\u00a0<\/em><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe<\/em> AA protiv BB radija i televizije <\/em>, zbog diskriminacije na osnovu pola<\/em>.<\/em> Podnositelj<\/em>i su u<\/em> pritu\u017eb<\/em>i <\/em>navel<\/em>i <\/em>da <\/em>su u emisiji \u201eAntidepresiv\u201c na BB radiju koja je emitovana 29. septembra 2021. godine u periodu 16 do 18 \u010dasova, voditelji \u010ditaju\u0107i odgovore slu\u0161alaca na anketu pod nazivom \u201e\u0160ta biste radili da ste nevidljivi?\u201c i komentari\u0161u\u0107i iste diskriminisali \u017eene, a posebno \u017eene koje su pre\u017eivele seksualno i rodno zasnovano nasilje. S<\/em>a druge strane u izja\u0161njenju<\/em> direktorke BB radio \u2013 televizije u potpunosti je osporena pritu\u017eba uz obrazlo\u017eenje da se u konkretnom slu\u010daju radi o \u0161aljivoj emisiji u kojoj su voditelji \u010ditali poruke slu\u0161alaca koji su odgovarali na pitanje ankete \u201e\u0160ta biste radili da ste nevidljivi?\u201c, da je konkretno pitanje apstraktno i da bilo kakav odgovor na isto nije podlo\u017ean realizaciji, odnosno da se navedene poruke ne mogu podvesti pod govor mr\u017enje, jer nisu ni ideje, ni informacije, ni mi\u0161ljenja kojima se podsti\u010de diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje<\/em>. <\/em>Na zahtev Poverenika da dostavi snimak pomenute sporne emisije koja je uklonjena sa njihovog zvani\u010dnog sajta – <\/em>https:\/\/tdiradio.com\/antidepresiv\/<\/em><\/a>, direktorka BB radio \u2013 televizija navela je da nije u mogu\u0107nosti da postupi po \u010dlanu 69. Zakona o javnom informisanju i medijima <\/em>i<\/em> dostavi snimak pomenute emisije iz razloga \u0161to je zapis uni\u0161ten. <\/em>U toku postupka<\/em>, a uvidom u ise\u010dak snimka emisije \u201eAntidepresiv\u201c koji je objavljen na Tviter nalogu \u017denska solidarnost<\/em> utvr\u0111eno<\/em> je<\/em> da <\/em>su se svojim izjavama voditelji slo\u017eili sa degradiraju\u0107im i uvredljivim komentarima slu\u0161alaca koji su upu\u0107eni \u017eenama, odnosno da su voditelji svojim afirmativnim tonom i reakcijom podr\u017eali i relativizovali <\/em>seksualno <\/em>nasilje prema \u017eenama bez obzira \u0161to se radi o hipoteti\u010dkoj situaciji. <\/em>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti<\/em> je <\/em>dao mi\u0161ljenje da<\/em> su u <\/em>emisiji \u201eAntidepresiv\u201c na BB radiju koja je emitovana 29. septembra 2021. godine u periodu 16 do 18 \u010dasova, povre\u0111ene odredbe<\/em> \u010dlana<\/em> 12. i \u010dlana<\/em> 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije<\/em>. <\/em>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010dio je<\/em> BB radio i televizija doo <\/em>da<\/em> upozna zapoislene sa mi\u0161ljenjem Poverenika i<\/em> ubudu\u0107e vod<\/em>i<\/em> ra\u010duna da se pridr\u017eava propis<\/em>a<\/em> o zabrani diskriminacije.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n – da je u radio emisiji \u201eAntidepresiv\u201c na BB radiju u kojoj su VV i GG, voditelji emisije \u010ditaju\u0107i odgovore slu\u0161alaca na anketu pod nazivom \u201e\u0160ta biste radili da ste nevidljivi?\u201c koja je emitovana 29. septembra 2021. godine u periodu 16 do 18 \u010dasova grubo prekr\u0161en Zakon o zabrani diskriminacije.<\/p>\n – \u00a0da su ovakvim postupanjem voditelja diskriminisane sve \u017eene, a posebno \u017eene koje su pre\u017eivele seksualno nasilje;<\/p>\n – da su pro\u010ditali odgovor slu\u0161aoca koji je glasio: \u201eJa bih po ceo dan bio u tr\u017enom centru i visio u \u017eenskim kabinama!