Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe A.A.<\/em>, izjavljene protiv B.B., zbog njene izjave na 15-oj sednici skup\u0161tine op\u0161tine Arilje, na kojoj je izjavila: \u201eLjudi koji nisu imali pomo\u0107 na drugi na\u010din tra\u017eili su je na takav na\u010din. Mi nismo iza\u0161li dole da cigani\u0161emo i da tra\u017eimo neke stvari na ulici nego smo tra\u017eili ovde neku vrstu pomo\u0107i\u201c, \u010dime je diskriminisala celu romsku zajednicu. U izja\u0161njenju na pritu\u017ebu, navedeno je da je na sednici bila rasprava povodom problema koji se ti\u010du rekonstrukcije deonice puta Ivanjica-Arilje i da izgovoreno nema veze sa Romima i narodom te pripadnosti kako u op\u0161tini Arilje tako i na teritoriji Republike Srbije. Dalje je B.B. u svom izja\u0161njenju navela da ju je predsednica skup\u0161tine op\u0161tine opomenula zbog izgovorene re\u010di, nakon \u010dega je rekla: \u201eU redu, prihvatam, izvinjavam se\u201c. Poverenik je utvrdio da je na 15-oj sednici SO Arilje \u00a0B.B., izme\u0111u ostalog, izjavila: \u201eMi nismo iza\u0161li dole da cigani\u0161emo i da tra\u017eimo neke stvari na ulici ve\u0107 smo tra\u017eili ovde neku vrstu pomo\u0107i, e ta pomo\u0107 koju tra\u017eimo ne treba vas da poga\u0111a, jer ste vi prvi na liniji na\u0161e odbrane po bilo kom problemu u gradu\u201c. Dalje je utvr\u0111eno da je nakon ovog izlaganja B.B., predsednica skup\u0161tine ukazala odbornici da je u pitanju nekorektan govor, nakon \u010dega je ona uputila izvinjenje, navode\u0107i: \u201eU redu, prihvatam, izvinjavam se.\u201c Prilikom analize izjave B.B., Poverenik je uzeo u obzir va\u017enost slobode izra\u017eavanja, sa jedne strane, ali i ograni\u010denje ove slobode, koje, izme\u0111u ostalog, postoji i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih, kako to, propisuju Ustav i Zakon o zabrani diskriminacije.<\/em> Nakon sprovedenog postupka, Poverenik je utvrdio da izjava odbornice B.B.<\/em> koju je dala u SO Arilje izre\u010dena u negativnom konketstu kroz \u0161irenje negativnih <\/em>stereotipa i <\/em>predrasuda prema romskoj nacionalnoj manjini. Imaju\u0107i u vidi kontekst izjave u kojoj je odbornica upotrebila izraz \u201ecigani\u0161emo\u201c <\/em>Poverenik je dao mi\u0161ljenje da je u konkretnom slu\u010daju povre\u0111ena odredba \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje. Imaju\u0107i u vidu da se B.B, odmah nakon date izjave javno izvinila, Poverenik je dao preporuku da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne kr\u0161i zakonske propise o zabrani diskriminacije i ne daje izjave kojima se vre\u0111a dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine. <\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n U pritu\u017ebi je naveden link snimka sednice:\u00a0 https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=iohUTIGmhC4&t=10s<\/a>.<\/p>\n <\/p>\n 1.3.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dlanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a>, pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje B.B., odbornice SO Arilje.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n U prilogu izja\u0161njenja dostavljen je CD-snimak sa 15- e sednice SO Arilje.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 2.1.\u00a0\u00a0\u00a0 <\/strong>U toku postupka izvr\u0161en je uvid u link koji je podnosilac pritu\u017ebe\u00a0 Udru\u017eenje gra\u0111ana \u201eUstanite Romi\u201c navelo u pritu\u017ebi, i to:\u00a0 https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=iohUTIGmhC4&t=10s<\/a>\u00a0 Me\u0111utim, Poverenik konstatuje da sadr\u017eaj ovog linka nije dostupan za pregled, zbog \u010dega se iz ovog dokaza ne mogu utvrditi navodi iz pritu\u017ebe.