\u00a0<\/strong><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe AA, podnete u ime maloletne \u0107erke, protiv Op\u0161te bolnice \u201eSveti Luka\u201c u S, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritu\u017ebi je navedeno da je de\u010dije odeljenje Op\u0161te bolnice nepristupa\u010dno deci sa invaliditetom koja za kretanje koriste kolica. Tako\u0111e je navedeno da do me\u0111usprata postoji betonska rampa koja ne ispunjava standarde za nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom. Naime, kako je \u0107erka podnositeljke pritu\u017ebe bila sme\u0161tena na bolni\u010dko le\u010denje, tokom boravka i odlaska na specijalisti\u010dke preglede van odeljenja, zbog nepristupa\u010dnosti objekta bila je spu\u0161tana niz stepenice. Dalje je navedeno da de\u010dije odeljenje ne poseduje toaletna kolica uz pomo\u0107 kojih bi osobe sa invaliditetom mogle da odr\u017eavaju li\u010dnu higijenu, te je samim tim i pravo na li\u010dnu higijenu onemogu\u0107eno osobama u kolicima. U izja\u0161njenju Op\u0161te bolnice navedeno je da je \u0107erka podnositeljke pritu\u017ebe na de\u010dijem odeljenju bila hospitalizovana u periodu od 10. do 21. septembra 2021. godine. Dalje je navedeno da je objekat u kojem je sme\u0161teno de\u010dije odeljenje izgra\u0111en 1950. godine, kao i da prvi sprat objekta koristi OJ fizikalna medicina i rehabilitacija, koja poseduje zaseban ulaz iz dvori\u0161ta, dok se na drugom spratu nalazi de\u010dije odeljenje. U izja\u0161njenju je tako\u0111e navedeno da od dvori\u0161ne staze postoji kosa ravan od betona \u010diji jedan deo \u010dini stepeni\u0161te, kao i da kosa ravan sa stepeni\u0161tem i rukohvatom vodi do ulaznih vrata objekta, te da od ulaznih vrata postoji stepeni\u0161te sa rukohvatom koje vodi do ulaznih vrata de\u010dijeg odeljenja. Navedeno je da je u vi\u0161e navrata razmatrana mogu\u0107nost izgradnje kose ravni do samih ulaznih vrata de\u010dijeg odeljenja, me\u0111utim da adekvatno i bezbedno gra\u0111evinsko-tehni\u010dko re\u0161enje nije moglo da bude prona\u0111eno u postoje\u0107im uslovima. Naime, u izja\u0161njenju je ukazano da kako bi se ovaj vid prepreke prevazi\u0161ao i omogu\u0107io bezbedan pristup nepokretnim pacijetima i pacijentkinjama osoblje odeljenja uvek pru\u017ea neophodnu pomo\u0107 u transportu uz i niz stepenice, od ulaznih vrata zgrade do ulaza na odeljenje. Tako\u0111e je navedeno da su toaleti na odeljenju renovirani i da imaju pristup prilago\u0111en osobama sa invalditetom, ali da ne postoje toaletna kolica, ve\u0107 da osoblje na odeljenju pru\u017ea potrebnu pomo\u0107 pri odr\u017eavanju higijene svim pacijentima sa invaliditetom<\/em>. <\/em>Po sprovedenom postupku, Poverenik je dao mi\u0161ljenje da de\u010dije odeljenje Op\u0161te bolnice \u201eSveti Luka\u201c nije pristupa\u010dno za osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica, \u010dime su povre\u0111ene <\/em>odredbe \u010dlana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbom \u010dlana 13. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Op\u0161toj bolnici \u201eSveti Luka\u201c u S. je preporu\u010deno da obezbedi toaletna kolica <\/em>za odr\u017eava<\/em>nj<\/em>e li\u010dne higijene <\/em>pacijenata sa invaliditetom, da do obezbe\u0111ivanja pune pristupa\u010dnosti, bilo novim rasporedom unutar objekta ili na drugi na\u010din organizuje rad i preduzme sve potrebne mere u cilju obezbe\u0111ivanja pristupa\u010dnosti de\u010dijeg odeljenja osobama koje za kretanje koriste kolica ili se ote\u017eano kre\u0107u, kao i da u<\/em>budu\u0107e vode ra\u010duna <\/em>da <\/em>ne kr\u0161<\/em>e<\/em> zakonske<\/em> propise o zabrani diskrimi<\/em>nacije. <\/em><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 1.3.