Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena kojom je propisano da dr\u017eave \u010dlanice preduzimaju u svim oblastima, posebno politi\u010dkoj, dru\u0161tvenoj, ekonomskoj i kulturnoj, sve prikladne mere, uklju\u010duju\u0107i zakonodavne, da bi obezbedile potpun razvoj i napredak \u017eena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i u\u017eivanje prava \u010doveka i osnovnih sloboda, ravnopravno s mu\u0161karcima[2]<\/a>, kao i da preduzimaju sve odgovaraju\u0107e mere radi eliminisanja diskriminacije \u017eena u drugim oblastima privrednog i dru\u0161tvenog \u017eivota kako bi im se, na osnovu ravnopravnosti \u017eena i mu\u0161karaca, obezbedila jednaka prava, a posebno, izme\u0111u ostalog, pravo na u\u010de\u0161\u0107e u svim oblicima kulturnog \u017eivota[3]<\/a>.<\/p>\n Ratifikacijom Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Republika Srbija se obavezala da obezbedi jednako pravo mu\u0161karcima i \u017eenama da u\u017eivaju sva ekonomska, socijalna i kulturna prava koja su nabrojana u ovom paktu[4]<\/a>, kao i da priznaje svakom pravo da u\u010destvuje u kulturnom \u017eivotu[5]<\/a>.<\/p>\n Savet Evropske unije je u Zaklju\u010dku o unapre\u0111enju ravnopravnosti polova u evropskom istra\u017eiva\u010dkom prostoru koji je usvojen 2015. godine ukazao da su \u017eene i dalje nedovoljno zastupljene na najvi\u0161im akademskim pozicijama na kojima se donose odluke, bilo kao \u010dlanice nau\u010dnih i upravnih odbora, ili kao rukovoditeljke visoko\u0161kolskih ustanova.[6]<\/a> Obezbe\u0111ivanje ravnomerne rodne zastupljenosti na pozicijama dono\u0161enja odluka, jedan je od tri glavna cilja definisana Uputstvima za rodnu ravnopravnost Horizonta 2020[7]<\/a>, Okvirnog programa Evropske unije za istra\u017eivanje i inovacije, kojem se Republika Srbija priklju\u010dila 2014. godine.<\/p>\n Rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogu\u0107nosti, ravnomerno u\u010de\u0161\u0107e i uravnote\u017eenu zastupljenost \u017eena i mu\u0161karaca u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, jednake mogu\u0107nosti za ostvarivanje prava i sloboda, kori\u0161\u0107enje li\u010dnih znanja i sposobnosti za li\u010dni razvoj i razvoj dru\u0161tva, jednake mogu\u0107nosti i prava u pristupu robama i uslugama, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uva\u017eavanje biolo\u0161kih, dru\u0161tvenih i kulturolo\u0161ki formiranih razlika izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena i razli\u010ditih interesa, potreba i prioriteta \u017eena i mu\u0161karaca prilikom dono\u0161enja javnih i drugih politika i odlu\u010divanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama.[8]<\/a> Prema odredbi \u010dlana 43. st. 2. ta\u010d. 2) Zakona o rodnoj ravnopravnosti, jedna od posebnih mera koje se odre\u0111uju i sprovode u oblasti kulture obuhvata uspostavljanje uravnote\u017eene zastupljenosti polova u organima upravljanja i nadzora u ustanovama kulture koje te organe imaju, u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje oblast kulture.<\/p>\n Prema odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu rodne ravnopravnosti, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.