<\/p>\n 2.2. <\/strong>Uvidom u CD-snimak sa 15-e sednice skup\u0161tine op\u0161tine Arilje, koji je dostavila odbornica B.B. u prilogu izja\u0161njenja, utvr\u0111eno je da je na po\u010detku sednice predsednica SO Arilje konstatovala da je usvojeni dnevni red na ovoj sednici: 1. re\u0161enje o potvr\u0111ivanju mandata odbornika SO Arilje, 2. re\u0161enje o razre\u0161enju op\u0161tinske izborne komisije, 3. re\u0161enje o imenovanju op\u0161tinske izborne komisije, 4. pitanja i predlozi. Dalje je utvr\u0111eno da su povodom \u010detvrte ta\u010dke dnevnog reda odbornici postavljali pitanja rekonstrukcije deonice puta Ivanjica-Po\u017eega i problema koji su nastali zbog ove nezavr\u0161ene deonice. Odbornica B.B. je ovom prilikom, izme\u0111u ostalog, izjavila: \u201ePametni gra\u0111ani dela Tatojevica su doveli televiziju, pa su iza\u0161li na put, jer im je dodijala muka, pra\u0161ina, bezobrazluk koji je trajao mesecima, prema tome jel treba to da se desi i tu<\/em>\u201c. Zatim je istakla: \u201eMislim, ne znam, zna\u010di ljudi koji nisu imali pomo\u0107 na drugi na\u010din tra\u017eili su je na takav na\u010din. Mi nismo iza\u0161li dole da cigani\u0161emo i da tra\u017eimo neke stvari na ulici<\/strong> ve\u0107 smo tra\u017eili ovde neku vrstu pomo\u0107i, e ta pomo\u0107 koju tra\u017eimo ne treba vas da poga\u0111a, jer ste vi prvi na liniji na\u0161e odbrane po bilo kom problemu u gradu<\/em>\u201c. Nakon ovog izlaganja B.B., predsednica skup\u0161tine\u00a0 ukazala je odbornici na termin \u201ecigani\u0161emo\u201c, rekav\u0161i joj: \u201eSamo bih zamolila odbornicu B.B., rekli ste ne\u0107emo da cigani\u0161emo, pa Vas molim<\/em>\u201c, nakon \u010dega je B.B. uputila izvinjenje, navode\u0107i: \u201eU redu, prihvatam, izvinjavam se.\u201c<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom razmatranja ovog predmeta, imao je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n 3.1. <\/strong>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2]<\/sup><\/a> kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti je da postupa po pritu\u017ebama zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima i izri\u010de mere u skladu sa \u010dlanom 40. ovog zakona.<\/p>\n 3.2.<\/strong> Ustav Republike Srbije[3]<\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Ustav Republike Srbije jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje[4]<\/a> i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih.[5]<\/a> Tako\u0111e, \u010dlanom 76. Ustava Republike Srbije pripadnicima nacionalnih manjina garantovana je ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je \u010dlanom 81. propisano da Republika Srbija podsti\u010de duh tolerancije i me\u0111ukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapre\u0111enje uzajamnog po\u0161tovanja, razumevanja i saradnje me\u0111u svim ljudima koji \u017eive na njenoj teritoriji.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda[6]<\/a>, odredbom \u010dlana 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n <\/p>\n 3.4.<\/strong> Prema odredbama Okvirne konvencije za za\u0161titu nacionalnih manjina, za\u0161tita nacionalnih manjina i prava i sloboda pripadnika tih manjina sastavni je deo me\u0111unarodne za\u0161tite ljudskih prava,[7]<\/a> a strane ugovornice se obavezuju da \u0107e pripadnicima nacionalnih manjina garantovati ravnopravnost pred zakonom i jednaku zakonsku za\u0161titu. U tom smislu zabranjena je bilo kakva diskriminacija na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini.[8]<\/a><\/p>\n <\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[9]<\/sup><\/a>, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba\u00a0 \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je izme\u0111u ostalog zabranjeno uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje.<\/p>\n <\/p>\n 3.6<\/strong>. Zakonom o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina[10]<\/a> zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etni\u010dkoj, rasnoj, jezi\u010dkoj, verskoj i svakoj drugoj osnovi prema nacionalnim manjinama i licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.<\/p>\n <\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o lokalnoj samoupravi[11]<\/sup><\/a> propisano je da odbornik ne mo\u017ee biti pozvan na krivi\u010dnu odgovornost, pritvoren ili ka\u017enjen zbog iznetog mi\u0161ljenja ili davanja glasa na sednici skup\u0161tine i radnih tela.<\/p>\n <\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n 3.8.<\/strong>\u00a0 Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, potrebno je utvrditi da li izjava odbornice B.B., koju je dala u Skup\u0161tini op\u0161tine Arilje predstavlja uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, odnosno povredu Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.9.<\/strong>\u00a0 Prilikom razmatranja ovog predmeta, Poverenik najpre isti\u010de da je predmet pritu\u017ebe izjava koju je odbornica B.B. dala za skup\u0161tinskom govornicom Skup\u0161tine op\u0161tine Arilje, dakle u svojstvu odbornice, zbog \u010dega je relevantna odredba \u010dlana 37. Zakona o lokalnoj samoupravi. Naime, ovom odredbom je propisano da odbornik ne mo\u017ee biti pozvan na krivi\u010dnu odgovornost, pritvoren ili ka\u017enjen zbog iznetog mi\u0161ljenja ili davanja glasa na sednici skup\u0161tine i radnih tela. Istu odredbu predvi\u0111a i Poslovnik o radu Skup\u0161tine op\u0161tine Arilje[12]<\/a>. S tim u vezi, mo\u017ee se konstatovati da u konkretnom slu\u010daju ne postoje procesne prepreke za vo\u0111enje postupka pred Poverenikom protiv odbornice protiv koje je podneta pritu\u017eba, budu\u0107i da Poverenik nema naredbodavna i represivna ovla\u0161\u0107enja, pa samim tim ni mogu\u0107nost da izrekne kaznu zatvora ili neku drugu meru li\u0161avanja slobode lica protiv kojeg se vodi postupak.<\/p>\n <\/p>\n 3.10.<\/strong> Polaze\u0107i od predmeta pritu\u017ebe Poverenik ukazuje da odredba \u010dlana 46. Ustava jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje, dok je odredbom stava 2. ovog \u010dlana propisano da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih. Tako\u0111e, Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda u \u010dlanu 10. propisuje da svako ima pravo na slobodu izra\u017eavanja koje uklju\u010duje slobodu posedovanja sopstvenog mi\u0161ljenja, primanja i saop\u0161tavanja informacija i ideja, bez me\u0161anja javne vlasti i bez obzira na granice, ali da se ta sloboda, izme\u0111u ostalog mo\u017ee podvrgnuti ograni\u010denjima radi za\u0161tite ugleda ili prava drugih.<\/p>\n <\/p>\n Odredbama \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije izri\u010dito je zabranjeno uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, kao jednog od posebnih oblika diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n 3.11.