\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TITE OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje Domu zdravlja \u00a0Kalu\u0111erica:<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Dom zdravlja Kalu\u0111erica obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratila su se Udru\u017eenje studenata sa hendikepom, Udru\u017eenje gra\u0111ana Kalu\u0111erica kao i Savet udru\u017eenja pacijenata Srbije, koja su ukazale na problem pristupa\u010dnosti koje osobe sa invaliditetom imaju u domenu ostvarivanja prava na zdravstvenu za\u0161titu. Ukazano je da problem pristupa\u010dnosti koji imaju osobe sa invaliditetom se najbolje mo\u017ee videti u oblasti zdrastvene za\u0161tite jer mnoge zdravstvene ustanove nemaju liftove i rampe, dok se najva\u017enija specijalisti\u010dka odeljenja nalaze na vi\u0161im spratovima. Kako je nagla\u0161eno, problem arhitektonske pristupa\u010dnosti postoji u Domu zdravlja Kalu\u0111erica gde lift ne radi ve\u0107 dve godine. Prema daljim navodima, \u010dak i kada radi, lift vodi samo do drugog sprata, dok se odeljenje fizikalne medicine nalazi na tre\u0107em spratu i osobe koje se ote\u017eano kre\u0107u a imaju propisanu fizikalnu terapiju moraju koristiti stepenice. Kako je dalje navedeno, samo postojanje rampe ispred ustanova zdravstvene za\u0161tite ne zna\u010di ni\u0161ta, posebno ako sve ostalo unutar objekta nije pristupa\u010dno.<\/p>\n Neposrednim uvidom, zaposleni u Stru\u010dnoj slu\u017ebi Poverenika konstatovali su da je glavni ulaz Doma zdravlja Kalu\u0111erica pristupa\u010dan za osobe sa invaliditetom odnosno da\u00a0 na ulazu u objekat ne postoji visoki prag koji predstavlja arhitektonsku prepreku za osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica ili druga pomagala. Dalje, na licu mesta je uo\u010deno da tokom boravka u objektu osobe sa invaliditetom nisu u mogu\u0107nosti da koriste usluge fizikalne terapije i rehabilitacije, jer se slu\u017eba za fizikalnu medicinu nalazi na tre\u0107em spratu i do nje je mogu\u0107e do\u0107i samo stepenicama jer lift ide samo do drugog sprata.<\/p>\n S tim u vezi, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti najpre ukazuje da je Ustavom Republike Srbije[2]<\/a> propisana zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n <\/p>\n Republika Srbija je ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[3]<\/sup><\/a>, \u010diji je cilj da se unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva[4]<\/sup><\/a>. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isklju\u010divanje ili ograni\u010denje po osnovu invaliditeta, \u0161to ima za cilj ili efekat naru\u0161enja ili poni\u0161tenja priznavanja, u\u017eivanja ili vr\u0161enja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhva\u0107eni i svi oblici diskriminacije, uklju\u010duju\u0107i i uskra\u0107ivanje razumnog prilago\u0111avanja, a dr\u017eave ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu za\u0161titu od diskriminacije po bilo kom osnovu. \u010clanom 9. Konvencije izme\u0111u ostalog je propisano da \u0107e u cilju omogu\u0107avanja samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a osoba sa invaliditetom u svim sferama \u017eivota, dr\u017eave ugovornice preduzeti odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Te mere, koje uklju\u010duju i identifikaciju i uklanjanje prepreka i barijera pristupa\u010dnosti, odnose se, izme\u0111u ostalog i na zgrade.<\/p>\n <\/p>\n U Op\u0161tem komentaru broj 2 (2014), na \u010dlan 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komitet za prava osoba sa invaliditetom najpre je istakao da je pristupa\u010dnost preduslov za samostalan \u017eivot i puno i ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u\u00a0 dru\u0161tvu, kao i da bez pristupa fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogu\u0107nosti za u\u010de\u0161\u0107e u dru\u0161tvu u kojem \u017eive. Komitet smatra da uskra\u0107ivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je po\u010dinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Tako\u0111e, Komitet isti\u010de da