Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe organizacije civilnog dru\u0161tva, protiv AA, odbornika Skup\u0161tine grada Ni\u0161<\/em>a<\/em>. U pritu\u017ebi je navedeno da <\/em>je<\/em> na <\/em>zasedanju Skup\u0161tine grada <\/em>Ni\u0161a, 19<\/em>. <\/em>marta <\/em>201<\/em>9<\/em>. <\/em>g<\/em>odine<\/em>, prilikom rasprave o finansijskom planu za sigurnu ku\u0107u u Ni\u0161u, odbornik AA sigurnu ku\u0107u nazvao \u201eku\u0107om od pru\u0107a\u201c uz komentar da \u201eona nije neka za\u0161tita \u017eenama \u017ertvama nasilja\u201c, nakon \u010dega je izjavio slede\u0107e<\/em>:<\/em> \u201e\u017denska priroda uvek tra\u017ei mu\u0161karca, ne koji je ravan njoj ili ispod njenog nivoa, ve\u0107 iznad nje. \u017dena je bi\u0107e najsli\u010dnije Bogu jer je on deo svojih nadle\u017enosti preneo na \u017eenu. \u017dena je pre svega genetski programirana za produ\u017eenje vrste. Svetski poredak je takav da se \u017eenama danas sugeri\u0161e da deca vi\u0161e ne treba da<\/em> se<\/em> do\u017eivljavaju kao dar Bo\u017eji, ve\u0107 kao deo potro\u0161a\u010dke korpe koji spre\u010dava pristup nekim drugim zadovoljstvima. \u017dene imaju tu mogu\u0107nost, i tu ih je Bog obdario time, bez obzira \u0161ta radila u \u017eivotu, svaka \u017eena se spa\u0161ava materinstvom, \u010dak i da je bila najve\u0107a bludnica, \u010dinjenica da je rodila mnogo dece, to je spa\u0161ava od svega. Ulaganje \u017eenskog kapitala u karijeru je ozbiljna stvar, ali postoji rizik da se takav kapital koji je svojstven \u017eenama vremenom izgubi. Dok devojka napravi karijeru i postane samostalna, takav kapital u najve\u0107oj meri i\u0161\u010dezne\u201c.<\/em> U pritu\u017ebi je tako\u0111e navedeno da je odbornici BB, nakon replike da \u201ene razume njegovu propoved\u201c, odbornik AA uputio slede\u0107e re\u010di: \u201eKad nekom govorite ne\u0161to \u0161to ne razume, on na vas gleda kao na idiota. A sa idiotom nema razgovora…\u201c.<\/em> S obzirtom da AA nije dostavio izja\u0161njenje na navode iz pritu\u017ebe do okon\u010danja zakonom propisanog roka, Poverenik je, u skladu sa pravilom o preraspodeli tereta dokazivanja propisanog \u010dlanom 45. Zakona o zabrani diskriminacije, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu imao u vidu navode i dokaze koje su dostavili podnosioci pritu\u017ebe. Tokom <\/em>postupka utvr\u0111eno je da je na sednici Skup\u0161tine grada Ni\u0161a, pored napred navedenog, odbornik AA izjavio da \u201epredstavnice lep\u0161eg pola samim ro\u0111enjem dobijaju svoje \u010dari i lepotu, \u0161to je odre\u0111eni kapital\u201c, koji kako je to \u201eprimetio\u201c mnoge \u017eene danas \u201ena pogre\u0161an na\u010din ula\u017eu\u201c, kao i da \u201eod momenta kada \u017eena napravi karijeru, nema mnogo toga \u0161to \u010dini njenu sre\u0107u, zbog \u010dega je najbolje takav kapital ulagati u porodicu\u201c. U svom govoru \u201epozivao\u201c se na citate Karla Marksa da je \u201e\u017eenska snaga u njenoj slabosti\u201c, Du\u0161ka Radovi\u0107a da su \u201e\u017eene nekada bile neravnopravne ali sa pravim mu\u0161karcima, a danas su ravnopravne ali sa pogre\u0161nim mu\u0161karcima\u201c i Nikole Tesle da \u201eogromnim ambicijama \u017eene gube \u017eenstvenost koja vredi mnogo vi\u0161e od profesionalnih uspeha\u201c.<\/em> Pre otpo\u010dinjanja analize predmetnih izjava, Poverenik je ispitao da li postoje smetnje za vo\u0111enje postupka, s obzirom da je <\/em>AA<\/em> narodni poslanik i odbornik u skup\u0161tini grada. Me\u0111utim, s obzirom da\u00a0 predmetnu izjavu nije dao u svojstvu narodnog poslanika, ve\u0107 u svojstvu odbornika u skup\u0161tini grada, a da ga odborni\u010dki imunitet \u0161titi samo od krivi\u010dne odgovornosti za izneto mi\u0161ljenje, postupak je nastavljen<\/em>.