<\/strong> U dopuni pritu\u017ebe, izme\u0111u ostalog je, navedeno:<\/p>\n Uz pritu\u017ebu je, kao prilog dostavljena Kopija otpusne liste \u0107erke podnositeljke pritu\u017ebe Op\u0161te bolnice \u201eSveti Luka\u201c od 21. septembra 2020. godine i dve kopije fotografija kose rampe za osobe sa invaliditetom na prilazu de\u010dijeg odeljenja.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dlanom \u010dlanom 37. Zakona o zabrani diskriminacije,[1]<\/a> pa je u toku postupka zatra\u017eio izja\u0161njenje od BB, v.d. direktora Op\u0161te bolnice \u201eSveti Luka\u201c u S.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju Op\u0161te bolnice \u201eSveti Luka\u201c, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 2.1. <\/strong>Uvidom u otpusnu listu Op\u0161te bolnice \u201eSveti Luka\u201c od 21. septembra 2020. godine, utvr\u0111eno je da je \u0107erka podnositeljke pritu\u017ebe, osoba sa invaliditetom i da je bila hospitalizovana na de\u010dijem odeljenju Op\u0161te bolnice u periodu od 10. do 21. septembra 2021. godine. Pored toga uvidom u otpusnu listu utvr\u0111eno je da je dana 10. septembra 2020. godine, obavljen rendgentski pregled, dok je 15. septembra 2020. godine obavljen ultrazvu\u010dni pregled.<\/p>\n 2.2. <\/strong>U postupku je uvidom u prilo\u017eene fotografije utvr\u0111eno da od dvori\u0161ne staze postoji kosa ravan od betona \u010diji jedan deo \u010dini stepeni\u0161te, kao i da kosa ravan sa stepeni\u0161tem i rukohvatom vodi do ulaznih vrata objekta, ali prema navodima podnositeljke pritu\u017ebe betonska rampa ne ispunjava standarde za nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom. Dalje, a na osnovu navoda pritu\u017ebe i izja\u0161njenja bolnice nesporno je da se de\u010dije odeljenje nalazi na spratu iznad OJ fizikalne medicine i rehabilitacije, da kosa ravan do samih ulaznih vrata de\u010dijeg odeljenja ne postoji, kao i da de\u010dije odeljenje nije pristupa\u010dno osobama sa invaliditetom. Utvr\u0111eno je da osoblje odeljenja pru\u017ea neophodnu pomo\u0107 u transportu uz i niz stepenice od ulaznih vrata zgrade do ulaza na odeljenje, kako bi se omogu\u0107io bezbedan pristup nepokretnim pacijentima i pacijentima koji zahtevaju preno\u0161enje.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Pored toga na osnovu navoda pritu\u017ebe i izja\u0161njenja bolice utvr\u0111eno je da je tokom boravka i odlaska na specijalisti\u010dke preglede van odeljenja, podnositeljka pritu\u017ebe \u0107erku u kolicima morala da spu\u0161ta niz stepenice, kao i da je prilaz OJ za radiologiju i ultrazvu\u010dnu dijagnostiku, gde se obavljaju rendgentski i ultrazvu\u010dni pregledi, pristupa\u010dan ukoliko pacijent ne boravi na de\u010dijem odeljenju. Dalje je utvr\u0111eno da su toaleti na de\u010dijem odeljenju delimi\u010dno prilago\u0111eni osobama sa invaliditetom u pogledu kupanja, kao i da ne poseduju toaletna kolica uz pomo\u0107 kojih bi osobe sa invaliditetom mogle da odr\u017eavaju li\u010dnu higijenu.<\/p>\n <\/p>\n 3.1. <\/strong>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom dono\u0161enja mi\u0161ljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.2.<\/strong>\u00a0 Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2]<\/a>\u00a0 kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n <\/p>\n 3.3. <\/strong>Ustav Republike Srbije[3]<\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Republika Srbija ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[4]<\/sup><\/a>, \u010diji je cilj da se unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva[5]<\/sup><\/a>. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isklju\u010divanje ili ograni\u010denje po osnovu invaliditeta, \u0161to ima za cilj ili efekat naru\u0161enja ili poni\u0161tenja priznavanja, u\u017eivanja ili vr\u0161enja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhva\u0107eni i svi oblici diskriminacije, uklju\u010duju\u0107i i uskra\u0107ivanje razumnog prilago\u0111avanja, a dr\u017eave ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu za\u0161titu od diskriminacije po bilo kom osnovu. \u010clanom 9. Konvencije izme\u0111u ostalog je propisano da \u0107e u cilju omogu\u0107avanja samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a osoba sa invaliditetom u svim sferama \u017eivota, dr\u017eave ugovornice preduzeti odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Te mere, koje uklju\u010duju i identifikaciju i uklanjanje prepreka i barijera pristupa\u010dnosti, odnose se, izme\u0111u ostalog na zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uklju\u010duju\u0107i \u0161kole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta. Nadalje, \u010dlanom 25. stav 1.\u00a0 Konvencije propisano je da dr\u017eave strane ugovornice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na ostvarivanje najvi\u0161eg mogu\u0107eg standarda bez diskriminacije zasnovane na invaliditetu, kao i da \u0107e dr\u017eave strane ugovornice preduzeti sve odgovaraju\u0107e mere kako bi osobama sa invaliditetom omogu\u0107ile pristup zdravstvenim uslugama, vode\u0107i ra\u010duna o polu, uklju\u010duju\u0107i i rehabilitaciju u vezi sa zdravljem.<\/p>\n <\/p>\n 3.5.<\/strong> U Op\u0161tem komentaru broj 6 o ravnopravnosti i nediskriminaciji od 26. aprila 2018. godine, Komitet UN za prava osoba sa invaliditetom ukazao je da su pristupa\u010dnost i razumno prilago\u0111avanje dva zasebna koncepta zakona i politika o ravnopravnosti: (a) obaveze pristupa\u010dnosti odnose se na grupe i moraju se sprovoditi postepeno, ali bezuslovno, (b) obaveze razumnog prilago\u0111avanja su individualizovane, odnose se direktno na sva prava i mogu biti nesrazmerno ograni\u010dene. Dalje je ukazano da, zbog toga \u0161to postepeno ostvarivanje pristupa\u010dnosti zgrada u okru\u017eenju, javnog prevoza i informativnih i komunikacijskih usluga mo\u017ee da potraje, razumno prilago\u0111avanje se u me\u0111uvremenu mo\u017ee iskoristiti kao sredstvo za pru\u017eanje pristupa pojedincu, kao neposredna obaveza.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dlana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj. Pored toga odredbom \u010dlana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi<\/strong> (objekti u kojima se nalaze sedi\u0161ta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva<\/strong>, socijalne za\u0161tite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sl.), u skladu sa zakonom. \u00a0Ovom pravu korespondira du\u017enost nadle\u017enih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili ote\u017eavaju pristup objektima u javnoj upotrebi, \u0161to je samo jedan od elemenata \u0161ireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogu\u0107nosti da u\u017eivaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. \u010clanom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[6]<\/sup><\/a>, pored toga \u0161to ure\u0111uje op\u0161ti re\u017eim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slu\u010daj diskriminacije u vezi sa pru\u017eanjem usluga i kori\u0161\u0107enjem objekata i povr\u0161ina. Naime, odredbom \u010dlana 13. ovog zakona izri\u010dito je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi. \u00a0Stavom 3. ovog \u010dlana propisano je da se pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne za\u0161tite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sli\u010dno. Istim \u010dlanom zabranjeno je odbijanje da se izvr\u0161i tehni\u010dka adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pru\u017eila korisniku sa invaliditetom. Pored toga, odredbom \u010dlana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, <\/em>du\u017ean da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano, da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo kori\u0161\u0107enja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadle\u017enim organom ugovoreno druga\u010dije. Stavom 3. istog \u010dlana, propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi du\u017ean da izvr\u0161i adaptaciju objekta u cilju zadovoljavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog \u010dlana<\/strong>.