Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017eb<\/em>e<\/em> Udru\u017eenja AA i BB protiv Ministarstva zdravlja i ministra zdravlja zbog odredbi Pravilnika o bli\u017eim uslovima, kriterijumima i na\u010dinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih \u0107elija i embriona. U pritu\u017ebama se navodi da su<\/em> u \u010dlanu 4.<\/em> stav 2. ovog pravilnika propisani razlozi zbog kojih neko lice ne mo\u017ee biti davalac<\/em> reproduktivnih \u0107elija i embriona<\/em>, dok je ta\u010dkom 3. propisano da davalac ne mo\u017ee biti lice sa anamnezom homoseksualnih odnosa u poslednjih pet godina. Podnosioci priti\u017ebi navode da pojam \u201eanamneza homosekusalnih odnosa\u201c implicira da je homoseksualnost bolest<\/em>. Pored toga, isti\u010du da su u \u010dlanu 2. ovog <\/em>P<\/em>ravilnika definisani osnovni kriterijumi za izbor reproduktivnih \u0107elija i embriona, te je izme\u0111u ostalog navedeno da je neophodno i da lice koje je potencijalni davalac ne sme imati analne odnose<\/em>. Podnosioci pritu\u017ebi smatraju da je sa aspekta medicinske struke neopravdano isklju\u010den svaki vid homoseksualnih odnosa, odnosno odnosa izme\u0111u dve istopolne osobe, koji nije nu\u017eno medicinski ugro\u017eavaju\u0107i ni\u0161ta vi\u0161e od seksualnog odnosa izme\u0111u dve osobe suprotnog pola. <\/em>U<\/em> skladu sa \u010dlanom 35. stav 4. i \u010dlanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminac<\/em>ije<\/em> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti uputio je zahtev za izja\u0161njenje ministru zdravlja<\/em>, ali do okon\u010danja postupka ovo ministarstvo se nije izjasnilo na navode pritu\u017ebi. S obzirom da Ministarstvo zdravlja nije dostavilo izja\u0161njenje, Poverenik je odlu\u010divao na osnovu raspolo\u017eivih \u010dinjenica i dokaza. U toku postupka, Poverenik je analizirao <\/em>o<\/em>redbu \u010dlana 4. stav 2. ta\u010dka 3. Pravilnika, kojom je propisano da davalac reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona ne mo\u017ee biti lice sa anamnezom homoseksualnih odnosa u poslednjih pet godina. S tim u vezi, Poverenik je najpre imao u vidu da se anamneza defini\u0161e kao postupak prikupljanja svih podataka bitnih za uspostavljanje dijagnoze i utvr\u0111ivanja prirode bolesti – metodom razgovora, odnosno da ona predstavlja deo postupka za utvr\u0111ivanje bolesti. Utvr\u0111eno je, tako\u0111e da se navedena odredba nalazi u delu koji u ostalim ta\u010dkama (1, 2, 4. i 5.) ovog \u010dlana propisue bolesti\/dijagnoze koje isklju\u010duju mogu\u0107nost da osoba bude potencijalni davalac ukoliko ima ove bolesti\/dijagnoze. Imaju\u0107i u vidu navedeno, proizlazi da je homoseksualni odnos stavljen u kontekst bolesti, iako je Svetska zdravstvena organizacija 1990. godine <\/em>izvr\u0161ila <\/em>Reviziju Me\u0111unarodne klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema<\/em><\/a> (<\/em>MKB-10<\/em><\/a>) <\/em>i <\/em>uklonila homoseksualnost sa liste bolesti<\/em>. Pored toga, kako anamneza podrazumeva razgovor kroz postavljanje pitanja da bi se prikupile relevantne informacije od pacijenta, a u cilju postavljanja pravilne dijagnoze, nesporno je da \u0107e u konkretnom slu\u010daju zdravstveni radnik postavljati pitanja potencijalnim davaocima reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona da li su imali homoseksualne odnose u poslednjih pet godina, na koji na\u010din \u0107e indirektno biti pozvani da se izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, \u0161to je suprotno \u010dlanu 21. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Sa druge strane, u situaciji kada se osobe\/potencijalni davaoci reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona, prilikom razgovora sa zdravstvenim radnikom izjasne da imaju homoseksualne odnose njima \u0107e, prema \u010dlanu 4. stav 2. ta\u010dka 3. Pravilnika biti uskra\u0107eno pravo da budu davaoci reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona.<\/em> Na ovaj na\u010din se Pravilnikom uskra\u0107uje pravo na doniranje reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona \u010ditavoj jednoj grupi lica, umesto da se eventualno isklju\u010duju\u0107i uslovi odnose na odre\u0111ena rizi\u010dna pona\u0161anja. <\/em><\/p>\n S tim u vezi, propisivanje navedenog uslova <\/em>iz\u00a0 \u010dlana 4. stav 2. ta\u010dka 3. Pravilnika predstavlja povredu \u010dlana 6. i 21. Zakona o zabrani diskrominacije. Pored toga, Poverenik je cenio i odredbu \u010dlana 4. stav. 2. ta\u010dka 3. u vezi sa \u010dlanom 2. stav 2. ta\u010dka 4. Pravilnika. Naime, u \u010dlanu 2. stav 2. propisano je da je osnovni kriterijum za izbor reproduktivnih \u0107elija i embriona, da potencijani davalac reproduktivnih \u0107elija, odnosno oba partnera od \u010dijih reproduktivnih \u0107elija je stvoren embrion zadovoljava sve kriterijume anamnesti\u010dkih podataka i kompletnog klini\u010dnog pregleda, uklju\u010duju\u0107i i psiholo\u0161ku procenu, o \u010demu se podaci prikupljaju putem upitnika i razgovora koji vodi kvalifikovan i stru\u010dno osposobljen zdravstveni radnik, dok je ta\u010dkom 4. propisan uslov da osoba nema analne odnose. Imaju\u0107i u vidu ovako postavljen uslov mo\u017ee se pretpostaviti da je cilj propisivanja ove odredbe taj \u0161to se sa aspekta medicinske struke analni odnos mo\u017ee smatrati rizi\u010dnim za polno prenosive bolesti. Me\u0111utim, ukoliko je cilj propisivanja ove odredbe u Pravilniku da se isklju\u010di svaki oblik rizi\u010dnog pona\u0161anja, onda je svaki neza\u0161ti\u0107eni seksualni odnos rizi\u010dan. Sa druge stane, ukoliko je, sa aspekta medicinske struke analni odnos rizi\u010dniji, potrebno je izmeniti navedenu odredbu tako da ona ne isklju\u010duje grupu lica, na posredan na\u010din, zbog njihovog li\u010dnog svojstva, ve\u0107 zbog rizi\u010dnog pona\u0161anja, kao \u0161to je neza\u0161ti\u0107en analni odnos. \u010cinjenica je da uslov iz \u010dlana 2. stav 2. ta\u010dka 4. vi\u0161e poga\u0111a lica homoseksualne orijentacije, odnosno gej i biseksaulne mu\u0161karce u odnosu na heteroseksualne osobe. Prilikom analize ovih odredaba Poverenik je imao u vidu i Direktivu Evropske unije 2004\/23\/EZ o utvr\u0111ivanju standarda kvaliteta i sigurnosti za postupke doniranja, prikupljanja, testiranje, obrade, \u010duvanja, skladi\u0161tenja i distribucije tkiva i \u0107elija, koja se primenjuje na tkiva i \u0107elije, koje, izme\u0111u ostalog uklju\u010duje i reproduktivne \u0107elije, kao i Direktivu Komisije 2006\/86\/EZ o primeni Direktive 2004\/23\/EZ s obzirom na zahteve za pra\u0107enjem, prijavu ozbiljnih ne\u017eeljenih reakcija i pojava i odre\u0111ene tehni\u010dke zahteve u vezi ozna\u010davanja, obradu, \u010duvanje, skladi\u0161tenje, \u010duvanje i raspodelu tkiva i \u0107elija ljudskog porekla. Tako\u0111e, Poverenik je imao u vidu i uporednu praksu zemalja iz regiona i Evropske unije, \u010dijim propisima nisu isklju\u010dene pojedine kategorije lica koji mogu biti potencijalni davaoci, ve\u0107 