<\/strong> S tim u vezi, Poverenik je razmatrao izjavu odbornice B.B. koju je dala u Skup\u0161tini op\u0161tine Arilje, navode\u0107i\u201c Mi nismo iza\u0161li dole da cigani\u0161emo i da tra\u017eimo neke stvari na ulici<\/strong> ve\u0107 smo tra\u017eili ovde neku vrstu pomo\u0107i\u201c<\/em>. Imaju\u0107i u vidi kontekst izjave u kojoj je odbornica upotrebila izraz \u201ecigani\u0161emo\u201c mo\u017ee se zaklju\u010diti da je ovom izjavom izrazila negativne stereotipe o na\u010dinu \u017eivota romske nacionalne manjine, te da je ovakvom izjavom povukla paralelu da stanovnici lokalne zajednice \u010dija je predstavnica u skup\u0161tini op\u0161tine koji nisu na takav na\u010din tra\u017eili pomo\u0107, ve\u0107\u00a0 od nadle\u017enih institucija, tj. u skup\u0161tini. Poverenik posebno ukazuje da je kori\u0161\u0107enje termina kao \u0161to su \u201eCigani, ciganisati, cigan\u010diti<\/em>\u201c, dru\u0161tveno neprihvatljivo jer predstavlja pogrdan naziv za Rome i vre\u0111a dostojanstvo pripadnika i pripadnica \u010ditave jedne etni\u010dke zajednice, koja je jedna od najmargilizovanijih dru\u0161tvenih grupa.<\/p>\n <\/p>\n \u010cinjenica da je u pitanju izjava odbornice SO Arilje, povla\u010di i njenu ve\u0107u odgovornost za javno izgovorenu re\u010d i obavezu da svojim izjavama i stavovima ne podr\u017eava i podsti\u010de stereotipe i predrasude prema romskoj nacionalnoj manjini. Na navedeno ukazuje i presuda Apelacionog suda u Beogradu[13]<\/sup><\/a>, u kojoj je sud izneo stav da je sloboda mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja jedna od najve\u0107ih vrednosti svakog civilizovanog dru\u0161tva, a da granice te slobode najvi\u0161e zavise od specifi\u010dnih okolnosti u svakom pojedinom slu\u010daju. U konkretnom slu\u010daju sud je istakao \u201eda tu\u017eeni kao ugledna politi\u010dka li\u010dnost ima pravo na sopstveno mi\u0161ljenje, ali ima i obavezu da u svojim javnim nastupima ne propagira diskriminaciju. Sud zaklju\u010duje da pru\u017eanje za\u0161tite tu\u017eiocu ne predstavlja cenzuru, niti predstavlja ograni\u010denje slobode govora tu\u017eenog, niti prava na njegovo mi\u0161ljenje i izno\u0161enje negativnih komentara, ve\u0107 predstavlja zabranu govora kojim se pronose ideje kojima se podsti\u010de diskriminacija, a koje mogu imati \u0161tetne posledice na demokratske procese u dru\u0161tvu, kao i na razvoj dru\u0161tva u celini\u201c.<\/p>\n <\/p>\n 3.12.<\/strong> Na kraju, Poverenik pohvaljuje reakciju predsednice skup\u0161tine koja je ukazala odbornici na termin \u201ecigani\u0161emo\u201c, kao i odbornice B.B., koja je odmah prihvatila datu primedbu i javno se izvinila, rekav\u0161i: \u201eU redu, prihvatam, izvinjavam se.<\/em>\u201c Tako\u0111e, iako u postupcima za za\u0161titu od diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno da diskriminacija mo\u017ee biti izvr\u0161ena i bez namere da se odre\u0111eno lice ili grupa lica diskrimini\u0161e, u konkretnom slu\u010daju, ovim se i potvr\u0111uje da odbornica nije imala nameru da uznemiri i ponizi pripadnike ove nacionalne manjine. Me\u0111utim bez obzira na to ova izjava je izazvala uznemirenje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje kod pripadnika ove nacionalne manjine zbog \u010dega je i podneta pritu\u017eba Povereniku.<\/p>\n <\/p>\n 3.13.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je uprkos naporima razli\u010ditih dr\u017eavnih institucija i organizacija civilnog dru\u0161tva koje preduzimaju mere usmerene ka pobolj\u0161anju polo\u017eaja Roma, ova nacionalna manjina i dalje jedna od najdiskriminisanijih dru\u0161tvenih grupa u Srbiji, kao i da mere koje se preduzimaju jo\u0161 uvek nisu dovele do osetnijeg unapre\u0111enja uslova \u017eivota i njihovog polo\u017eaja u dru\u0161tvu. Ve\u0107ina Roma i Romkinja se suo\u010dava sa dru\u0161tvenom isklju\u010deno\u0161\u0107u i siroma\u0161tvom i izlo\u017eena je otvorenoj, a jo\u0161 \u010de\u0161\u0107e prikrivenoj diskriminaciji.