\u201c, a zatim su oba voditelja odgovorila: \u201eBravo!\u201c razra\u0111uju\u0107i scenario nevidljivog mu\u0161karca koji provodi vreme u kabinama u kojima se \u017eene presvla\u010de;<\/p>\n – da su nastavili sa opisivanjem da bi mu\u0161karac mogao da ode na snimanje porno filma i aludirali na seks sa \u017eenom koja \u201ene\u0107e znati da li si ti ili neko drugi, tre\u0107i\u201c;<\/p>\n –\u00a0 da su pro\u010ditali odgovor slu\u0161aoca: \u201eKada bih bio nevidljiv na jedan dan u centru grada bih izbambusao devojku koja mi nije dala i \u0161aputao joj \u201cJel’ vidi\u0161 da mo\u017ee\u0161 nego ne\u0107e\u0161, a zatim su voditelji uz smeh dodali: \u201eJel’ vidi\u0161 da ne boli? A ti ne mo\u017ee, pa ne mo\u017ee.\u201c<\/p>\n – da su izjavama voditelja prekr\u0161ene odredbe \u010dlana 11,12, 13. i 20. Zakona o zabrani diskriminacije;<\/p>\n – da su \u010ditaju\u0107i odgovore slu\u0161alaca u hipoteti\u010dkoj situaciji koji pozivaju na nasilje\u00a0 prema \u017eenama (vojerizam \u2013 naru\u0161avanje prava na privatnost, na telesni integritet, seksualni odnos bez pristanka), pritom se ne ogra\u0111uju\u0107i od ovakvih odgovora, ve\u0107 naprotiv, uz smeh dodaju\u0107i sopstvene komentare, voditelji BB radija podr\u017eali nasilje nad \u017eenama i to seksualno nasilje kao posebno poni\u017eavaju\u0107i oblik nasilja;<\/p>\n – da se ovakvim postupanjem voditelja nasilje prema \u017eenama normalizuje i \u010dak podsti\u010de kao po\u017eeljno pona\u0161anje, bez obzira \u0161to se radi o hipoteti\u010dkoj situaciji;<\/p>\n – da je seksualni odnos bez pristanka predstavljen kao ne\u0161to sme\u0161no i zabavno, a da je \u017eena predstavljena kao objekt mu\u0161ke zabave \u010dija volja nije relevantna;<\/p>\n – da je navedena emisija uklonjena, ali da se navedeni sadr\u017eaj mo\u017ee prona\u0107i na Tviteru u trenutku podno\u0161enja pritu\u017ebe;<\/p>\n – da u trenutku kada javnost u Srbiji potresaju pri\u010de o slu\u010dajevima seksualnog zlostavljanja maloletnica i kada su napori civilnog dru\u0161tva i nezavisnih institucija usmereni na to da se pomogne \u017ertvama seksualnog nasilja te da se skine stigma sa seksualnog nasilja kao odgovornosti \u017ertve, ovakav vid izve\u0161tavanja ne samo da ne doprinosi re\u0161enju problema ve\u0107 ga i produbljuje.<\/p>\n 1.4.<\/strong> U izja\u0161njenju direktorke BB radio \u2013 televizija izme\u0111u ostalog je navedeno:<\/p>\n – da se navedene poruke ne mogu podvesti pod govor mr\u017enje, jer nisu ni ideje, ni informacije, ni mi\u0161ljenja kojima se podsti\u010de diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje jer se u konkretnom slu\u010daju radi o \u0161aljivoj emisiji u kojoj su voditelji \u010ditali poruke slu\u0161alaca koji su odgovarali na pitanje ankete \u201e\u0160ta biste radili da ste nevidljivi?\u201c;<\/p>\n – da je konkretno pitanje apstraktno i da bilo kakav odgovor na isto nije podlo\u017ean realizaciji, te da se odgovor na isto ne mo\u017ee podvesti pod govor mr\u017enje;<\/p>\n – da podnosilac pritu\u017ebe tuma\u010di deo emisije na na\u010din koji mu odgovara i da su se u emisiji javljali i mu\u0161karci i \u017eene i davali \u0161aljive odgovore na navedeno pitanje;<\/p>\n – da pitanje nije postavljeno samo mu\u0161karcima, niti su samo mu\u0161karci davali odgovore te se u konkretnom slu\u010daju po\u0161tovalo na\u010delo jednakosti prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u svim aspektima;<\/p>\n – da apstraktna povreda ne mo\u017ee da u\u017eiva za\u0161titu, ve\u0107 da za\u0161titu u\u017eiva samo konkretna povreda ili situacija iz koje izvesno postoji opasnost od povrede, te u konkretnom slu\u010daju takve povrede nema i pritu\u017eba je u celosti neosnovana;<\/p>\n – da neke odgovore u emisiji koje ne bi emitovali emituju jer emisija ide u\u017eivo;<\/p>\n – da se emisija emituje ve\u0107 9 godina i da nije bilo pritu\u017ebi;<\/p>\n – da se disclaimer pojavljuje u poslednjem minutu svake emisije u kojem se izri\u010dito navodi da cilj emisije nije omalova\u017eavanje, niti vre\u0111anje bilo koga, ve\u0107 isklju\u010divo humor i zabava;<\/p>\n – da ne mogu da postupe po zahtevu Poverenika da dostave snimak pomenute emisije i postupe po \u010dlanu 69. Zakona o javnom informisanju i medijima iz razloga \u0161to je zapis uni\u0161ten;<\/p>\n – da je zapis uni\u0161ten po proteku od 30 dana od dana objavljivanja, a po \u010dlanu 68. istog Zakona, po kojem je izdava\u010d u obavezi da radio emisije \u010duva 30 dana od dana objavljivanja.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Slu\u0161anjem ise\u010dka snimka emisije \u201eAntidepresiv\u201c koji je objavljen na Tviter nalogu \u017denska solidarnost[2]<\/a> utvr\u0111eno je da je voditelj pro\u010ditao odgovor na anketu \u201e\u0160ta biste radili da ste nevidljivi?\u201c i to: \u201eJa bih po ceo dan bio u tr\u017enom centru i visio u \u017eenskim kabinama\u201c na \u0161ta su oba voditelja u glas povikala \u201eBravo!\u201c, i dalje je jedan voditelj nastavio uz komentar \u201estane\u0161 gore, onako sedne\u0161 gore, lepo se namesti\u0161, sedne\u0161, i kao kafica ne mo\u017ee jer kafica nije nevidljiva pa se vidi ono \u010dudno je, ali onako lepo natenane\u201c. Dalje, u nastavku voditelj izgovara: \u201eA \u0161to ne bi jednostavno oti\u0161ao u porno film gde se snima i kao bleji\u0161, ona ne\u0107e znati ni da li si ti ili neko drugi, sre\u0107a ako ih je vi\u0161e koga briga\u201c. Zatim je drugi voditelj pro\u010ditao jo\u0161 jedan odgovor slu\u0161aoca i citirao ga: \u201eDa sam nevidljiv na jedan dan u centru grada bih izbambusao devojku koja mi nije dala i \u0161aputao joj \u201cJel’ vidi\u0161 da mo\u017ee\u0161 nego ne\u0107e\u0161, a zatim je voditelj uz smeh dodao: \u201eJel’ vidi\u0161 da ne boli? A drugi voditelj rekao: \u201e A ti ne mo\u017ee, pa ne mo\u017ee.\u201c<\/p>\n 2.2. \u00a0<\/strong>Uvidom u navedenu objavu na Tviter nalogu \u017denska solidarnost, utvr\u0111eno je da postoji veliki broj negativnih komentara upu\u0107enih voditeljima emisije.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, kao i relevantne me\u0111unarodne i doma\u0107e pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.1. <\/strong>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3]<\/sup><\/a> kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti je da postupa po pritu\u017ebama zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima i izri\u010de mere u skladu sa \u010dlanom 40. ovog zakona.<\/p>\n <\/p>\n 3.2. <\/strong>Ustav Republike Srbije[4]<\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, Ustav Republike Srbije jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje[5]<\/a> i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih.[6]<\/a><\/p>\n 3.3.