Dragan Bujo\u0161evi\u0107, generalni direktor<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11000<\/strong> BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Takovska br. 10<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Bujo\u0161evi\u0107u,<\/p>\n <\/p>\n Povodom obra\u0107anja prevoditeljke za srpski znakovni jezik i javnog apela Mihajla Gordi\u0107a, potpredsednika Izvr\u0161nog odbora Saveza gluvih i nagluvih Srbije i drugih objava iz medija Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je do\u0161ao do saznanja da Javni medijski servis razmatra mogu\u0107nost ukidanja prevoda informativnog programa na srpski znakovni jezik. U medijiskim objavama je navedeno da u Srbiji, prema podacima Saveza gluvih i nagluvih Srbije, ima oko 70.000 osoba kojima je prvi jezik \u2013 srpski znakovni jezik. Dalje je navedeno da su Vesti na RTS-u krenule kao zajedni\u010dki projekat javnog servisa i Saveza gluvih i nagluvih Srbije. Sadr\u017eaj glavnih informativnih emisija postao je dostupan gluvim i nagluvim osobama i putem titla 2017. godine. U okviru teleteksta, ukucavanjem broja 888, sadr\u017eaj Dnevnika gluvi i nagluvi mogli su da prate u tekstualnoj verziji. Pohvaljen je RTS za titlovanje novih doma\u0107ih igranih serija, kao i \u010dinjenica da se na drugom kanalu RTS-a, vi\u0161e od decenije, prikazuje emisija i na srpskom znakovnom jeziku \u201eMesto za nas\u201c, posve\u0107ena ljudima sa invaliditetom, te i da je RTS realizovao i prvu doma\u0107u titlovanu igranu TV seriju \u201eMansarda\u201c. Ukazano je i na pozitivan primer iz Hrvatske gde se na \u010detvrtom kanalu Hrvatske radiotelevizije (HRT), prevode sve informativne emisije. Tako\u0111e, Slovenija je u ovome oti\u0161la i korak dalje, gde osobe koje ne \u010duju imaju sopstvenu televiziju.<\/p>\n <\/p>\n Kao \u0161to Vam je poznato, Poverenik je u vreme pandemije izazvane Kovid-19 virusom i pred parlamentarne izbore u Srbiji koji su odr\u017eani 2020. godine, Javnoj medijskoj ustanovi \u201eRadio televizije Srbije\u201c i \u201eRadio televizija Vojvodine\u201c uputio preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti broj 021-01-266-2\/2020-02 od 11. i 18. marta 2020. godine, ukazuju\u0107i tom prilikom na va\u017enost da se pravovremeno i u \u0161to ve\u0107oj meri informacije u\u010dine dostupne gledaocima sa o\u0161te\u0107enim sluhom posredstvom kori\u0161\u0107enja titlova i\/ili znakovnog jezika.<\/p>\n <\/p>\n U slu\u010daju da je namera ove Javne medijske ustanove da ukine prevod na srpski znakovni jezik, podse\u0107amo da je Republika Srbija 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[1]<\/sup><\/a>, \u010diji je cilj da unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva[2]<\/sup><\/a>.<\/p>\n <\/p>\n Konvencija u \u010dlanu 9. stav 1. propisuje da \u0107e u cilju omogu\u0107avanja samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a osoba sa invaliditetom u svim sferama \u017eivota, dr\u017eave strane ugovornice preduzeti odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Te mere, koje uklju\u010duju identifikovanje i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, odnosi\u0107e se, izme\u0111u ostalog, i na informacije, komunikacije i druge usluge, uklju\u010duju\u0107i i elektronske usluge i hitne slu\u017ebe (stav 1. ta\u010dka b). Istim \u010dlanom Konvencije, u stavu 2. ta\u010dka f), propisano je da \u0107e dr\u017eave strane ugovornice tako\u0111e preduzeti odgovaraju\u0107e mere da podsti\u010du druge odgovaraju\u0107e oblike pomo\u0107i i podr\u0161ke osobama sa invaliditetom kako bi im se obezbedio pristup informacijama.