<\/em> Prilikom analize izjave <\/em>AA<\/em>, Poverenik je uzeo u obzir va\u017enost slobode izra\u017eavanja, sa jedne strane, ali i zabranu javnog zagovaranja, podr\u017eavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova, kako to propisuje Zakon o zabrani diskriminacije, sa druge strane.<\/em> Nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza utvr\u0111eno je da je odbornik AA, tokom sednice Skup\u0161tine grada Ni\u0161a, iznosio ideje i stavove kojima se, sa stanovi\u0161ta pola, promovi\u0161u seksizam i stereotipne i tradicionalne rodne uloge u skladu sa kojima \u017eeni pripada podre\u0111ena uloga u dru\u0161tvu, koja je sama po sebi \u201eprirodna i razumljiva\u201c. Naime, izjave da je \u017eena \u201egenetski programirana za produ\u017eenje vrste\u201c i da \u201eod momenta kada \u017eena napravi karijeru nema mnogo toga \u0161to \u010dini njenu sre\u0107u, zbog \u010dega je najbolje da svoj kapital ula\u017ee u porodicu\u201c, predstavljaju javno zagovaranje<\/em> tradicionalnih obrazaca pona\u0161anja prema kojima \u017eena \u201evredi\u201c samo ukoliko se ostvarila u ulozi majke, \u010dime se obezvre\u0111uje i omalova\u017eava njena potreba da se profesionalno i karijerno razvija. Imaju\u0107i u vidu navedeno, Poverenik smatra da izjave koje u sebi sadr\u017ee poruke da je osnovna uloga \u017eena \u201eprodu\u017eenje vrste\u201c i da je sve drugo u njenom slu\u010daju \u201ebespredmetno\u201c, predstavljaju uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje<\/em> prema<\/em> svim \u017eenama, a naro\u010dito onim koje nisu u mogu\u0107nosti ili ne \u017eele da se ostvare u ulozi majke. Tako\u0111e, Poverenik je posebno imao u vidu da je svoje stavove odbornik AA iznosio na sednici skup\u0161tine grada Ni\u0161a tokom rasprave o finansijskom planu za Sigurnu ku\u0107u u Ni\u0161u, i tom prilikom sigurnu ku\u0107u nazvao \u201eku\u0107om od pru\u0107a\u201c uz konstataciju da \u201eona nije neka za\u0161tita \u017eenama koje su \u017ertve nasilja\u201c. Imaju\u0107i u vidu da borba protiv nasilja nad \u017eenama\u00a0 predstavlja jedan od najzna\u010dajnih problema na \u010dijem su re\u0161avanju anga\u017eovani svi dru\u0161tveni i dr\u017eavni \u010dinioci, navedene izjave mogu da obeshrabre \u017eene koje trpe nasilje da potra\u017ee za\u0161titu, kao i da uznemire \u017eene koje su korisnice usluga neke od Sigurnih ku\u0107a, budu\u0107i da im se sa najvi\u0161eg lokalnog prestavni\u010dkog tela indirektno poru\u010duje da sigurne ku\u0107e nisu bezbedno mesto na kojem mogu potra\u017eiti za\u0161titu od nasilja i nasilnika. Naime, nesporno je da AA ima pravo na izra\u017eavanje sopstvenog mi\u0161ljenja, ali \u010dinjenica da je odbornik skup\u0161tine grada, odnosno predstavnik gra\u0111ana i gra\u0111anki od kojih mo\u017eda neke u tom trenutku trpe nasilje ili su \u017ertve istog, povla\u010di za sobom i njegovu ve\u0107u odgovornost za javno izgovorenu re\u010d, kao i obavezu da svojim izjavama i stavovima ne podr\u017eava i podsti\u010de stereotipe i predrasude o \u017eenama. Tako\u0111e, povodom izjave koju je uputio odbornici BB,<\/em> Poverenik isti\u010de da su svi koji oblikuju javni \u017eivot u Srbiji, du\u017eni da po\u0161tuju propise i da se u javnom govoru uzdr\u017ee od uvredljivih, seksisti\u010dkih i diskriminatorskih sadr\u017eaja i neprimerenih izjava prema \u017eenama politi\u010darkama, ve\u0107 da svoje li\u010dne i politi\u010dke stavove izra\u017eavaju na primeren na\u010din, po\u0161tuju\u0107i dostojanstvo \u017eena. Cene\u0107i sve napred navedeno, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti dao je mi\u0161ljenje da su izjavama odbornika AA, koje su bile predmet razmatranja u ovom postupku, prekr\u0161ene odredbe \u010dlana 12. a u vezi sa \u010dlanom 20. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je odborniku AA preporu\u010deno da tokom prvog narednog zasedanja sednice Skup\u0161tine grada Ni\u0161a, ili putem medija, uputi javno izvinjenje povodom diskriminatornih i sekstisti\u010dkih ideja i stavova koje je izneo na sednici Skup\u0161tine grada Ni\u0161a odr\u017eanoj 19. marta 2019. godine, kao i da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da se u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, pridr\u017eava propisa koji zabranjuju diskriminaciju. <\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustav Republike Srbije[2]<\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, Ustav Republike Srbije jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje[3]<\/a> i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih.[4]<\/a><\/p>\n 3.5.<\/strong> \u00a0\u00a0Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[5]<\/a>, u \u010dlanu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda propisanih ovom konvencijom obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 3.6.<\/strong>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena[6]<\/sup><\/a> dr\u017eave potpisnice su, izme\u0111u ostalog, obavezane da preduzmu podesne mere radi izmene dru\u0161tvenih i kulturnih obi\u010daja u pogledu pona\u0161anja mu\u0161karaca i \u017eena da bi se otklonile predrasude, kao i uobi\u010dajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi mu\u0161karaca, odnosno \u017eena.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Tako\u0111e, \u010dlanom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je […] izra\u017eavanje mr\u017enje, omalova\u017eavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.<\/p>\n <\/p>\n 3.8.<\/strong>\u00a0 Zakonom o ravnopravnosti polova[7]<\/sup><\/a> propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi ote\u017ea, ugrozi, onemogu\u0107i ili negira priznanje, u\u017eivanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, gra\u0111anskoj, porodi\u010dnoj i drugoj oblasti, dok je odredbom \u010dlana 10. stav 1. ta\u010dka 6. ovog zakona propisano da uznemiravanje predstavlja svaki ne\u017eeljeni verbalni, neverbalni ili fizi\u010dki akt, u\u010dinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, poni\u017eavaju\u0107eg, degradiraju\u0107eg ili uvredljivog okru\u017eenja, zasnovan na polu.<\/p>\n <\/p>\n 3.9.<\/strong>\u00a0 Zakonom o lokalnoj samoupravi[8]<\/sup><\/a> propisano je da odbornik ne mo\u017ee biti pozvan na krivi\u010dnu odgovornost, pritvoren ili ka\u017enjen zbog iznetog mi\u0161ljenja ili davanja glasa na sednici skup\u0161tine i radnih tela.<\/p>\n <\/p>\n 3.10.<\/strong> Preporuka Saveta Evrope o spre\u010davanju i borbi protiv seksizma CM\/REC (2019)1[9]<\/sup><\/a> pojam seksizam defini\u0161e kao svaki \u010din, gest, vizuelno predstavljanje, izgovorene ili pisane re\u010di, praksu ili pona\u0161anje zasnovano na ideji da je osoba ili grupa osoba inferiorna zbog svog pola, koja se javlja u javnoj ili privatnoj sferi, bilo onlajn ili oflajn, sa ciljem ili svrhom da se, izme\u0111u ostalog, naru\u0161i njihovo dostojanstvo i uspostavi i odr\u017ei sistem rodnih stereotipa.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n Analiza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n 3.11.