<\/strong> Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena[7]<\/a> obavezane su dr\u017eave potpisnice da preduzmu odgovaraju\u0107e mere na promeni kulturnih obrazaca rodnih nejednakosti, odnosno otklanjanju predrasuda i praksi zasnovanih na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi mu\u0161karaca, odnosno \u017eena.[8]<\/a><\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Tako\u0111e, \u010dlanom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je izra\u017eavanje mr\u017enje, omalova\u017eavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.<\/p>\n 3.5. <\/strong>Odredbom \u010dlana 4. stav 5. Zakona o rodnoj ravnopravnosti[9]<\/a> propisano je da se diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, smatra se i uznemiravanje, poni\u017eavaju\u0107e postupanje, pretnje i uslovljavanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje, rodno zasnovan govor mr\u017enje, nasilje zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu ili promeni pola, nasilje prema \u017eenama, nejednako postupanje na osnovu trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu o\u010dinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva i podsticanje na diskriminaciju kao i svaki nepovoljniji tretman koji lice ima zbog odbijanja ili trpljenja takvog pona\u0161anja. Dalje, odredbom \u010dlana 44. propisano je sadr\u017eaji u sredstvima javnog informisanja, uklju\u010duju\u0107i i ogla\u0161avanje, ne smeju da sadr\u017ee podatke kojima se stvara ili podsti\u010de diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda. Stavom 2. istog \u010dlana da je zabranjeno je izra\u017eavanje mr\u017enje i omalova\u017eavanje \u017eena i mu\u0161karaca, kao i javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje zasnovano na predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti \u017eena i mu\u0161karaca, odnosno na rodnim stereotipima, dok je stavom 3. propisano da su sredstva javnog informisanja du\u017ena da prilikom izve\u0161tavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o zna\u010daju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, dru\u0161tvenih i kulturnih obrazaca, obi\u010daja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i drugih li\u010dnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema \u017eenama.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Odredbama \u010dlana 54. Zakona o elektronskim medijima[10]<\/a> propisana je odgovornost pru\u017eaoca medijske usluge za programski sadr\u017eaj. Ovim \u010dlanom je propisano da pru\u017ealac medijske usluge odgovara za programski sadr\u017eaj, bez obzira na to da li ga je proizveo pru\u017ealac ili drugo lice (npr. nezavisna produkcija, zakupljen termin, programska razmena, najava programa, SMS i druge poruke publike i sl.). Odredbama \u010dlana 4. propisano je da programski sadr\u017eaj \u010dine informacije, ideje i mi\u0161ljenja kao i autorska dela u zvu\u010dnom obliku, odnosno u obliku pokretne slike sa ili bez zvuka koje predstavljaju pojedina\u010dnu stavku u programu i dostupne su javnosti putem elektronskih medija radi informisanja, zabave, obrazovanja i dr. (stav 1 ta\u010dka 4), odnosno da je ure\u0111iva\u010dka odgovornost odgovornost za sprovo\u0111enje kontrole nad izborom programskih sadr\u017eaja i njihovom organizacijom (stav 1 ta\u010dka 5).<\/p>\n 3.7.