenata. Predlo\u017eio je da se AA uputi nadle\u017enom organu koji bi dao mi\u0161ljenje da li mo\u017ee da obavlja poslove na kojima trenutno radi, a da to ne dovede do pogor\u0161anja njegovog zdravstvenog stanja ili do potencijalne opasnosti po okolinu.<\/p>\n <\/p>\n 2.3.\u00a0 <\/strong>Uvidom u dopise od 13. aprila … godine i 21. avgusta … godine, utvr\u0111uje se da je dr BB obave\u0161tavao direktora ZC … o nepo\u0161tovanju radne discipline dr DD, odnosno nepostupanju po njegovim nalozima.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a> kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[2]<\/sup><\/a>.<\/p>\n <\/p>\n 3.3.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[3]<\/sup><\/a>, u \u010dlanu 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj Konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Odredbom \u010dlana 2. stav 2. Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima[4]<\/a> garantovano je da \u0107e sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji ko\u017ee, polu, jeziku, politi\u010dkom ili kakvom drugom mi\u0161ljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, ro\u0111enju ili kakvoj drugoj okolnosti. U Generalnom zapa\u017eanju o nediskriminaciji[5]<\/a> Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava uklju\u010dio je zdravstveno stanje, a naro\u010dito HIV status u \u201edrugu okolnost\u201c iz \u010dlana 2. stav 2. Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U Generalnom zapa\u017eanju izri\u010dito je navedeno da HIV status ne mo\u017ee da bude osnov za razli\u010dit tretman u pogledu pristupa obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenoj nezi […].<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije[6]<\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dlana 12. Zabranjeno je uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. \u010clan 27. propisuje zabranu diskriminacije lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje.<\/p>\n 3.7. <\/strong>Zakon o pravima pacijenata[7]<\/a> u \u010dlanu 21. propisuje da podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije spadaju u podatke o li\u010dnosti i predstavljaju naro\u010dito osetljive podatke o li\u010dnosti pacijenta. Nadle\u017eni zdravstveni radnik mo\u017ee saop\u0161titi podatke o zdravstvenom stanju pacijenta ako je pacijent, pismenom izjavom ili ovla\u0161\u0107enjem overenim kod nadle\u017enog organa dao pristanak na saop\u0161tavanje podataka. Odredbom \u010dlana 14. stav 1. ovog zakona propisano je da pacijent ima pravo na poverljivost svih li\u010dnih informacija, koje je saop\u0161tio nadle\u017enom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, uklju\u010duju\u0107i i one koje se odnose na stanje njegovog zdravlja i potencijalne dijagnosti\u010dke i terapijske procedure, kao i pravo na za\u0161titu svoje privatnosti tokom sprovo\u0111enja dijagnosti\u010dkih ispitivanja i le\u010denja u celini. Zabranjeno je da nadle\u017eni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, saop\u0161ti drugim licima li\u010dne informacije iz stava 1. ovog \u010dlana.<\/p>\n 3.8.<\/strong> U skladu sa odredbama \u010dlana 38. stav 3. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva,[8]<\/a> nadle\u017eni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik i drugo ovla\u0161\u0107eno lice du\u017eno je da u postupku vo\u0111enja zdravstvene dokumentacije i evidencija po\u0161tuje najvi\u0161e standarde ljudskih prava i bezbednosti pacijenta, uz uva\u017eavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ube\u0111enja. Odredbom \u010dlana 40. navedenog zakona propisano je da podaci iz medicinske dokumetacije pacijenta predstavljaju naro\u010dito osetljive podatke o li\u010dnosti, i da su zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica, du\u017ena da prikupljanje i obradu podatka o li\u010dnosti pacijenta vr\u0161e na na\u010din kojim se obezbe\u0111uje ostvarivanje prava na privatnost i prava na poverljivost podataka o li\u010dnosti pacijenta, u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uju prava pacijenata i zakonom kojim se ure\u0111uje za\u0161tita podataka o li\u010dnosti.