<\/strong>\u00a0\u00a0 Imaju\u0107i u vidu predmet pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li je AA, obavljaju\u0107i funkciju odbornika, svojim izjavama i stavovima koje je … izneo za skup\u0161tinskom govornicom Skup\u0161tine grada Ni\u0161a, prekr\u0161io odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.12.\u00a0 <\/strong>S obzirom da AA protiv kojeg je podneta pritu\u017eba obavlja funkciju narodnog poslanika i odbornika skup\u0161tine grada, pre otpo\u010dinjanja analize predmeta pritu\u017ebe, bilo je potrebno najpre ispitati da li postoje smetnje za vo\u0111enje postupka pred Poverenikom, imaju\u0107i u vidu da u skladu sa odredbom \u010dlana 103. stav 1. Ustava Republike Srbije, odnosno \u010dlana 37. Zakona o lokalnoj samoupravi, on u\u017eiva imunitet. Naime, narodni poslanik, u skladu sa citiranim \u010dlanom Ustava Republike Srbije, ne mo\u017ee biti pozvan na odgovornost za izra\u017eeno mi\u0161ljenje u vr\u0161enju svoje poslani\u010dke funkcije. Me\u0111utim, AA nije dao predmetnu izjavu u vr\u0161enju svoje poslani\u010dke funkcije ve\u0107 u svojstvu odbornika u skup\u0161tini grada. Imaju\u0107i u vidu da je izjave i stavove koji su predmet analize, AA dao za skup\u0161tinskom govornicom Skup\u0161tine grada Ni\u0161a, dakle u svojstvu odbornika, relevantne su odredbe \u010dlana 37. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim je propisano da odbornik ne mo\u017ee biti pozvan na krivi\u010dnu odgovornost, pritvoren ili ka\u017enjen zbog iznetog mi\u0161ljenja ili davanja glasa na sednici skup\u0161tine i radnih tela. S tim u vezi, mo\u017eemo konstatovati da u konkretnom slu\u010daju ne postoje procesne prepreke za vo\u0111enje postupka pred Poverenikom, budu\u0107i da Poverenik nema naredbodavna i represivna ovla\u0161\u0107enja, pa samim tim ni mogu\u0107nost da izrekne kaznu zatvora ili neku drugu meru li\u0161avanja slobode lica protiv kojeg se vodi postupak, odnosno lica kod koga je utvr\u0111eno da je povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.13.<\/strong>\u00a0 Dalje, Poverenik ukazuje da su tokom postupka primenjena odredba \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisano pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, pa je analizirao samo \u010dinjenice i dokaze koji su navedeni i dostavljeni uz pritu\u017ebu, budu\u0107i da se AA nije izjasnio na navode iz pritu\u017ebe u zakonom propisanom roku za dostavljanje izja\u0161njenja, niti do okon\u010danja ovog postupka. Tako\u0111e, Poverenik je imao u vidu propise koji pru\u017eaju garancije slobodi izra\u017eavanja, ali i odredbu \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisana zabrana uznemiravanja i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. S tim u vezi, va\u017eno je ista\u0107i da je prilikom ispitivanja da li se odre\u0111ena izjava mo\u017ee \u201ekvalifikovati<\/em>\u201c kao uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje, potrebno podrobno analizirati poruke koje se navedenom izjavom \u0161alju, a zatim, imaju\u0107i u vidu prostorni i vremenski kontekst u kojem je data, utvrditi da li ona predstavlja odraz slobode mi\u0161ljenja i izno\u0161enja stavova, ili se njom, pak, vre\u0111aju i poni\u017eavaju odre\u0111ene osobe na osnovu nekog njihovog li\u010dnog svojstva. Iako izno\u0161enje li\u010dnih stavova predstavlja osnov svakog slobodnog demokratskog dru\u0161tva, Poverenik ukazuje da sloboda govora nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Poverenik najpre ukazuje na nekoliko \u010dinjenica koje se ti\u010du slobode izra\u017eavanja. Ustav Republike Srbije u \u010dlanu 46. jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje, i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to neophodno radi za\u0161tite prava i