pristupa\u010dnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu pote\u0161ko\u0107a sa kojom se osoba susre\u0107e i bez pravljenja bilo kakvih razlika po bilo kom li\u010dnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalje, je navedeno da pravo na pristupa\u010dnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postoje\u0107im ljudskim pravima, kao \u0161to su pravo na jednak pristup javnim slu\u017ebama i servisima garantovano Me\u0111unarodnim paktom o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima[5]<\/sup><\/a> (\u010dlan 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Me\u0111unarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[6]<\/sup><\/a> (\u010dlan 5 f).<\/p>\n Tako\u0111e, Zaklju\u010dna zapa\u017eanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izve\u0161tajem o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[7]<\/a> sa preporukama za za\u0161titu i unapre\u0111enje polo\u017eaja osoba sa invaliditetom u narednom izve\u0161tajnom periodu (CRPD\/C\/SRB\/CO\/1), koje je Republici Srbiji nakon predstavljanja ovog izve\u0161taja uputio Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN, sadr\u017ee i preporuku koja se odnosi na izradu sveobuhvatnog plana pristupa\u010dnosti i ohrabrivanje u primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, prikupljanje i obradu statisti\u010dkih podataka o osobama sa invaliditetom i uslugama koje im se pru\u017eaju i drugih.[8]<\/sup><\/a> Naime, Komitet je uputio Republici Srbiji preporuku da razvije sveobuhvatan plan za obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja \u0107e postaviti polazne ta\u010dke za uklanjanje postoje\u0107ih prepreka i da promovi\u0161e univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupa\u010dnost informacija i medija, posebno elektronskih medija, a sve u skladu sa Op\u0161tom preporukom broj 2 na Pristupa\u010dnost. U tom smislu, Komitet je uputio preporuku da dr\u017eava \u010dlanica izme\u0111u ostalog odredi dovoljno sredstava za nadziranje sprovo\u0111enja standarda pristupa\u010dnosti, uz podr\u0161ku a\u017eurirane nacionalne baze podataka na svojoj teritoriji, da utvrdi delotvorne sankcije za odvra\u0107anje koje se mogu nametnuti zbog nesprovo\u0111enja i uklju\u010di organizacije osoba sa invaliditetom u ovaj proces.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je definisana Zakonom o zabrani diskriminacije[9]<\/sup><\/a>, koji u \u010dlanu 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dlana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj. Dalje, odredbom \u010dlana 17. stav 2. ovog zakona propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedi\u0161ta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne za\u0161tite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sl.), u skladu sa zakonom. Tako\u0111e, \u010dlanom 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n <\/p>\n Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[10]<\/sup><\/a>, pored toga \u0161to ure\u0111uje op\u0161ti re\u017eim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slu\u010daj diskriminacije u vezi sa pru\u017eanjem usluga i kori\u0161\u0107enjem objekata i povr\u0161ina. Odredbom \u010dlana 13. stav 1. ovog zakona izri\u010dito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano da se pod uslugom, u smislu ovog zakona smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizi\u010dko lice pru\u017ea u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju se: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne za\u0161tite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sli\u010dno.[11]<\/sup><\/a> Pored toga, odredbom \u010dlana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, <\/em>du\u017ean da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 5. Zakona o planiranju i izgradnji[12]<\/sup><\/a> propisano je da se zgrade javne i poslovne namene moraju projektovati, graditi i odr\u017eavati tako da svim korisnicima, a naro\u010dito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogu\u0107avaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno kori\u0161\u0107enje u skladu sa odgovaraju\u0107im tehni\u010dkim propisima \u010diji su sastavni deo standardi koji defini\u0161u obavezne tehni\u010dke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.