MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je <\/em>AA<\/em> iz B,<\/em> podnela protiv privrednog dru\u0161tva BB d.o.o. iz B, zbog diskriminacije na osnovu pola. U pritu\u017ebi <\/em>je <\/em>izme\u0111u ostalog navedeno da je na reklami za polovne automobile privrednog dru\u0161tva BB d<\/em>.o.o. <\/em>iz B, \u010diji tekst oglasne poruke glasi: \u201eZar je va\u017eno \u0161to nisi bio prvi?\u201c, \u017eena prikazana kao \u201eseksualni objekat i objekat po\u017eeljnosti koji treba da privu\u010de pa\u017enju mu\u0161karaca na proizvod koji se reklamira\u201c. U pritu\u017ebi se dalje navodi da sporna reklama sadr\u017ei rodne stereotipe prema kojima broj partnera \u017eene predstavlja \u201esmernicu\u201c za odre\u0111ivanje njene vrednosti, a da se \u201epovla\u010denjem paralele\u201c izme\u0111u broja vlasnika automobila i broja partnera, \u017eena predstavlja kao \u201epolovna roba\u201c, \u010dime se ukazuje na njenu umanjenu vrednost. S obzirtom da<\/em> privredno dru\u0161tvo BB d.o.o. iz B. nije dostavilo izja\u0161njenje na navode iz pritu\u017ebe do okon\u010danja zakonom propisanog roka, Poverenik je, u skladu sa pravilom o preraspodeli tereta dokazivanja propisanog \u010dlanom 45. Zakona o zabrani diskriminacije, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu imao u vidu navode i dokaze koje je dostavila podnositeljka pritu\u017ebe. <\/em>Nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza utvr\u0111eno je da<\/em> se reklamom za prodaju polovnih automobila, \u010diji tekst oglasne poruke glasi \u201eZar je va\u017eno \u0161to nisi bio prvi?\u201c, promovi\u0161u seksizam i stereotipne i tradicionalne rodne uloge u skladu sa kojima \u017eeni pripada podre\u0111ena uloga u dru\u0161tvu. Naime, u konkretnom slu\u010daju, na reklami za polovne automobile autoku\u0107e BB, akcenat je na atraktivnom izgledu \u017eene, gde su posebno istaknute njene usne i grudi, i kojoj su na levoj ruci istetovirana dva mu\u0161ka imena, od kojih je jedno precrtano. S tim u vezi, Poverenik najpre ukazuje da erotizovano isticanje pojedinih delova \u017eenskog tela, koje je o\u010digledno imalo za cilj privla\u010denja pa\u017enje kupaca, pre svega mu\u0161kog pola, upu\u0107uje na generalno stereotipan stav dru\u0161tva o \u017eenskoj lepoti kao preovla\u0111uju\u0107em merilu vrednosti i mo\u0107nom sredstvu prodaje. Dalje, osim omalova\u017eavaju\u0107eg prikazivanje \u017eene kao objekta seksualne \u017eelje ili \u201eobjekta za gledanje\u201c, Poverenik smatra da je u konkretnom slu\u010daju ogla\u0161iva\u010d oti\u0161ao \u201ekorak dalje\u201c u promovisanju seksizma, pa je kroz tetova\u017eu dva mu\u0161ka imena koja se nalaze na ruci \u017eene, od kojih je jedno ime precrtano, kao i dvosmislenim tekstom oglasne poruke, na simboli\u010dan na\u010din poistovetio \u017eenu koja je imala vi\u0161e od jednog partnera sa polovnim automobilom. Pravljenje ovakvih \u201eparalala\u201c naro\u010dito je uvredljivo za \u017eene, budu\u0107i da se na ovaj na\u010din implicira da su partneri \u017eena njihovi \u201evlasnici\u201c na osnovu kojih se one \u201evrednuju\u201c. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da promovisanje seksizma putem ovakvih i sli\u010dnih propagandnih poruka u kojima se kroz stereotipne i tradicionalne rodne uloge polova name\u0107u \u201eprihvatljivi\u201c obrasci izgleda i pona\u0161anja \u017eena, predstavlja vre\u0111anje i kr\u0161enje ljudskog dostojanstva \u017eena, kao i javno podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Dalje, Poverenik ukazuje da stereotipizacija i promovisanje predrasuda o \u017eenama na ovaj na\u010din mo\u017ee biti i veoma opasna, naro\u010dito ukoliko se ima u vidu da nasilje nad \u017eenama po\u010diva na zastarelim i patrijarhalnim dru\u0161tvenim normama i obrascima pona\u0161anja prema kojima je \u017eena u \u201evlasni\u0161tvu\u201c mu\u0161karca.