<\/strong> Odredbama \u010dlana 48. Zakona o javnom informisanju i medijima[11]<\/a> propisano je da medij mora imati odgovornog urednika (stav 1.), da glavni urednik medija ima svojstvo odgovornog urednika tog medija (stav 2.), da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadr\u017eaj koji ure\u0111uje (stav 3). Zakon defini\u0161e medije kao sredstvo javnog obave\u0161tavanja koje re\u010dima, slikom, odnosno zvukom prenosi uredni\u010dki oblikovane informacije, ideje i mi\u0161ljenja i druge sadr\u017eaje namenjene javnoj distribuciji i neodre\u0111enom broju korisnika (\u010dlan 29 stav 1). Dalje, odredbom \u010dlana 75. Zakona propisano je da se idejama, mi\u0161ljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog li\u010dnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem u\u010dinjeno krivi\u010dno delo.<\/p>\n 3.8.<\/strong> U Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine[12]<\/a> istaknuto je da je nasilje uop\u0161te a posebno prema \u017eenama najrasprostranjeniji i najte\u017ei vid kr\u0161enja osnovnih ljudskih prava. Ono je prisutno u medijima koji \u0161ire mizogine, seksisti\u010dke poruke, kao strukturno nasilje koje ih isklju\u010duje iz odlu\u010divanja, sa tr\u017ei\u0161ta rada, iz imovine, novih tehnologija, iz politi\u010dkog i javnog \u017eivota. Nasilje prema \u017eenama prisutno je na radnom mestu, u institucijama gde bi trebalo da ostvare socijalnu ili zdravstvenu za\u0161titu, u porodici, u partnerskim odnosima. Rezultati Istra\u017eivanja o dobrobiti i bezbednosti \u017eena u zemljama jugoisto\u010dne i isto\u010dne Evrope, ukazuju na znatnu rasprostranjenost razli\u010ditih oblika rodno zasnovanog nasilja prema \u017eenama. Podaci iz istra\u017eivanja o rasprostranjenosti nasilja prema \u017eenama u Srbiji su razlog za veliku zabrinutost. Bilo koji oblik nasilja, uklju\u010duju\u0107i nepartnersko i partnersko, kao i seksualno uznemiravanje i proganjanje, od navr\u0161ene 15 godine do\u017eivelo je 62% \u017eena starosti 18-74 godine (1,7 miliona \u017eena u Srbiji). Skoro tre\u0107ina \u017eena prenosi iskustvo nekog oblika nasilja tokom detinjstva.<\/p>\n Analiza navoda pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.<\/strong>9<\/strong>.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu sadr\u017einu pritu\u017ebe, kao i nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, u konkretnom slu\u010daju zadatak Poverenika je da ispita da li su u emisiji \u201eAntidepresiv\u201c na BB radiju koja je emitovana 29. septembra 2021. godine u periodu 16 do 18 \u010dasova povre\u0111ene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.<\/strong>10<\/strong>.<\/strong> Poverenik konstatuje da je nesporno, kako iz same pritu\u017ebe tako i iz izja\u0161njenja, da je emisija \u201eAntidepresiv\u201c na BB radiju u kojoj su VV i GG, voditelji emisije \u010ditali i komentarisali odgovore slu\u0161alaca na anketu pod nazivom \u201e\u0160ta biste radili da ste nevidljivi?\u201c emitovana 29. septembra 2021. godine u periodu 16 do 18 \u010dasova, kao i da je pomenuta emisija uklonjena sa zvani\u010dnog sajta.<\/p>\n 3.<\/strong>11<\/strong>. Poverenik je najpre pristupio analizi izjave voditelja koji su \u010ditali odgovore slu\u0161alaca a u vezi sa navodima iz izja\u0161njenja da se izjave ne mogu podvesti pod govor mr\u017enje, jer nisu ni ideje, ni informacije, ni mi\u0161ljenja kojima se podsti\u010de diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje jer se u konkretnom slu\u010daju radi o \u0161aljivoj emisiji u kojoj su voditelji \u010ditali poruke slu\u0161alaca koji su odgovarali na pitanje ankete \u201e\u0160ta biste radili da ste nevidljivi?\u201c.<\/p>\n <\/p>\n 3.1<\/strong>2<\/strong>.