<\/p>\n <\/p>\n \u010clanom 21. Konvencije je regulisano da \u0107e dr\u017eave strane ugovornice preduzeti sve odgovaraju\u0107e mere kako bi obezbedile da osobe sa invaliditetom mogu da u\u017eivaju pravo na slobodu izra\u017eavanja i mi\u0161ljenja, uklju\u010duju\u0107i slobodu da tra\u017ee, primaju i prenose informacije i ideje, ravnopravno sa drugima, posredstvom svih oblika komunikacije po vlastitom izboru, kao \u0161to je definisano u \u010dlanu 2. ove konvencije, uklju\u010duju\u0107i:<\/p>\n (a) pru\u017eanje informacija osobama sa invaliditetom, koje su namenjene \u0161iroj javnosti, u pristupa\u010dnim formatima i tehnologijama odgovaraju\u0107im za razli\u010dite vrste invaliditeta, blagovremeno i bez dodatnih tro\u0161kova;<\/p>\n (b) prihvatanje i olak\u0161avanje kori\u0161\u0107enja jezika znakova, Brajovog pisma, uveli\u010davaju\u0107e i alternativne komunikacije i svih drugih raspolo\u017eivih sredstava, na\u010dina i formata komunikacije po vlastitom izboru, od strane osoba sa invaliditetom u zvani\u010dnim interakcijama;<\/p>\n (c) pozivanje privatnih pravnih lica koja pru\u017eaju usluge \u0161irokoj javnosti, uklju\u010duju\u0107i putem interneta, da pru\u017eaju informacije i usluge u pristupa\u010dnom i upotrebljivom formatu osobama sa invaliditetom;<\/p>\n (d) podsticanje sredstava masovnog informisanja, uklju\u010duju\u0107i pru\u017eaoce informacija putem interneta, da u\u010dine svoje usluge pristupa\u010dnim osobama sa invaliditetom;<\/p>\n (e) priznavanje i podsticanje kori\u0161\u0107enja jezika znakova.<\/p>\n Ustav Republike Srbije[3]<\/sup><\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Odredbom \u010dlana 26. stav 1. Ustava propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu, javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n <\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima.<\/p>\n <\/p>\n Odredbama \u010dlana 35. stav 1. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[4]<\/sup><\/a>, propisano je da su organi dr\u017eavne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave nadle\u017eni za poslove kulture i medija du\u017eni da preduzmu mere, s ciljem da se osobama sa invaliditetom u\u010dine pristupa\u010dnim informacije i komunikacije putem upotrebe odgovaraju\u0107ih tehnologija, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano da se merom iz stava 1. ovog \u010dlana smatra naro\u010dito dnevno saop\u0161tavanje informacija namenjenih i osobama sa invaliditetom odgovaraju\u0107om tehnologijom simultanog pisanog teksta.[5]<\/sup><\/a><\/p>\n <\/p>\n Odredbama \u010dlana 12. Zakona o javnom informisanju i medijima[6]<\/sup><\/a> propisano je da u cilju za\u0161tite interesa osoba sa invaliditetom i obezbe\u0111ivanja njihovog ravnopravnog u\u017eivanja prava na slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, preduzima mere kojima im se omogu\u0107ava da nesmetano primaju informacije namenjene javnosti, u primerenom obliku i primenom odgovaraju\u0107e tehnologije, i obezbe\u0111uje deo sredstava ili drugih uslova za rad medija koji objavljuju informacije na znakovnom jeziku ili Brajevom pismu ili na drugi na\u010din omogu\u0107avaju tim licima da nesmetano ostvaruju prava u javnom informisanju. Istim zakonom, u \u010dlanu 15. stav 1. ta\u010dka 6. propisano je da je javni interes u oblasti javnog informisanja informisanje osoba invaliditetom i drugih manjinskih grupa, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano da se Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave stara o ostvarivanju javnog interesa podsti\u010du\u0107i raznovrsnost medijskih sadr\u017eaja, slobodu izra\u017eavanja ideja i mi\u0161ljenja, slobodan razvoj nezavisnih i profesionalnih medija, \u0161to doprinosi zadovoljavanju potreba gra\u0111ana za informacijama i sadr\u017eajima iz svih oblasti \u017eivota, bez diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Zakonom o upotrebi znakovnog jezika[7]<\/sup><\/a>, u \u010dlanu 17. propisano je da su pru\u017eaoci medijskih usluga du\u017eni da sagledaju mogu\u0107nosti i rade na stvaranju uslova za omogu\u0107avanje pra\u0107enja audio-vizuelnih medijskih usluga putem tuma\u010da za znakovni jezik ili primenom tehnika prihvatljivih gluvoj osobi u najve\u0107oj mogu\u0107oj meri, obezbe\u0111ivanjem dnevnog pra\u0107enja dostupnog programa i sadr\u017eaja.