<\/p>\n Pravilnikom o tehni\u010dkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[13]<\/sup><\/a> se bli\u017ee utvr\u0111uju tehni\u010dki standardi pristupa\u010dnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom. Pristupa\u010dnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehni\u010dkih re\u0161enja u projektovanju i gra\u0111enju gra\u0111evina, kojim se osobama sa invaliditetom omogu\u0107ava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim gra\u0111evinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom \u010dlana 2. ovog pravilnika navedeni su objekti koji se mogu smatrati objektima za javno kori\u0161\u0107enje, pa je izme\u0111u ostalog propisano da tu spadaju objekti u oblasti zdravstva. Odredbom \u010dlana 3. stav 1. ta\u010dka 2. propisano je da su osobe smanjenje pokretljivosti osobe sa fizi\u010dkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i\/ili druge osobe \u010dija je mogu\u0107nost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjenja usled barijera sa kojima se susre\u0107u u okru\u017eenju, kao i da je ta\u010dkom 6. utvr\u0111eno da je prepreka fizi\u010dka, komunikacijska i\/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu mo\u017ee ometari i\/ili spre\u010davati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i\/ili u radu. Ta\u010dkom 8. navedenog \u010dlana utvr\u0111eno je da pristupa\u010dan objekat, njegov deo ili oprema jeste onaj objekat, deo objekta ili opreme koja osigurava ispunjavanje obaveznih elemenata pristupa\u010dnosti propisanih ovim pravilnikom. Odredbom \u010dlana 5. ovog pravilnika kao obavezni elementi pristupa\u010dnosti izme\u0111u ostalih utvr\u0111eni su i elementi pristupa\u010dnosti za savladavanje visinskih razlika, koji podrazumevaju obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti prilaza do objekata, ulaza u objekat i sli\u010dno i elementi pristupa\u010dnosti kretanja i boravka u prostoru \u2013 stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekte za javno kori\u0161\u0107enje, koji podrazumevaju obezbe\u0111ivanje nesmetanog kretanja i boravka u prostoru, savladavanje eta\u017enih razlika, obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti toaleta i sli\u010dno,\u00a0 dok je \u010dlanom 9. utvr\u0111eno da su obavezni elementi pristupa\u010dnosti elementi za projektovanje, gra\u0111enje, rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju kojima se odre\u0111uje veli\u010dina, svojstva, instalacije, ure\u0111aji i druga oprema na javnim povr\u0161inama i objektima radi osiguranja pristupa, kretanja, boravka i rada za sve potencijalne korisnike, a u skladu sa ovim pravilnikom.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti nagla\u0161ava da po\u0161tovanje li\u010dnosti i dostojanstva osobe sa invaliditetom zahteva obezbe\u0111ivanje uslova za samostalnost osobe sa invalidtetom u kori\u0161\u0107enju javnih usluga i prostora.<\/p>\n Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, koju je Republika Srbija ratifikovala, zahteva od dr\u017eava \u010dlanica da preduzimaju odgovaraju\u0107e mere kako bi osobama sa invaliditetom obezbedile pristupa\u010dnost fizi\u010dkog okru\u017eenja, u cilju samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a u svim sferama \u017eivota. Te mere, izme\u0111u ostalog, uklju\u010duju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili ote\u017eavaju pristup objektima u javnoj upotrebi.