odre\u0111ena zdravstena stanja\/bolesti mogu zahtevati dodatne procene prilikom odlu\u010divanja da li lice mo\u017ee biti potencijalni donor. Zbog toga je Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti dao mi\u0161ljenje da je propisivanjem uslova iz\u00a0 \u010dlana 2. stav 2. ta\u010dka 4. i \u010dlana 4. stav 2. ta\u010dka 3. u Pravilniku o bli\u017eim uslovima, kriterijumima i na\u010dinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih \u0107elija i ebriona Ministarstvo zdravlja povredilo odredbe \u010dlana 6, 7. i 21. Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mi\u0161ljenje je data i preporuka Ministarstvu zdravlja da izmeni odredbe \u010dlana 2. stav 2. ta\u010dka 4. i \u010dlana 4. stav 2. ta\u010dka 3. Pravilnika i uskladi ih sa antidiskriminacionim odredbama<\/em>.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n – da je u \u010dlanu 4. stav 1. ovog Pravilnika odre\u0111eno koji kandidati se ne mogu uzeti u obzir kao davaoci, dok su u stavu 2. odre\u0111eni dodatni razlozi zbog kojih neko lice ne mo\u017ee biti davalac, pa je tako u ta\u010dki 3. propisano da\u00a0 davalac ne mo\u017ee biti lice sa anamnezom homoseksualnih odnosa u poslednjih pet godina;<\/p>\n – da je u \u010dlanu 4. stav 2. ta\u010dka 3. ovog Pravilnika propisan uslov koji spre\u010dava doniranje reproduktivnih \u0107elija i embriona, na na\u010din koji isklju\u010duje pravo doniranja licima homoseksualne orijentacije, bez opravdanog medicinskog razloga. Tako\u0111e, pojam \u201eanamneza homosekusalnih odnosa\u201c implicira da je homoseksualnost bolest. Anamneza je razgovor sa bolesnikom u cilju prikupljanja svih informacija koje su bitne za otkrivanje prirode bolesti i ta\u010dno postavljanje dijagnoze. To podrazumeva da \u0107e potencijalni davaoci biti ispitivani da li su imali homoseksualne odnose u prethodnih pet godina, \u0161to se mo\u017ee smatrati indirektnim pozivanjem da javno iznesu svoju seksualnu orijentaciju, \u0161to je suprotno \u010dlanu 21. Zakona o zabrani diskriminacije;<\/p>\n – da su u \u010dlanu 2. ovog pravilnika definisani osnovni kriterijumi za izbor reproduktivnih \u0107elija i embriona, te je izme\u0111u ostalog neophodno i da lice koje je potencijalni davalac ne sme imati analne odnose i perianalne kondilome;<\/p>\n – da je sa aspekta medicinske struke neopravdano isklju\u010den svaki vid homoseksualnih odnosa, odnosno odnosa izme\u0111u dve istopolne osobe, koji nije nu\u017eno medicinski ugro\u017eavaju\u0107i ni\u0161ta vi\u0161e od seksualnog odnosa izme\u0111u dve osobe suprotnog pola, zbog \u010dega je odredba \u010dlana 4. stav 2. ta\u010dka 3. navedenog pravilnika diskriminatorna. Naime, ovakvom podzakonskom regulativom uskra\u0107eno je pravo na doniranje reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona \u010ditavoj jednoj grupi i to zbog seksualne orijentacije, a da nisu konkretizovani vidovi praktikovanja seksualnih odnosa u smislu za\u0161ti\u0107eni\/neza\u0161ti\u0107eni, odnosno, sankcionisana je grupa lica, a ne rizi\u010dno pona\u0161anje.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.2. <\/strong>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3]<\/sup><\/a> kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom. \u00a0<\/sup>Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Ustav Republike Srbije[4]<\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.[5]<\/a><\/p>\n 3.4.