<\/strong> Analizom ise\u010dka emisije \u201eAntidepresiv\u201c Poverenik nalazi da je evidentno da su se svojim izjavama voditelji slo\u017eili sa degradiraju\u0107im komentarima slu\u0161alaca koji su upu\u0107eni \u017eenama, odnosno da su voditelji svojim afirmativnim tonom i reakcijom podr\u017eali i relativizovali odre\u0111ene oblike uznemiravanja i nasilja prema \u017eenama bez obzira \u0161to se radi o hipoteti\u010dkoj situaciji. Naime, komentari\u0161u\u0107i odgovor slu\u0161aoca koji glasi: \u201eDa sam nevidljiv na jedan dan u centru grada bih izbambusao devojku koja mi nije dala i \u0161aputao joj \u201cJel’ vidi\u0161 da mo\u017ee\u0161 nego ne\u0107e\u0161\u201c, voditelji su uz smeh izgovorili \u201eJel’ vidi\u0161 da ne boli? i \u201eA ti ne mo\u017ee, ne mo\u017ee\u201c, voditelji su \u010din seksualnog odnosa bez pristanka predstavili kao zabavan i sme\u0161an \u010din \u0161to je nedopustivo, naro\u010dito na mestima dostupnim \u0161iroj javnosti.<\/p>\n 3.1<\/strong>3<\/strong>.<\/strong> Nasilje prema \u017eenama, kao i nasilje uop\u0161te predstavlja te\u017eak vid kr\u0161enja osnovnih ljudskih prava. Relativizacijom i predstavljanjem nasilja na na\u010din kako je to u\u010dinjeno u spornoj emisiji poslata je uvredljiva i poni\u017eavaju\u0107a poruka svim \u017eenama, a posebno \u017eenama koje su trpele i do\u017eivele neki vid rodno zasnovanog nasilja i seksualnog nasilja. Tema seksualnog nasilja je izuzetno osetljiva i stoga iziskuje pa\u017eljiv pristup, a voditelji i urednici moraju imati \u00a0svest i odgovornost o istom.<\/p>\n 3.1<\/strong>4<\/strong>.<\/strong> Povodom navoda iz izja\u0161njenja da apstraktna povreda ne mo\u017ee da u\u017eiva za\u0161titu, ve\u0107 da za\u0161titu u\u017eiva samo konkretna povreda ili situacija iz koje izvesno postoji opasnost od povrede, Poverenik ukazuje da se u slu\u010daju kr\u0161enja \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, povreda sastoji u vre\u0111anju dostojanstva lica ili grupe lica, kao i u stvaranju degradiraju\u0107eg, poni\u017eavaju\u0107eg i uvredljivog okru\u017eenja. Komentari koji su usledili nakon objavljivanja segmenta emisije na Tviteru, ukazuju da su izjave voditelja emisije, izazvali uznemirenje javnosti. Tako\u0111e, navodi iz izja\u0161njenja da pitanje nije bilo upu\u0107eno samo mu\u0161karcima, i da su se u tom smislu po\u0161tovali principi rodne ravnopravnosti, nije od zna\u010daja, s obzirom da se pritu\u017eba ne odnosi na takve komentare. Pored toga, TDI radio nije pru\u017eio nikakve dokaze u tom smislu, poja\u0161njavaju\u0107i da je snimak emisije uni\u0161ten.<\/p>\n 3.15.<\/strong> U Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2020. godinu[13]<\/a> primeri iz prakse Poverenika govore i o diskriminatornim stavovima i omalova\u017eavaju\u0107em prikazivanju \u017eena u javnom prostoru tokom 2020. godine koji su se odnosili pre svega na uvredljive i poni\u017eavaju\u0107e izjave i komentare u medijima, kao i na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Tako\u0111e, na osnovu uvida u sve relevantne raspolo\u017eive podatke o stanju u pogledu ostvarivanja ravnopravnosti, sagledavaju\u0107i klju\u010dne probleme koji su se ispoljavali tokom 2020. godine i prate\u0107i oblasti kako su navedene u ovom izve\u0161taju, Poverenik je naveo i unapre\u0111ivanje kontrole medijskih sadr\u017eaja i osiguravanje po\u0161tovanja propisa i medijskih kodeksa, naro\u010dito u delu koji se odnosi na zabranu govora mr\u017enje, seksizam, mizoginiju, diskriminatorne stavove i uvredljivo izve\u0161tavanje, kao i\u00a0 podsticanje i kreiranje sadr\u017eaja usmerenih na razumevanje i pobolj\u0161anje polo\u017eaja ranjivih grupa, kao i razbijanje predrasuda koje su naj\u010de\u0161\u0107e usmerene na \u017eene, pripadnike LGBTI populacije, starije gra\u0111ane i dr.