ugleda drugih<\/em><\/strong>. Tako\u0111e, Poverenik ukazuje da Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda u \u010dlanu 10. propisuje da svako ima pravo na slobodu izra\u017eavanja koje uklju\u010duje slobodu posedovanja sopstvenog mi\u0161ljenja, primanja i saop\u0161tavanja informacija i ideja, bez me\u0161anja javne vlasti i bez obzira na granice. S obzirom da kori\u0161\u0107enje ovih sloboda povla\u010di za sobom du\u017enosti i odgovornosti, one se mogu podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni\u010denjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru\u0161tvu, ukoliko je takvo ograni\u010denje u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, kao i ukoliko je takvo ograni\u010denje potrebno radi spre\u010davanja nereda ili kriminala, za\u0161tite zdravlja ili morala, za\u0161tite ugleda ili prava drugih, spre\u010davanja otkrivanja obave\u0161tenja dobijenih u poverenju, ili radi o\u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Kada odlu\u010duje o tome da li je do\u0161lo do povrede prava iz Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava[10]<\/sup><\/a> posmatra ograni\u010denja u svetlu svakog konkretnog slu\u010daja, \u0161to podrazumeva analizu izjava, prostorni i vremenski kontekst u kome su one date, kao i da li je ograni\u010denje slobode izra\u017eavanja bilo neophodno u demokratskom dru\u0161tvu, odnosno da li je takvo ograni\u010denje srazmerno legitimnom cilju.<\/p>\n Tako\u0111e, Apelacioni sud u Beogradu je u svojoj presudi[11]<\/sup><\/a> izneo stav da je sloboda mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja jedna od najve\u0107ih vrednosti svakog civilizovanog dru\u0161tva, a da granice te slobode najvi\u0161e zavise od specifi\u010dnih okolnosti u svakom pojedinom slu\u010daju. U konkretnom slu\u010daju sud je istakao \u201eda tu\u017eeni kao ugledna politi\u010dka li\u010dnost ima pravo na sopstveno mi\u0161ljenje,<\/em> ali ima i obavezu da u svojim javnim nastupima ne propagira diskriminaciju<\/em>. Sud zaklju\u010duje da pru\u017eanje za\u0161tite tu\u017eiocu ne predstavlja cenzuru, niti predstavlja ograni\u010denje slobode govora tu\u017eenog, niti prava na njegovo mi\u0161ljenje i izno\u0161enje negativnih komentara, ve\u0107 predstavlja zabranu govora kojim se pronose ideje kojima se podsti\u010de diskriminacija, a koje mogu imati \u0161tetne posledice na demokratske procese u dru\u0161tvu, kao i na razvoj dru\u0161tva u celini\u201c. <\/em><\/p>\n 3.15<\/strong>. Poverenik je analizirao izjavu koju je odbornik AA dao na sednici Skup\u0161tine grada Ni\u0161a povodom 23. ta\u010dke utvr\u0111enog dnevnog reda koja se odnosila na predlog re\u0161enja o davanju saglasnosti na program rada i finansijski plan ustanove \u201eSigurna ku\u0107a za \u017eene i decu \u017ertve porodi\u010dnog nasilja\u201c Ni\u0161 za 2019. godinu. Naime, kako je u pritu\u017ebi i dokazima dostavljenim uz pritu\u017ebu navedeno, tom prilikom je odbornik AA sigurnu ku\u0107u nazvao \u201eku\u0107om od pru\u0107a\u201c<\/em>, a zatim \u201eprokomentarisao\u201c da \u201eona nije neka za\u0161tita \u017eenama koje su \u017ertve nasilja\u201c<\/em>. Ostaje nejasno, da li je na ovaj na\u010din odbornik izrazio bojazan za bezbednost \u017ertava nasilja, ili je hteo da relativizuje zna\u010daj koji sigurne ku\u0107e imaju u sistemu za\u0161tite \u017ertava porodi\u010dnog nasilja. Bez obzira na smisao date izjave, Poverenik isti\u010de da sigurne ku\u0107e imaju za cilj da \u017eenama koje su ugro\u017eene fizi\u010dkim, seksualnim, psihi\u010dkim i ekonomskim nasiljem u porodici, obezbede izme\u0161tanje iz takvog okru\u017eenja i omogu\u0107e