\u010clanom 15. Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> dr\u017eava jem\u010di ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca i razvija politiku jednakih mogu\u0107nosti. \u010clanom 16. je propisano da porodica, majka u Republici Srbiji u\u017eivaju posebnu za\u0161titu, u skladu sa zakonom. Majci se pru\u017ea posebna podr\u0161ka i za\u0161tita pre i posle poro\u0111aja (stav 2). \u010clanom 68. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo na za\u0161titu svog fizi\u010dkog i psihi\u010dkog zdravlja.<\/p>\n Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena CEDAW[3]<\/a> kojom je propisano da dr\u017eave \u010dlanice preduzimaju u svim oblastima, posebno politi\u010dkoj, dru\u0161tvenoj, ekonomskoj i kulturnoj, sve prikladne mere, uklju\u010duju\u0107i zakonodavne, da bi obezbedile potpun razvoj i napredak \u017eena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i u\u017eivanje prava \u010doveka i osnovnih sloboda, ravnopravno s mu\u0161karcima (\u010dlan 3.), kao i da preduzimaju sve odgovaraju\u0107e mere radi eliminisanja diskriminacije \u017eena u drugim oblastima privrednog i dru\u0161tvenog \u017eivota kako bi im se, na osnovu ravnopravnosti \u017eena i mu\u0161karaca obezbedila jednaka prava, a posebno, izme\u0111u ostalog, jednaka prava da slobodno i odgovorno odlu\u010duju o planiranju porodice, kao i da imaju pristup informacijama, obrazovanju i sredstvima koja \u0107e im omogu\u0107iti da se koriste ovim pravima (\u010dlan 16.stav 1. ta\u010dka e)<\/p>\n Ratifikacijom Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima[4]<\/a> Republika Srbija se obavezala da obezbedi jednako pravo mu\u0161karcima i \u017eenama da u\u017eivaju sva ekonomska, socijalna i kulturna prava koja su nabrojana u ovom paktu (\u010dlan 3.), dok posebna za\u0161tita treba da bude pru\u017eena majci u toku razumnog vremenskog perioda pre i posle poro\u0111aja.<\/p>\n \u010clanom 20. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Zabranjeno je uskra\u0107ivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilago\u0111avanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta.<\/p>\n Zakon o zdravstvenoj za\u0161titi[5]<\/a> u \u010dlanu 11. propisuje da se dru\u0161tvena briga za zdravlje ostvaruje obezbe\u0111ivanjem zdravstvene za\u0161tite grupacijama stanovni\u0161tva koje su izlo\u017eene pove\u0107anom riziku obolevanja, zdravstvene za\u0161tite lica u vezi sa spre\u010davanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i le\u010denjem bolesti i stanja od ve\u0107eg javnozdravstvenog zna\u010daja, kao i zdravstvene za\u0161tite socijalno ugro\u017eenog stanovni\u0161tva, pod jednakim uslovima na teritoriji Republike Srbije. Dru\u0161tvenom brigom za zdravlje iz stava 1. ovog \u010dlana obuhva\u0107ena su i lica u toku trudno\u0107e, poro\u0111aja i materinstva do 12 meseci nakon poro\u0111aja. \u010clanom 20. ovog zakona propisano je da na\u010delo po\u0161tovanja ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj za\u0161titi podrazumeva obezbe\u0111ivanje najvi\u0161eg mogu\u0107eg standarda ljudskih prava i vrednosti u pru\u017eanju zdravstvene za\u0161tite, pre svega prava na \u017eivot, nepovredivost fizi\u010dkog i psihi\u010dkog integriteta i neprikosnovenost ljudskog dostojanstva, obezbe\u0111ivanje ravnopravnosti polova i rodne ravnopravnosti, uva\u017eavanje moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ube\u0111enja gra\u0111anina, kao i zabranu kloniranja ljudskih bi\u0107a. Stavom 3. ovog \u010dlana propisano je da trudnica, porodilja, dete do navr\u0161enih 18 godina \u017eivota, samohrani roditelj sa decom do sedme godine \u017eivota i stari imaju pravo na najvi\u0161i mogu\u0107i standard zdravlja i zdravstvene za\u0161tite.