<\/em> U tom smislu va\u017eno je ista\u0107i da sveprisutnost ovakvih i sli\u010dnih medijskih sadr\u017eaja koji daju privid \u201enormalnosti\u201c ovim podelama, i \u201epod velom\u201c humora, ske\u010deva i drugih \u201edopadljivih sadr\u017eaja\u201c doprinose odr\u017eavanju ideje o podre\u0111enosti, odnosno nadre\u0111enosti jednog pola i promovi\u0161u zastarele ideje i stavovi kojima se vre\u0111a dostojanstvo \u017eena.<\/em> \u00a0Na kraju, Poverenik ukazuje da je u savremenom i demokratskom dru\u0161tvu nedopustivo da se koriste sadr\u017eaji koji promovi\u0161u inferiornost \u017eena i njihovu objektivizaciju. Zbog toga su svi koji oblikuju javni \u017eivot u Republici Srbiji, me\u0111u kojima su udru\u017eenja gra\u0111ana, kompanije i drugi oblici organizovanja, du\u017eni da po\u0161tuju profesionalne standarde i da se uzdr\u017ee od uvredljivih, seksisti\u010dkih i diskriminatornih sadr\u017eaja, a da svoju kreativnost izraze na primeren na\u010din, po\u0161tuju\u0107i dostojanstvo \u017eena, kao i propise o zabrani diskriminacije.<\/em> Cene\u0107i sve napred navedeno, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti dao je mi\u0161ljenje<\/em> da <\/em>je <\/em>\u00a0<\/em>privredno dru\u0161tvo BB, <\/em>n<\/em>eprimerenom sadr\u017einom reklame za polovne automobile kojom se vre\u0111a dostojanstvo \u017eena, povredilo odredbe \u010dlana 12. u vezi sa \u010dlanom 20. Zakona o zabrani diskriminacije. <\/em>Zbog toga je privrednom dru\u0161tvu BB d.o.o. iz B. preporu\u010deno da spornu reklamu ukloni sa svih bilborda na kojima je objavljena, a na kojima se jo\u0161 uvek nalazi, da usvoji Kodeks ravnopravnosti u cilju podizanja svesti o \u0161tetnim posledicama diskriminacije i unapre\u0111enja ravnopravnosti u svom radnom okru\u017eenju kao i da se ubudu\u0107e u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, pridr\u017eava propisa o zabrani diskriminacije. <\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n –\u00a0 da je pravno lica BB objavilo reklamu za svoje proizvode \u2013 polovne automobile na bilbordima firme VV;<\/p>\n –\u00a0 da je na reklami, \u010diji slogan glasi: \u201eZar je va\u017eno \u0161to nisi bio prvi?\u201c, prikazan automobil ispod kojeg je stoji naziv firme \u201eBB, polovni automobili\u201c i \u017eena u \u201ebrushalteru\u201c kojoj su na ruci istetovirana dva mu\u0161ka imena, od kojih je jedno ime precrtano;<\/p>\n –\u00a0 da reklama sadr\u017ei rodne stereotipe po kojima broj partnera \u017eene predstavlja \u201esmernicu\u201c za odre\u0111ivanje njene vrednosti jer se reklamom \u201ejasno i nedvosmisleno povla\u010di paralela\u201c izme\u0111u broja vlasnika automobila i broja partnera \u017eene, na osnovu \u010dega se ona \u201etretira\u201c kao \u201epolovna roba\u201c;<\/p>\n –\u00a0 da je na reklami \u017eena prikazana kao \u201eseksualni objekat\u201c, odnosno \u201eobjekat po\u017eeljnosti koji treba da privu\u010de pa\u017enju mu\u0161karaca na proizvod koji reklamira\u201c i da su joj data \u201esvojstva i vrednosti proizvoda koji se reklamira, iako proizvod sam po sebi nije namenjen odre\u0111enom polu, odnosno mu\u0161karcima\u201c;<\/p>\n –\u00a0 da se reklama nalazi na sajtu autoku\u0107e BB i na bilbordima firme VV na nekoliko lokacija u B., i to na: Novom Beogradu, Na op\u0161tini Savski venac u blizini mosta Gazela, u blizini stare \u017eelezni\u010dke stanice, na op\u0161tini Vra\u010dar i na op\u0161tini Palilula u blizini Pan\u010deva\u010dkog mosta.