njima, ali i njihovoj deci, \u017eivot bez nasilja. U tom smislu, zna\u010daj sigurnih ku\u0107a u prevenciji i za\u0161titi od nasilja u porodici je veliki. Navedenim izjavama, u kojima se sigurne ku\u0107e javno, za skup\u0161tinskom govornicom, upore\u0111uju sa ku\u0107om od pru\u0107a, \u0161alju se poruke \u017ertvama nasilja da nigde nisu sigurne. Na ovaj na\u010din, \u017ertve nasilja koje, iz materijalnih ili drugih razloga, nisu u mogu\u0107nosti da se od nasilja za\u0161tite na drugi na\u010din, obeshrabruju se i odvra\u0107aju od namere da prijave i napuste nasilnika, dok s druge strane, navedene izjave dodatno uznemiruju \u017ertve koje se ve\u0107 nalaze na sme\u0161taju u nekoj od sigurnih ku\u0107a, budu\u0107i da im se iz najvi\u0161eg lokalnog predstavni\u010dkog tela, indirektno, \u0161alje poruka \u201eda ni tu nisu bezbedne\u201c.<\/p>\n 3.16. <\/strong>Dalje, ono \u0161to je naro\u010dito sporno prilikom analize izjava odbornika AA, jesu stavovi koje je predstavnik gra\u0111ana i gra\u0111anki Ni\u0161a izneo u nastavku svog izlaganja, a u kojima je, kako to proizlazi iz navoda i dokaza koje su dostavili podnosioci pritu\u017ebe, izme\u0111u ostalog izjavio slede\u0107e: \u201e\u017denska priroda uvek tra\u017ei mu\u0161karca, ne koji je ravan njoj ili ispod njenog nivoa, ve\u0107 iznad nje. Ona tra\u017ei za\u0161titnika jakog kao Kineski zid. Jednak vama nije za\u0161titnik\u201c.<\/em>.. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da su u navedenim izjavama odbornika sadr\u017eane stereotipne predstave o \u017eenama kojima se negira priznanja zakonom proklamovane ravnopravnosti polova, a koji zaklju\u010dak naro\u010dito proizlazi iz izjave da onaj koji je jednak \u017eeni nije za\u0161titnik. Poverenik je stava da se navedenim izjavama na posredan na\u010din \u0161alje poruka da je neravnopravnost polova \u201eprihvatljiva\u201c jer \u017eena \u201enije u stanju da za\u0161titi sebe\u201c, odnosno da je inferiornost \u017eene u odnosu na mu\u0161karca ono \u0161to je \u201eprirodno\u201c. Poverenik podse\u0107a da je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena i posebno ukazuje na Op\u0161tu preporuku br. 3 CEDAW Komiteta, u kojoj je istaknuto da svi izve\u0161taji dr\u017eava \u010dlanica o sprovo\u0111enju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena u ve\u0107oj ili manjoj meri pokazuju da i dalje postoje stereotipne predstave o \u017eenama koje, zahvaljuju\u0107i socio-kulturnim faktorima, uporno podsti\u010du diskriminaciju zasnovanu na razlici izme\u0111u polova. Imaju\u0107i u vidu navedeno, Komitet je pozvao sve dr\u017eave ugovornice da usvoje delotvorne programe obrazovanja i informisanja javnosti koji \u0107e pomo\u0107i da se iskorene predrasude i sada\u0161nja ustaljena praksa koja spre\u010dava potpuno delovanje principa dru\u0161tvene ravnopravnosti \u017eena. Ovo je naro\u010dito va\u017eno imaju\u0107i u vidu da i pored zabrane postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova, kao i jednakosti \u017eena i mu\u0161karaca pred zakonom, u Srbiji i dalje postoje dru\u0161tveni obrasci pona\u0161anja koji su nepovoljni za \u017eene i koji za posledicu imaju povredu njihovog\u00a0 dostojanstva koje je priznato svakom licu bez obzira na njegova li\u010dna svojstva. Naime, nesporno je da AA ima pravo na sopstveno mi\u0161ljenje, ali \u010dinjenica da je odbornik skup\u0161tine grada, odnosno predstavnik gra\u0111ana i gra\u0111anki, od kojih mo\u017eda neke u tom trenutku trpe nasilje ili su \u017ertve istog, povla\u010di za sobom i njegovu ve\u0107u odgovornost za javno izgovorenu re\u010d i obavezu da svojim izjavama i stavovima ne podr\u017eava i podsti\u010de stereotipe i predrasude o \u017eenama.