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[6]<\/a>, u \u010dlanu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda propisanih konvencijom obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koja se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim,odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima.[7]<\/a> Odredbom \u010dlana 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva i da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. \u010clan 6. ovog zakona propisuje da neposredna diskriminacija postoji ako se lice, ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj. Prema odredbi \u010dlana 7. Zakona o zabrani diskriminacije posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva stavlja u nepovoljniji polo\u017eaj aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem koje je prividno zasnovano na na\u010delu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem a sredstva za postizanje tog cilja jesu primerena i nu\u017ena. Odredbom \u010dlana 21. stav 1. propisano je da je seksualna orijentacija privatna stvar i niko ne mo\u017ee biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Stavom 2. ovog \u010dlana propisano je da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorno postupanje zbog takvog izja\u0161njavanja je zabranjeno.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji[8]<\/a> u \u010dlanu 21. stav 4. propisuje da bli\u017ee uslove, kriterijume i na\u010din izbora, testiranja i procene davaoca propisuje ministar nadle\u017ean za poslove zdravlja. \u010clanom 3. stav 1. ta\u010dka 15. propisano je da je davalac reproduktivnih \u0107elija osoba koja daruje sopstvene reproduktivne \u0107elije u svrhu postupaka heterolognog oplo\u0111enja, dok su davaoci embriona supru\u017enici, odnosno vanbra\u010dni partneri koji daruju preostale sopstvene embrione nastale u toku sopstvenog postupka BMPO drugom neplodnom paru supru\u017enika, odnosno vanbra\u010dnom paru radi postizanja trudno\u0107e (ta\u010dka 16).<\/p>\n 3.7. <\/strong>Zakon o dr\u017eavnoj upravi[9]<\/a> u \u010dlanu 15. propisuje da ministarstva donose pravilnike, naredbe i uputstva. Pravilnikom se razra\u0111uju pojedine odredbe zakona. Pravilnici, neredbe i uputstva objavljuju se u \u201eSlu\u017ebenom glasniku Republike Srbije\u201c.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Odredbom \u010dlana 1. Pravilnika o bli\u017eim uslovima, kriterijumima i na\u010dinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih \u0107elija i embriona[10]<\/a> propisani su uslovi, kriterijumi i na\u010din izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih \u0107elija i embriona. Odredbom \u010dlana 2. stav 2. propisano je da osnovni kriterijum za izbor reproduktivnih \u0107elija i embriona je da potencijalni davalac reproduktivnih \u0107elija, odnosno oba partnera od \u010dijih reproduktivnih \u0107elija je stvoren embrion, zadovoljava sve kriterijume anamnesti\u010dkih podataka i kompletnog klini\u010dkog pregleda, uklju\u010duju\u0107i i psiholo\u0161ku procenu, o \u010demu se podaci prikupljaju putem upitnika i razgovora koji vodi kvalifikovan i stru\u010dno osposobljen zdravstveni radnik i da: 1) je u optimalnom reproduktivnom \u017eivotnom dobu (mu\u0161karac do najvi\u0161e 40 godina, a \u017eena od 21 do 34 godine); 2) je fizi\u010dki zdrav, kao i psihi\u010dki na osnovu psiholo\u0161ke procene; 3) ne spada u rizi\u010dnu grupu narkomana; 4) nema analne odnose i perianalne kondilome; 5) nema tragova uboda igala na ko\u017ei; 6) u poslednjih 12 meseci nije obavljao tetova\u017eu ili pirsing i da fizi\u010dkim