[9]<\/a><\/p>\n Nauka i istra\u017eivanje se zasnivaju na na\u010delu rodne ravnopravnosti u nauci i istra\u017eivanjima, kao i u organima odlu\u010divanja, prema odredbama mati\u010dnog zakona u ovoj oblasti.[10]<\/a><\/p>\n Rodne razlike u nauci su i dalje izra\u017eene kao i u mnogim drugim profesijama i segmentima dru\u0161tva. Mnoge kulturolo\u0161ke prepreke \u017eenama i dalje stoje na putu ka nauci, od usmeravanja devoj\u010dica ka drugim zanimanjima, stereotipa i predrasuda o \u201emu\u0161kim\u201c i \u201e\u017eenskim\u201c profesijama, seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, do prepreka u napredovanju zbog ra\u0111anja dece. Doprinos \u017eena nauci je u mnogim slu\u010dajevima ostao i nezabele\u017een, pogotovo jer nau\u010dnice, uz zna\u010dajne izuzetke, \u010desto nisu dobijale zasluge za svoj rad.<\/p>\n Procenjen broj stanovnika u Republici Srbiji u 2020. godini, prema podacima Republi\u010dkog zavoda za statistiku je 6.899.126, od \u010dega 51,3% \u010dine \u017eene (3.538.820), a 48,7% mu\u0161karci (3. 360.306)[11]<\/a>. U publikaciji \u201e\u017dene i mu\u0161karci u Republici Srbiji\u201c Republi\u010dkog zavoda za statistiku navedeno je da podaci za 2019. godinu pokazuju da visoke \u0161kole i fakultete vi\u0161e upisuju i zavr\u0161avaju \u017eene (57% upisanih i 59% diplomiranih \u010dinile su \u017eene), kao i da je doktoriralo vi\u0161e \u017eena (57%) nego mu\u0161karaca (47%)[12]<\/a>. Tako\u0111e, u kalendarskoj 2020. godini u Republici Srbiji na svim visoko\u0161kolskim ustanovama i na svim nivoima studija diplomiralo je 41.331 studenata i studentkinja. Od ukupnog broja diplomiranih 16.488 ili 39,9% su mu\u0161karci, a 24.843 ili 60,1% su \u017eene[13]<\/a>. U odnosu na navedenu, statistika koja se mo\u017ee izvu\u0107i sa zvani\u010dnog sajta SANU, ukazuje da od ukupno 119 \u010dlanova (100 redovnih i 19 dopisnih) \u017eene \u010dine samo 10,9% (devet redovnih \u010dlanica i \u010detiri dopisne \u010dlanice), \u0161to predstavlja znatnu rodnu neravnote\u017eu.<\/p>\n Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu je ove godine objavila Izve\u0161taj o nauci, kojim je izme\u0111u ostalog ukazala na rodnu neravnote\u017eu nacionalnih akademija nauka \u0161irom sveta. Kako je u izve\u0161taju navedeno, \u010dlanovi akademija nauka biraju se na osnovu usagla\u0161enih akademskih kriterijuma nau\u010dne izvrsnosti. Me\u0111utim, broj \u017eena me\u0111u \u010dlanovima nacionalne akademije nauka tako\u0111e mo\u017ee da poslu\u017ei kao svojevrsni test za percepciju i status \u017eena nau\u010dnica u odre\u0111enoj zemlji. U oktobru 2015. godine, globalna mre\u017ea InterAcademy Partnership<\/em>[14]<\/a> objavila je rezultate prvog sveobuhvatnog istra\u017eivanja me\u0111u svojim \u010dlanicama, \u010diji je cilj bio da se utvrdi stepen uklju\u010denosti i u\u010de\u0161\u0107e \u017eena nau\u010dnica u radu nau\u010dnih akademija. Od 69 nacionalnih nau\u010dnih akademija za koje su bili dostupni podaci, u skoro polovini zemalja (30), \u017eene su \u010dinile do 10% \u010dlanova. U istra\u017eivanju je navedeno da veoma izra\u017eena nezastupljenost \u017eena u nacionalnim nau\u010dnim akademijama predstavlja veliki izazov, s obzirom na to da ove akademije \u010desto \u010dine okosnicu napora za razvoj nacionalnih inovacionih sistema. U godini nakon objavljivanja izve\u0161taja, Kraljevska holandska akademija umetnosti i nauka preduzela je revolucionaran korak kada je odlu\u010deno da za \u010dlanstvo mogu biti kandidovane samo \u017eene, kako bi se smanjio rodni jaz koji je oduvek postojao u akademiji: u to vreme mu\u0161karci su \u010dinili 87% od 556 \u010dlanova akademije.