<\/p>\n <\/p>\n 3.17. <\/strong>Tako\u0111e, Poverenik smatra da se izjavama u kojima je navedeno da je \u017eena \u201epre svega genetski programirana za produ\u017eenje vrste\u201c, <\/em>zatim da se \u201ebez obzira \u0161ta radila u \u017eivotu svaka \u017eena spa\u0161ava materinstvom \u010dak iako je bila najve\u0107a bludnica\u201c, <\/em>i da \u201epredstavnice lep\u0161eg pola ro\u0111enjem dobijaju \u010dari i lepotu \u0161to je odre\u0111eni kapital koji danas mnoge na pogre\u0161an na\u010din ula\u017eu\u201c<\/em> jer \u201epostoji rizik da se takav kapital koji je svojstven \u017eenama vremenom izgubi\u201c<\/em>, iznose ideje i stavove kojima se, kroz prizmu pola, promovi\u0161u seksizam i stereotipne i tradicionalne rodne uloge u skladu sa kojima \u017eeni pripada podre\u0111ena uloga u dru\u0161tvu. Navedene, kao i izjava da od momenta kada \u017eena napravi karijeru \u201enema mnogo toga \u0161to \u010dini njenu sre\u0107u\u201c zbog \u010dega je najbolje da svoj \u201ekapital\u201c ula\u017ee u porodicu, jer \u201edok devojka napravi karijeru i postane samostalna takav kapital u najve\u0107oj meri i\u0161\u010dezne\u201c<\/em>, predstavljaju javno zagovaranje tradicionalnih obrazaca pona\u0161anja prema kojima \u017eena \u201evredi\u201c samo ukoliko se ostvarila u ulozi majke, \u010dime se obezvre\u0111uje i omalova\u017eava njena potreba da se profesionalno i karijerno razvija. Poverenik je stava da promovisanje ovakvih i sli\u010dnih ideja i stavova, prema kojima je \u017eena stvorena sa ciljem da \u201eprodu\u017ei vrstu\u201c i da je sve drugo u njenom slu\u010daju \u201ebespredmetno\u201c i u \u201edrugom planu\u201c, predstavlja poni\u017eavanje i kr\u0161enje dostojanstva svih \u017eena, a naro\u010dito onih koje nisu u mogu\u0107nosti da se ostvare kao majke ili ne \u017eele da naprave takav izbor. Povodom \u010dinjenica da se tokom svog izlaganja odbornik AA \u201epozivao\u201c na citate Marksa da je \u201e\u017eenska snaga u njenoj slabosti\u201c<\/em>, Du\u0161ka Radovi\u0107a da su \u201e\u017eene nekada bile neravnopravne ali sa pravim mu\u0161karcima, a danas su ravnopravne ali sa pogre\u0161nim mu\u0161karcima\u201c<\/em> i Nikole Tesle da \u201eogromnim ambicijama \u017eene gube \u017eenstvenost koja vredi mnogo vi\u0161e od profesionalnih uspeha\u201c<\/em>, Poverenik isti\u010de da se svest o polo\u017eaju \u017eene u dru\u0161tvu zna\u010dajno promenila tokom prethodnih decenija i da su, s tim u vezi, ratifikovani me\u0111unarodni dokumenti i usvojeni doma\u0107i propisi koji propisuju rodnu ravnopravnost. S tim u vezi, poruka koja je poslata navedenim citatima, u toku skup\u0161tinskog zasedanja tokom kojeg se raspravljalo o davanju saglasnosti na program rada i finansijski plan ustanove \u201eSigurna ku\u0107a za \u017eene i decu \u017ertve porodi\u010dnog nasilja\u201c, predstavlja povredu i grubo kr\u0161enje dostojanstva \u017eena.<\/p>\n <\/p>\n 3.18.\u00a0 <\/strong>Tako\u0111e, povodom navoda pritu\u017ebe da je prilikom replike odbornice BB u kojoj je ocenila govor odbornika AA kao \u201eseksisti\u010dki\u201c uz konstataciju da \u201ene razume njegovu propoved\u201c, <\/em>a kojom prilikom joj je imenovani uzvratio re\u010dima \u201eKad nekom govorite ne\u0161to \u0161to ne razume, on na vas gleda kao na idiota. A sa idiotom nema razgovora…\u201c<\/em>, Poverenik isti\u010de da su svi koji oblikuju javni \u017eivot u Srbiji, me\u0111u kojima va\u017eno mesto zauzimaju poslanici\/e i lokalni odbornici\/e, du\u017eni da po\u0161tuju propise i da se uzdr\u017ee od uvredljivih, seksisti\u010dkih i