pregledom nije na\u0111ena limfadenopatija; 7) nema \u017euticu iz nejasnih razloga ili hepatomegaliju; 8) ne konzumira alkohol i da ne pu\u0161i; 9) ima normalan nalaz spermograma prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, odnosno da je o\u010duvana ovarijalna rezerva kod \u017eena; 10) je telesne te\u017eine i visine koja bitno ne odstupa od prose\u010dnih vrednosti za godi\u0161te, pol i rasu kojoj pripada. \u010clanom 4. stav 1. ovog pravilnika propisano je da se prilikom izbora davaoca reproduktivnih \u0107elija odnosno, embriona, ne uzima u obzir kandidat za potencijalnog davaoca koji je: 1) primio injekcije (intramuskularne, intravenozne i subkutane) iz nemedicinskih razloga u poslednjih pet godina; 2) imao seksualne odnose u zamenu za novac ili drogu u poslednjih pet godina; 3) imao seksualne odnose ili u bliskom kontaktu u poslednjih 12 meseci sa licima koja spadaju u rizi\u010dne grupe, sa licima koja imaju HIV infekciju, simpomatski ili asipmtomatski oblik B i C hepatitisa ili neku drugu hroni\u010dnu virusnu infekciju, kao \u0161to su HTLV \u2013 I, II, III ili CMV infekciju ili neku tropsku bolest (malarija, tripanozomijaza itd.); 4) bio u pritvoru ili zatvoru du\u017ee od 72 sata u poslednjih 12 meseci; 5) u poslednjih 12 meseci bio\/la podvrgnut\/a pirsingu ili tetova\u017ei; 6) terapijski tretiran\/a u poslednjih 12 meseci zbog sifilisa, gonoreje, hlamidije, mikoplazme ili ureaplazme; 7) vlasnik zdravstvene ustanove, lekar koji izvodi postupak biomedicinski potpomognutog oplo\u0111enja (u daljem tekstu: BMPO), embriolog ili drugi zaposleni u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se obavlja postupak BMPO.<\/p>\n Stavom 2. ovog \u010dlana propisano je da pored razloga iz stava 1. ovog \u010dlana, davalac reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona ne mo\u017ee biti lice: 1) koje ima dijagnozu demencije ili bilo kojeg drugog degenerativnog ili demijeliniziraju\u0107eg oboljenja centralnog nervnog sistema (CNS) ili nekog drugog neurolo\u0161kog oboljenja nejasne etiologije; 2) kod koga je fizi\u010dkim pregledom na\u0111eno postojanje limfadenopatije, genitalnih ulcerativnih lezija, \u0161ankroida, herpes simpleksa ili uretralnog iscedka; 3) sa anamnezom homoseksualnih odnosa u poslednjih pet godina; 4) sa hemofilijom i drugim sli\u010dnim poreme\u0107ajima koagulacije, a dobio humane derivate koncentrisanih faktora koagulacije u prethodnih pet godina; 5) kome su transplantirane \u0107elije, odnosno tkiva ili organ i koji je u terapijske svrhe primio neki drugi humani materijal (transfuzija).<\/p>\n \u010clanom 5. ovog pravilnika propisano je da izbor reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona vr\u0161i stru\u010dno lice u centru za BMPO odnosno Banci, a pregled i laboratorijsko testiranje davalaca, kao i njihovih reproduktivnih \u0107elija obavlja se u zdravsvenim ustanovama i ovla\u0161\u0107enim laboratorijama iz plana mre\u017ea zdravstvenih ustanova Republike Srbije. Retestiranje davaoca vr\u0161i se nakon \u0161est meseci.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.9.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet pritu\u017ebe, zadatak Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti je da utvrdi da li su odredbe \u010dlana 2. stav 2. ta\u010dka 4. i \u010dlana 4. stav 2. ta\u010dka 3. Pravilnika o bli\u017eim uslovima, kriterijumima i na\u010dinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih \u0107elija i embriona u suprotnosti sa Zakonom o zabrani diskriminacije, odnosno da li osobe homoseksualne orijentacije stavlja u nejednak polo\u017eaj u odnosu na osobe heteroseksualne orijentacije.