<\/p>\n 3.9. <\/strong>Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu[9]<\/a> propisane su mere \u010dijom se primenom, odnosno sprovo\u0111enjem osigurava bezbednost i zdravlje na radu. Odredbom \u010dlana 35. ovog zakona propisana je du\u017enost zaposlenog da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za li\u010dnu za\u0161titu na radu i da sa njima pa\u017eljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.<\/p>\n 3.10. <\/strong>Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu[10]<\/a> propisani su minimalni zahtevi koje je poslodavac du\u017ean da ispuni u obezbe\u0111ivanju primene preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu<\/p>\n <\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, kao i dotavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n 3.11. <\/strong>Imaju\u0107i u vidu nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, predmet analize u ovom postupku bilo je pitanje da li je svojim postupanjem dr BB povredio propise koji zabranjuju diskriminaciju.<\/p>\n Da bi se odgovorilo na pitanje da li je u konkretnom slu\u010daju postupanje na\u010delinka Slu\u017ebe za anesteziju i reanimaciju bilo diskriminatorno, od zna\u010daja je i pravilna primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slu\u010daju, podnositelj pritu\u017ebe treba da u\u010dini verovatnim da je pretrpeo akt diskriminacije, a ukoliko to u\u010dini, teret dokazivanja da usled tog akta nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti, odnosno, na\u010dela jednakih prava i obaveza, le\u017ei na dr BB.<\/p>\n 3.12. <\/strong>Iz utvr\u0111enog \u010dinjeni\u010dnog stanja nesporno je da je dr BB dana 22. maja … godine izneo osetljiv podatak o zdravstvenom stanju AA. Naime, potpisao je dopis u kome direktora Zdravstvenog Centra … obave\u0161tava o HIV statusu AA, a ujedno i ostale kolege koje sa AA rade u Slu\u017ebi reanimacije i anestezije. Dr BB, pri tome ne osporava da je te podatke dobio od kolega i da je \u010dak imao uvid u medicinsku dokumentaciju.<\/p>\n 3.<\/strong>13<\/strong>.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti isti\u010de da je veoma zabrinjavaju\u0107 na\u010din na koji je dr BB do\u0161ao do osetljivih podataka o zdravstvenom stanju AA. Naime, Zakon o pravima pacijenata propisuje da podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju naro\u010dito osetljive podatke o li\u010dnosti pacijenta<\/strong>. Nadle\u017eni zdravstveni radnik mo\u017ee saop\u0161titi podatke o zdravstvenom stanju pacijenta samo ako je pacijent, pismenom izjavom ili ovla\u0161\u0107enjem overenim kod nadle\u017enog organa dao pristanak na saop\u0161tavanje podataka<\/strong>. Pacijent ima pravo na poverljivost svih li\u010dnih informacija, koje je saop\u0161tio nadle\u017enom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, uklju\u010duju\u0107i i one koje se odnose na stanje njegovog zdravlja i potencijalne dijagnosti\u010dke i terapijske procedure, kao i pravo na za\u0161titu svoje privatnosti tokom sprovo\u0111enja dijagnosti\u010dkih ispitivanja i le\u010denja u celini. Zabranjeno je da nadle\u017eni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, saop\u0161ti drugim licima li\u010dne informacije koje se odnose na napred navedene okolnosti.