[14]<\/a> Navedeno pokazuje i praksa Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti kojem je u toku 2021. godine zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i etni\u010dkog porekla podneto ukupno 96 pritu\u017ebi. Najve\u0107i broj pritu\u017ebi, kao i prethodnih godina, podnet je zbog diskriminacije pripadnika romske nacionalne manjine (74), \u0161to \u010dini 77,1% od svih pritu\u017ebi koje su podnete zbog diskriminacije po ovom osnovu.[15]<\/a> Ovom prilikom napominjemo i da zaklju\u010dci istra\u017eivanja koje je sproveo Centar za istra\u017eivanje etniciteta ukazuju da najve\u0107i stepen etni\u010dke distance prema Romima jer \u010dak 65,6% ispitanika ne bi prihvatio pripadnika romske nacionalne manjine za suseda, a 28,5% prihvatilo bi ih za supru\u017enika.[16]<\/a><\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Izjavom koju je odbornica B.B., dala na sednici SO Arilje povre\u0111ene su odredbe \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje B.B. da:<\/p>\n Ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne kr\u0161i zakonske propise o zabrani diskriminacije i ne daje izjave kojima se vre\u0111a dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine.<\/p>\n <\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSl. glasnik RS\u201c, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n [3]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21)<\/p>\n [4]<\/a> \u010clan 46. stav 1. Ustava RS<\/p>\n [5]<\/a> \u010clan 46. stav 2. Ustava RS<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSl. list SCG\u201c- Me\u0111unarodni ugovori br. 9\/03, 5\/05 i 7\/05 \u2013 ispr. \u201eSl. glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 12\/10 i 10\/15<\/p>\n [7]<\/a> Okvirna konvencija za za\u0161titu nacionalnih manjina (\u201eSl. list SRJ\u201c- Me\u0111unarodni ugovori br. 6\/98), \u010dlan 1.<\/p>\n [8]<\/a> Okvirna konvencija za za\u0161titu nacionalnih manjina (\u201eSl. list SRJ\u201c- Me\u0111unarodni ugovori br. 6\/98), \u010dlan 3. stav 1.<\/p>\n [9]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, (\u201eSl. glasnik RS\u201c, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 2. stav 1. ta\u010dka 1.<\/p>\n [10]<\/a> Zakon o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina (\u201eSl. list SRJ\u201c, br. 11\/02, \u201eSl. list SCG\u201c, br. 1\/03 \u2013 Ustavna povelja i \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 72\/09 \u2013 dr. zakon i 97\/13 – odluka US i 4718), \u010dlan 3.<\/p>\n [11]<\/a> Zakon o lokalnoj samoupravi (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 129\/07, 83\/14, 101\/16, 47\/18 i 111\/21), \u010dlan 37.<\/p>\n [12]<\/a> https:\/\/arilje.org.rs\/index.php\/dokumenta\/opstina-arilje\/normativna-akta\/file\/36-poslovnik-o-radu-skupstine-opstine-arilje<\/a><\/p>\n <\/p>\n [13]<\/a> Presuda Apelacionog suda u Beogradu,\u00a0 G\u017e. br. 2426\/14 od 11. juna 2014. godine<\/p>\n [14]<\/a> Strategija za socijalno uklju\u010divanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine. Dostupno na: https:\/\/www.minrzs.gov.rs\/sr\/dokumenti\/predlozi-i-nacrti\/sektor-za-medjunarodnu-saradnju-evropske-integracije-i-projekte\/strategija-za-socijalno-ukljucivanje-roma<\/a><\/p>\n [15]<\/a> Redovan godi\u0161nji izve\u0161taj Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2021. godinu. Dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n [16]<\/a> Istra\u017eivanje socijalnih odnosa izme\u0111u etni\u010dkih zajednica u Srbiji<\/em>, Centar za istra\u017eivanje etniciteta, 2020. Dostupno na: http:\/\/idn.org.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/SOCIJALNA-DISTANCA-ETNICKIH-ZAJEDNICA-IZVESTAJ.pdf<\/a><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
84-22 Utvr\u0111ena diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n