<\/p>\n Zakon o pravima pacijenata[6]<\/a> propisuje da u postupku ostvarivanja zdravstvene za\u0161tite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj slu\u017ebi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogu\u0107nosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj slu\u017ebi ili u odnosu na neku drugu razli\u010ditost koja mo\u017ee da bude uzrok diskriminacije\u00a0 (\u010dl.6.stav 2). Pacijent ima pravo na blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zdravstvenim stanjem i utvr\u0111enim stru\u010dnim standardima.Pravo na kvalitet zdravstvene usluge podrazumeva odgovaraju\u0107i nivo pru\u017eanja zdravstvenih usluga i humanog odnosa prema pacijentu. Odredbom \u010dlana 11. ovog zakona propsano je da pacijent ima pravo da od nadle\u017enog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obave\u0161tenje, koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predlo\u017eenu medicinsku meru.<\/p>\n Zakonom o ostvarivanju prava na zdravstvenu za\u0161titu dece, trudnica i porodilja[7]<\/a> ure\u0111uju se pravo na zdravstvenu za\u0161titu i pravo na naknadu tro\u0161kova prevoza u vezi sa kori\u0161\u0107enjem zdravstvene za\u0161tite za decu, trudnice i porodilje bez obzira na osnov po kome su zdravstveno osigurani, ako ova prava ne mogu da ostvare po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje zdravstveno osiguranje.<\/p>\n Uredbom o nacionalnom programu zdravstene za\u0161tite \u017eena, dece i omladine[8]<\/a> propisano je da je zdravlje \u017eena tokom trudno\u0107e, poro\u0111aja i materinstva, jedan od prioriteta sistema zdravstvene za\u0161tite Republike Srbije. Briga o majci i detetu i mere u korist ovih populacionih grupacija ostvaruju se saradnjom sektora zdravlja, obrazovanja i socijalne za\u0161tite. Ta\u010dkom 4.3. ove uredbe propisano je da je neophodno da zdravstvene slu\u017ebe budu orijentisane ka rodnim i kulturalnim razlikama stanovnika, a da zdravstveni radnici budu edukovani da pru\u017eaju zdravstvenu za\u0161titu \u017eenama, deci, omladini i porodicama na na\u010din koji je uzrasno i rodno senzitivan, human i zasnovan na dokazima. Ljudska prava moraju biti za\u0161ti\u0107ena na svim nivoima u sistemu zdravstvene za\u0161tite \u017eena, dece i omladine. U svim ustanovama osnovani su eti\u010dki odbori, a zdravstveni radnici treba da po\u0161tuju eti\u010dki kodeks u le\u010denju i istra\u017eivanju.<\/p>\n Na osnovu navoda iz dopisa koji su upu\u0107eni ovom organu, dostupnih istra\u017eivanja u ovoj oblasti, kao i obave\u0161tenja i informacija dobijenih putem medija,\u00a0 u poslednje vreme uo\u010dava se sve ve\u0107i broj \u017ealbi i prigovora trudnica i porodilja na neadekvatan tretman tokom trudno\u0107e i poro\u0111aja. Ove nalaze potvr\u0111uju i rezultati istra\u017eivanja \u201ePoro\u0111aj tokom pandemije[9]<\/a>\u201c koji su alarmantni i pozivaju na hitnu reakciju. Naime, ovo je prva studija sprovedena u vi\u0161e zemalja koja istra\u017euje percepciju \u017eena o kvalitetu zdravstvene za\u0161tite u vreme poro\u0111aja u zdravstvenim ustanovama \u0161irom evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije tokom pandemije KOVID-19, koriste\u0107i sveobuhvatan skup mera kvaliteta zasnovanih na standardima Svetske zdravstvene organizacije. Studija je prikupula podatke iz 12 zemalja evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije (me\u0111u kojima je i Srbija) i istakla da su, \u010dak i u zemljama s vi\u0161im \u017eivotnim standardom, tokom prve godine pandemije KOVID-19, mnogi aspekti kvaliteta nege porodilja bili ispod standarda, a posebno oni koji se odnose na brigu s po\u0161tiovanjem i dostupnost resursa. Rezultati ovog istra\u017eivanja ukazuju da\u00a0 \u017eenama u Srbiji prilikom poro\u0111aja nije bio dostupan odgovaraju\u0107i sme\u0161taj- \u010dak 70,5 odsto njih po\u017ealilo se na neadekvatnu organizaciju soba