<\/p>\n Uz pritu\u017ebu je dostavljena slika bilborda firme VV d.o.o. iz B na kojoj se nalazi reklama za polovne automobile autoku\u0107e BB koja je predmet pritu\u017ebe.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.3.<\/strong> \u00a0Ustav Republike Srbije[2]<\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, Ustavom[3]<\/a> se jem\u010di sloboda mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena[4]<\/sup><\/a>, koju je Republika Srbija ratifikovala propisuje da za svrhe ove Konvencije, izraz “diskriminacija \u017eena” ozna\u010dava svaku razliku, isklju\u010denje ili ograni\u010denje u pogledu pola, \u0161to ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogu\u0107i priznanje, ostvarenje ili vr\u0161enje od strane \u017eena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na politi\u010dkom, ekonomskom, dru\u0161tvenom, kulturnom, gra\u0111anskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bra\u010dno stanje, na osnovu ravnopravnosti mu\u0161karaca i \u017eena. \u010clanom 2. ta\u010dka (e.) propisano je da dr\u017eave \u010dlanice osu\u0111uju diskriminaciju \u017eena u svim vidovima, saglasne su da sprovode svim odgovaraju\u0107im sredstvima koja im stoje na raspolaganju i bez odlaganja, politiku otklanjanja diskriminacije \u017eena i radi toga se\u00a0 obavezuju: (e) da preduzmu sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije \u017eena od strane bilo kog lica, organizacije ili preduze\u0107a. \u010clanom 5. ove Konvencije dr\u017eave potpisnice su, izme\u0111u ostalog, obavezane da preduzmu podesne mere radi izmene dru\u0161tvenih i kulturnih obi\u010daja u pogledu pona\u0161anja mu\u0161karaca i \u017eena da bi se otklonile predrasude, kao i uobi\u010dajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi mu\u0161karaca, odnosno \u017eena.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[5]<\/sup><\/a>, koji u \u010dlanu 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Tako\u0111e, \u010dlanom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je […] izra\u017eavanje mr\u017enje, omalova\u017eavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Zakonom o ravnopravnosti polova[6]<\/sup><\/a> propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi ote\u017ea, ugrozi, onemogu\u0107i ili negira priznanje, u\u017eivanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, gra\u0111anskoj, porodi\u010dnoj i drugoj oblasti, dok je odredbom \u010dlana 10. stav 1. ta\u010dka 6. ovog zakona propisano da uznemiravanje predstavlja svaki ne\u017eeljeni verbalni, neverbalni ili fizi\u010dki akt, u\u010dinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, poni\u017eavaju\u0107eg, degradiraju\u0107eg ili uvredljivog okru\u017eenja, zasnovan na polu. Odredbom \u010dlana 41. stav 1. propisano je da informacije putem sredstava javnog informisanja ne smeju podr\u017eavati niti podsticati diskriminaciju zasnovanu na polu, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano da se odredbe stava 1. odnose i na sve vidove reklama i propagandnog materijala.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o ogla\u0161avanju[7]<\/sup><\/a> propisano je da je oglasna poruka obave\u0161tenje koje \u010dini sadr\u017eaj ogla\u0161avanja, bez obzira na oblik, na\u010din ili sredstvo putem kojeg se prenosi. Odredbom \u010dlana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da ogla\u0161avanje mora biti zasnovano na principu kori\u0161\u0107enja dozvoljenih sredstava za postizanje cilja i drugim principima dru\u0161tvene odgovornosti, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano da se oglasnom porukom ne sme izazivati mr\u017enja ili netolerancija, zloupotrebljavati poverenje, odnos zavisnosti, lakovernost, nedostatak iskustva ili znanja i sujeverje primalaca oglasne poruke. \u010clanom 6. stav 3. Zakona o ogla\u0161avanju propisano je da o<\/strong>glasna poruka ne sme da sadr\u017ei izjave ili vizuelno predstavljanje koje se mo\u017ee smatrati uvredljivim<\/strong>.