[15]<\/a><\/p>\n Ustav Republike Srbije i Zakon o zabrani diskriminacije, kao i savremeno me\u0111unarodno antidiskriminaciono pravo, poznaju institut posebne, odnosno afirmativne mere kao instrument koji se uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju. Dakle, mogu\u0107e je da se, poput recimo holandskog primera, uvo\u0111enjem mera dostigne ravnomernija i ravnopravnija zastupljenost \u017eena, kako bi se time pokazala njihova stvarna nau\u010dna i umetni\u010dka postignu\u0107a i doprinos, odnosno realnije prikazalo stanje u na\u0161em dru\u0161tvu.<\/p>\n <\/p>\n Prema Zakonu o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, uloga SANU je da razvija i podsti\u010de nauku, organizuje i unapre\u0111uje osnovna i primenjena nau\u010dna istra\u017eivanja, podsti\u010de i unapre\u0111uje umetni\u010dku delatnost i time doprinosi op\u0161tem dobru naroda Republike Srbije i dr\u017eave.[16]<\/a><\/p>\n Poverenik ukazuje da je nedovoljna zastupljenost \u017eena u SANU prepoznata u Strategiji za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030. godine. Kako je strategijom ukazano, me\u0111u \u010dlanovima Srpske akademije nauka i umetnosti dominiraju mu\u0161karci. U 2020. godini 90% svih \u010dlanova su mu\u0161karci. Najve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e \u017eena je u Odeljenju jezika i knji\u017eevnosti i Odeljenju istorijskih nauka, dok je samo po jedna \u010dlanica u odeljenjima dru\u0161tvenih nauka, tehni\u010dkih nauka i matematike, fizike i geo-nauke.<\/p>\n Isti\u010demo i da je SANU institucija od posebnog nacionalnog zna\u010daja za nauku i umetnost, pa i razvoj celokupnog dru\u0161tva, odnosno da je najvi\u0161a nau\u010dna i umetni\u010dka ustanova u Republici Srbiji \u010dija je uloga da razvija i podsti\u010de nauku i unapre\u0111uje umetni\u010dku delatnost, kao i da doprinosi op\u0161tem dobru. U tom smislu, SANU treba da bude vode\u0107a institucija i pokreta\u010d razvoja i treba da prepozna svoju ulogu u postizanju uravnote\u017eene zastupljenosti \u017eena i mu\u0161karaca u ovim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota.<\/p>\n Statutom SANU-a propisana su merila za utvr\u0111ivanje izuzetnog doprinosa nauci i umetnosti kao uslova za izbor \u010dlanova (\u010dlan 11. Statuta SANU). Istim \u010dlanom je propisano i da Predsedni\u0161tvo na predlog Komisije za Statut u godini koja prethodi izborima donosi posebno Uputstvo sa kriterijumima za svaki ciklus izbora. Deo uputstva \u010dini spisak i definicija obaveznih kvalitativnih i kvantitativnih kriterijuma koji moraju biti u skladu sa va\u017ee\u0107im standardima u svetu, prilago\u0111eni uslovima u Srbiji i odgovaraju\u0107im nau\u010dnim i umetni\u010dkim oblastima[17]<\/a>. S obzirom na navedeno, odnosno \u010dinjenicu da SANU svojim aktima ure\u0111uje kriterijume za svaki ciklus izbora, neophodno je da SANU prilikom