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da pristupa\u010dnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za samostalan \u017eivot osoba sa invaliditetom i njihovo aktivno i ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e u svim sferama dru\u0161tvenog \u017eivota, na ravnopravnoj osnovi. Neophodno je naglasiti da se nepristupa\u010dno\u0161\u0107u javnih povr\u0161ina i objekata, osobe sa invaliditetom dovode u situaciju u kojoj im je onemogu\u0107eno ili ote\u017eano ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, koja su dostupna svim drugim gra\u0111anima i gra\u0111ankama. Budu\u0107i da je pristupa\u010dnost rezultat primene tehni\u010dkih standarda pomo\u0107u kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizi\u010dke, senzorne, intelektualne karakteristike, ili godine starosti, osigurava nesmetan pristup, kretanje, kori\u0161\u0107enje usluga, boravak i rad u objektima u javnoj upotrebi, u koje kao jedne od najva\u017enijih spadaju ustanove zdravstvene za\u0161tite, Poverenik isti\u010de da neobezbe\u0111ivanje samo jednog od propisanih obaveznih elementa pristupa\u010dnosti mo\u017ee dovesti osobe sa invaliditetom u situaciju tzv. \u201eprekinutog lanca kretanja\u201d u kojoj im je onemogu\u0107eno samostalno kretanje i ostvarivanje zagarantovanih prava.<\/p>\n U redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2021. godinu[14]<\/a> navedeno je da je od ukupnog broja pritu\u017ebi podnetih zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, najve\u0107i broj pritu\u017ebi podnet zbog diskriminacije prilikom pru\u017eanja usluga ili prilikom kori\u0161\u0107enja javnih povr\u0161ina ili objekata koje zbog postojanja fizi\u010dkih barijera osobe sa invaliditetom nisu mogle da koriste ili im u njima nije mogla biti pru\u017eena usluga.<\/p>\n <\/p>\n U skladu sa navedenim propisima neophodno je da zdravstvene ustanove kao javni objekti od zna\u010daja za sve gra\u0111ane i gra\u0111anke, pa tako i osobe sa invaliditetom, osobe koje se ote\u017eano kre\u0107u ili ne mogu samostalno da se kre\u0107u bez pomo\u0107i drugog lica ili pomagala, stariji sugra\u0111ani, roditelji sa malom decom i sl, budu u potpunosti pristupa\u010dni, odnosno da se organizacija rada uredi na na\u010din da sve usluge, posebno usluge zdravstvene za\u0161tite budu dostupne svim gra\u0111anima i gra\u0111ankama bez obzira na invaliditet, zdravstveno stanje, starosno doba i sl. Mere koje korisnici javnih objekata i povr\u0161ina treba da preduzmu, prvenstveno se odnose na identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili ote\u017eavaju pristup objektu.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upu\u0107uje ovu preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti kako bi osobe sa invaliditetom mogle samostalno, bez pomo\u0107i drugih lica da u\u0111u u objekat i zadovoljavaju svoje osnovne potrebe.<\/p>\n <\/p>\n Dom zdravlja Kalu\u0111erica, obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010d. 9.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 42\/09)<\/p>\n [4]<\/a> Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom,\u00a0 \u010dlan 1. stav 1.<\/p>\n [5]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodnog pakta o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u02ee, broj 7\/71)<\/p>\n [6]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u201c, broj 31\/67)<\/p>\n [7]<\/a> www.ljudskaprava.gov.rs<\/p>\n [8]<\/a> Izve\u0161taj nadle\u017enih vlasti Republike Srbije u vezi sa primenom preporuka broj 34. i broj 54. Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izve\u0161tajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, u vezi sa preporukom 54<\/em>, Vlada Republike Srbije, 8. maj 2017. godine, str 1 i 2 \u2013 Dostupno na internet adresi: http:\/\/www.ljudskaprava.gov.rs\/sh\/node\/19868<\/a><\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 33\/06 i 13\/16<\/p>\n [11]<\/a> Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 33\/06 i 13\/16), \u010dlan 13. stav 3.<\/p>\n [12]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 72\/09, 81\/09 \u2013 ispr., 64\/10 \u2013 odluka US, 24\/11, 121\/12, 42\/13 \u2013 odluka US, 50\/13 \u2013 odluka US, 98\/13 \u2013 odluka US, 132\/14, 145\/14, 83\/18, 31\/19, 37\/19 \u2013 dr. zakon, 9\/20 i 52\/21<\/p>\n [13]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj\u00a0 22\/15<\/p>\n\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka mera Domu zdravlja Kalu\u0111erica<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n