<\/strong> Odredbom \u010dlana 8. ovog zakona propisano je na\u010delo zabrane podsticanja diskriminacije odnosno, zabranjeno je da oglasna poruka, neposredno ili posredno, podsti\u010de diskriminaciju po bilo kom osnovu, a posebno uverenja, nacionalne, etni\u010dke, verske, rodne ili rasne pripadnosti, politi\u010dkog, seksualnog ili drugog opredeljenja, dru\u0161tvenog porekla, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti ili psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.<\/strong>8<\/strong>.<\/strong> Nacionalnom strategijom za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine[8]<\/sup><\/a> kao jedan od strate\u0161kih ciljeva predvi\u0111eno je uklanjanje rodnih stereotipa u sredstvima javnog informisanja i promocija rodne ravnopravnosti, imaju\u0107i u vidu da napori u\u010dinjeni u proteklom periodu nisu doveli do napretka u pogledu rodno osetljivog izve\u0161tavanja i nediskriminatorskog prikazivanja \u017eena u javnim glasilima. Tako\u0111e, istaknuto je da u komercijalnim medijima preovladava omalova\u017eavaju\u0107e i pornografsko prikazivanje \u017eena kao objekata seksualne \u017eelje ili objekata za gledanje.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Preporuka Saveta Evrope o spre\u010davanju i borbi protiv seksizma CM\/REC (2019)1[9]<\/sup><\/a> pojam seksizam defini\u0161e kao svaki \u010din, gest, vizuelno predstavljanje, izgovorene ili pisane re\u010di, praksu ili pona\u0161anje zasnovano na ideji da je osoba ili grupa osoba inferiorna zbog svog pola, koja se javlja u javnoj ili privatnoj sferi, bilo onlajn ili oflajn, sa ciljem ili svrhom da se, izme\u0111u ostalog, naru\u0161i njihovo dostojanstvo i uspostavi i odr\u017ei sistem rodnih stereotipa.<\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n Analiza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.10.\u00a0 <\/strong>Imaju\u0107i u vidu predmet pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li je reklamom za svoje proizvode, polovne automobile, privredno dru\u0161tvo BB d.o.o. iz B (u daljem tekstu : BB), povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Poverenik najpre ukazuje na nekoliko \u010dinjenica koje se ti\u010du slobode izra\u017eavanja. Ustav Republike Srbije u \u010dlanu 46. jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje, i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to neophodno radi za\u0161tite prava i ugleda drugih<\/em><\/strong>. Tako\u0111e, Poverenik ukazuje da Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda u \u010dlanu 10. propisuje da svako ima pravo na slobodu izra\u017eavanja koje uklju\u010duje slobodu posedovanja sopstvenog mi\u0161ljenja, primanja i saop\u0161tavanja informacija i ideja, bez me\u0161anja javne vlasti i bez obzira na granice. S obzirom da kori\u0161\u0107enje ovih sloboda povla\u010di za sobom du\u017enosti i odgovornosti, one se mogu podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni\u010denjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru\u0161tvu, ukoliko je takvo ograni\u010denje u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, kao i ukoliko je takvo ograni\u010denje potrebno radi spre\u010davanja nereda ili kriminala, za\u0161tite zdravlja ili morala, za\u0161tite ugleda ili prava drugih, spre\u010davanja otkrivanja obave\u0161tenja dobijenih u poverenju, ili radi o\u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Kada odlu\u010duje o tome da li je do\u0161lo do povrede prava iz Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava[10]<\/sup><\/a> posmatra ograni\u010denja u svetlu svakog konkretnog slu\u010daja, \u0161to podrazumeva analizu izjava, prostorni i vremenski kontekst u kome su one date, kao i da li je ograni\u010denje slobode izra\u017eavanja bilo neophodno u demokratskom dru\u0161tvu, odnosno da li je takvo ograni\u010denje srazmerno legitimnom cilju.