<\/p>\n 3.<\/strong>8<\/strong>.<\/strong> Zakonom o planiranju i izgradnji[7]<\/sup><\/a> ure\u0111uju se, izme\u0111u ostalog, uslovi i na\u010din ure\u0111enja prostora, ure\u0111ivanje i kori\u0161\u0107enje gra\u0111evinskog zemlji\u0161ta i izgradnja objekata. Odredbama \u010dlana 5. propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju\u00a0 projektovati, graditi i odr\u017eavati tako da svim korisnicima, a naro\u010dito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogu\u0107avaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno kori\u0161\u0107enje u skladu sa odgovaraju\u0107im tehni\u010dkim propisima \u010diji su sastavni deo standardi koji defini\u0161u obavezne tehni\u010dke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Pravilnikom o tehni\u010dkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[8]<\/a> detaljno se propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za javno kori\u0161\u0107enje za osobe sa invaliditetom, kao i posebnih ure\u0111aja u njima. Pristupa\u010dnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehni\u010dkih re\u0161enja u projektovanju i gra\u0111enju gra\u0111evina, kojima se osobama sa invaliditetom omogu\u0107ava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim gra\u0111evinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom \u010dlana 2. Pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno kori\u0161\u0107enje, pa je izme\u0111u ostalog propisano da tu spadaju, izme\u0111u ostalog i objekti za potrebe dr\u017eavnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i poslovni objekti. Odredbama \u010dlana 3. propisano je da su osobe smanjene pokretljivosti osobe sa fizi\u010dkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i\/ili druge osobe \u010dija je mogu\u0107nost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susre\u0107u u okru\u017eenju, kao i da je prepreka fizi\u010dka, komunikacijska i\/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu mo\u017ee ometati i\/ili spre\u010davati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i\/ili radu. Istim \u010dlanom propisano je da je pristupa\u010dnost rezultat primene tehni\u010dkih standarda u planiranju, projektovanju, gra\u0111enju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih povr\u0161ina, pomo\u0107u kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizi\u010dke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, kori\u0161\u0107enje usluga, boravak i rad. Odredbama \u010dlana 5. propisano je da su obavezni elementi pristupa\u010dnosti: 1) elementi pristupa\u010dnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupa\u010dnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno kori\u0161\u0107enje i 3) elementi pristupa\u010dnosti javnog saobra\u0107aja. Dalje, pravilnikom je obja\u0161njeno na koje na\u010dina prevazi\u0107i odre\u0111ene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvu\u010dna najava i druge). Odredbama \u010dlana 17. ovog pravilnika, izme\u0111u otalog, propisane su dimenzije \u0161irine ulaznih vrata, neophodne za nesmetan prolaz osoba sa invaliditetom, koje se kre\u0107u uz pomo\u0107 kolica, dok je \u010dlanom 18. stav 2. propisano da podovi u stambenim i drugim prostorijama ne mogu imati visinske razlike niti druge prepreke (pragove), a ako ih imaju one ne mogu biti vi\u0161e od 2 centimetra i moraju biti zaobljenih ivica.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.10.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu sadr\u017einu pritu\u017ebe, kao i nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, u konkretnom slu\u010daju potrebno je ispitati da li je Op\u0161ta bolnica \u201eSveti Luka\u201c stavila u nepovoljniji polo\u017eaj \u0107erku podnositeljke pritu\u017ebe, na osnovu invaliditeta kao li\u010dnog svojstva.