ure\u0111ivanja ovih kriterijuma posebnu pa\u017enju, izme\u0111u ostalog, posveti unapre\u0111ivanju rodne ravnopravnosti. Poverenik razume da je vi\u0161evekovno odsustvo \u017eena iz oblasti nauke zbog razli\u010ditih vrsta barijera uzrokovanim duboko ukorenjenim patrijarhalnim obrascima i \u201evrednostima\u201c, me\u0111utim manja zastupljenost \u017eena u \u010dlanstvu SANU danas se vi\u0161e ne mo\u017ee pravdati zaostalim tekovinama pro\u0161losti. Nesporan doprinos \u017eena u nauci i u umetnosti trebalo bi da se odra\u017eava i na broj \u017eena u SANU. Statisti\u010dki podaci nesumnjivo pokazuju da \u017eene danas \u010dine ve\u0107inu op\u0161te populacije, kao i ve\u0107inu visokoobrazovanog dela populacije.<\/p>\n Prema relevantnim podacima sa zvani\u010dnog sajta SANU, kada se posmatraju poslednja dva odr\u017eana izbora za \u010dlanstvo u ovoj instituciji, u 2018. godini bilo je 26 kandidata za dopisne \u010dlanove od \u010dega \u0161est \u017eena, te je od navedenog broja kandidata izabrano 14 novih dopisnih \u010dlanova od \u010dega su \u010detiri bile \u017eene. Na poslednjim izborima odr\u017eanim 2021. godine, od ukupno 36 kandidata za dopisne \u010dlanove bilo je 12 \u017eena, ali nijedna od njih nije primljena u \u010dlanstvo. Kako izbor redovnih \u010dlanova predstavlja refleksiju prethodnih izbora dopisnih, u 2018. godini od 16 izabranih redovnih \u010dlanova izabrane su tri \u017eene, a u 2021. godini me\u0111u 13 kandidata uop\u0161te nije bilo \u017eena.<\/p>\n Daljom analizom izbora odr\u017eanih 2021. godine, uo\u010dava se da me\u0111u pet kandidata za dopisne \u010dlanove Odeljenja istorijskih nauka, \u010detiri su bile \u017eene a jedan mu\u0161karac, koji je jedini i primljen za dopisnog \u010dlana za razliku od preostale \u010detiri kandidatkinje. Ovo odeljenje jedino je imalo ve\u0107i broj \u017eena kandidatkinja za \u010dlanstvo, dok su u ostalim odeljenjima (osim Odeljenja medicinskih nauka), ve\u0107inu kandidata \u010dinili mu\u0161karci. To govori da ve\u0107 u fazi kandidovanja postoji zna\u010dajna disproporcija u vrednovanju mu\u0161kog i \u017eenskog nau\u010dnog i umetni\u010dkog stvarala\u0161tva. Razlika je postala jo\u0161 o\u010diglednija na poslednjem stepeniku, izja\u0161njavanju skup\u0161tine SANU, na kojoj nijedna od 12 kandidatkinja nije dobila podr\u0161ku za dobijanje statusa dopisnog \u010dlana. Istovremeno, od ukupno 24 mu\u0161kih kandidata, njih 13 je izabrano za dopisne \u010dlanove. Ovakva statistika ne mo\u017ee da dovede do druga\u010dijeg zaklju\u010dka od onog da pol ipak igra odre\u0111enu ulogu u procesu kandidovanja i izbora za \u010dlanstvo u SANU.<\/p>\n O barijerama na koje su \u017eene nailazile govori i \u010dinjenica da, primera radi, neke od najzna\u010dajnijih \u017eena srpske nauke i umetnosti, poput prve \u017eene doktora nauka Ksenije Atanasijevi\u0107, arhitektinje Jelisavete Na\u010di\u0107 ili slikarke Nade\u017ede Petrovi\u0107 nisu bile \u010dlanice SANU. Srpska akademija nauka i umetnosti danas ne mo\u017ee da se pohvali ni podatkom da su njene \u010dlanice bile recimo prof. dr Mirjana Ne\u0161kovi\u0107<\/em>,<\/em> doajenka biolo\u0161kih nauka i istaknuta \u00a0profesorka Fiziologije biljaka na Biolo\u0161kom fakultetu, direktorka