<\/p>\n 3.12.<\/strong>\u00a0 Tako\u0111e, pored propisa koji pru\u017eaju garancije slobodi izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje, Poverenik je u konkretnom slu\u010daju imao u vidu i odredbu \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisana zabrana uznemiravanja i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. S tim u vezi, va\u017eno je ista\u0107i da radnja izvr\u0161enja ovog oblika diskriminacije mo\u017ee da se javi u vidu svakog postupanja koje je uznemiravaju\u0107e i poni\u017eavaju\u0107e, uklju\u010duju\u0107i i usmeno ili pisano, izri\u010dito ili konkludentno izra\u017eavanje ideja, informacija i mi\u0161ljenja. U tom slu\u010daju potrebno je podrobno analizirati poruke koje se njihovim izra\u017eavanjem \u0161alju, a zatim, imaju\u0107i u vidu prostorni i vremenski kontekst u kojem su date, utvrditi da li one predstavljaju odraz slobode mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, ili se njima, pak, vre\u0111aju i poni\u017eavaju odre\u0111ene osobe na osnovu nekog njihovog li\u010dnog svojstva. Tako\u0111e, Poverenik ukazuje da se diskriminacija mo\u017ee izvr\u0161iti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vr\u0161i diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskrimini\u0161e. To zna\u010di da prilikom ispitivanja da li je odre\u0111en akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvr\u0161ioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, \u0161to proizlazi i iz odredbe \u010dl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je zabranjeno uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje, ne samo kada je cilj takvog pona\u0161anja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ve\u0107 i kada takvo pona\u0161anje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica<\/em><\/strong>.<\/p>\n 3.13. <\/strong>\u00a0Cene\u0107i sve napred navedeno, a imaju\u0107i u vidu predmet pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li idejno re\u0161enje koje je kori\u0161\u0107eno u reklami za polovne automobile autoku\u0107e BB ima za cilj, odnosno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva \u2013 pola. S tim u vezi, Poverenik je analizirao na\u010din na koji je prikazana \u017eena, prostorni i vremenski kontekst i poruku koja se navedenom reklamom \u0161alje. Tako\u0111e, neophodno je ista\u0107i da su prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu uzete u obzir samo \u010dinjenice i dokazi koji su navedeni i dostavljeni uz pritu\u017ebu, budu\u0107i da se autoku\u0107a BB nije izjasnila na navode iz pritu\u017ebe u zakonom propisanom roku za dostavljanje izja\u0161njenja, niti do okon\u010danja ovog postupka.<\/p>\n 3.14.<\/strong> \u00a0Uvidom u sliku bilborda na kojem je objavljena oglasna poruka koja je predmet pritu\u017ebe, mo\u017ee se konstatovati da sporna reklama predstavlja najo\u010digledniji primer stereotipnog prikazivanja \u017eena na reklamama automobilskih industrija. Naime, re\u010d je o reklamama u kojima naj\u010de\u0161\u0107e dominiraju obna\u017eena \u017eenska tela i koje su vrlo \u010desto propra\u0107ena lascivnim i dvosmislenim tekstovima koji u sebi sadr\u017ee seksualnu konotaciju. U konkretnom slu\u010daju, na reklami za polovne automobile autoku\u0107e BB, \u010diji tekst oglasne poruke glasi \u201eZar je va\u017eno \u0161to nisi bio prvi?