<\/p>\n 3.1<\/strong>6<\/strong>. <\/strong>U Strategiji za spre\u010davanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema \u017eenama i nasilja u porodici za period 2021\u20132025. godine[14]<\/a> je posebno napomenuto da iako su u proteklom periodu ostvareni zna\u010dajni rezultati na planu suzbijanja i spre\u010davanja rodno zasnovanog nasilja prema \u017eenama i nasilja u porodici, ovi oblici nasilja jo\u0161 uvek su \u0161iroko rasprostranjeni i u privatnoj i javnoj sferi \u017eivota. Uz \u0161irenje mizoginih i seksisti\u010dkih poruka, senzacionalisti\u010dko izve\u0161tavanje o nasilju prema \u017eenama je i dalje dominantno u medijima, dok nedovoljan broj medijskih izve\u0161taja pristupa fenomenu rodno zasnovanog nasilja iz edukativnog ugla. U Strategiji se navodi da su \u017eene dominantno \u017ertve nasilja u porodici i u partnerskim odnosima, a ni broj femicida se ne smanjuje zna\u010dajno. Riziku od rodno zasnovanog nasilja posebno su izlo\u017eene \u017eene iz osetljivih dru\u0161tvenih grupa, kao \u0161to su Romkinje, \u017eene sa invaliditetom, \u017eene sa sela, samohrane majke, azilantkinje\/migrantkinje, \u017eene druga\u010dije seksualne orijentacije i rodnog identiteta i dr. U Strategiji je ukazano da se nasilje prema \u017eenama jo\u0161 uvek ne sagledava kao manifestacija istorijski nejednakih odnosa mo\u0107i izme\u0111u \u017eena i mu\u0161karaca, koji su doveli do dominacije i diskriminacije \u017eena od mu\u0161karaca, kao i do spre\u010davanja napredovanja \u017eena u punoj meri, te je to jedan od klju\u010dnih dru\u0161tvenih mehanizama, kojima se \u017eene primoravaju da budu u podre\u0111enom polo\u017eaju u odnosu na mu\u0161karce, kako je to istaknuto i u Preambuli Istanbulske konvencije. Prilikom kreiranja programa i mera za borbu protiv nasilja prema \u017eenama \u010desto se ne prepoznaje da je re\u010d o rodno zasnovanom nasilju, koje je klju\u010dna prepreka da \u017eene u punoj meri u\u017eivaju ljudska prava, niti postoji puna svest o tome da je pravo na \u017eivot bez nasilja u privatnoj i javnoj sferi povezano sa obavezom dr\u017eave da osigura ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca da u\u017eivaju sva gra\u0111anska, politi\u010dka, ekonomska, socijalna i kulturna prava, uz uva\u017eavanje specifi\u010dnih okolnosti u kojima se nalaze \u017eene iz osetljivih grupa.<\/p>\n 3.1<\/strong>7<\/strong>.<\/strong> Poverenik posebno skre\u0107e pa\u017enju na podatke iz istra\u017eivanja o rasprostranjenosti nasilja prema \u017eenama u Srbiji koji su razlog za veliku zabrinutost. Naime, bilo koji oblik nasilja, uklju\u010duju\u0107i nepartnersko i partnersko, kao i seksualno uznemiravanje i proganjanje, od navr\u0161ene 15 godine do\u017eivelo je 62% \u017eena starosti 18-74 godine (1,7 miliona \u017eena u Srbiji)[15]<\/a>. Uzroci nasilja nad \u017eenama veoma kompleksni i da je jedan od klju\u010dnih uzroka diskriminacije na osnovu pola jesu \u010dvrsto ukorenjeni, tradicionalni, patrijahalni stereotipi o rodnim ulogama \u017eena i mu\u0161karaca u porodici i \u0161iroj zajednici. Podr\u017eavanje stereotipa i predrasuda upravo podsti\u010de diskriminaciju i negativno se odra\u017eava na stanje u dru\u0161tvu u kojem je, ve\u0107 godinama unazad, veliki broj slu\u010dajeva prijavljenog rodno zasnovanog nasilja i femicida kao njegovog najte\u017eeg oblika.