<\/strong><\/p>\n 3.14. <\/strong>O\u010digledno je da je do\u0161lo do propusta i nepo\u0161tovanja Zakona o pravima pacijenata i Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, me\u0111utim nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, odnosi se na pitanje da li je na taj na\u010din ili u vezi sa tim, AA pretrpeo diskriminaciju. Za odgovor na ovo pitanje, od zna\u010daja je odredba \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije koji zabranjuje uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje na osnovu li\u010dnog svojstva.<\/p>\n 3.15. <\/strong>Iz li\u010dnog do\u017eivljaja podnositelja pritu\u017ebe, kao i iskaza svedokinje dr DD, proisti\u010de da se, na \u017ealost, AA susreo sa predrasudama i u svom kolektivu koga sa\u010dinjavaju medicinski radnici, koji bi najpre trebalo da budu informisani o na\u010dinima preno\u0161enja ovog virusa ali i o tome da savremena antivirusna terapija dovodi do toga da PCR HIV test, nakon odre\u0111enog perioda kori\u0161\u0107enja terapije, pokazuje negativan rezultat. Dakle, danas osobe koje \u017eive sa HIV-om do\u017eivljavaju normalan \u017eivotni vek, i virus ne mora ni na koji na\u010din da uti\u010de na kvalitet njihovih \u017eivota.<\/p>\n 3.16. <\/strong>Na\u010din na koji su informacije o HIV statusu AA pribavljene, a zatim i na\u010din na koji je dr BB javno saop\u0161tio ove osetljive podatke, dovele su do zna\u010dajnog uznemirenja AA. Iako dr BB u izja\u0161njenju navodi da on ne mo\u017ee da se izja\u0161njava o reakcijama drugih zaposlenih kolega, \u010dinjenica je da nije osporio da je javno izno\u0161enje ovog osetljivog podatka, dovelo do stvaranja neprijateljskog, poni\u017eavaju\u0107eg i uvredljivog okru\u017eenja na radnom mestu za AA. Pri tome, kao na\u010delnik slu\u017ebe i lekar, bio je u mogu\u0107nosti da uti\u010de na prevazila\u017eenje predrasuda i razre\u0161avanje svih eventualnih pitanja iz radnog odnosa uz po\u0161tovanje sva\u010dijeg dostojanstva ali i propisa koji zabranjuju diskriminaciju. Nasuprot tome, dr BB je javno saop\u0161tio podatak o zdravstvenom stanju podnositelja pritu\u017ebe, bez njegove saglasnosti i nije preduzeo ni\u0161ta povodom netrpeljivosti koja je nastupila prema njemu na radnom mestu.<\/p>\n 3.17. <\/strong>U vezi sa nastupelim posledicama saop\u0161tavanja ovog podatka, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti prihvatio je iskaz svodokinje dr DD, uprkos primedbi dr BB da je svedokinja pristrasna i da kod nje postoji netrpeljivost prema njemu. Naime, iz samog pisanog dokaza, a i priznanja dr BB, nesporno proisti\u010de da je javno saop\u0161tio osetljiv podatak o zdravstvenom stanju AA, kao \u0161to je to svedokinja navela u svom iskazu, a nije bilo razloga da se njen iskaz ne prihvati i u delu u kome je ona svedo\u010dila o reakcijama drugih zaposlenih, sa kojima nije u konfliktu. Iz njenog iskaza se utvr\u0111uju upravo negativne reakcije kolektiva, kao posledica predrasuda i stigmatizacije. Preciznije, utvr\u0111eno je da su zbog navedene dijagnoze podnositelja pritu\u017ebe, pojedina lica iz radnog okru\u017eenja pravila aluziju na njegovu druga\u010diju seksualnu orijentaciju. Tako\u0111e, uprkos kompetencijama, koleginica mu je rekla da mo\u017ee ubudu\u0107e da radi kao magacioner, a neki \u010dak nisu \u017eeleli da ga pozdrave.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu navedeno, sasvim je izvesno da javno izno\u0161enje podataka o zdravstvenom stanju AA, bez njegove saglasnosti, predstavlja akt uznemiravanja i povrede njegovog dostojanstva. Kao posledicu takvog akta kod njega se razvio ose\u0107aj straha, a radno okru\u017eenje je postalo neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo, \u0161to je izri\u010dito zabranjeno \u010dlanom 12. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.19. <\/strong>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a da su osobe koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om jedna od najvi\u0161e marginalizovanih i stigmatizovanih dru\u0161tvenih grupa u Srbiji, \u0161to dovodi do njihove izolacije i diskriminacije. Osobe koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om svakodnevno se susre\u0107u sa odbacivanjem, isklju\u010divanjem, osudom i drugim problemima. Istra\u017eivanje koje je 2016. godine sproveo Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti pokazalo je da u Srbiji postoji velika socijalna distanca prema osobama koje \u017eive sa HIV-om. Primera radi, 9,9% ispitanika bi imalo protiv da osobe koje \u017eive sa HIV-om budu stalno naseljene u Srbiji, 17,9% ne \u017eeli da im ove osobe budu kom\u0161ije, 19,5% ih ne \u017eeli me\u0111u kolegama, 40,4% ne \u017eeli da osobe koje \u017eive sa HIV-om budu vaspita\u010di njihovoj deci, 27,8% ispitanih ne \u017eeli da se dru\u017ei sa ovim osobama, dok 61% ispitanih ne \u017eeli da oni ili njihova deca budu sa njima u braku.[11]<\/a><\/p>\n 3.20.<\/strong> Osobe koje \u017eive sa HIV-om imaju pravo na privatnost, normalno \u0161kolovanje, zdravstvenu za\u0161titu, rad, stanovanje i nediskrimini\u0161u\u0107i odnos u svim podru\u010djima \u017eivota. Javnost treba upoznati s va\u017eno\u0161\u0107u prevladavanja predrasuda, neznanja i spre\u010davanja diskriminacije u cilju uspe\u0161ne kontrole HIV infekcije i AIDS-a. Posebna odgovornost svih zaposlenih u javnim slu\u017ebama, a posebno u zdravstvenim, vaspitno-obrazovnim i ustanovama socijalne za\u0161tite je u domenu uklanjanja predrasuda i suzbijanja straha prema osobama koji \u017eive sa HIV-om. Javno-zdravstvene mere u pogledu zdravstvene za\u0161tite, zaposlenja, obrazovanja, socijalne za\u0161tite, stanovanja i drugih dru\u0161tvenih aktivnosti moraju se temeljiti na nau\u010dnim saznanjima o preno\u0161enju HIV-a, a ne na pretpostavkama, spekulacijama i strahu.[12]<\/a> Kako je u Strategiji za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji navedeno, \u010dak oko 41% zdravstvenih radnika u Republici Srbiji ima diskriminatoran stav prema osobama koje \u017eive sa HIV-om.[13]<\/a> Ve\u0107ina slu\u010dajeva stigme i diskriminacije prijavljenih od strane PLHIV biva po\u010dinjeno od strane zdravstvenih radnika.[14]<\/a><\/p>\n 3.21. <\/strong>Prema podacima iz Redovnog godi\u0161njeg izve\u0161taja Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2018. godinu, na petom mestu po brojnosti pritu\u017ebi\u00a0 nalaze se pritu\u017ebe zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja, a po tom osnovu su upravo najbrojnije pritu\u017ebe podnete od strane osoba koje \u017eive sa HIV-om. Ove osobe su najvi\u0161e stigmatizovane i diskriminisane u oblasti pru\u017eanja usluga i to naj\u010de\u0161\u0107e u sistemu\u00a0 zdravstvene i socijalne za\u0161tite, ali i u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja, kao i obrazovanja. Zabrinjavaju\u0107i je i podatak dobijen istra\u017eivanjima da u Srbiji svega 7,7 odsto stanovni\u0161tva nema diskriminatoran stav prema osobama koje \u017eive sa\u00a0 HIV-om[15]<\/a>, a da \u010dak 1\/3 stanovni\u0161tva uzrasta od 15 do 49 godina ne bi kupila povr\u0107e, vo\u0107e i drugu hranu od HIV pozitivne osobe iako za takav stav nema nikakvih osnova jer se HIV ne prenosi hranom, vazduhom i socijalnim kontaktom.