diskriminatorskih sadr\u017eaja i neprimerenih izjava prema \u017eenama politi\u010darkama u javnom govoru, ve\u0107 da svoje li\u010dne i politi\u010dke stavove izra\u017eavaju na primeren na\u010din, po\u0161tuju\u0107i dostojanstvo \u017eena i propise o zabrani diskriminacije. S tim u vezi, a imaju\u0107i u vidu da su \u017eene na polo\u017eajima mo\u0107i ili vlasti, uklju\u010duju\u0107i javne li\u010dnosti, specifi\u010dne mete seksizma jer se smatra da su \u201eodstupile\u201c od dru\u0161tvenih rodnih normi koje isklju\u010duju \u017eene iz javnih prostora ili autoriteta pozicije na kojima se nalaze, poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je u okviru svojih zakonskih ovla\u0161\u0107enja, vi\u0161e puta ukazala da kada se kritikuje i komentari\u0161e rad neke \u017eene potrebno je to \u010diniti kroz analizu njenih profesionalnih kompetencija, uz puno uva\u017eavanje i njenog mi\u0161ljenja i bez dovo\u0111enja u vezu sa polom ili bilo kojim drugim li\u010dnim svojstvima \u017eena. Poverenik podse\u0107a da se u ravnopravnom i tolerantnom dru\u0161tvu \u017eena ne posmatra isklju\u010divo kroz stereotipne rodne uloge i prizmu pola, ve\u0107 i kroz prizmu stru\u010dnosti, sposobnosti i znanja, i isti\u010de da \u010dinjenica da je AA predstavnik gra\u0111ana i gra\u0111anki grada u lokalnom, ali i republi\u010dkom parlamentu, povla\u010di sa sobom i njegovu ve\u0107u odgovornost za javno izgovorenu re\u010d, odnosno za stavove i mi\u0161ljenja koji su dostupni \u0161iroj javnosti. Zbog toga je jo\u0161 nagla\u0161enija njegova obaveza da svojim aktima ne podr\u017eava i podsti\u010de stereotipe i predrasude prema \u017eenama.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Izjavama i stavovima koje je tokom rasprave o … ta\u010dki dnevnog reda odbornik AA izneo na sednici Skup\u0161tine grada Ni\u0161a odr\u017eanoj …, povre\u0111ene su odredbe \u010dlana 12. a u vezi sa \u010dlanom 20. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje AA:<\/p>\n 5.1.<\/strong> Da tokom prvog narednog zasedanja sednice Skup\u0161tine grada Ni\u0161a, ili putem medija, uputi javno izvinjenje povodom diskriminatornih i sekstisti\u010dkih ideja i stavova koje je izneo na sednici Skup\u0161tine grada Ni\u0161a odr\u017eanoj …<\/p>\n 5.2.<\/strong> \u00a0Da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne kr\u0161i zakonske propise o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Potrebno je da AA obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko AA ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, \u010dlan 33.<\/p>\n [2]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 98\/06)<\/p>\n [3]<\/a> \u010cl. 46. st. 1. Ustava RS<\/p>\n [4]<\/a> \u010cl. 46. st. 2 Ustava RS<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSl. list SCG\u201c- Me\u0111unarodni ugovori br. 9\/03<\/p>\n [6]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije \u017eena (\u201eSlu\u017ebeni list\u00a0 SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori, broj 11\/81), \u010dlan 5.<\/p>\n [7]<\/a> Zakon o ravnopravnosti polova (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj. 104\/2009) \u010dlan 4. stav 1.<\/p>\n [8]<\/a> Zakon o lokalnoj samoupravi (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 129\/07, 83\/14, 101\/16 i 47\/18) \u010dlan 37.<\/p>\n [9]<\/a> dostupno na : https:\/\/search.coe.int\/cm\/pages\/result_details.aspx?objectid=090000168093b26a<\/a><\/p>\n [10]<\/a>\u00a0 Surek v. Turkey, predstavka broj 26682\/95, presuda od 8. jula 1999.godine<\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
190-2019 anonimizovano<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n