Instituta za botaniku i direktorka botani\u010dke ba\u0161te \u201eJevremovac\u201c,\u00a0 jedna od suosniva\u010dica katedre za Fiziologiju biljaka na Institutu za bilo\u0161ka istra\u017eivanja \u201eSini\u0161a Stankovi\u0107\u201c u Beogradu, kao ni Jelena Jelka Bojki\u0107, prva \u017eena koja je u Kraljevini Jugoslaviji, a verovatno i na Balkanu, diplomirala na veterinarskom fakultetu. Zahvaljuju\u0107i njenim naporima i nau\u010dnim dostignu\u0107ima, proizvedeni su mnogi veterinarski serumi i vakcine na Institutu \u201eTorlak\u201c.<\/p>\n Isti\u010demo da je monografsko izdanje pod nazivom \u201e\u017divot i stvarala\u0161tvo \u017eena \u010dlanova Srpskog u\u010denog dru\u0161tva, Srpske kraljevske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti\u201c korak u dobrom pravcu ka promociji \u017eenskih nau\u010dnih i umetni\u010dkih dostignu\u0107a. Me\u0111utim, na zvani\u010dnoj internet prezentaciji SANU[18]<\/a>, prilikom nabrajanja istaknutih \u010dlanova u istoriji dugoj 180 godina, navedeni su samo nau\u010dnici i umetni\u010dki stvaraoci mu\u0161kog pola, a nije pomenuta nijedna \u017eena. S tim u vezi mo\u017ee se zaklju\u010diti da na vi\u0161e polja ima prostora za unapre\u0111enje, kako prilikom izbora u \u010dlanstvo SANU tako i u promociji nau\u010dnika i nau\u010dnica i umetni\u010dkih stvaralaca oba pola.<\/p>\n Republika Srbija ula\u017ee napore da se vi\u0161edecenijski rodni jaz prevazi\u0111e, kako unapre\u0111enjem normativnog okvira tako i kroz podsticanje i stipendiranje posebno mladih u cilju njihovog daljeg usavr\u0161avanja i ostanka u svojoj zemlji, poput nacionalnih stipendija najboljim mladim nau\u010dnicama iz oblasti hemijskih, biolo\u0161kih i in\u017eenjerskih nauka. Program nacionalnih stipendija \u201eZa \u017eene u nauci\u201c sprovodi se u partnerstvu Nacionalne komisije za UNESCO, Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja i L’Or\u00e9ala Balkan. Ovaj program je deo me\u0111unarodnog programa \u201eZa \u017eene u nauci\u201c (“For Women in Science”), koji postoji od 1998. godine kada je UNESCO prepoznao potencijal \u017eena u svetu nauke i nastoji da na ovaj na\u010din promov\u0161e njihovu ulogu u dru\u0161tvu. Do sada su nacionalnu nagradu\/stipendiju u Srbiji dobile 32 nau\u010dnice zbog svog rada u razli\u010ditim nau\u010dnim oblastima (medicina, fizika, matematika, hemija, genetika, astronomija i dr.)[19]<\/a>.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedene podatke, kao i doma\u0107i i me\u0111unarodni pravni okvir i ciljeve koje postavljaju programska dokumenta u ovoj oblasti, nedvosmisleno se dolazi do zaklju\u010dka da poslednji izbori za nove \u010dlanove i \u010dlanice SANU, umesto da pribli\u017ee, dodatno udaljavaju od ostvarivanja principa rodne ravnopravnosti.<\/p>\n Promovisanje rodne ravnopravnosti i njeno ja\u010danje na svim poljima, zna\u010dajno doprinosi daljoj izgradnji demokratskih vrednosti i razvoju svih segmenata na\u0161eg dru\u0161tva. Stoga se \u0161tetnost opisanog stanja ne iscrpljuje samo \u010dinjenicom da rad nau\u010dnica i umetnica ne biva prepoznat i vrednovan na adekvatan na\u010din, ve\u0107 i time \u0161to najvi\u0161a nau\u010dna i i umetni\u010dka ustanova u dr\u017eavi \u0161alje neodgovaraju\u0107u poruku dru\u0161tvu u celini.