\u201c, akcenat je na atraktivnom izgledu \u017eene, gde su posebno istaknute njene usne i grudi, i kojoj su na levoj ruci istetovirana dva mu\u0161ka imena, od kojih je jedno precrtano. S tim u vezi, Poverenik najpre ukazuje da erotizovano isticanje pojedinih delova \u017eenskog tela koje je o\u010digledno imalo za cilj privla\u010denja pa\u017enje kupaca, pre svega mu\u0161kog pola, upu\u0107uje na generalno stereotipan stav dru\u0161tva o \u017eenskoj lepoti kao preovla\u0111uju\u0107em merilu vrednosti i mo\u0107nom sredstvu prodaje. Dalje, osim omalova\u017eavaju\u0107eg prikazivanje \u017eene kao objekta seksualne \u017eelje ili \u201eobjekta za gledanje\u201c, Poverenik smatra da je u konkretnom slu\u010daju ogla\u0161iva\u010d oti\u0161ao \u201ekorak dalje\u201c u promovisanju seksizma, pa je kroz tetova\u017eu dva mu\u0161ka imena koja se nalaze na ruci \u017eene, od kojih je jedno ime precrtano, kao i dvosmislenim tekstom oglasne poruke, na simboli\u010dan na\u010din poistovetio \u017eenu koja je imala vi\u0161e od jednog partnera sa polovnim automobilom. Pravljenje \u201eparalale\u201c izme\u0111u \u017eena koje su imale vi\u0161e partnera, s jedne strane, i polovnih vozila, s druge, naro\u010dito je uvredljivo za \u017eene, budu\u0107i da se na ovaj na\u010din implicira da su partneri \u017eena \u201evlasnici\u201c na osnovu kojih se one \u201evrednuju\u201c. U tom slu\u010daju, a kako se mo\u017ee zaklju\u010diti na osnovu vizuelnog i tekstualnog predstavljanja koje oglasna poruka sadr\u017ei, \u017eena koja je imala vi\u0161e od jednog partnera \u201evredi\u201c isto koliko i polovni automobil. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da promovisanjem seksizma putem ovakvih i sli\u010dnih propagandnih poruka u kojima se kroz stereotipne i tradicionalne rodne uloge i prizmu pola name\u0107u \u201eprihvatljivi\u201c obrasci izgleda i pona\u0161anja \u017eena, i koje u sebi sadr\u017ee ideje o nadre\u0111enosti i superiornosti mu\u0161kog pola u odnosu na \u017eenski pol, predstavlja vre\u0111anje i kr\u0161enje ljudskog dostojanstva \u017eena, kao i podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Nesporno je da sloboda svakog vida izra\u017eavanja, uklju\u010duju\u0107i i umetni\u010dko, jeste od klju\u010dne va\u017enosti za razvoj demokratskog dru\u0161tva. Me\u0111utim, Poverenik naro\u010dito ukazuje da ove slobode ne smeju biti stavljene u kontekst izgovora za diskriminaciju, po bilo kojem li\u010dnom svojstvu.<\/p>\n 3.15. <\/strong>Dalje, Poverenik ukazuje da stereotipizacija i promovisanje predrasuda o \u017eenama na ovaj na\u010din mo\u017ee biti i veoma opasna, naro\u010dito ukoliko se ima u vidu da nasilje nad \u017eenama po\u010diva na zastarelim i patrijarhalnim dru\u0161tvenim normama i obrascima pona\u0161anja prema kojima je \u017eena u \u201evlasni\u0161tvu\u201c mu\u0161karca. Tako\u0111e, ono \u0161to doprinosi odr\u017eavanju ideje o podre\u0111enosti, odnosno nadre\u0111enosti jednog pola jeste sveprisutnost ovakvih i sli\u010dnih medijskih sadr\u017eaja koji daju privid \u201enormalnosti\u201c ovim podelama i \u201epod velom\u201c humora, ske\u010deva i drugih \u201edopadljivih sadr\u017eaja\u201c promovi\u0161u zastarele ideje i stavovi kojima se vre\u0111a dostojanstvo \u017eena i stvara poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje za lice, odnosno grupu lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva \u2013 pola. U tom smislu va\u017eno je napomenuti da se svest o polo\u017eaju \u017eene u dru\u0161tvu zna\u010dajno