<\/p>\n <\/p>\n 3.10.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je najpre analizirao oredbu \u010dlana 4. stav 2. ta\u010dka 3. Pravilnika kojom je propisano da davalac reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona ne mo\u017ee biti lice sa anamnezom homoseksualnih odnosa u poslednjih pet godina. S tim u vezi, Poverenik je najpre imao u vidu da se anamneza defini\u0161e kao postupak prikupljanja svih podataka bitnih za uspostavljanje dijagnoze i utvr\u0111ivanja prirode bolesti – metodom razgovora, odnosno da ona predstavnja deo postupka za utvr\u0111ivanje bolesti. Dalje, Poverenik konstatuje da se navedena odredba \u010dlana 4. stav 2. ta\u010dka 3. nalazi u delu\u00a0 koji u ostalim ta\u010dkama (1, 2, 4. i 5.) ovog \u010dlana propisue bolesti\/dijagnoze koje isklju\u010duju mogu\u0107nost da osoba bude potencijalni davalac reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona, ukoliko ima ove bolesti\/dijagnoze. Imaju\u0107i u vidu navedeno, proizlazi da je homoseksualni odnos stavljen u kontekst bolesti, iako je Svetska zdravstvena organizacija 1990. godine izvr\u0161ila Reviziju Me\u0111unarodne klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema<\/a> (MKB-10<\/a>) i uklonila homoseksualnost sa liste bolesti. Pored toga, kako anamneza podrazumeva razgovor kroz postavljanje pitanja kako bi se prikupile relevantne informacije od pacijenta, a u cilju postavljanja pravilne dijagnoze, nesporno je da \u0107e u konkretnom slu\u010daju zdravstveni radnik postavljati pitanja potencijalnim davaocima reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona\u00a0 da li su imali homoseksualne odnose u poslednjih pet godina, na koji na\u010din \u0107e indirektno biti pozvani da se izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je odredbom \u010dlana 21. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da je seksualna orijentacija privatna stvar i da niko ne mo\u017ee biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.<\/p>\n <\/p>\n Sa druge strane, u situaciji kada se osobe\/potencijalni davaoci reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona, prilikom razgovora sa zdravstvenim radnikom izjasne da imaju homoseksualne odnose, odnosno da su imali homoseksualne odnose u poslednjih pet godina, njima \u0107e, prema \u010dlanu 4. stav 2. ta\u010dka 3. Pravilnika biti uskra\u0107eno pravo da budu davaoci reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona. Na ovaj na\u010din se Pravilnikom uskra\u0107uje pravo na doniranje reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona \u010ditavoj jednoj grupi i to zbog seksualne orijentacije, \u010dime se isklju\u010duje cela grupa lica, a ne rizi\u010dno pona\u0161anje.<\/p>\n <\/p>\n 3.11.<\/strong> Dalje, Poverenik je cenio i odredbu \u010dlana 2. stav 2. ta\u010dka 4. Pravilnika. \u010clanom 2. stav 2. Pravilnika propisan je osnovni kriterijum za izbor reproduktivnih \u0107elija i embriona, prema kome potencijani davalac reproduktivnih \u0107elija, odnosno oba partnera od \u010dijih reproduktivnih \u0107elija je stvoren embrion zadovoljava sve kriterijume anamnesti\u010dkih podataka i kompletnog klini\u010dnog pregleda, uklju\u010duju\u0107i i psiholo\u0161ku procenu, o \u010demu se podaci prikupljaju putem upitnika i razgovora koji vodi kvalifikovan i stru\u010dno osposobljen zdravstveni radnik, dok je ta\u010dkom 