<\/p>\n S tim u vezi, bez ula\u017eenja u kriterijume za odabir \u010dlanova\/\u010dlanica SANU, kao i garantovanu autonomiju ove institucije, a polaze\u0107i od propisane nadle\u017enosti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti iz \u010dlana 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti upu\u0107ujemo preporuku da, prilikom odr\u017eavanja narednih izbora za \u010dlanstvo, preduzme odgovaraju\u0107e mere u cilju ostvarivanja na\u010dela rodne ravnopravnosti, kao i da ulo\u017ei dodatne napore u promociju \u017eenskog nau\u010dnog i umetni\u010dkog doprinosa.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06<\/p>\n [2]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (\u201eSlu\u017ebeni glasnik SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 11\/81), \u010dlan 3.<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (\u201eSlu\u017ebeni glasnik SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 11\/81), \u010dlan 13.<\/p>\n [4]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (Slu\u017ebeni list SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 7\/71), \u010dlan 3.<\/p>\n [5]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (Slu\u017ebeni list SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 7\/71), \u010dlan 15. st. 1. ta\u010d. a)<\/p>\n [6]<\/a> Dostupno na: https:\/\/eige.europa.eu\/sites\/default\/files\/council_conclusions_2015_2.pdf<\/a><\/p>\n [7]<\/a> Dostupno na: https:\/\/eige.europa.eu\/sites\/default\/files\/h2020-hi-guide-gender_en.pdf<\/a><\/p>\n [8]<\/a> Zakon o rodnoj ravnopravnosti (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 52\/21), \u010dlan 3.<\/p>\n [9]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 20. st. 1.<\/p>\n [10]<\/a> Zakon o nauci i istra\u017eivanjima (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 49\/19), \u010dlan 4. st. 1. ta\u010d. 8.<\/p>\n [11]<\/a> https:\/\/www.stat.gov.rs\/sr-latn\/vesti\/20210701-procenjen-broj-stanovnika-2020\/?s=1801<\/a><\/p>\n [12]<\/a> publikacija \u201e\u017dene i mu\u0161karci u Republici Srbiji\u201c, RZS, Beograd, 2020.<\/p>\n [13]<\/a> https:\/\/www.stat.gov.rs\/sr-latn\/vesti\/20210624-diplomirani-studenti-2020-visoko-obrazovanje\/?s=1104<\/a><\/p>\n [14]<\/a> Interacademy Partnership<\/em> je globalna mre\u017ea koju \u010dini preko 140 nacionalnih i regionalnih akademija nauka, in\u017eenjerstva i medicine, me\u0111u kojima je i SANU.<\/p>\n [15]<\/a> Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (2021), Izve\u0161taj o nauci, str. 127. Dostupno na: https:\/\/unesdoc.unesco.org\/ark:\/48223\/pf0000377433<\/a><\/p>\n [16]<\/a> Zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 18\/10), \u010dlan 2. st. 1.<\/p>\n <\/p>\n [17]<\/a> \u010clan 11. stav 4. Statuta SANU, br. 367\/9 -019 od 5. oktobra 2020. godine, dostpno na\u00a0 https:\/\/www.sanu.ac.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/10\/statut-SANU-2020.pdf<\/a><\/p>\n [18]<\/a> https:\/\/www.sanu.ac.rs\/o-akademiji\/clanstvo\/<\/p>\n [19]<\/a> https:\/\/www.zeneunauci.co.rs\/program.html<\/a><\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka mera Srpskoj akademiji nauke i umetnosti<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n