za poro\u0111aje, a 72,4 odsto na neadekvatnu organizaciju bolni\u010dke sobe.Porodilje se \u017eale i na nedostatak bar jednog funkcionalnog i lako dostupnog lavaboa za pranje ruku, sa sapunom i vodom u sobi ili blizu nje, dok je na neadekvatno o\u010di\u0161\u0107ena, opremljena i pozicionirana kupatila ukazalo 48,7 odsto anketiranih \u017eena. Dalje, od ispitanica koje su se po\u017ealile da nisu imale mogu\u0107nost izbora vezano za svoju negu i le\u010denje, 77,2% je u Srbiji, dok 62% porodilja nije moglo da ima pratnju po izboru na poro\u0111aju, od \u010dega 99% u Srbiji, do 12,6% u \u0160paniji. U segmentu pitanja o dostupnosti ljudskih i fizi\u010dkih resursa, u grupi onih koje su iskusile trudove, \u010dak 45,3% \u017eena nije informisano o mogu\u0107im alarmantnim klini\u010dkim znacima za porodilje (npr.preobilno vaginalno krvarenje, te\u0161ko\u0107e pri mokrenju, te\u0161ko\u0107e pri disanju) od strane medicinskog osoblja, i to 75,1% u Srbiji, do 28,7% u Portugaliji. U zaklju\u010dku ovog istra\u017eivanja se navodi \u201eda je krajnje vreme da po\u010dnu u ve\u0107oj meri da se primenjuju standardi nege porodilja i novoro\u0111en\u010dadi, propisani od strane Svetske zdravstvene organizacije. To je sada i pitanje od nacionalnog interesa i mora biti deo budu\u0107ih pronatalitetnih inicijativa za ovu i sve budu\u0107e Vlade\u201c.<\/p>\n Statutotm Ginekolo\u0161ko aku\u0161erske klinike \u201eNarodni front\u201c propisano je da je klinika zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijalnom novou, a za teritoriju grada Beograda i zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou, koja obuhvata pru\u017eanje najslo\u017eenijih oblika zdravstvene za\u0161tite i specijalisti\u010dko-konsultativne i bolni\u010dke zdravstvene delatnosti iz oblasti ginekolo\u0161ko aku\u0161erske za\u0161tite \u017eena svih patologija i uzrasta (\u010dlan 13).<\/p>\n Nesporno je da je klinika \u201eNarodni front\u201c jedna od vode\u0107ih ginekolo\u0161ko-aku\u0161erskih klinika u na\u0161oj zemlji, sa najve\u0107im brojem poro\u0111aja tokom godine, kao i da je 2021. godine zabele\u017eila i istorijski rekord-najvi\u0161e ro\u0111enih beba otkad postoji.[10]<\/a> Imaju\u0107i u vidu zna\u010daj ove zdravstvene ustanove koja ima va\u017enu ulogu i prepoznata je u na\u0161oj zemlju i u regionu, a u cilju \u00a0unapre\u0111enja kvaliteta zdravstvene za\u0161tite i zdravlja trudnica i porodilja obra\u0107amo Vam se kako biste sagledali stanje i preduzeli adekvatne mere. Koriste\u0107i svoje zakonsko ovla\u0161\u0107enje iz \u010dlana 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upu\u0107ujemo Vam preporuku mera da, u okviru svojih ovla\u0161\u0107enja, preduzmete neophodne mere kako bi se obezbedilo da \u017eenama prilikom pru\u017eanja zdravstvene usluge u ustanovi kojom rukovodite, tokom trudno\u0107e i poro\u0111aja, bude obezbe\u0111en najvi\u0161i standard zdravstvene za\u0161tite i human tretman u skladu propisima i utvr\u0111enim stru\u010dnim standardima.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS, br.22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06, \u010dlan 21.<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 11\/81<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 7\/71<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 25\/19<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 45\/13 i 25719- dr.zakon<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 104\/13<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 28\/09<\/p>\n [9]<\/a> http:\/\/centarzamame.rs\/blog\/2022\/01\/17\/rezultati-istrazivanja-porodjaj-tokom-pandemije\/<\/a><\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka mera ginekolo\u0161ko aku\u0161erskoj klinici Narodni front<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n