<\/p>\n <\/p>\n 3.22. \u00a0<\/strong>Uprkos znatnom napretku u prevenciji HIV-a i boljem pristupu tretmanu u vezi sa virusom u poslednje vreme, stigma i diskriminacija osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om ostala je predmet velike zabrinutosti svih me\u0111unarodnih organizacija koje su aktivne u ovom domenu, navedeno je u presudi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kiyutin protiv Rusije<\/em>[16]<\/sup><\/a>. U obrazlo\u017eenju presude navedeno je i da je u Deklaraciji o posve\u0107enosti borbi protiv HIV\/AIDS-a nazna\u010deno da je stigma pogor\u0161ala posledice epidemije za pojedince, porodice, zajednice i nacije, te da sud smatra da su osobe koje \u017eive sa HIV-om osetljiva grupa koja je ve\u0107 dugo vremena \u017ertva predrasuda i stigmatizacije.<\/p>\n <\/p>\n Dr BB, javno je izneo naro\u010dito osetljiv podatak o zdravstvenom stanju AA, \u0161to je za posledicu imalo povredu njegovog dostojanstva i stvaranje straha i neprijateljskog, poni\u017eavaju\u0107eg i uvredljivog okru\u017eenja na radnom mestu, \u010dime je povredio odredbu \u010dlana 12. u vezi sa \u010dlanom 27.\u00a0 Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporu\u010duje dr BB:<\/p>\n 5.1.<\/strong>\u00a0 Da preduzme sve neophodne mere u cilju realizacije obuke za zaposlene u Slu\u017ebi za anesteziju i reanimaciju Zdravstvenog centra …, o zabrani diskriminacije osoba koje \u017eive sa HIV-om i efektima savremene antivirusne terapije.<\/p>\n 5.2. <\/strong>Da uputi pisano izvinjenje AA zbog javnog izno\u0161enja podataka o njegovom zdravstvenom stanju.<\/p>\n 5.3. <\/strong>Da preduzme sve neophodne mere, kao na\u010delnik Slu\u017ebe za anesteziju i reanimaciju Zdravstvenog centra …, da se otklone posledice akta diskriminacije, kako bi se na radnom mestu stvorilo okru\u017eenje u kome \u0107e se po\u0161tovati dostojanstvo AA.<\/p>\n Potrebno je da dr BB, obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko dr BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09), \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n [2]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09), \u010dlan 33.<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SCG- Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj\u00a0 9\/03<\/p>\n [4]<\/a> \u010clan 33. Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (\u201eSlu\u017ebeni glasnik SFRJ\u201c, broj 7\/71)<\/p>\n [5]<\/a> Broj 20\/09.<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06<\/p>\n [7]<\/a> Sl. glasnik RS, br. 45\/2013 i 25\/2019 \u2013 dr. zakon<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 123\/14, 106\/15, 105\/17 i 25\/19 \u2013 dr. zakon<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 101\/05, 91\/15 i 113\/17 \u2013 dr. zakon<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 21\/09 i 1\/19<\/p>\n [11]<\/a> Istra\u017eivanje dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/rs\/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja\/<\/p>\n [12]<\/a> Strategija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018-2025. godine (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 61\/18)<\/p>\n [13]<\/a> Goran Opa\u010di\u0107. Istra\u017eivanje znanja, stavova i pona\u0161anja zdravstvenih radnika u oblasti HIV-a. (Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovi\u0107 Batut”, 2015) http:\/\/www.batut.org.rs\/index.php?content=1330\u00a0<\/em><\/p>\n [14]<\/a> Aleksandra Bo\u017einovi\u0107 Kne\u017eevi\u0107, Violeta An\u0111elkovi\u0107 i Rado\u0161 Keravica. Monitoring ljudskih prava osoba koje \u017eive sa HIV\/sidom u Srbiji. (Beograd: \u010covekoljublje, Dobrotvorna fondacija Srpske Pravoslavne Crkve, 2016)<\/p>\n [15]<\/a> Strategija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018-2025. godine (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, broj 61\/18)<\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
9-19 Utvr\u0111ena diskriminacija po osovu zdravstvenog stanja na radnom mestu podnositelja pritu\u017ebe<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n