<\/p>\n 3.1<\/strong>8<\/strong>.<\/strong> Poverenik konstatuje da je nesporno da sloboda svakog vida izra\u017eavanja jeste od klju\u010dne va\u017enosti za razvoj demokratskog dru\u0161tva ali da ova sloboda ne sme biti stavljena u kontekst izgovora za bilo koji vid diskriminacije i omalova\u017eavanja po bilo kojem li\u010dnom svojstvu, a pogotovo uzimaju\u0107i u obzir \u010dinjenicu da mediji, kao mehanizam koji uti\u010de na javno mnjenje, mo\u017ee da odigra veoma zna\u010dajnu ulogu u razbijanju rodnih stereotipa i podsticanju rodne ravnopravnosti.<\/p>\n 3.<\/strong>19<\/strong>.<\/strong> Na kraju, imaju\u0107i u vidu da je sporna emisija \u201eAntidepresiv\u201c koja je emitovana 29. septembra 2021. godine uklonjena sa zvani\u010dnog sajta, Poverenik je dao preporuke BB radiju da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna i da se pridr\u017eava propisa o zabrani diskriminacije, te\u00a0 i da u tom smislu upozna zaposlene koji kreiraju i u\u010destvuju u programu sa mi\u0161ljenjem Poverenika.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n U postupku po pritu\u017ebi utvr\u0111eno je da su u emisiji \u201eAntidepresiv\u201c na BB koja je emitovana 29. septembra 2021. godine u periodu 16 do 18 \u010dasova, povre\u0111ene odredbe \u010dlana 12. i \u010dlana 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti daje BB radio i televizija, preporuku:<\/p>\n <\/p>\n 5.<\/strong>1<\/strong>.<\/strong> Da upozna zaposlene sa mi\u0161ljenjem Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n 5.2.<\/strong> Da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da se pridr\u017eava propisa o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Potrebno je da BB radio i televizija obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a>https:\/\/twitter.com\/ZSolidarnost\/status\/1448589685329104897?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1448589685329104897%7Ctwgr%5E%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.021.rs%2Fstory%2FInfo%2FMisljenja-i-intervjui%2F287291%2FKako-da-relativizujete-silovanje-u-nekoliko-minuta-Javni-ispadi-popularnog-radijskog-dvojca.html<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n [4]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06)<\/p>\n [5]<\/a> Ustav Republike Srbije, \u010dlan 46. stav 1.<\/p>\n [6]<\/a> Ustav Republike Srbije, \u010dlan 46. stav 2.<\/p>\n [7]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u201c, broj 11\/81)<\/p>\n [8]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena, \u010dlan 5.<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 52\/21<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 83\/14 i 6\/16 \u2013 dr. zakon<\/p>\n [11]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 83\/14, 58\/15 i 12\/16 \u2013 autenti\u010dno tuma\u010denje<\/p>\n [12]<\/a> https:\/\/www.minljmpdd.gov.rs\/strateska-dokumenta.php<\/p>\n [13]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/Poverenik-za-zastitu-ravnopravnosti-Godisnji-izvestaj-za-2020.pdf<\/p>\n [14]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 47\/21<\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
713-2021 Mi\u0161ljenje sa preporukom zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti javnog informisanja i medija<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n