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Poverenik ukazuje da je za analizu u konkretnom predmetu bitno posebno pravilo o teretu dokazivanja, propisano \u010dlanom 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, prema ovom pravilu, podnosilac pritu\u017ebe treba da u\u010dini verovatnim da je lice protiv koga se podnosi pritu\u017eba izvr\u0161ilo akt diskriminacije zbog nekog njegovog li\u010dnog svojstva, a ukoliko to u\u010dini, teret dokazvanja da usled tog akta nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti, odnosno na\u010dela jednakih prava i obaveza, le\u017ei na licu protiv koga je pritu\u017eba podneta.<\/p>\n 3<\/strong>.12.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da je podnositeljka pritu\u017ebe dokazima dostavljenim uz pritu\u017ebu u\u010dinila verovatnim akt diskriminacije, odnosno pru\u017eila dokaze da se zdravstvena usluga njenom detetu ne pru\u017ea na isti na\u010din kao i deci koja za kretanje ne koriste kolica.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Dalje, Poverenik konstatuje da me\u0111u stranama nije sporno da je dete podnositeljke pritu\u017ebe bilo hospitalozovano na de\u010dijem odeljenju u periodu od 10. do 21. septembra 2021. godine. Iz navoda pritu\u017ebe i izja\u0161njenja nesporno je da se de\u010dije odeljenje nalazi na spratu iznad OJ fizikalne medicine i rehabilitacije koja poseduje zaseban ulaz iz dvori\u0161ta. Tako\u0111e, Poverenik konstatuje da je nesporno da od dvori\u0161ne staze postoji kosa ravan od betona koja vodi do ulaznih vrata, ali da je od ulaznih vrata dalje stepeni\u0161te sa rukohvatom koje vodi do ulaznih vrata de\u010dijeg odeljenja, te samim tim de\u010dije odeljenje nije pristupa\u010dno osobama sa invaliditetom. Navedeno ne spori ni Op\u0161ta bolnica navode\u0107i u svom izja\u0161njenju da je razmatrana izgradnja kose ravni do samih ulaznih vrata de\u010dijeg odeljenja, ali da nije na\u0111eno adekvatno re\u0161enje, kao i da osoblje odeljenja pru\u017ea neophodnu pomo\u0107 u transportu uz i niz stepenice od ulaznih vrata zgrade do ulaza na de\u010dije odeljenje.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Dalje podnositeljka pritu\u017ebe isti\u010de da su toaleti delimi\u010dno prilago\u0111eni osobama sa invaliditetom kada je re\u010d o kupanju, dok za ostale potrebe nisu u skladu sa normativom o pristupa\u010dnosti, kao i da bolnica ne poseduje toaletna\u00a0 kolica, tako da je samim tim i pravo na li\u010dnu higijenu onemogu\u0107eno osobama u kolicima. Op\u0161ta bolnica \u201eSveti Luka\u201c je delimi\u010dno osporila ove navode izjasniv\u0161i se da su toaleti na odeljenu renovirani i da imaju pristup prilago\u0111en osobama sa invaliditetom, ali da ne poseduju \u201etoaletna kolica\u201c. U svom izja\u0161njenju dalje navode da osoblje na odeljenju pru\u017ea potrebu pomo\u0107 pri odr\u017eavanju higijene svim pacijentima sa invaliditetom, kao i njihovim roditeljima.<\/p>\n 3.15. <\/strong>Primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja Op\u0161ta bolnica \u201eSveti Luka\u201c nije dostavila dokaze da je u ranijem periodu preduzimala odre\u0111ene aktivnosti u pogledu obezbe\u0111ivanja pristupa\u010dnosti de\u010dijeg odeljenja, te da nije prona\u0111eno adekvatno i bezbedno gra\u0111evinsko-tehni\u010dko re\u0161enje u postoje\u0107im uslovima. Tako\u0111e, nisu dostavljeni ni dokazi da su toaleti u potpunosti pristupa\u010dni osobama sa invaliditetom. Navodi da osoblje odeljenja pru\u017ea pomo\u0107 pri transportu uz i niz stepenice od ulaznih vrata zgrade do ulaza na odeljenje, kao i prilikom odr\u017eavanja higijene ne menja \u010dinjenicu da de\u010dije odeljenje gde je \u0107erka podnositeljke pritu\u017ebe bila hospitalizovana septembra 2021. godine, nije pristupa\u010dno deci sa invaliditetom koja za kretanje koriste kolica. Poverenik podse\u0107a na zakonske odredbe i obavezu vlasnika odnosno korisnika objekata u javnoj upotrebi u pogledu pristupa\u010dnosti kako objekata tako i usluga, naro\u010dito kada su u pitanju objekti iz sistema zdravstvene i socijalne za\u0161tite. Tako\u0111e, Poverenik je mi\u0161ljenja da je prilikom organizacije rada zdravstvene ustanove trebalo imati u vidu i obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti odeljenja i deci sa invaliditetom.