4. ovog stava propisano da lice nema analne odnose. Imaju\u0107i u vidu ovako postavljen uslov mo\u017ee se pretpostaviti da je cilj propisivanja ove odredbe taj \u0161to se sa aspekta medicinske struke analni odnos mo\u017ee smatrati rizi\u010dnim za polno prenosive bolesti. Ukoliko je, sa aspekta medicinske struke analni odnos rizi\u010dniji, potrebno je izmeniti navedenu odredbu tako da ona ne isklju\u010duje grupu lica, na posredan na\u010din, zbog njihovog li\u010dnog svojstva, ve\u0107 zbog rizi\u010dnog pona\u0161anja, kao \u0161to je primera radi neza\u0161ti\u0107en analni odnos. Ovako postavljen uslov iz \u010dlana 2. stav 2. ta\u010dka 4. vi\u0161e poga\u0111a lica homoseksualne orijentacije, odnosno gej i biseksaulne mu\u0161karce u odnosu na heteroseksualne osobe.<\/p>\n <\/p>\n 3.12.<\/strong> Prilikom analize ovih odredaba Poverenik je imao u vidu i Direktivu Evropske unije 2004\/23\/EZ o utvr\u0111ivanju standarda kvaliteta i sigurnosti za postupke doniranja, prikupljanja, testiranje, obrade, \u010duvanja, skladi\u0161tenja i distribucije tkiva i \u0107elija[11]<\/a>, koja se primenjuje na tkiva i \u0107elije, koja, izme\u0111u ostalog uklju\u010duje i reproduktivne \u0107elije, kao i Direktivu Komisije 2006\/86\/EZ o primeni Direktive 2004\/23\/EZ s obzirom na zahteve za pra\u0107enjem, prijavu ozbiljnih ne\u017eeljenih reakcija i pojava i odre\u0111ene tehni\u010dke zahteve u vezi ozna\u010davanja, obradu, \u010duvanje, skladi\u0161tenje, \u010duvanje i raspodelu tkiva i \u0107elija ljudskog porekla[12]<\/a>.<\/p>\n <\/p>\n 3.13.<\/strong> Tako\u0111e, Poverenik je imao u vidu i uporednu praksu zemalja Evropske unije. Tako primera radi, Pravilnikom o doniranju i nabavci ljudskih tkiva i \u0107elija Republike Slovenije[13]<\/a>, nisu propisani isklju\u010duju\u0107i uslovi za pojedine kategorije lica koji mogu biti potencijalni davaoci. Ovim podzakonskim aktom, izme\u0111u ostalog je propisano da se donori biraju na osnovu njihove starosti, zdravstvenog stanja i anamneze, prikupljene putem upitnika i u li\u010dnom intervjuu koji je vodio kvalifikovan zdravstveni radnik.\u00a0Ova procena uklju\u010duje relevantne faktore koji mogu pomo\u0107i u identifikaciji pojedinaca \u010dija bi donacija mogla ugroziti zdravlje drugih ljudi, kao \u0161to je mogu\u0107nost preno\u0161enja bolesti (npr. seksualno prenosive infekcije) ili njihova opasnost po zdravlje, kao i da\u00a0\u00a0dodatna ispitivanja mogu biti potrebna u nekim okolnostima, zavisno od pro\u0161losti davaoca i karakteristika darovanog tkiva ili \u0107elija, dok se potpune informacije o uklju\u010denim rizicima i preduzetim merama za njihovo ubla\u017eavanje \u0161alju i jasno obja\u0161njavaju primaocu. Tako\u0111e, Pravilnikom o postupcima i kriterijumima procene davaoca polnih \u0107elija Ministarstvo zdravlja Republike Hrvatske[14]<\/a> nisu propisani uslovi kojima bi se pojedine grupe lica u potpunosti isklju\u010dile kao potencijalni davaoci. Naime, ovim pravilnikom, izme\u0111u ostalog, propisano je da \u0107e se potencijalni davaoci uzimati u obzir nakon procene njihovog starosnog doba, zdravstvenog stanja, reproduktivnog zdravlja i anamneze, a procenu obavlja zdravstveni radnik putem upitnika i razgovora. Lekar, tako\u0111e, mora izvr\u0161iti pregled potencijalnog davaoca, kako bi se otkrila obele\u017eja koja bi mogla upu\u0107ivati na eventualne prenosive bolesti ili bolesti koje bi mogle zahtevati dodatne procene, kao \u0161to su: tumori (melanomi), infekcije, faktori rizika radi oboljenja od prenosivih bolesti (ubodi u venu), tetova\u017ee ili o\u017eiljci od nedavnih ili starih operacija.