promenila tokom prethodnih decenija, te su tako ratifikovani me\u0111unarodni dokumenti i usvojeni doma\u0107i propisi koji propisuju rodnu ravnopravnost. S tim u vezi, Poverenik posebno ukazuje na Op\u0161tu preporuku br. 3 CEDAW Komiteta, koji je istakao da svi izve\u0161taji dr\u017eava \u010dlanica o sprovo\u0111enju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena, u ve\u0107oj ili manjoj meri, pokazuju da i dalje postoje stereotipne predstave o \u017eenama koje, zahvaljuju\u0107i socio-kulturnim faktorima, uporno podsti\u010du diskriminaciju zasnovanu na razlici izme\u0111u polova. Stoga, Komitet je pozvao sve dr\u017eave ugovornice da usvoje delotvorne programe obrazovanja i informisanja javnosti koji \u0107e pomo\u0107i da se iskorene predrasude i sada\u0161nja ustaljena praksa koja spre\u010dava potpuno delovanje principa dru\u0161tvene ravnopravnosti \u017eena. Dalje, polaze\u0107i od \u010dinjenice da stereotipi predstavljaju uvre\u017eene dru\u0161tvene i kulturne obrasce pona\u0161anja ili ideje u kojima se \u017eenama i mu\u0161karcima dodeljuju karakteristike ili uloge koje su bazirane isklju\u010divo prema njihovom polu Poverenik ukazuje da Strategija rodne ravnopravnosti Saveta Evrope za period od 2018-2023. godine[11]<\/sup><\/a>, kao svoj prvi cilj propisuje prevenciju i borbu protiv stereotipa i seksizma. U Strategiji se nagla\u0161ava da su rodni stereotipi posledica duboko ukorenjenih pona\u0161anja, vrednosti, normi i predrasuda i da se vrlo \u010desto koriste kako bi se opravdalo i zadr\u017ealo istorijsko uverenje nadmo\u0107i mu\u0161karaca u odnosu na \u017eene, kao i da nasilni i omalova\u017eavaju\u0107i sadr\u017eaji u medijima koji izme\u0111u ostalog uklju\u010duju pornografiju, ponovo obnavljaju ideju o podre\u0111enoj ulozi \u017eene i doprinose takvom tretiranju \u017eena u porodici i dru\u0161tvu. U tom smislu, stereotipi predstavljaju prepreku za postizanje pune rodne ravnopravnosti i dovode do diskriminacije. Tako\u0111e, u Strategiji se ukazuje da dru\u0161tvena percepcija i medijsko prikazivanje tako\u0111e mogu da dovedu do stvaranja rodnih stereotipa, po\u010dev od toga kako mu\u0161karci i \u017eene treba da izgledaju, kako da se pona\u0161aju, koja zanimanja da biraju ili koje bi ku\u0107ne poslove trebalo da rade. Tako\u0111e, Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine[12]<\/sup><\/a> kao jedan od strate\u0161kih ciljeva predvi\u0111a uklanjanje rodnih stereotipa u sredstvima javnog informisanja i promociju rodne ravnopravnosti. Naime, prema procenama koje su iznete u Strategiji napori u\u010dinjeni u proteklom periodu nisu doveli do napretka u pogledu rodno osetljivog izve\u0161tavanja i nediskriminatorskog prikazivanja \u017eena u javnim glasilima, budu\u0107i da u komercijalnim medijima preovladava omalova\u017eavaju\u0107e i pornografsko prikazivanje \u017eena kao objekata seksualne \u017eelje ili objekata za gledanje. S tim u vezi, u skladu sa Akcionim planom za sprovo\u0111enje ove Strategije organizovane su kampanje u cilju promovisanja rodne ravnopravnosti i dekonstrukcije rodnih stereotipa i uloga, kao i eliminisanja seksiti\u010dkih i mizoginih medijskih sadr\u017eaja. Dakle, mo\u017ee se zaklju\u010diti da i pored relativno dobrog pravnog okvira koje Republika Srbija ima, a kojima se zabranjuje postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova, i dalje postoje ostaci obi\u010daja i dru\u0161tvenih obrazaca pona\u0161anja koji su nepovoljni za \u017eene.