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenik ukazuje da obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti objekata i usluga predstavlja preduslov za samostalan \u017eivot osoba sa invaliditetom na ravnopravnoj osnovi. Posebno treba uva\u017eiti \u010dinjenicu da razli\u010diti tretman kod dece sa invaliditetom izaziva ose\u0107aj poni\u017eenosti i isklju\u010denosti. Poverenik ukazuje da ukoliko samo jedan od elemenata pristupa\u010dnosti nije ispunjen, osoba sa invaliditetom \u0107e se na\u0107i u situaciji tzv. \u201eprekinutog lanca kretanja<\/em>\u201c, odnosno bi\u0107e dovedena u situaciju nemo\u0107i, u kojoj nema mogu\u0107nost da samostalno funkcioni\u0161e i ostvari sva Ustavom i zakonom zagarantovana prava.<\/p>\n <\/p>\n 3.17.<\/strong> Poverenik konstatuje da je sa aspekta zabrane diskriminacije i obaveze omogu\u0107avanja osobama sa invaliditetom da koriste usluge zdravstvene za\u0161tite pod jednakim uslovima kao i druga lica, Op\u0161ta bolnica \u201eSveti Luka\u201c u obavezi da preduzme sve neophodne mere u cilju obezbe\u0111ivanja pristupa\u010dnosti objekta i usluga kako bi se osobama sa invaliditetom, posebno onim koji za kretanje koriste kolica omogu\u0107ilo nesmetano kretanje i pristup zdravstenoj za\u0161titi.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n U postupku po pritu\u017ebi protiv Op\u0161te bolnice \u201eSveti Luka\u201c u S. zbog nepristupa\u010dnosti de\u010dijeg odeljenja osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica povre\u0111ene su odredbe \u010dlana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbom \u010dlana 13. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje Op\u0161toj bolnici \u201eSveti Luka\u201c u S:<\/p>\n <\/p>\n 5.1<\/strong>. Da obezbedi toaletna kolica za odr\u017eavanje li\u010dne higijene pacijentima sa invaliditetom.<\/p>\n <\/p>\n \u00a05.2.<\/strong> Da, do obezbe\u0111ivanja pune pristupa\u010dnosti, Op\u0161ta bolnica \u201eSveti Luka\u201c, bilo novim rasporedom unutar objekta ili na drugi na\u010din organizuje rad i preduzme sve potrebne mere u cilju obezbe\u0111ivanja pristupa\u010dnosti de\u010dijeg odeljenja osobama koje za kretanje koriste kolica ili se ote\u017eano kre\u0107u.<\/p>\n <\/p>\n 5.3.<\/strong> Da ubudu\u0107e vode ra\u010duna da ne kr\u0161e zakonske propise o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Potrebno je da Op\u0161ta bolnica \u201eSveti Luka\u201c obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Op\u0161ta bolnica \u201eSveti Luka\u201c ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [3]<\/a>\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06<\/p>\n [4]<\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 42\/09)<\/p>\n [5]<\/a> Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, \u00a0\u010dlan 1. stav 1.<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 33\/06 i 13\/16<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 72\/09, 81\/09 \u2013 ispr., 64\/10 \u2013 odluka US, 24\/11, 121\/12, 42\/13 \u2013 odluka US, 50\/13 \u2013 odluka US, 98\/13 \u2013 odluka US, 132\/14, 145\/14, 83\/18, 31\/19, 37\/19 \u2013 dr. zakon, 9\/20 i 52\/21<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/15<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
695-21 Mi\u0161ljenje po pritu\u017ebi protiv op\u0161te bolnice zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n