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 3.14.<\/strong> Na kraju, polaze\u0107i od nadle\u017enosti propisanih \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik koristi priliku da uka\u017ee da je potrebno razmotriti i druge isklju\u010duju\u0107e uslove iz \u010dlana 4. Pravilnika koji su direktno ili indirektno u uzro\u010dno posledi\u010dnoj vezi sa li\u010dnim svojstvima propisanim \u010dlanom 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, primera radi\u00a0 \u010dlanom 4. Pravilnika propisano je da se ne uzimaju u obzir kandidati za potencijalne davaoce reproduktivnih \u0107elija, odnosno embriona koji su bili u pritvoru ili zatvoru du\u017ee od 72 sata u poslednjih 12 meseci (ta\u010dka 4) i u poslednjih 12 meseci bili podvrgnuti pirsingu ili tetova\u017ei (ta\u010dka 5). Navedeni uslovi su u uzro\u010dno posledi\u010dnoj vezi sa li\u010dnim svojstvima kao \u0161to su osu\u0111ivanost i izgled.\u00a0 Polaze\u0107i od toga da je Zakonom o zabrani diskriminacije propisano da povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruju, Poverenik je mi\u0161ljenja da je potrebno razmotri navedenu odredbu Pravilnika sa aspekta opravdanosti i srazmernosti.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Propisivanjem uslova u \u010dlanu 2. stav 2. ta\u010dka 4. i \u010dlanu 4. stav 2. ta\u010dka 3. Pravilnika o bli\u017eim uslovima, kriterijumima i na\u010dinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih \u0107elija i ebriona Ministarstvo zdravlja je povredilo odredbe \u010dlana 6, 7. i 21. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje Ministarstvu zdravlja da izmeni odredbe \u010dlana 2. stav 2. ta\u010dka 4. i \u010dlana 4. stav 2. ta\u010dka 3. Pravilnika i uskladi ih sa antidiskriminacionim odredbama.<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da Ministarstvo zdravlja Republike Srbije obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ministarstvo zdravlja Republike Srbije ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 27\/19<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09), \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 98\/06<\/p>\n [5]<\/a> \u010dlan 21. Ustava Republike Srbije<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni\u00a0 list SCG- Me\u0111unarodni ugovori\u201d, broj 9\/03<\/p>\n [7]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09), \u010dlan 2. stav 2.<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 49\/17 i 113\/17-dr.zakon<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 79\/05, 101\/07, 95\/10, 99\/14, 47718 i 30\/18-dr.zakon<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 27 od 12. aprila 2019.<\/p>\n [11]<\/a> dostupno na: https:\/\/eur-lex.europa.eu\/legal-content\/HR\/TXT\/PDF\/?uri=CELEX:32004L0023&from=EN<\/a><\/p>\n [12]<\/a> dostupno na: https:\/\/eur-lex.europa.eu\/legal-content\/HR\/TXT\/PDF\/?uri=CELEX:32006L0086&from=EN<\/a><\/p>\n [13]<\/a> dostupno na: http:\/\/www.pisrs.si\/Pis.web\/pregledPredpisa?id=PRAV8941<\/a><\/p>\n [14]<\/a> dostupno na: https:\/\/zdravlje.gov.hr\/programi-i-projekti\/nacionalni-programi-projekti-i-strategije\/nacionalni-transplantacijski-program\/zakoni-i-ostali-propisi-2547\/medicinski-pomognuta-oplodnja\/2690<\/a><\/p>\n <\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
801-19 Utvr\u0111ena diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n