<\/p>\n <\/p>\n Zakonom o elektronskim medijima[8]<\/sup><\/a>, u \u010dlanu 52. propisano je da je pru\u017ealac medijske usluge du\u017ean da, u skladu sa svojim finansijskim i tehni\u010dkim mogu\u0107nostima, svoj program i sadr\u017eaj u\u010dini dostupnim osobama o\u0161te\u0107enog sluha, odnosno vida, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano da regulator[9]<\/sup><\/a> podsti\u010de pru\u017eaoca medijske usluge da svoj program i sadr\u017eaj u\u010dini dostupnim osobama iz stava 1. ovog \u010dlana.<\/p>\n <\/p>\n Na kraju, Poverenik ukazuje da pristupa\u010dnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za jednako u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota na ravnopravnoj osnovi. To je osnovni preduslov za punu inkluziju osoba sa invaliditetom u sve dru\u0161tvene oblasti, koja ne treba da bude individualna stvar i problem osoba sa invaliditetom, ve\u0107 cilj celokupnog dru\u0161tva radi ostvarivanja zajedni\u010dkog interesa i prosperiteta.<\/p>\n <\/p>\n U Zaklju\u010dnim zapa\u017eanjima Komiteta za prava osoba sa invaliditetom (2016)[10]<\/sup><\/a>, ovaj komitet je preporu\u010dio Republici Srbiji da razvije sveobuhvatan plan za obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja \u0107e postaviti polazne ta\u010dke za uklanjanje postoje\u0107ih prepreka; da promovi\u0161e univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupa\u010dnost informacija i medija<\/strong>, posebno elektronskih medija, u skladu sa Op\u0161tim komentarom broj 2. U tom smislu, izme\u0111u ostalog, preporu\u010deno je Republici Srbiji da pove\u0107a titlovanje i prevo\u0111enje na znakovni jezik u medijima kao i da uklju\u010di organizacije osoba sa invaliditetom u ovaj proces.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti pohvaljuje dosada\u0161nje zalaganje Javnog servisa Srbije da se unapredi polo\u017eaj osoba sa invaliditetom, a naro\u010dito gluvih i nagluvih osoba kojima je informativni program bio dostupan i na znakovnom jeziku, kao va\u017ean doprinos stvaranju dru\u0161tva jednakih.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti koriste\u0107i svoje nadle\u017enosti propisane \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporu\u010duje Javnoj medijskoj ustanovi \u201eRadio televizija Srbije\u201c da kao nacionalni javni servis nastavi emitovanje informativnog programa na na\u010din dostupan osobama sa invaliditetom.<\/p>\n <\/p>\n Molimo Vas da nas u roku od 30 dana od dana dostavljanja ove preporuke obavestite o preduzetom.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 42\/09<\/p>\n [2]<\/a> \u010clan 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06<\/p>\n [4]<\/a> \u010clan 4. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom ( \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 33\/06 i 13\/16)<\/p>\n [5]<\/a> \u010clan 35. stav 1. i 2. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije\u00a0 osoba sa invaliditetom<\/p>\n [6]<\/a> \u010clan 12. Zakona o javnom informisanju i medijima (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 83\/14, 58\/15, 12\/16 – Autenti\u010dno tuma\u010denje)<\/p>\n [7]<\/a> \u010clan 17.\u00a0 Zakona o upotrebi znakovnog jezika (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 38\/15)<\/p>\n [8]<\/a> \u010clan 52. Zakona o elektronskim medijima (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 83\/14 i 6\/16-dr.zakon i 129\/21)<\/p>\n [9]<\/a> \u010clan 5. Zakona o elektronskim medijima propisuje osnivanje i nadle\u017enost Regulatornog tela<\/p>\n [10]<\/a> CRPD\/C\/SRB\/CO\/1, maj 2016, para. 17. i 18.<\/p>\n \n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka mara Radio televiziji Srbije<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n