<\/p>\n 3.16. \u00a0<\/strong>Na kraju, Poverenik ukazuje da je u savremenom i demokratskom dru\u0161tvu nedopustivo da se koriste sadr\u017eaji koji promovi\u0161u inferiornost \u017eena, njihovu objektivizaciju i stereotipe. Zbog toga su svi koji oblikuju javni \u017eivot u Republici Srbiji, me\u0111u kojima su udru\u017eenja gra\u0111ana, kompanije i drugi oblici organizovanja, du\u017eni da po\u0161tuju profesionalne standarde i da se uzdr\u017ee od uvredljivih, seksisti\u010dkih i diskriminatornih sadr\u017eaja, a da svoju kreativnost izraze na primeren na\u010din, po\u0161tuju\u0107i dostojanstvo \u017eena, kao i propise o zabrani diskriminacije. \u201eApelovanje\u201c na seksualnost u reklamnim porukama iako mo\u017ee imati sna\u017ean \u201eefekat\u201c na mu\u0161karce, na \u017eene mo\u017ee delovati obrnuto, naro\u010dito ukoliko se time podr\u017eavaju rodni stereotipi i omalova\u017eavaju \u017eene. U tom smislu, Poverenik smatra da bi privredno dru\u0161tvo BB, kao dru\u0161tveno odgovorna kompanije, trebalo da snagu svog autoriteta na tr\u017ei\u0161tu iskoristi za \u0161irenje dobre prakse u pravcu promovisanja pozitivnih poruka o \u017eenama.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Neprimerenom sadr\u017einom reklame za polovne automobile privrednog dru\u0161tva BB kojom\u00a0 se vre\u0111a dostojanstvo \u017eena, povre\u0111ene su odredbe \u010dlana 12. U vezi sa \u010dlanom 20. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje privrednom dru\u0161tvu BB d.o.o. iz B:<\/p>\n 5.1. <\/strong>\u00a0<\/strong>Da spornu reklamu \u010diji tekst oglasne poruke glasi \u201eZar je va\u017eno \u0161to nisi bio prvi?\u201c ukloni sa svih bilborda na kojima je objavljena, a na kojima se jo\u0161 uvek nalazi.<\/p>\n 5.2.<\/strong> Da izradi Kodeks ravnopravnosti[13]<\/a> u cilju podizanja svesti o \u0161tetnim posledicama diskriminacije i unapre\u0111enja ravnopravnosti u svom radnom okru\u017eenju.<\/p>\n 5.<\/strong>3<\/strong>.<\/strong> Da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da se u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti pridr\u017eava propise o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Potrebno je da privredno dru\u0161tvo BB d.o.o. iz B, obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n <\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, privredno dru\u0161tvo BB d.o.o. iz B, ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, \u010dlan 33.<\/p>\n [2]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06)<\/p>\n [3]<\/a> \u010dl. 46. st.1 i st. 2. Ustava Republike Srbije<\/p>\n [4]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije \u017eena (\u201eSlu\u017ebeni list\u00a0 SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori, broj 11\/81), \u010dlan 5.<\/p>\n [5]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09)<\/p>\n [6]<\/a> Zakon o ravnopravnosti polova ( \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 104\/09) \u010dlan 4. stav 1.<\/p>\n [7]<\/a> Zakon o ogla\u0161avanju (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br.6\/2016), \u010dl 2. st.1. t.2 i \u010dl. 6. st.3.<\/p>\n [8]<\/a> Slu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br.4\/2016<\/p>\n [9]<\/a> dostupno na : https:\/\/search.coe.int\/cm\/pages\/result_details.aspx?objectid=090000168093b26a<\/a><\/p>\n [10]<\/a>\u00a0 Surek v. Turkey, predstavka broj 26682\/95, presuda od 8. jula 1999.godine<\/p>\n [11]<\/a> Council of Europe Gender Equality Strategy 2018-2023.\u00a0 sadr\u017eaj dopstupan na: https:\/\/rm.coe.int\/strategy-en-2018-2023\/16807b58eb<\/a><\/p>\n [12]<\/a> Slu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br.4\/2016<\/p>\n [13]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/kodeks-ravnopravnosti\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
182-2019 anonimizovano<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n